5 godina-od mene dosta :)
Nešto sam u poslednje vreme zapostavila ovaj forum, iako da nije bilo Rode ne bih dojila ni godinu, ali osećam neku potrebu da se ovde odjavim od jednog fantastičnog perioda svog života-petogodišnjeg dojenja svojih kćeri. Marija je uživala 28 meseci, od kojih i celu moju drugu trudnoću i još 4 meseca u tandemu sa Dunom, a Du je evo isterala svoje
čitave 3 godine. Par meseci pred kraj je sikila samo desnu siku, samo ujutru i uveče, pa samo po par sekundi, pa je preskakala dane, pa je počela samo da se sprda sa sikama, mazi se i priča a ne da sisa, i iako je njen odgovor na pitanje "Kada ćeš prestati da sisaš?" bio "NIKADA!"
Poslednji podoj bio je neka vratolomija naglavačke, sprdačina prava , ali mislim da ću ipak predposlednji zapamtiti zauvek. Posikila je onih par ml kojih je bilo u desnoj siki i rekla: "Mama, mislim da nema više. Hajde mama, zveckaj sikom da vidimo da li možda ima još unutra!"
Vrlo sam zadovoljna i srećna što sam mogla da im pružim ovako lep početak života, da naš odnos gradim i kroz takvu bliskost i ljubav kakvu nosi dojenje deteta. Još me nije uhvatila tuga, ali me malo bocne kad pomislim da možda neće biti još jedne prilike u mom životu...
 |
|||
Odgovori s citatom
vissnja prvotno napisa
