 |
|||
Rekla sam da mi je bratov sin operiran 2x u munchenu.imao je rascjep luka aorte tip b.zapisala je to dokt u trudnicku.i rekla da samo ako nesto bude sumnjivo da odem na daljne pretrage.ehokardiografiju uopce nije spomenula.sama sam o tome citala.Deaedi prvotno napisa
Dokt je rekao ...mozes ti otici na neke testove...al da se odmah ogradim..znat ces jeli dijete zdravo tek kad se rodi.nemozemo mi sve vidit.
Zapravo za dobar dio srcanih gresaka je tako. Ne mogu se vidjeti na fetalnoj, nego tek nakon poroda. I samo mali broj njih ima ( direktno ) nasljedan faktor.
U principu za srcane greske pitas djecjeg kardiologa ( onog koji vodi necaka) je ginekolozi iznimno malo znaju .
Eh tu je glavni problem
U zadru jedan jedini djecji kardiolog je otisao za velikim parama raditi na brod.a nisu zaposlili novogtako da ni necak u zd nema doktora.a u zg ide jednom godisnje.
Moze poslati mail na kardiologiju u zg.Eh tu je glavni problem
U zadru jedan jedini djecji kardiolog je otisao za velikim parama raditi na brod.a nisu zaposlili novog
Hvala.uopce nam nije palo na pamet.pitat cu bratovu zenu da mi da podatke i sve dijagnoze sto je bilo malome.pa cu ja ili ona poslat email.da znam jel kasno reagirat jer sam 34tt ili da naglasim nakon poroda pedijatru.posavjetovat cu ae sa njihovim dokt na rebru preko emaila.Moze poslati mail na kardiologiju u zg.
U drugoj trudnoći sam se tek informirala sama o testovima. Od ginekologa nisam dobila nikakvu informaciju, čak sam sama tražila uputnice.
U ostalim trudnoćama sam odbila sve testove jer mi je bilo jasno čemu služe.
Najbolje tako. Pitaj kardiologa da li trebas na nesto obratiti paznju nakon poroda.
Ono što ja pišem nije sa vjerničke pozicije. Pišem sa pozicije logike i ljudskosti. A moj primjer je dokaz da nikakvi testovi nisu garancija da ćeš roditi živo i zdravo dijete. Moje posve zdravo dijete umrlo je tokom poroda zbog prekida krvotoka kroz pupčanu vrpcu.
Koliko čitam ovdje i čujem od prijateljica i susjeda, ti testovi kao da su svima u sivoj zoni razumijevanja. Ni ginekolozi ne kažu precizno što se radi, što znače rezultati i što je rješenje rezultata. A ni trudnice ne znaju zašto ih šalju na testove, nego misle da tako treba. Čast izuzecima.
Posljednje uređivanje od Beti3 : 09.05.2015. at 15:05
Nista nije garancija da ce se roditi zivo i zdravo dijete, pa opet ima ljudi koji zele preduhitriti stvari koje se mogu preduhitriti. I utjecati tamo gdje mogu.
Sto se inicijalnog pitanja tice, ja sam znala sve daleko prije nego je gin pitala zelim li kombinirani. Tj. ja sam htjela odmah na amnio (zbog prethodne neuspjele trudnoce), no ona me uvjerila da prvo idem na kombinirani i tu sam stala. S drugim sam radila harmony, opet sam ja na prvom pregledu u 8 tt rekla da tako zelim.
Ima svakako onih koji idu kroz pretrage bez razmisljanja, ali sto da im radim... internet je tu, tko zeli znati, zna.
Nema ni garancije da cu ziva izaci iz auta u koji ulazim svaki dan, pa se svejedno vezem pojasom i trudim ne voziti kroz crveno. Zdrav razum mi tako nalaze
Sto se testova tice moj dr mi u prvoj trudnoci nije nit nudio nit objasnjavao ista o njima pa sam se sama pobrinula za kombinirani, u drugoj mi je predlozio amnio sto sam prihvatila ali sam takodjer opet obavila i kombinirani. Za sve informacije sam se takodjer vise-manje pobrinula sama. Nemam nimalo problema s punim razumijevanjem vlastitih stavova i odluka, niti me diraju tudja misljenja o temi...
Nakon tri spontana i nađene bubrežne anomalije u 4-oj trudnoći svi su me doktori (iz tri klinike) htjeli poslati na amniocintezu. S obzirom da sam znala čemu služi i koji su rizici (dr.i ih nisu spominjali) odbila sam bilo kakve pretrage osim što sam inzistirala na fetalnoj ehokardiografiji (i to dva pregleda tijekom trudnoće) i na još jednom detaljnom anomaly scanu tako da znamo stanje najvažnijih organa.
Zbog specifičnog nastanka trudnoće, dokica je spominjala double test rekavši da bi ga bilo dobro napraviti zbog godina (38). Ja sam odmah predlozila kombinirani probir u 11 tj.za kojeg je ona mislila da se jos ne radi u HR (!), doduse tek se, mislim, 6 mj.radio).
Nije me pitala "što ako?". Kako je rezultat bio dobar, rekla je "sve je u redu, na vašem mjestu ne bih išla dalje godinama usprkos, amniocenteza je rizična, ne guglajte naokolo".
Uzv preglede sam obavljala privatno, sve je uvijek bilo u redu, a dr.je anomaly scan najavio: "u 20.tjednu cemo pogledati sve organe jer se tek tada sve dobro vidi, a onda vam ostane i vremena za sve odluke" .
Eto, to me štrecnulo jer uopce nisam bila razmisljala o toj mogucnosti (sreca da nisam jer mi je i dotadasnja briga bila previše).
Dakle, odgovor bi bio da me je dokica smatrala dovoljno naguglanom da mi ne mora nista objasnjavati. Trudnoca je ionako bila " nepoznanica", vođena je kao rizična.
Inače mislim da bi dr. morao unaprijed informirati trudnicu i o mogućnostima i o posljedicama svakog zahvata.
Sva tri puta mi je ponudeno i ja sam odbila nakon sto smo vidli koliki je nn.
Sada mi je gin veliko u trudnickoj knjižici napisao da odbijam testiranje a privatna ginica kod koje smo bili na 4 d se čudila kako kako mi je palo na pamet odbit.
Meni prekid nije opcija i zbog toga ne vidim razlog za testiranje.
radila 4A uzv i ponuđena mi amniocenteza zbo godina (napunila 38) koju sam odbila
kažu Bog dao, Bog uzeo kad je nešto
tko sam ja da sumnjam u Njega
Nije mi ništa puno objašnjavao niti nudio moj ginekolog
sve sam preko neta saznala
pretpostavljam da je vidio ili sumnjao nešto, pa odlučio raditi neke detaljnije pretrage da bi mi dao uputstva
Nisam saznala, nego mi je bilo logično, što bi ti drugo radili testove, nego da imaš neke opcije...
triple testove sam odbila, nisam protiv (tuđeg) prekida trudnoće, nego
1. ne vjerujem u vjerojatnost ko išta relevatno
2. nikad ne znaš što će te snać, a nije moguće istestirat, znači, rodila bi svakako
U prvoj trudnoći su mi radili neke testove, ja sam bila mala 19godišnjakinja koja je hospitalizirana u 11 tt s jakim krvarenjem, nisam ništa znala, ništa pitala, a nitko mi se nije ni obraćao.
U drugoj me soc, ginekolog pitao želim li na testiranja, radi prethodne trudnoće, odbila sam.
U trećoj me soc. ginekolog nagovarao na testiranja jer sam po njegovoj računici u neka dva najosjetljivija dana slikana rentgenom, pa je smatrao kako trudnoća nije bila planirana, da je pametno ići. Sjećam se da mi je u njaboljoj namjeri rekao neka dobro razmislim, jer život s troje djece, a dvije bebe i jednom bolesnom bebom nije zabavan. Tad mi se to činilo izuzetno okrutnim. Nije zabavno, pa to možemo riješit do 22.tt. Odbila sam, i na svu sreću, dijete je zdravo.
To je zapravo jedini put kad mi je ginekolog objasnio čemu služi testiranje. Uz svu podršku prenatalnoj zdravstvenoj skrbi, moram reći kako ju moj dok nije ni spomenuo. Vrlo je jasno bilo da je poanta: kasni prekid trudnoće ako ja tako odlučim.
Mislim da je svaki dok dužan objasnit svakome na kakav pregled ide i zašto. Čini mi se neumjesnim da dok sam odluči objasniti trudnici da ako nešto ne bude u redu, može na pobačaj do tog i tog tjedna. Naravno, ako trudnica sama ne pita. Ako pita, treba se odgovorit.
Posljednje uređivanje od casa : 17.05.2015. at 22:27
Sve mi je objasnjeno, ili su ponudili objasniti, ali sam rekla da ne treba jer sam znala o cemu je rijec. Prvo kod redovnog ginekologa, a onda kad sam trazila kombinirani test, koji ovdje ne odradjuju redovni ginekolozi nego UZV tehnicari/ginekolozi s posebnim treningom za mjerenje nuhalnog nabora, sve mi je detaljno objasnio i geneticar. Razgovor je trajao najmanje pola sata, prosli smo sve opcije od poptuno neinvazivih, tj. MaterniT21 (krvna pretraga slicna Nifty testu), preko double i triple testa, do CVS-a i amniocenteze. Razgovarali smo i o drugim bolestima i anomalijama koje se mogu identificirati u trudnoci, o genetici opcenito, o eventualnim opcijama vezanim uz nas specifican slucaj, itd.
Odabrala sam ono sto sam htjela, odbila ono sto me nije zanimalo, a nitko me ni na sto nije nagovarao.
Testove podrzavam u potpunosti, kao opcije, i nadam se da ce ih biti jos vise, s jos vecom pouzdanoscu rezultata. Kome ne treba, ili ne zeli, ne mora. Ja zelim. Iz ovog ili onog razloga. Moralne prodike me ne zanimaju, niti pogadjaju.
Meni više smeta što gin. nije spominjao rizike amnioceneze, tj. još gore, tvrdio je da rizika praktično nema na moje izričito pitanje.
I smetalo mi je što me je med. sestra nazvala i preko telefona izjavila da mi je ONA zakazala AC za sutra. Ja-moooolim? "Pa, sve vam je uredno, i UZ i nn i biohemijski testovi, ali kod nas je praksa da sve starije trudnice idu rutinski (tek sam bila napunila 30-tu)". Odbila sam AC, uz silno čuđenje, negodovanje i ubeđivanje sestre i dr-a.
U drugoj trudnoći koja je počela kao blizanačka jedan embrion je prestao da se razvija u 7. nedelji. Dr mi je rekao: "žao mi je, dođi sutra na kiretažu jer šanse su jako velike (bez nekih konkretnih procenata) da drugi embrion ima neku genetsku anomaliju (pri tom je embrion na UZ izgledao normalno, po rečima dr-a)."
Odbila sam. Ali upoznala sam ženu koja nije odbila, i otišla je na kiretažu samo na osnovu tvrdnje njene ginekologice da "kad propadne jedan blizanac, i drugi je sigurno neispravan".
Generalno nemam ništa protiv svog dr-a ali smeta mi taj pristup, ja sam dr i već sam odlučio umesto tebe.
Ovo s blizancima je vrlo često točno.
I meni se desilo. I dr mi je rekao da će i drugi otići nakon prvog.
Nakon nekih dva tjedna se to i dogodilo.
[QUOTE=pulinka;2770941
U drugoj trudnoći koja je počela kao blizanačka jedan embrion je prestao da se razvija u 7. nedelji. Dr mi je rekao: "žao mi je, dođi sutra na kiretažu jer šanse su jako velike (bez nekih konkretnih procenata) da drugi embrion ima neku genetsku anomaliju (pri tom je embrion na UZ izgledao normalno, po rečima dr-a)."
Odbila sam. Ali upoznala sam ženu koja nije odbila, i otišla je na kiretažu samo na osnovu tvrdnje njene ginekologice da "kad propadne jedan blizanac, i drugi je sigurno neispravan".
Generalno nemam ništa protiv svog dr-a ali smeta mi taj pristup, ja sam dr i već sam odlučio umesto tebe.[/QUOTE]
Ako smijemo znati, da li je sve bilo OK sa drugim embriom, da li se trudnoća održala?
Liječnik bi trebao svakom pacijentu objasniti njegovo stanje i sve dijagnostičke i terapijske postupke. A to se događa vrlo rijetko.
meni je malo nevjerojatno da te ginekolog uputi na amniocitezu bez riječi objašnjenja zašto se pretraga radi, kako se radi i koji su rizici.
a onda opet, ovdje smo se načitali postova o teškom stresu ako se trudnoj ženi spomene pobačaj u bilo kojem kontekstu
Ja sam bila trudna i rodila dok još nije bilo interneta i svejedno sam znala kaj je amniocenteza.
Moj ginekolog je bio super po pitanju pružanja informacija, a najlošije sam prošla u bolnici.
Petrova, Vinogradska i na kraju i Sv. Duh- nula bodova.
Ništa mi nisu ni rekli, ni objasnili.
Ok, sve se odvijalo prije 15-25 godina i nadam se da je danas ipak drukčije.
Naravno da smete, inače ne bih ni započinjala svoj komentar.
Trudnoća se održala i tekla dalje sasvim uredno, do savršenog prirodnog porođaja u terminu.
A da li je sa embrionom bilo sve u redu-objektivno i pošteno, ne, sa embrionom nije bilo sve u redu.
Moj savršeni sin ima samo jedan funkcionalan bubreg (drugi je bio sićušan, nepravilan i nakon 3 godine više se ne vidi na UZ), ALI, to NIJE primećeno UOPŠTE u trudnoći iako sam redovno obavljala sve UZ i savesno uradila anomaly scan u 24. nedelji trudnoće kod vrlo uvaženog stručnjaka u gradskom porodilištu. Primećeno je kada je sa 6 meseci dobio prvu i jedinu do sad urinarnu infekciju.
A i da jeste primećeno, takva anomalija apsolutno NIJE indikacija za prekid trudnoće, i ne bih dobila dozvolu za prekid trudnoće čak i da sam je tražila, jer je sa njom moguć potpuno normalan život.
Ne znam šta je cilj tvoga pitanja, nekako mislim da nije samo radoznalost
(Za dodatno radoznale, statistika koja je meni nakon mog insistiranja predočena jeste da 7 od 10 takvih embriona ima genetske anomalije, pri čemu anomalija može varirati od totalno beznačajne do vrlo teške i nespojive sa životom.)
Meni nije cilj da diskreditujem ZNANJE lekara, i začudo nemam problem sa propustom koji je očigledno napravljen, ne osećam ni trag gorčine osim utoliko što se ta urinarna infekcija mogla verovatno izbeći da je sve primećeno na vreme.
Ali imam problem sa nastupom lekara i odlučivanjem u moje ime, kao da sam nesposobna da sama odlučim. OK, činjenice su tu, saopštene su, žena može da odluči ( uostalom, i otac deteta valjda ima pravo na informisanost i svoje mišljenje u donošenju odluke?) . Ali dr je u momentu dok mi je saopštavao činjenice već ispisivao uput za kiretažu.
Ako ti misliš da je bolje da doktor odluči u ženino ime, oko toga se možemo složiti da se ne slažemo
pulika, mislim da Deaedi uopce nije mislila ovo sto ti pises, mislim da nitko nije
i moram ti reci, koma mi je tvoj lijecnik
I meni su neki stavovi mog doktora katastrofa i šokantni.
U odbranu mog dr-a, moram reći da propust nije napravio (samo) on, jer je anomaly scan radio (u 12. i 24. nedelji) sasvim drugi uvaženi bolnički dr. u čiji se nalaz retko sumnja.
Takođe, moj dr je pristalica onog da u trudnoći treba imati samo minimalan broj vaginalnih pregleda, generalno je na svoj način ljubazan i vrlo pažljiv na pregledima, njemu je iskreno ljudski bilo žao da mi saopšti loše vesti, i uradio je to sasvim taktično i obzirno što se tiče izbora rečnika i načina saopštavanja, i moj je utisak takav da je on zaista želeo meni, a i drugim ženama samo najbolje- sa njegove tačke gledišta, naravno.
On je običan socijalni gin i ne očekujem od njega ništa preterano, međutim, bila sam u trudnoćama i kod drugih privatnih i uvaženih dr i svi su delili stavove da je neodgovorno što nisam bila na rutinskoj AC i što sam zadržala tu drugu trudnoću.
Sa druge strane, nakon što je moj dr nekako prihvatio moje odluke sa kojima se on lično nije slagao, nakon toga mi nije pravio nikakvih problema i zaista se trudio da mi u svemu izađe u susret, da mi napomene u kojoj nedelji će se raditi anomaly scan i ostale kontrole, i ostali smo i do danas u odličnim odnosima.
Jedino što nam se mišljenja o tome šta je za ženu najbolje drastično razlikuju
Pravila pisanja postova
Odgovori s citatom