Kako djeci reći da mama više nije trudna?

[Martea]

:

Moje curke imaju 5 i 8 godina i jako su se veselile bebi i maminoj trudnoci. Kako im sada objasniti da beba ne dolazi ( barem ne uskoro)?

Molim za pomoc od vas koje ste to prosle.
Radilo se o ranoj trudnoci 12 tj., ali to mojim curicama nista ne znaci, znale su da je mama trudna i da cemo imati bebu i jako su se tome veselile.

Kod manje u vrticu ima jako puno trudnih mama i tosu rasprave cija ce mama prije roditi, tko ce dobiti bracu ili seku, kako ce se cija beba zvati. A moja mrvica sad vise ne ceka bracu ili seku

Nisam im planirala reci za trudnocu do kraja prvog tromjesecja, ali morala sam mirovati, tako da sam im morala objasniti zasto sam doma i zasto ih ne dizem i sl...
Molim vas za savjete i iskustva.

Ako je negdje pisano na ovu temu molim vas da me uputite, jer nisam uspjela nista naci

[twin]

Ja sam Miji rekla da se beba razbolila i više nije u trbuhu nego je postala anđeo na nebu koji samo nju čuva. I ona je to super prihvatila i sad svima govori kako ima samo svog anđela.

[Vishnja]

moje devojčice su imale 6 i 3 godine kada mi se desilo da izgubim trudnoću kojoj smo se svi radovali. prihvatile su objašnjenje da se to ponekad dogadja, da sa bebom nije bilo sve u redu i da je tako moralo biti. bile su tužne, ali mislim da, uz odgovarajuću priču, nikad nisu isuviše mali da shvate i prihvate realnost, kolikogod ona neprijatna bila. bar mi nismo nikad ništa krili od dece. uvek im je sve rečeno, naravno na njima primeren način. mislim, roditelji su neraspoloženi u takvim okolnostima, deca to vide i osećaju, pa je onda bolje da imaju i objašnjenje...
u trudnoći s malcem čekali smo da prokuca srce da bismo im rekli. ta je trudnoća srećom bila idealna, školska, ali je na žalost nekoliko trudnoća iz bliže okoline loše završilo. već velike i "edukovane" da život nosi i ovo i ono, shvatale su i prihvatale to mirno...
želim vam svima mir u duši i novu bebicu što pre!

[klarita2]

moaj malena ima 5ipo god i jako se veselila seki. Muž joj je rekao dok sam bila u bolnici da je seku bolilo i da je sada anđeo , sad je više ništa ne boli. Prihvatila je to kao objašnjenje, svima govori da ima seku na nebu a ne da uopće nema ali evo i sad nakon 8.mj ima pitanja.Na sva pitanja pokušavam odgovoriti što bolje mogu a na neka vjerujte mi ne znam. Jako puno pati što je nije vidjela i uvijek joj pričam kako je izgledala. Zna da je sahranjena i ode sa nama na groblje ali kako je jako puno mama iz vrtića rodilo i naših prijatelja zna biti tužna i čak reći da misli da nikad neće imati nikog.
Mislim da će je vj s vremenom ta pitanja proći ali bol i trauma ostaju. To je normalno, ja sam tu da joj olakšam što više mogu.

[Martea]

Hvala vam svima, puno ste mi pomogle i lakse mi je kad vidim da nisam sama u tome. Mislim i mm je tu, ali on reagira na bol zatvaranjem u sebe.

[iva1602]

moj sin ima skoro 3 godine i ja sam izgubila bebu prije mj dana u 14.tj trudnoće. On je jako htio seku, ja sam cijelo vrijeme imala feeling da je zbilja curica i tako smo već i seki odabrali ime i on se jako veselio. međutim, beba je bila jako bolesna i ja sam morala prekinuti trudnoću. On je shvatio da se nešto događa , stalno je bio kod bake dok sam ja okolo hodala po bolnicama... i kad sam došla doma nakon pobačaja nisam mu ništa o tome pričala. Ali, jednom smo se nešto zezali i smijali i on je meni rekao "Mama jel se i beba smije u trbuhu?" ja sam mu odgovorila da je beba bila jako bolesna i da je zaspala i da je otišla na nebo k anđelekima... i on je to prihvatio i nikad me više nije ništa pitao. a nema ni pune 3 god. sad kad ga koji put pitam da li bi želio bracu ili seku, on ne želi ništa odgovorit.

i da... bila je mala seka ((((((

[bucka]

ja sam niki rekla samo to da se beba nije razvijala kako treba i da je više nema u maminom trbuhu i to je prihvatila brzo i bez problema.

[Eci]

Moji su bili 4 i 6 kada smo izgubili seku. Bila sam u 24. tj. i svi su znali da će dobiti seku. Isto su u vrtiću još neke mame bile trudne, pa su curice pričale o tome i tak. Rekla sam im da se beba razbolila i da je sada sa anđelima i da nas čuva. Bili su žalosni, ali prošlo je ok. Ali kad sam ostala trudna 3 mj. poslije, pa i kad se mali rodio vidim da se jako boje za njega, pogotovo cura. Često mi govori - pazi na njega da ne umre. Čim zaplače skače i pita da lli je dobro. Izgleda da joj je to ipak ostalo kao neka trauma.

[klarita2]

Ecinaravno da im je trauma, djeca znaju to zaboraviti kroz igru ali i oni su osijetili bol zbog gubitka i sve to proživljavaju. Ja to vidim po mojoj malenoj.
Puno trebamo s njima pričati kad god im treba.
Baš sam jučer gledala RTL, Zvijezde extra i bila je jedna bivša žena nekog poznatog rokera i prije mislim 10 god da su imali curicu kojoj je u 4,.god života diagnosticiran rijedak tumor želudca i umrla je.Žena je plakala dok je govorila (bez obzira koliko je prošlo) i svega se sijeća a poslije nakon 2.god je rodila dječaka koji je sada živ i zdrav i rekla je da joj je on opet unio novi pogled na život i radost. Tako se nadam da će i nama opet se to dogoditi!svima nama!

[mandy]

moje cure su imale 12 i 9 i jako su se radovale mojoj trudnoći i isto tako jako teško primile pobačaj; objasnila sam im da je beba bila bolesna i da se jednostavno u životu dešavaju takve nesreće na koje ne možemo utjecati; starija više uopće ne govori o tome, a mlađa još uvijek zagovara još jednu sestru i kaže da joj je dosadilo biti najmlađa u obitelji i da je vrijeme da netko drugi bude iza nje