-
Slučajno namjerno prirodni porod
Mislila sam da necu pisati pricu o porodu jer sam kroz cijelu trudnocu iste izbjegavala citati. Kako se porod blizio skupila sam hrabrosti i malo po malo citala vase price, puno ste me nasmijale, ohrabrile i naucile, pa mozda moja prica isto napravi nekome tko slucajno naiđe na nju 
Subota, jutro, imam kontrolu u rađaoni, prenjela sam tjedan dana. Na pregledu zatvorena, ništa se ne događa, doktori već spominju indukciju, meni mrak na oči- ako nesto zelim, onda zelim skroz prirodan porod. Odlazim doma sva jadna, ovo malo moje ne želi van, nadam se da do indukcije ipak nece doći.Provodim dan u pokretu kao i cijelu trudnocu, vec sam vidno otišla na stranu, provodim 2 sata sjedeci kraj radijatora i cistim prasinu koja ne postoji. Dragi dolazi u 23h iz cjelodnevne, falio mi je strasno, sretna odlazim spavati. Budim se u 02:00. Ustajem iz kreveta i nesto mi curka po nogama. Okrenem ocima- opet glupi iscjedak. Mokrim na wc-u, gotova sam, ustajem ali i dalje mi nešto curi. Trš!!! Protrnem, udahnem i odem u kuhinju po zdjelicu da provjerim boju plodne vode, želim sto duze ostat doma, cekat trudove i prodisat ih dok me dragi mazi. Uzimam zdjelicu, stavim si ju ispod i vidim krv. Plodna voda je krvava. Sad mogu lagat da sam se samo zbog toga pocela tresti a ne i zbog toga sto shvacam da idem u bolnicu i da cu rodit. Cijeli svijet je stao, gledala sam u plodnu vodu i 5 min cekala da prestane biti krvava nadajuci se da mi je mozda otisao čep. ( Toliko sam ga cekala, na kraju ga nikad nisam vidjela) Nije prestala. Odlazim u sobu, palim svijetlo, dragi se budi , kazem mu sto se dogada a on me gleda ko da sam pala s marsa. Vidi da se tresem, da se bojim i da nisam dobro i u trenu se "skulira" , pocne se oblacit , skakutat , smijat, ponasa se ko da ide u šetnju a ne na porod. Živcira me ali ga bas takvog glupog volim. Imamo 10 min do bolnice. Trpam ručnike u hlace i krecemo. U autu se malo primirim, samo zelim doc u bolnicu da mi kazu da je s bebom sve u redu. Od trudova ni t. Zvonim u rađaonu, utrčavam unutra, govorim da hocu brzo na ctg da vide jel beba dobro. Sa bebom je sve ok, dolazi doktorica da me pregleda kolko sam otvorena. Ta-dam! Minuta šutnje, njen zbunjen pogled i najgore vijesti na svijetu- ne samo da se dolje
ništa ne događa, nego mi je cerviks negdje pomaknut i uvučen- ovo ce biti jako dug i tezak porod. Sestra odlazi van rec dragom da priceka, da ce me pustiti malo k njemu. Mirna neka noc, samo je on u cekaoni. Izlazim van k njemu, jos nemam trudove i svi moji snovi o tome kako ce me mazit i skupa cemo ih prodisavat su pali u vodu. Ocekujem da cu biti vani par minuta pa unutra. Sestra izlazi i kaze da ostanem dok ne pozelim nazad. Hvala!! Pocinju trudovi. Sjedim u čekaoni na Svetom duhu, zidovi su pošarani i čini mi se kao da sam u pothodniku a ne u bolnici. Dragi me mazi i skupa dišemo trudove. Zatvaram oči i zahvaljujem što ipak diše samnom, nema veze što nismo doma, želja mi se ispunila 5 ujutro, postala sam umorna i kažem mu neka ide doma a ja idem probat malo odspavat, zvat cu ga. Ulazim unutra, spajaju me na ctg, pored mene jedna žena spava a druga budna ali na ljekovima i ne zna za sebe. Mir i tisina, prekrasno je. Doktori očekuju da cu dugo ostat ovdje. Trudovi postaju sve jači. Ležim na ctgu i tako mi paše ležanje. Stenjem, boli me . Mjerim trudove i na 3 minute su. Umirem od bolova, gubim se, vrti mi se, ne znam koliko cu jos ovako izdrzati. Zovem sestru, zelim znati koliko sam otvorena. Dolazi doktorica i objasnjava mi da dolje nije bas dobro čačkati zbog infekcija i da ce me pregledati do podne. Sada je 7h.. Ruši mi se svijet , pa zar cu sate provoditi u ovolikoj boli? Koliko onda tek boli pred sam porod ako je ovo ovako? Počinjem se gubiti, gubim snagu.. Odjednom dobim poriv za tiskanje. Kako su me uvjerili da cu rodit u najboljem slucaju za 24 sata, ni ne pomislim da je to to nego pripisujem tiskanje tomu što mi nisu dali klistir. Tiska mi se nenormalno, skidam ctg sa sebe i čučnem na pod. Odustajem od prirodnog poroda, ionako znam da ce mi uvalit drip i ko zna kaj, ovi bolovi su prejaki tako rano , ne mogu satima ovako i tražim epiduralnu. Sestra me vidi kako čučim i prokomentira- ako dobijete poriv za tiskanjem zovite. Reko pa tiska mi se jako? Ona zove doktoricu. Ova već okrece ocima, dolazi do mene i napokon me pregledava. Taj njen pogled necu nikad zaboraviti!! Gurne ruku dolje, digne glavu , pogleda me i kaže- dolje se vidi kosica!!! Trš??? Šta?? Ja cu roditi? Bez klistira, bez epiduralne, bez dripa, potpuno prirodno??? Strka i panika, premještaju me u box , ja zovem dragog , ovaj ne vjeruje! Srecom ima par min do bolnice.. Ništa, na stolu sam i viču mi da tiskam. Ja necu, dišem. Babica me gleda jesam ja normalna. Reko jesam, čekam dragog, ne mogu rodit bez njega. Ova se križa i komentira da to mora da je strašna ljubav kad ja rađe trpim nego da se riješim bolova. Reko babica, ne mozes ni zamisliti kakva ljubav gledam na sat, umirem na tom stolu, nagon za tisksnjem je strasan, nadam se da se necu pokakati. Napokon nam dolazi tata, sad je vidno izbezumljen i prestrasen, drži me za ruku, šuti po prvi puta u životu, samo je ovdje i bodri me. Tiskam, dišem, stenjem, vrištim, a mislila sam da necu. Bilo mi je tako puno lakše. Nekoliko trudova, nekoliko tiskanja, jedan rez 
i naše malo ljubičasto čudo je izašlo van, protegnulo se i počelo plakati. I dragi je počeo plakati. Jecao je kao nikad, i zato kazem da je moja muškarčina! Ja nisam osjecala nista osim zbunjenosti. Stavili su mi ga na prsa i on se polako poceo penjati prema cici. Preslatko, smjeskala sam se ali i dalje nisam osjecala nista. Grlili smo se jos pola sata pa su mi ga uzeli. Dragi me poljubio i rekao da nikad nije bio tako ponosan na mene. Otisao je doma a mene su stavili ležati u hodnik da se malo valjda oporavim prije nego odem u sobu i dobijem bebu k sebi. Ležala sam tako zbunjena, i dalje nisam shvacala sto se dogodilo sve dok nisam došla u sobu i primila u naručje svog malog muškarca, najvecu ljubav na svijetu, najveci ponos, moj mali život, gledala sam sebe i njegovog tatu zajedno u tom malom biću i tada se dogodila ljubav, za kakvu nikad niste čuli
-
-
-
-
-
Apsu, prekrasno, uživajte
-
Čestitam, Apsu, divna priča 
-
Ja upravo brišem suze s onog nepostojećeg nasmijanog smajlića.
-
Divna priča, Apsu. Još jednom čestitke!!!
-
Apsu, čestitam, dobro si to odradila!
-
prekrasna priča i bilo bi mi jako žao da je nisi s nama podijelila
-
-
-
Predivno
-
Predivno...sva sam se rascmoljila...
-
Prelijepa, dirljiva priča i porod za poželiti!
Ljubi i grli svog malog muškarca i muškarčinu, sada ste tročlana obitelj
-
-
Prekrasno Apsu
Čestitke još jednom!
-
-
Baš jedna lijepa priča s poroda. Isto me na mahove podsjećala na moje.
Al najbolji je ovaj efekt iznenađenja. 
Sve oni znaju i lijepo procjene, a svi zbunjeni kad im se ne uklopiš u planove.
Uživala sam čitajući.
-
Predivno!!!!
Sent from my GT-I9195 using Tapatalk
-
Cmolj, cmolj! Bas lijepa prica! Uživajte i volite se uvijek tako! <3
-
Cmolj, cmolj! predivno!
Ma savršeno!
Pusa malom muškarcu! Uživajte!
-
Osoblje foruma
-
-
aaaaaaaaaaaa
cmolj, cmolj, cmoooolj!
Ljubi svog velikog i malog muškarca
-
ovo je on u avataru, jel da?
Predivan je mali čupko!
-
-
Divno
-
-
-
-
Apsu
-
Čestitam ti Apsu, prekrasna je i priča i dječak iz avatara.
-
Hvala
-
Pravila pisanja postova
- Ne možete otvoriti novu temu
- Ne možete ostaviti odgovor
- Ne možete stavljati privitke
- Ne možete uređivati svoje postove
-
Pravila foruma
Odgovori s citatom
