plivačica Irma

[mara]

E, odakle da počnem....... najbolje od početka.
Dakle, trudnoća mi je bila čista pjesma od početka, čista uživancija, skoro
9 mjeseci samo za mene (prva trudnoća, a radim posao koji je u koliziji sa malim bebicama u trbuhu, tak da sam na bolovanju od 1. mjeseca trudnoće), i bome sam ih iskoristila. Priuštila sam si sve ono za kaj nisam imala vremena od kada sam se zaposlila.....
Kako se bližio termin moj dragi mužić dao se u misiju da me nagovori da
si nađem nekog doktora koji bi me porodio i kojeg bi mogli nazvati ak' nekaj nebi bilo u redu - moj dragi je kao što vidite čisti i 100% tni ziheraš.
A ja sam furala film da bum ja to ko iz puške, sve prirodno, po mogučnosti u vodi (ali to je druga priča) i da kaj će meni neka tamo veza, jer ak' je sve ok onda možeš roditi i u polju, a ak' te sreća neće onda se namučiš tak i tak.
No nakon višemjesečnog cijepljenja sa njegove strane, pristanem ja na pregled kod mladog, simpa i čist' zgodnog dr. Ujevića iz SD.
I tak stignem ja na pregled 2 i pol tjedana prije termina, ponosna na svoj veliki trbuščić..... Kad ono, on gleda na UZ i nekak mu se lice smrkne..... veli on meni da se obućem i da zovem mužića......
Uglavnom, ispalo je da imam previše plodne vode i da je bebica velika i da bi uzrok tome mogao biti trudnički dijabetes (nemoguće, pomislim ja, štreberica što se tiče redovnog pregledavanja u trudnoći) ili neka infekcija plodne vode. Mužić se morao čučnuti jer za njega u ordinaciji nije bilo stolca, a kad mu ni to nije pomoglo morao se malo umiti i vode popiti, a ja koja sam i inače brza na suzicama sam naravno glumila Nijagaru.
Dr. Ujević predlaže moj ostanak u bolnici, spominje i mogući carski rez i kaj ja znam. To mi je sve nekak u magli......
I ništ, ostala ja tako u bolnici i poslala dragog po stvari, koje su srećom već bile spremljene. Malo sam još plakala na hodniku 3. odjela SD i pomalo dolazila k sebi.
Nekako sam stalno imala feeling da samnom i sa malom mora biti sve u redu, i da sad samo moram čekati da se sve to i potvrdi.
Dobila sam super sobu sa super cimericama, jedna nosi blizance, jedna je prenijela, jedna ima malu bebicu i manajk plodne vode. One su već starosjedioci i znaju sve tračeve, guba.... ja još uvijek malo plačem.
Brzo se čovijek uštima na bolnički režim, prvi dan neznam koliko ultrazvučnih pregleda koji samo potvrđuju Ujevićevu dijagnozu, sa malom je hvala bogu sve super, ctg pregledi 2 puta dnevno i puuuno slobodnog vremena za ispuniti. Test na šećer (OGTT) se slijedeći dan pokazao negativan, tj. dijabetes mi nisu dokazali...... jupi, mislim si ja, no kopkaju me ti mikroorganizmi......
Negdje popodne mog drugog dana u bolnici pozovu me dr Ujević i dr Hafner da mi saopće pakleni plan. Dakle, nema smisla čekati kad je mala tak velika (procjena 3900 u 38 tj.) i kad pliva u tolko vode (pa vodenjak je, velim ja, voli vodu) i da bi bilo najbolje kad bi mi inducirali porod za 2 dana. Imam više od 50% šanse da porod bude vaginalno, no ak' nebu išlo napravit će mi carski (opet nijagara kod mene, a oni se čude jer navodno žene TRAŽE CARSKI pod mus!!!!????), druga opcija mi je da čekam, ali to onda mora biti u bolnici.....
Joj, nemrete zamisliti kak mi je bilo.... ja koja sve uvijek isplaniram i pročekiram nakoliko puta sad moram mijenjati plan (nije samo moj mužić ziheraš), još uvijek mislim da smo zdrave al'me ždere onaj 1% mogučnosti infekcije plodne vode.
Ok, dragi bogek me tu nešto želi naučiti.... i ja kažem dobro, indukcija za 2 dana.....
Vikend u bolnici je puno opušteniji....kasnije te bude, vizita je isto ležerna, posjeta je puno jer ljudi ne rade.
Inače je ekipa na SD odlična i uigrana i stavarno imaš osječaj da su TIM, i da nama dobrog starog harvatskog običaja postavljanja kajli (možda ima, al' ga nemreš skužit).
I tako ja došao moj ponedeljak, dan D, inducirani porod - bljak, sve kaj si nisam željela, ali moja mikica možda pliva u vodi sa milijardu bakterija i virusa, o čemu ne želim baš razmišljati.
U praskozorje budi me sestrica, odlazim se srediti u kupaonu (sve su super čiste i uredne) i vodi me na "obradu". Već ste pogodile - to je ono što si svaka žena želi i unaprijed se tome raduje - klizma i brijanje....
Sa klizmom sam se već bila pomirila, ali barem sam brijanje mislila srediti doma. Međutim kad sam skužila koje se područje treba obrijati, sigurno bi popravljali moj friz, tak da nebi bilo loše na RODINOM siteu dati uputstva o brijanju. Inače, ležeći onak na tom brijačkom stolcu, stvarno se osijećaš dostojanstveno. A onda ti još spiče par litara, pa šeći, pa WC i tak nekoliko puta - divota. Sve se to zbiva oko 6 h, i u predrađaoni su curke koje su svoje odradile, a ja im zavidim.
Bila je jedna, kak da je nazovem, gospođa, jako prpošna i razgovorljiva. Priča ide ovak: gledala je Milijunaša, i nekaj joj se dva puta u trbuhu preokrenulo, i pljus rodilo se dijete!!!!!????? A ja si mislim, pa i ja sam gledala Tarika, to je sigurno neki znak. Uglavnom po nju je došla hitna, a bome i njenom mužu bila potrebna pomoć. Eto to baca sasvim novo svjetlo na porod kod kuće. I sve se to zbiva u polumraku predrađaone......
Ja čekam do 8 h i mislim si da sam mogla još koji satić odspavati.... I tada dolazo moj dr. Ujević i mi krećemo sa jednom dozom gela, prikapčaju me na ctg i čekamo...... e da nisam napomenula da sam zatvorena ko' školjkica, počinju nekakve blage kontrakcije, ništa kolosalno......žene dolaze i odlaze se poroditi, ali nije gužva, atmosfera opuštena, ekipa nasmijana...... Druga doza gela mi slijeduje oko 2 popodne i opet čekamo, otvorena cijelih 1 cm, daju mi ručak jer nebu danas ništ od mene. A baš mi je 02.02. dobar datum, slušam radio i saznajem da je Shakiri danas rođendan i zekam sve curke da idu roditi male Šakirice, a da se moja neda van.
Kontrakcije blage, jedini zez je to kaj moram konstantno biti na ctg-u, baš se nekak sputano osijećaš. E da, zna li netko gdje su nestale lopte????? Ja nisam vidjela niti jednu.
Odlaze redovni i ostaje samo dežurna smjena, ja još uvijek glumim školjku prikopčanu na ctg koji pokazuje kontrakcije uz koje mogu spavati, no san mi remeti teta pored mene (isto indukcija) koja hrče li ga hrče......
Nakon prekrasne noći, opet ispočetka......jutarnja vizita, dežuran je moj dr, i nije zadovoljan......dolazi opet oko 12 h, i buši mi vodenjak. Pa me onda njih troje malo "žmiču". Preporučam taj tretman.....neponovljivo iskustvo, jednom sam doktoru kojem sam zaboravila ime rekla da ak' to još jednom napravi ću mu odgristi ruku, malo sam ga splašila. Jel' neko već primjetio da su svi ti dr-i na SD-u mlađahni i zgođušni?????
Uglavnom, nakon toga počinje show!!!!! Ta na na naaaaaaaaa, njegovo visočanstvo Trudovi na djelu..... Ajd, hvala bogu, ima šanse da ne završim pod skalpelom...... Dobro ja to trpim, stoički i hrabro, no stvar koja me muči je nedostatak sna, i tako ja između svakog truda zaspim i onda me big T prene iz sna i to mi stvarno ide na živce. Otvaram se polako i uz malu pomoć mog dr-a već sam otvorena 4cm - odlično. U tom trenu već mi se malo švindla i babica Naska, koja mi tog trena postaje najbolja prijateljica pita dr-a "Pa, Boris, zakaj joj nedaš epiduralnu???"
Svečano priznajem da sam stvarno mislila dati moj porod u ruke majčice prirode, ali sve je od početka krivo i ne onak kak sam si ja to zamislila, a i boli, a i nisam spavala, a i zakaj ne, a i nude mi pa bi bilo nepristojno odbit.......
Uglavnom, prvo sam dobila drip i još smo malo čekali, a meni se neopisivo počelo kakati (a to je very good sign). I već mi je bio pun kufer glupog ctga, pa sam svako malo tražila sestru da me otkači da idem na wc, a pošto su imali priličnu gužvu (taj dan 11 poroda i svi prije 19 h) malo bi im duže trebalo da me ponovo prikopčaju. I fakat se ti trudovi lakše podnose stoječki, sjedečki, ma bilo kak samo ne ležečki.... U par trudova iz mene je isteklo jezero vode, i vidjela sam bila je bistra i nije imala miris i valjda je sve ok. Teta Marica - čistačica sa velikim strpljenjem u nekoliko navrata čisti lokve ispod mene.
Oko 15 h vode me u boks i dolazi anesteziologica. Predstavila se ali zaboravila sam ime, sve mi je lijepo objasnila što će mi napraviti i onda je to mirno i staloženo i učinila, a ja sam odahnula......
Opet pregled dr Ujevića..... malo mi je izgledao zadovoljnije..... kaže da zovem dragog mužića da pomalo krene prema bolnici. Kad ono moj dragi je tko zna od kad u čekaonici skup' sa mojom sister . Šaljem ih na još jednu kavu pa da onda dođe......
Soliram ja tak u boksu, sama u rađaonici, zadnja za poroditi i nemog vjerovati da ću postati majka (evo još i sad zasuzim).
Skužile su babice Naska i Štefa da ja samujem, a njima smjena samo kaj nije završila. A bila sam im valjda simpa ili su mi se smilile kaj visim tam kod njih već drugi dan i odluče one mene poroditi..... u taj čas dođe i moj dragi onak sav u zelenom, jako zgodan.....
Malo smo popričali, a ono kaj je najbolje kod epiduralne je to da apsolutno sve osjetiš osim boli, dragi je mjerio razmak između trudova.... opet se umivao, ali je sjedio pa mu je bilo lakše.
Došle su opet moje prijateljice babice i sister Naska mi napravi pregled, i na opće čudo ja sam otvorena "kolko god hoćeš" i glavica je već skoro vani, e u tom trenu ja počinjem osijećati bol i pošto sam odbacila rolu hrabre žene koja sve može podnijeti tražim još droge....i moja želja biva uslišena, super....
Babice odluče da je dosta bilo šale i da je vrijeme da me porode još u svojoj smjeni, dolazi i dr koji samo mjeri otkucaje srca.
Uz sveopće navijanje kreće pravo tiskanje, pa ljudi moji to je ko na tekmi!!! Čak je i moj dragi navijao "Ajd Mara, još samo malo!!!!" , a dr ga pogleda i kaže "A ti kao znaš???". Uz "malu i laku" pomoć sestre Štefe u 4-5 truda na svijet je došla naša mala curica Irma...... najljepši osiječaj na svijetu, gledati to naše malo stvorenje. Doživjela sam totalno blaženstvo, ničim usporedivo.
Mala je 3680 g teška i duga 51 cm, Apgar 10/10, prava mala velika curica.
Odmah su mi je dali na prsa, nije htjela cicati, samo smo se mazile. Dr Ujević je super, kao prvo nije dao da se pupkovina presiječe prije nego prestane pulsirati, i nikako nije dao da ju odnesu prije nego me zašije (samo par šavića, već drugi dan hodam normalno), tako da smo se mazile oko 30 minuta, možda više.
I eto, za kraj ću citirati svog mužića "Ja nikada u životu nisam bila tako sretna".

[MalaSirena]

Super ti je priča
Pusa Irmi! :D :D :D

[kate]

Mara super ste to obavili.I prica je super.
Hvala sto si se potrudila podjeliti to s nama.

I ja sam ziheras, pa cu bome i ja traziti dr. Ujevica. :wink:

Jel ti inace spadas pod sveti duh? Ja bi kao trebala u Merkur.
Ali to je jos jaaako daleko..

[sandraf]

Mara, prica je prekrasna :D :D
Jos jednom cestitke ponosnim roditeljima i pusa maloj plivacici :D :D

[Lana]

Ja imam golemi, goooooolemi strah od poroda, unatoc cinjenici da smo bebu zeljeli tako dugo i tako jako. I moram priznati da mi je tako lijepo bilo ovu tvoju pricu, i malo me taj strah popustio. Od srca ti se zahvaljujem sto si podijelila svoju pricu s nama i meni pomogla barem malo oko straha. Ja cu isto roditi na SD i raduje me tvoje pozitivno iskustvo. Pusica Irmi, koja usput ima jedno od meni najljepsih imena. Mozda i nasa bude curica, pa mozda i Irma!

[mara]

Kate, nemrem vjerovat, pa i ja sam isto tvrdoglavi jarac.
Ne spadam pod SD, ali koliko sam shvatila možes se tamo kontrolirati pa je sve ok da se tam i porodiš, inače po mjestu stanovanja spadam pod petrovu, ali sam im dala negativnu ocijenu kad sam se raspitivala o porodu u vodi.....

[Matea]

bravo mama i irma!
prica ti je super!

cestitamo!