Adaptacija na tetu čuvalicu

[Dari]

Našla sam simpa djevojku od 23 godine za čuvanje mog mališe.
Već nekih tjedan dana dolazi na adaptaciju po par sati.
Odemo vani u šetnju igramo se doma sa igračkama.Sve super osim
što se ne miče od mene.Pokušala sam ih jedan dan ostaviti na 15 min,
same, ali nije išlo.Obujem cipele, on skuži i tjera me da ih izujem.Nema
šanse da ih ostavim same.
Strah me je dana kad ću morati na posao, a to je slijedeći ponedjeljak.Inače je jako društven i socijalizira se bez problema.Skoro
je čitavo ljeto proveo na moru kod bake i nije bilo prolivene suze zamnom.Ima 17 mjeseci.
Imate kakav pametan savjet, šta učiniti, povećavati vrijeme koje provode
zajedno, izgubiti se malo da vidimo kako funkcioniraju bez mene...
Možda dijete osjeti da sam i ja nervozna jer je to nova situacija i za mene.

[Natalija]

Evo mog iskustva, pa možda Vam malo pomognem...

I ja sam počela s privikavanjem s malenom curicom od 15mjeseci.
1. tjedan sam bila 2 puta po 1h, uz mamu smo se upoznavale, malo poigrale, 2.tj. sam stigla nešto ranije na čuvanje (malenu inače čuva baka), pa sam bila malo s bakom i malenom, pa se baka malo iskrala na pola sata i nije bilo problema, danas npr. smo opet bile s bakom, ali i same 1h.

Mislim da je bitno (iako se možda neki s tim neće složiti) da se malo "sakrijete" za početak u drugu prostoriju, ja kao babysitterica u to vrijeme kada se mama "sakrije" pokušam malenoj obratiti pozornost na nešto tipa: vidi veeeliki vau vau ili idemo se ljuljati, sjeti se mame nakratko ali bitno je zaigrati dijete i mijenjati igre: pjevati, plesati, slikovnica, parkić...

Kod nas nije bilo puno suza i evo pomalo se zbližujemo i nadam se da će biti sve super, iduće dane ćemo više vremena provoditi same i tako se jedna na drugu prilagođavati.

Želim vam puno sreće, razgovarajte sa sittericom, i pomalo ćete napredovati

javite kako Vam ide

[Dari]

Hvala puno na odgovoru
Sutra ću se pokušati mrvicu iskrasti da vidim kako će ispasti.
Također ću produžavati vrijeme koje ona provodi sa nama pa ćemo
vidjeti.Nadam se da će je s vremenom prihvatiti.

[ivana7997]

nemoj se iskrasti. dijete ti vise nece vjerovati i bit ce jos gore.

objasni mu da ides, i odi na kratko. kad se vratis, objasni da si otisla i da si se vratila.

u tome je stvar. trebaju skuziti da se bez mame moze ali da ce se mama uvijek vratiti. a ne da samo najedamput nestane. onda nastane panika i nepovjerenje, i nikad nece biti siguran jer nece znati u kojem ces trenutku nestati

[Natalija]

Mislim da je za dijete veći šok ako mama kaže da odlazi, dijete počne plakati, zalijepi se za mamu i vrišti, takvih par situacija sam imala i nelagodno sam se osjećala, dijete je bilo malo, još nije ni govorilo, pa smo mama i ja zajednički se dogovorile da je bolje dok smo zajedno zaigrani da mama izađe, kasnije je već i dijete mami mahalo pa-pa kad je odlazila.
Tako je čini mi se manje traumatično...

[ivana7997]

je. tebi. ali dijete izbaci frustraciju i tugu i sto vec. vidi da je mama otisla i vidjet ce je kad se vrati

a u slucaju bjezanja i iskradanja gubi tlo pod nogama

[ivana7997]

i moze mama otici kad se dijete igra, ali mu moze mahnuti i reci da odlazi.

[Frida]

Prije naše adaptacije razgovarala sam sa više stručnih osoba (psiholog, odgajateljica), svi su se složili da je iskradanje najgore rješenje za dijete, argumenti su više-manje kao ovi koje je navela Ivana.

[Natalija]

je. tebi. ali dijete izbaci frustraciju i tugu i sto vec. vidi da je mama otisla i vidjet ce je kad se vrati

a u slucaju bjezanja i iskradanja gubi tlo pod nogama

Ja takodjer nisam bila za iskradanje, ali u 1. obitelji mama je sama tako tražila. I nisam mislila na sebe kad sam napisala da je manje traumatično nego za dijete. Jer maleni kojeg sam cuvala nije primjetio da je mama otišla nakon sat, dva, niti bi pitao za nju jer je bio zaigran i kad je mam došla bio je sretan.

Teško je i s jedne i s druge strane (ja govorim iz svog iskustva o djetetu koje je tada imalo 10 mjeseci).

[Dari]

Nikakvo objašnjavanje kod mog mališe ne pali, pa tek tada nastaju
problemi.Kako djetetu od 17 mjeseci objasniti da mama mora ići te
da će se brzo vratiti.On te stvari jednostavno još ne kuži.
Zalijepi se za mene i nema šanse da me pusti.Netko bi ga tada na silu
od mene trebao otrgnuti - ja to niti želim, niti mogu.
Kada je ostajao na moru kod bake sa tatom, na dan-dva bi odlazila u
vrijeme kada je spavao.Nikakvih trauma nije bilo.Sa bakom je ostajao
bez problema.Možda je stvar u čuvalici, ne znam ni sama, možda mu
nije curka sjela.Nekako je nepovjerljiv prema njoj.
Danas nije došla, pa sutra nastavljamo sa adaptacijom.
Pišem kako je prošlo.

[Sanela-Naja]

Mi /mm i ja/ se nikada nismo iskradali i definitivno sam protiv toga..
sa navikavanjem smo započele 2 mjeseca prije nego sam počela raditi , ali sve je bilo super i trajalo je dosta kraće..
mi smo ispočetka bile skupa , zajedno se igrale, jele , mijenjale pelene ..to je trajalo prvi tjedan
onda sam znala npr. pustiti da se njih dvije igraju a ja bih prala suđe ili slično ..malo sam bila u sobi gdje su njih dvije, a malo bih šetala po stanu..ili sam peglala veš u drugoj sobi ali tako da Naja zna da sam u stanu .
onda su počele ostajati same na 4 sata ..prvih par puta je plakala kada bih išla ali bi joj teta č. brzo odvratila pažnju..nisam se nikada iskradala i uvijek bih se sa Najom pozdravila - iako mi se plakalo skupa sa njom..
ali, već nakon par dana više nije plakala..a sada nam daje puse , maše za pa-pa i pruža ruke tč ..isto tako kada mama dođe s posla maše njoj za pa-pa i daje joj puse , jer zna se na redu je sika
oproštaji trebaju biti kratki i pokušaj to što veselije napraviti , i što normalnije ..bez drame i otezanja .Kad god bih odugovlačili sa izlaskom, i dijelila pusu za pusom Naja bi plakala..nekad i za tč ako bi ova dugo stajala na vratima i opraštala se..

[NANNE]

Mi smo se super privikli na baku- počeli smo polako sat -dva s nama i tako tjedan dana . sad ja moju micu oko 9 odvezem baki i oko 3 pokupim jer tako će biti kad počnem raditi- samo što će baka ujutro doći k nama da mica baš ne ustaje u 6.30 ALI ono što nas sad muči je nočno plakanje
Lana nikad nije prespavala noć u komadu i na to smo se višeMANJE navikli ali nikad nije tako plakala - odjednom se probudi u neutješnom plaču i onda se moramo svi ustati i maziti i malo hodati po kući pa opet u krevet.
Ja to pripisujem činjenici da ju sad čuva baka i da je to njoj ipak značajna promjena - kakva su vaša iskustva u pogledu proživljavanja dnevnih događaja u snovima????? :?

[Anci]

Ni ja nisam za iskradanje. To je možda kratkoročno bolje, tj. samo taj put. Mislim da se dijete ne može opustiti poslije jer nikad ne zna kad će mama nestati a to mi je grozno.

Ja sam svoju curicu koja je imala 13 mj. kad sam počela raditi upoznala s tetom čuvalicom tako da sam i ja 3-4 dana bila s njima- igrali se, pili kavu...

Taj dan kad sam otišla (frizeru!!!) javila sam joj se, malo je plakala, ali nakon tjedan- dva je bilo sve super!

Sretno!

[mamalada]

Kod nas je sve stvar dogovora. Ali naš primjer baš i nije mjerodavan, jer je A. turbo prilagodljivo dijete. Oduvijek.

[Dari]

Faza adaptacije je iza nas, i krenuli smo punom parom.
Jako sam zadovoljna sa tetom i maleni ju jako voli.
Naime, nju sluša bez pogovora, kada treba mijenjati pelenu trči ispred
nje, legne i čeka dok meni bježi po stanu.Papa s njom odlično i to
mi je jako važno jer inače slabo papa.
Dok on pajki ona popegla i poredi po stanu, iako ju nisam tražila.
Što se tiče odlazaka, ja još uvijek moram otići neopazice, jer u protivnom
plače dok se ne vratim.Ona mu lijepo objasni da je mama otišla na posao
i da će se vratiti.Nakon objašnjenja nema nikakvih problema.
Pokušali smo i sa rastankom ali to kod nas jednostavno ne ide.
U stresu smo i on i ja.Drži se grčevito za mene i ne pušta.Voljela bi da je
drugačije.Nije da sam odustala, s vremenom ću pokušati ponovo.Za sada
mu pričam kako mama tu i tamo mora na posao, jer ja ne radim svaki dan, i često sam doma.Možda je zbog toga teže jer nema kontinuiteta, jedan dan odlazim pa sam dva tri doma.
Uglavnom, sve je 5.

[sorciere]

potpisujem sve koje su protiv iskradanja. iako je dijete malo, ono razumije.

[momze]

potpisujem sve koje su protiv iskradanja. iako je dijete malo, ono razumije.

jos jedan potpis

to sam radila sa prvim djetetom i nikada vise - strasno!
kazem da idem, on se buni, ja ponovim i kazem teti da ga stavi na prozor da mi mase (to u vecini slucajeva upali).
i vise ne pita za mene