Kako ste se osjećali...?

[dupla duplica]

Lijepa moja, to je preteška priča, plačem dok čitam, i ne bih te mogla osuditi, ali da sam na tvome mjestu, samu sebe bih...i ne znam što bih odlučila da sam bila u toj situaciji. Hvala Bogu da nisam. Svatko ima svoj križ, a ovo je tvoj.
Reći ću ti kao i druge cure - možda budeš još imala djece... tko zna, možda budeš i ti dupla duplica?! u stvari, već jesi, samo su dva od njih anđeli. pusa svima četvoro, i tebi, napaćena majčice, i budi nam sretna sa svoja dva dečka.

[Girica]

Zapravo sam predosjećala da nosim dvoje prije UZV-a. Već u drugom mj. trudnoće trbuh mi je bio veći nego u prvoj trudnoći, i sve je bilo nekako intenzivnije, i zbog toga sam se intuitivno stalno čuvala, pila Donat, više ležala. Naravno da nekima to nije odgovaralo, al eto imala sam takav predosjećaj da se moram čuvati.
I kada sam u 7. tj. došla na UZV, vidjela sam da nosim blizance. Ne previše iznenađena. Ali sretna - jer oduvijek sam htjela baš troje djece!
Prvih 10 dana sam imala hematom, znači nisam se badava čuvala. Kasnije su mi savjetovali da se pazim, pogotovo nakon 27. tjedna. I eto dva dvojajčana sineka rodili su se u 37. tjednu.
Puse svima

[AYA]

Ja, ustvari, ne pripadam vise vasem drustvu... Jer nema vise dve bebe, vec samo jedna, rodjena 2 meseca pre termina, koja je moje sunce koje malo razgrne tamu koja je cesto oko mene... Ali vas povremeno pratim (i uvek placem). Do sada bas nisam bila aktivna (sem sto sam se upisala na spisak trudnica, termin 30.05. 2007 - porodila se 01.04.2007 - jedna devojcica umesto planiranih dve) i evo sta mi se desilo:


I posle 6 meseci od porodjaja ja sam zbunjena i u soku kako se zavrsila moja trudnoca. Naime, posle IVF-ICSI u klinici Kaali u Segedinu (vracena 3 embriona, zakacila se dva, tj. dvojajcane bliznakinje) na preporuku sam (privatno) odrzavala trudnocu kod Doc Zeljka Mikovica, nacelnika visokorizicnih trudnoca u bolnici Narodni Front u Beogradu (nadalje u tekstu: NFront). Imala sam UZ kontrole na mesec dana, uz prethodne analize KS, redovnu kontrolu Rh antitela, amnio radjena u 17 nedelji (uredan nalaz). Na poslednjoj UZ kontroli (27+0) Dr. Mikovic vidi da mi se grlic skratio na 1 cm i preventivno mi da da pijem Partusisten i pre toga Verapamil. Ja, posto sam celu trudnocu bila jako oprezna sta unosim u sebe, vise mirovala i samovala u kuci, mu kazem da imam problema sa jako niskim pritiskom i da li je neophodno da to pijem. On mi odgovori "Pijte vise vode" i krene da pregleda sledecu pacijentkinju. Sledeceg dana krenem da pijem ta dva leka, ali mi bude prilicno lose - drhtavica, lupanje srca - ali ja na Netu procitam da je to normalno i da organizam samo treba da se prilagodi. Drugi ili treci dan, 10 min posto sam popila lekove, meni uzasno pozli, bebe u stomaku krenu panicno da se bacakaju i ja otada odlucim da izbacim lekove i do sledece kontrole za 3 nedelje samo strogo mirujem. Ukratko, Dr Mikovic na toj kontroli (30+2) vidi da je jedna beba mrtva, da se to desilo 3-4 dana posle zadnjeg UZ (mozda bas onda kada mi je pozililo od lekova i bebe prosto poludele u stomaku?) ja od soka dobijem kontrakcije, brzo u NFront na tokolizu. U narednih 2 dana mi zaustave kontrakcije ali dobijem neku braon sukrvicu, kazem to Dr. (svaki put ujutro u viziti u narednih 3 dana) a on nista, cak me pusti kuci dajuci mi opet da pijem Partusisten, Verapamil, Orvagyl 400 i Eritromycin 500. Medjutim, za 3 dana ja opet dobijem kontrakcije na 10 min, dodjem u NFront, otvorena za srednji dlan, navodno je FMU beba pocela da izlazi (tada je vec bila mrtva oko 4 nedelje), hitan carski (31+3), operise me neka potpuno nepoznata Dr (Dr. Mikovic je morao da ostane kuci da "cuva decu"). Posle od te doktorke saznam da je plod (850 gr na porodjaju, 1000 gr na zadnjem UZ) bio macerisan, da se vodenjak raspao (sta god to znaci). Moja zivorodjena devojcica (1580 gr) se 10 dana borila za zivot, 2 meseca bila na Institutu za Neonatologiju (od toga 6 nedelja u inkubatoru) i sada ima 6 meseci (4 terminski), osetljiva je i trazi mnogo brige i nege. OK - dobila sam jedno dete - ali mi je stalno u glavi pitanje kako to da se jedna trudnoca koja je proticala manje-vise uobicajeno tako dramaticno zavrsi? Naravno, sebi nikad necu oprostiti sto sam pila te lekove, a nikad necu ni saznati sta se zapravo desilo - NFront nije izvrsio ni analize posteljice ni mrtve bebe, vec je 19.04.2007 taj materijal poslao na Institut za Patologiju (19 dana posle porodjaja). Odatle su NFrontu isti dan poslali dopis br. 138 od 19.04 2007 u kome stoji da se "vraca 8 mrtvih beba rodjenih u periodu od 01.04-15.04 2007 jer je predugo vremena proslo i da analiza ne bi donela rezultate" (parafraziram). Jedna zanimljivost - Nikola Predojevic iz laboratorije NFronta tvrdi da mu nikakav dopis ni materijal nije stigao sa Instituta za Patologiju, a ja na kod sekretara Instituta Miroljuba Dragicevica videla da je dopis br 138 od 19.04 2007 poslat i njegovu sadrzinu. Od poznanice koja radi u NFrontu sam saznala da je Dr. Mikovic je rekao kolegama da sam ja insistirala da me pusti kuci jer "ne volim bolnice". Naravno da bi sebe opravdao kako to da sam izasla iz NFronta i brze-bolje se vratila posle 3 dana, sa porodjajem koji vise nije mogao da se zaustavi nikakvom tokolizom. Tako da na kraju jos ja ispadam luda, histericna zena koja je trazila da ide kuci sa mrtvom bebom u stomaku. Lepo mi je muka od lazi i brljotina i to da niko ne snosi odgovornost ni za sta i da treba da budem zahvalna da smo jedna beba i ja izvukle zivu glavu. Pa ja sam isla privatno kod Dr. Mikovica zbog preporuke da je on strucan, a on je vodio moju prvu IVF-ICSI trudnocu (37 god, 6 god steriliteta) kao svaku drugu, za vreme UZ mu je non-stop zvonio mobilni i ja sam se stalno preznojavala da li se on bas 100% koncentrise na to sto vidi na ekranu, ako u isto vreme prica sa drugim pacijentima, kolegama (cak je jednom nekom punih 10 min. objasnjavao proceduru papirologije oko dobijanja kredita!) Naravno, kao svaki poslusni pacijent kome je glava u torbi i koji nece da naljuti svog Dr od koga mu zavisi sudbina, ja sam cutala i trpela. A ishod je ispao takav kakav jeste. Imam nocne more i psihicki mi je jos uvek jako tesko, a bespomocna sam da ista promenim - a tako bih volela da vratim vreme unazad... Ljubite svoju decicu i svaki dan zahvaljujte Gospodu sto ih imate. Pozdrav, AYA

[AYA]

Oprostite, tek sam sad shvatila da sam minirala temu i da je trebalo da napisem kako sam se osecala kad sam saznala da nosim dve bebe. Pa ovako, to je bilo ostvanje sna, nisam bila iznenadjena, mada malo uplasena kao ce moje telo izdrzati taj napor, s obzirom da nisam neki atletski tip i imam 37 god. Ja sam oduvek zelela blizance, sanjala bliznakinje (i to tako jasne snove, kao na javi) - tako da je sok zbog toga sto na kraju NEMA bliznakinja jos veci. Kao da ti je nepravedno oduzeto nesto sto si vec dobio. Znate za onu jevrejsku kletvu "Dabogda imao pa nemao". Da se od 3 embriona na samom pocetku primio jedan - jedna beba - OK, nama problema. Ali do 7 meseca nositi dve bebe, pricati im, maziti ih, smisljati imena i onda, uz dramaticnu zavrsnicu, dobiti jednu sicusnu, osetljivu bebu - je trauma za ceo zivot. Naravno, citavsi vase price vidim da ima i drugacijih trauma od moje (uklanjanje 2 bebe od 4, jedan blizanac ozbiljnije bolestan...) Svako nosi svoj oziljak, samo sto neko moze da ga nosi sa smeskom, a neko ne. To zavisi koliko smo jaki. AYA

[bruni]

AYA, žao mi je što ti se to dogodilo

[clumsy mom]

AYA,

Samo hrabro napred

[mamasch]

AYA, nadam se da će ti ova naša ljubav koju dijelimo na Rodi, i naša podrška, pomoći da se i na tvom licu pojavi osmijeh i da lakše podneseš breme sudbine. Ljubi svoju djevojčicu, daj joj sebe cijelu a njena draga seka sad je anđeo koji vas sve čuva i zauvijek vas je zaogrnula ljubavlju i davanjem.

[Girica]

AYA,
Ljubi svoju curicu.