Suprug(a) terenac/pomorac/čest izbivatelj iz kuće

[koksy]

Moj je doma vec punih mjesec dana! I da, sretna sam jer se napokon posteno upoznao s malcem. I sretna sam jer mi uvelike olaksava zivot po pitanju kucanskih poslova. Ali...sad mi ga je vec stvarno dosta
Ne znam kako vama, ali poludim kad mi se petlja u moj dnevni raspored. Ako npr. svaku vecer perem sude kad malac zaspi, sta se onda on ima pjenit jer ga nisam oprala odma poslje rucka? I takvih je sitnica milijun!
Ne zna kud bi sam sa sobom, dosadno mu je doma a neide mu se van...i staaaaalno kvoca i kvoca! Ko 3 zene zajedno!

[bebelina]

Nadi mu hobi! Mm ima finu naviku budenja oko 2-3 h u noci i onda pocne bauljanje po kuci, pa trazi jesti , pa ide prati auto... E, kako je strojar i zaljubljenik u motore lipo smo kupili garazu , smjestio je unutra dosad tri motora i sad kad mu je dosadno voza se po gradu , a po noci ode u garazu glancati ih.
Jos da rijesim kvocanje!

[koksy]

Ma mom je hobi play station! I neka je, bar suti dok ga igra. Ali i dalje nade vremena za kvocanje...

[bebelina]

Aha, i moj je obozava PS dok ga sin nije poceo tuci u svakoj igri. Sad kad igra gori je od malog diteta jer samo se ljuti i vice.

[mina]

Duuuuuuugo nisam bila ovdje...
Pa da vas malo pozdravim.
Ne znam posebno što da pišem, ima i boljih i lošijih dana, dobro je što uglavnom nije duže od mjesec dana u komadu, loše što ga još uvijek često nema, po tjedan-dva -tri...
Znate kak je: taman se naviknemo na njega- ode, opet napravimo svoj ritam bez njega- dođe... i tako ukrug...
Nekad to podnesem bolje, nekad lošije...
Mislim da me najviše izvlači posao jer doma bi poludila...
Ovako bar komuniciram sa ljudima, o nekim drugim temama koje nemaju veze sa djecom, kućom... čisto se malo ufuram u drugi film...
I da, stvarno je lakše kako djeca rastu...

Puse!

[Filipimama]

Bok cure i mm je na terenu već nekih 6 god. , i iako ponekad mrzimo njegov posao, ljepo je kada je mjesec dana doma pa ne mora ništa drugo osim uživati sa nama.
Ponekad nam je teško svima, kada sam rodila prvo dijete otišao je nakon 2 tjedna na teren , ja sam plakala pet dana i onda sam shvatila da mogu nastaviti plakati ili si napraviti da nam bude ljepo.
Meni je malo lakše kada znam da se mogu osloniti i na moje a i na njegove starce.
Isto nam je kao što je i koksy pisala ,kada dođe treba nam neko vrijeme da se naviknemo jedni na druge , ali onda je ok.

[martinaP]

Podižem prastari topic.

MM je jutros otišao na prvi teren. Srećom, nije daleko za prvi put, u Mađarskoj, 10 dana je gore pa 4 doma.

Do sad je radio na fakultetu, pa sam navikla da može doći doma kad hoće, ostati doma kad su klinci bolesni i sl.

Ja radim u smjenama, tjedan jutro pa tjedan popodne. A. ide u smjensku grupu u vrtić pa može biti u vrtiću do 20.30, a Z. je na čuvanju kod tete.

Nije me strah kako ću ja to, Varaždin nije velik i sve je u krugu 10 min autom, baka radi ali će uskočiti ako može kad zatreba. Djeca nisu boležljiva (kuc, kuc) Više me muči činjenica da sad ne mogu poslat sve u v... mater kad mi dignu tlak i otići prošetati .

[winnerica]

Martina, i moj jutros u 6 otišao iz Zg. za Budimpeštu, radi tako već par mjeseci - po 10 ili 20 dana gore, pa doma u Zg. na par dana.
Meni nije bed biti s djecom sama, meni sad otežava sve činjenica da mi je mama jako teško bolesna i da nemam djecu s kim pustiti ni na neko kraće vrijeme da nju odvedem k dr. ili u bolnicu kad ide na kemoterapiju, nego sve moram vući sa sobom...
Jedina nada mi je vrtić od 9. mjeseca, tad će mi biti lakše višestruko.

[koksy]

Mog nema sad več skoro 2 mj, dolazi 26.6. i ostaje 10 dana doma pa nazad u Norvešku. Jaaako sporo mi vrijeme ide, i da, teško mi je več. Gubim živce vrlo lako jer sam umorna, nenaspavana i željna odmaka od djece na par sati samo da porazgovaram s nekim odraslim. Stariji sin je več napola lud bez tate, vidno mu nedostaje i teško mi je s njim takvim. Nemam pomoći nitokud, svekiji eventualno starijeg malo uzmu, za mlađeg nemaju vremena jer njega ipak treba više paziti.
Ali, sve u svemu, guramo dan za danom, brojimo dane dok tata dođe, planiramo šta čemo sve radit u tih silnih 10 dana... Pa kad opet ode sve ispočetka..

[Cheerilee]

Evo i mene na ovoj temi!

Moj je na relaciji Nigerija, Čečenija to buude po mjesec dana/dva ili tri tjedna....
Ide dosta često, između tih duljih ima kraća izbivanja po par dana (sve kraće od 5 dana niti ne računam da ga nema ) to je Italija, Srbija, Austrija, Njemačka, Bugarska.....

Na prvi dulji teren je išel kad je treće dijete bilo staro točno mjese dana, srednji 2,5g a starija cura točno 4....

Starije dvoje su u vrtiću, s time da mi je do tamo nekih 7 kilometara....
Najteže mi pada jutarnja vožnja do crtića, budim ih oko 7, pa ih spremim, najmanjeg budim u pol osam (ako se sam ne zbudi dotad tada ga budim pa bude cendrav jedno vrijeme)... Preko zime mi je najgore kad ima tih jakni, kapi, šalova, čizama....

Živimo u istoj kući sa svekijima, ali u odvojenim kućanstvma.. Nisu mi nikakva pomoć jer imaju svoju firmu (u kojoj radi i mm) pa su tamo od jutra do mraka...
Najesen selimo u predgrađe, dvije minute do centra grada (vrtića), do dućana , pedijatra, ma sve bude mi blizu dok mi je sad 10km....

[martinaP]

Prvi dan smo uspješno priveli kraju. Klinci su bili uglavnom ok, u 20.30 su oboje već spavali (ustajanje je sutra u 5.30 pa moraju rano u krpe).

[Magic_blueberry]

Podižem prastari topic
Za početak pozdrav svim hrabrim mama,za mene ste sve kraljice
Moj suprug je prof.vojnik jako malo se viđamo uz sve to prijavio se u misiju i to 2.put
Luda sam od svega,od straha,neispavanosti,brige za kuću, posao i naravno 1,5 godišnju princezu
Iskreno se nadam da ću uspjeti izdržati,a da uz to ostanem normalna