Blizanci i odgoj

[clumsy mom]

Već neko vreme hoću da postavim ovu temu jer me još od porođaja muči ali sam se do sada nekako snalazila. Možda ja uz vaša iskustva naučim nešto novo i promenim način delovanja ali će svejedno mlade mame duplića pobrati prilične savete ako ova tema zaživi.

Ukratko o mojoj deci:

Matija je živahan, svojeglav, ne poštuje autoritete (mislim na mm-a i mene, sa tetama nema problema), tantrumiše za obojicu, maza željna apsolutne pažnje, ništa mu ne drži pažnju sem crtanja, nikakve kazne ne pale, lako nalazi drugare, obožava muškarce, mekušac kad su u pitanju bolesti (izrasta u pravog muškarca - onog koji umire od svake kijavice), ne trudi se da nauči već sve skuplja od brata

Boris je miran, trudi se jako za sve (hoće naučiti, saslušati, pomoći), tvrdoglav do bola (sve sam), perfekcionista, ume sam da se zaigra, teže sklapa prijateljstva, preemotivan, hrabar i izdržljiv (bolest, lekar, frizer), brbljiv, mama mu je centar sveta

Njih dvojica su dva dijametralno suprotna pola, ni po jednoj tački se ne poklapaju i jako mi je teško koordinisati obojicu. Ovo se naročito odnosi na kažnjavanje jer ih ne mogu sprovoditi isto a oni su sad već dovoljno veliki da kapiraju da je Borisu dovoljno reći jedno smireno 'prestani' i on će prestati dok na Matiju moram da urlam ne bi li me čuo. Čak su mi sami par puta i skrenuli pažnju na to

Čitam ovih dana iskustva mama sa više dece pa mi deluje da je nekako lakše kad je jedno starije i razumnije. Čini mi se da je kod blizanaca to maaaalo drugačije i teže. Ili mi se samo čini?

[marči]

a što kad ih uhvatiš u nekoj spčaki i pitaš ih tko je to napravio, a oni se međusobno optuže?!?!??!?

[clumsy mom]

A izvin'te, moji to ne rade

Oni optuže jednog drugog Matiju, druga iz vrtića. Idu u dve verzije - bio, uradio pa otišao ili im je rekao još u vrtiću šta da naprave kad dođu kući

A šta ja radim kad naprave zajedničku glupost? Hmmm...Kao prvo retko kad imaju prilike za to jer ih doslovce ne ispuštam iz vida, grđe nego kad su propuzavali i prohodavali. Ali kad se desi šta se desi onda moja reakcija zavisi od mog trenutnog opšteg stanja organizma - ako sam umorna (=nervozna) onda obojica popiju kaznu, ako nisam umorna onda progledam kroz prste jer nemaju prilike da naprave neku veću glupost od gađanja supom metodom katapulta ili od prenošenja moje kompletne garderobe iz regala u kupatilo jer su prostirke na pranju pa im je hladno sedeti na pločicama (a jaka mi je garderoba kad su je njih dvojica u celosti preneli u 3 ture )

[marči]

a vidiš da ti ipak izađu iz vidokruga kad mogu sve to, moje vole biti van mog domašaja pa me lijepo pošalju van iz sobe i zatvore vrata. poštujem i ne navirujem (ali upalim baby phone pa prisluškujem :D )...kad se sjetim svojih postova prije pola godine i kuknajve kao mi je teško...sad nam je svak dan ko' neka komedija...svaki dan neka provala ili nova scena za ne povjetovati!

scena prije mog odlaska na božićni domjenak: pustila sam vodu u tušu i skoknula po donji veš (morala sam napraviti ravno 20 koraka) a kad ono, moje zvrkice obučene stoje pod tušem, ali drže podignte nogavice od trenirki da ih ne bi smočile

[dupla duplica]

Čitam ovih dana iskustva mama sa više dece pa mi deluje da je nekako lakše kad je jedno starije i razumnije. Čini mi se da je kod blizanaca to maaaalo drugačije i teže. Ili mi se samo čini?

Ne čini ti se - zaista i je teže - i teoretski, a iz prakse isto.
naime, radi se o potkrepljenju, tj. nagradi. Jedno dijete ćeš još urazumiti razgovorom, skrenuti pažnju, objasniti - ono će se ponašati u skladu s očekivanjima (ne uvijek!) kako bi zadobilo roditeljsku pažnju i pohvalu, jer to je za dijete veeelika nagrada.
S blizancima je druga priča. Šta god mama rekla, napravila ili štogod - uvijek je smijeh i reakcija onog drugog blizanca veće potkrepljenje, veća nagrada. I tako oni uče da je zabavno radit gluposti.
a mama ludi. ionako joj je teško, još i kad ima dva neposlušna fakina, to ne pomaže.
začarani krug se, nažalost, može prekinuti jedino upornim i strpljivim odvajanjem i onda individualno svakog naučiti šta-već-učiš. to je najčešće neizvedivo, pa se često odgoj blizanaca svodi na borbu mama-blizanci, ali ipak se da preživjeti i na kraju ima nade!

pusa svim hrabrim mamama

[dupla duplica]

marči, sad vidim ovo.... bravo, mačkice moje domišljate!!!

[dupla duplica]

i da - ovo s optuživanjem mi rade veći klinci - neće pirznat tko je (npr. istresao 3 boce šampona u kadu dok se kupaju - trebale ste vidjet tu količinu pjene ) pa optuže jedno drugo. U zadnje vrijeme, ako tako rade, mi im uskratimo npr. priču prije spavanja ili nešto slično, pa ako se ne dogovore i ne kažu istinu, oboje su kažnjeni. šta drugo?

[clumsy mom]

Nameće mi se podpitanje: kad ste počele da ih ostavljate bez nadzora. Ono mislim, odete u kuhinju da spremate večeru a njih ostavite u boravku da se igraju. Meni je to još uvek misaona imenica jer, iako su generalno dobri (čitaj:ne tuku se, poštuju praktično svako NE...) ipak im svakakve gluposti padaju na pamet. Ja sam oduvek radila po principu ''bolje skloni sve što nije za diranje nego da mantraš NE za svaki njihov pokret'' ali njihova mašta je neiscrpna pa im se Zepter šolja iz mog svadbenog servisa pretvara u zeca a velika staklena lampa na visokoj polici u lava. Meni je stvarno glupo više prelepljivati fioke i sakrivati makaze ali šta kad se te iste makaze pretvore u neku drugu stvar ?

Tako da za sada mama još uvek sprema večeru tako što ih lepo poređa na radnu ploču i zapitkuje ih oko recepta za corn muffins ili palačinke (Boris je zadužen da ne zaboravimo grašak za pecivo ). Odatle nam i dolazi prošlomesečni biser kad su posedali na kuhinjske elementiće u vrtiću pa ih teta pitala gde se to sedi na radnoj ploči a oni odgovorili: ''Pa kod nas kući''

[marči]

kad su to počele zahtjevati, u fazi do 2 godine su htjele biti tamo gdje sam ja, i očekivale da potaknem igru s njima. sad se sve više igraju same pa ih i pustim s time da navirnem, a sve što je opasno je uklonjeno tako da ne brinem previše...s dozom opreza naravno. ali, kad žele biti same u svojoj sobi, odu tamo, zatvore vrata i eto im. što ću im ja smetati i onako to ne traje sat vremena, 10-15 minuta pa eto njih k meni, i tako ...

[MIJA 32]

Ajoj što me čeka

[twins mama]

Mija napisa

Ajoj što me čeka

a ja mislila da je ovo razdoblje najgore i da ce biti lakse, al vasi me postovi nanovo razvesele.

[clumsy mom]

TM, onako iz ličnog iskustva, vi jeste u najgorem periodu i ostaćete u njemu barem još godinu dana. Ali, veruj mi, proleti vreme...naročito kad odbrojavaš...''još 26 meseci do trećeg rođendana....još 23...još 17...''. Ja sam odbrojavala od njihove druge nedelje

Ali ovo ti je i jedan od najzanimljivijih perioda. Svašta nauče, svašta probaju...Jeste da ima večeri kad zaspiš grcajući od griže savesti jer ti je tog dana bilo muka od sopstvene dece i jer si poželela da se katapultiraš na Mars ali da me neko pita koji bih deo njihovog detinjstva izbrisala iz glave to definitivno ne bi bio ovaj period.

[clumsy mom]

kad su to počele zahtjevati, u fazi do 2 godine su htjele biti tamo gdje sam ja, i očekivale da potaknem igru s njima. sad se sve više igraju same pa ih i pustim s time da navirnem, a sve što je opasno je uklonjeno tako da ne brinem previše...s dozom opreza naravno. ali, kad žele biti same u svojoj sobi, odu tamo, zatvore vrata i eto im. što ću im ja smetati i onako to ne traje sat vremena, 10-15 minuta pa eto njih k meni, i tako ...

Ja sam par puta u zezanju rekla kako ih neću obilaziti u sobi dok ne čujem krkljanje Jednom sam to zamalo i ispunila ali je mm bio radoznao i provirio u sobu. Čulo se samo jedno ''Iiiijaoooo :shock: !!!Dođi da vidiš svoje sinove'. A oni goli na parketu u predgrejnoj sezoni, premazani od glave do pete pavlovićevom mašću

Mislim, trebalo je videti te osmehe. Slikali smo ih i rado bih vam pokazala fotke ali nisu baš najpristojnije

Inače, da li i kod vas važi pravilo da što se slađe oni cerekaju iza zatvorenih vrata veća to je veća verovatnoća da prave sranja? Mislim, prosta logika, čega smešnog ima u crtanju ili ređanju kocki ?

[Val]

kod nas je pravilo, barem trenutno, drugacije. ako zavlada tisina, onda je neka spacka u pitanju. ili saraju zid ili sam ja zaboravila maknut casu s vodom kraj naseg kreveta pa se peru ruke.

meni je ovo jako tesko razdoblje. ima trenutaka kad se zaigraju, ali cesci su trenuci kad su nervozni i cendravi i ne znaju sami sto bi. pa onda upotrebljavam sustav eliminacije, no ni on ne funkcionira jer ispada da nista od toga ne zele. :?

[dupla duplica]

clumsy, ja odvaljujem na sve tvoje postove....taaako su mi poznate te priče...čitam i mm-u pa se kesimo...

kod nas, naravno, i jedno i drugo - nije dobra tišina (Val, uvijek je neka spačka ), ali nije ni cerekanje, jasno. slažem se, niš zanimljivo u crtanju.

a škare....eee...a šta bi rekla da ti dvoje petogodišnjaka ide normalno spavati, kao i obično uz noćnu lampicu (globus) - a ujutro nađeš prerezan kabel od struje od spomenute lampe, a kraj njega pocrnjele, zagorene škarice za papir!!?? :shock:
to je bila valjda jedina situacija kad je mm totalno izgubio kontrolu, urlao je kao lud (i neka!) i držao im bukvicu plus obavještajni razgovor, neugodan. naravno, priča je išla u stilu "njoj je smetalo svjetlo; ili- on me nagovorio da ugasim, nisam vidjela prekidač pa sam uzela škare; nismo vas se usudili zvati jer ste uspavljivali bebe...". Hvala Bogu, nije im bilo ništa. Sreća da dječje škarice imaju plastičnu dršku.

[dupla duplica]

meni je ovo jako tesko razdoblje. ima trenutaka kad se zaigraju, ali cesci su trenuci kad su nervozni i cendravi i ne znaju sami sto bi. pa onda upotrebljavam sustav eliminacije, no ni on ne funkcionira jer ispada da nista od toga ne zele. :?

Draga,
ma znaš šta žele. žele tebe - samo za sebe. i znaju da to nebu tako išlo. pa malo protestiraju. jako normalno i za očekivat, mada kužim da ti sad to ne pomaže - to cendranje i mene izludi.
ali drži se, oboružaj strpljenjem i dobrom voljom, i daj im često do znanja da dolazak bebice ne znači da ih manje voliš...dapače! ljubav se umnožava...teško je to njima shvatiti i provariti, ali bitno da si ti jasna sama sa sobom i da to osjete - nećeš moći na tri strane, ali neće im ništa faliti zato jer ih je više. veliko je to bogatsvo, vidjet ćeš! drži mi se...

[clumsy mom]

I opet zanimljivo pitanje, ne baš klasično odgojno ali se opet svaki put nerviram - šta kad se nečega ima samo komada 1?

Posvađali smo se pre neke večeri kad smo kretali u goste jer i Boris želi pantalone sa dugmetom i zipom kao Matija. Na kraju sam mu obukla neku 6-cu koju će opet obući u predškolskom. Celog vikenda se raspravljamo oko neke figurice iz kinder-jaja koju je opet dobio Matija. Prošli vikend nam je otišao na rasprave oko neke kutijice...I tako u nedogled.

Nekada su dobijali iste stvari, onda su podelili interesovanja pa je svako uzimao sa gomile i prisvajao shodno svojim 'prohtevima' za igru tako da su sve kuce Matijine a sve mace Borisove npr.

Boris je pravi Kir-Janja što se njegovih stvari tiče. Ne smeš ni da ih gledaš a ako se usudiš da pomisliš da ih provrtiš kroz prste dooobro prethodno razmisli o posledicama. Ja dosta radim na tome (verovatno ne bih da nisu blizanci) ali preteruje. I onda dođem u situaciju da ne daje svoje ali želi i Matijino. Pustim tako ponekad da sami rasprave ali ono što dođe u Borisove ruke automatski menja vlasnika u njegovoj glavi i onda mi ostaje Matija sa praznim mrukama i Boris koji likuje.

Ja znam da će se vrlo uskoro promeniti to 'posedničko' u njima ali bih opet volela da čujem kako vi to rešavate.

[dupla duplica]

strpljivo.
nemam rješenja, draga.

nekad imamo 2 iste stvari, ako su jaako bitne. uglavnom ne, i ja ih uporno i strpljivo pokušavam naučiti daje dijeljenje važnije od imanja, i kad ja nastupim medijator, to ide. nekad bolje, nekad gore.

a nekad se moraju i posvađati - nije ni to loše. i to je život. onda koristim te situacije da ih poučim nenasilnom rješavanju sukoba, kolko već imam taj čas strpljenja. uglavnom, s trogodišnjacima ćeš se uskoro moći dogovoriti da jedan ima tu spornu igračku 5 minuta, onda drugi. pritom onog koji je popustio dodatno pohvališ ili nagradiš. i tako malo po malo...

kako ti to radiš?

[marči]

i mi imamo takve situacije, pa doslovce "zašprehavam" s nečim drugim u rukama....koji puta uspije, koji puta ne...

[dupla duplica]

"zašprehavam" s nečim drugim u rukama.......

[clumsy mom]

Kako rešavam? Pa uglavnom je do sada išlo tako što dobro izdefinišemo šta je čije i onda nema rasprave. Međutim, vidim da se tu pomalo menjaju stvari, da bi oni malo da menjaju moj plan delovanja i onda smo se svi našli u nebranom grožđu - posednik strahuje, pohlepnik urla a ja ne znam koju više ultrazanimljivu stvar da izvučem iz šteka. Vi ne znate koje decibele može da proizvede mešalica Dizzy iz Bob The Builder jajeta

Trudim se za sada da se poštuje tuđe, da onaj koji traži to uradi pristojno (ne mora da kleči ali da barem uljudno zatraži od brata) a ne da otima uz 'ma vratiću mu samo da se poigram'', da onaj koji ne daje to radi argumentovano a ne 'Ne dam i tačka i pukni i crkni i ništa mi ne možeš jer ću te tužiti kod tate ako se ikada vrati sa posla''. Pokušavam da se umešam i da mirno rešim sukob ali nekada, kada više ne znam šta bih uradila, pripretim sa ''E pa uzmi ti njemu to a onda ću mu ja dati tvoju macu i gotovo''- ovo je jako ružan način delovanja i mrzim ucene ali, verujte mi, nekada su mi sopstveni bubnjići vredniji od moralnih graničnika kojima bih trebala da se vodim.

Ma, rekoh već, zavidim ponekad mamama sa raznodobnom decom jer ne mora sve vreme da arbitrira. Koliko to energije zna da odnese znamo samo mi, mame sa blizićima i pseudoblizićima . Lako je njima uostalom da 'brane' svoje dete od malog gosta na 2h mesečno, izigravaj ti žandara 24h pa ćeš videti šta su lepote majčinstva

[Val]

meni je ovo jako tesko razdoblje. ima trenutaka kad se zaigraju, ali cesci su trenuci kad su nervozni i cendravi i ne znaju sami sto bi. pa onda upotrebljavam sustav eliminacije, no ni on ne funkcionira jer ispada da nista od toga ne zele. :?

Draga,
ma znaš šta žele. žele tebe - samo za sebe. i znaju da to nebu tako išlo. pa malo protestiraju. jako normalno i za očekivat, mada kužim da ti sad to ne pomaže - to cendranje i mene izludi.
ali drži se, oboružaj strpljenjem i dobrom voljom, i daj im često do znanja da dolazak bebice ne znači da ih manje voliš...dapače! ljubav se umnožava...teško je to njima shvatiti i provariti, ali bitno da si ti jasna sama sa sobom i da to osjete - nećeš moći na tri strane, ali neće im ništa faliti zato jer ih je više. veliko je to bogatsvo, vidjet ćeš! drži mi se...

nemoj me zezat da vec kuze??!! ja si nekako mislim da je sve to zbog moje nervoze (iscekivanje, pa neka nerjesena pitanja...). znate ono-nervozna mama=nervozna beba.

inace, sven je u nekoj posesivnoj fazi. sve sto bruna uzme, mora imat i on. pokusavam to sprijeciti, ali cesto ona ostane kratkih rukava.

mislim da ce on biti ljubomorniji na bebu od nje iako je ona vise vezana za mene. no, nekako se nadam da su jos mali i da ce se brzo naviknut na novu situaciju.

[marči]

draga val, sjeti se mene i moji postova...bilo mi je za skočiti korz prozor, a sad jedva čekam biti s njima...potpuno je drugačije...rastu....

meni je pomoglo samo priznanje da mi je teško i da nisam super woman i da nisam idealna i da sam umorna, nervozna....i da je sve to normalno, a i da mi kod djece imamo puno veći kredit nego što mislimo!!!!!

puse i proći će!!!!

[dupla duplica]

Kako rešavam? Pa uglavnom je do sada išlo tako što dobro izdefinišemo šta je čije i onda nema rasprave. Međutim, vidim da se tu pomalo menjaju stvari, da bi oni malo da menjaju moj plan delovanja i onda smo se svi našli u nebranom grožđu - posednik strahuje, pohlepnik urla a ja ne znam koju više ultrazanimljivu stvar da izvučem iz šteka. Vi ne znate koje decibele može da proizvede mešalica Dizzy iz Bob The Builder jajeta

Trudim se za sada da se poštuje tuđe, da onaj koji traži to uradi pristojno (ne mora da kleči ali da barem uljudno zatraži od brata) a ne da otima uz 'ma vratiću mu samo da se poigram'', da onaj koji ne daje to radi argumentovano a ne 'Ne dam i tačka i pukni i crkni i ništa mi ne možeš jer ću te tužiti kod tate ako se ikada vrati sa posla''. Pokušavam da se umešam i da mirno rešim sukob ali nekada, kada više ne znam šta bih uradila, pripretim sa ''E pa uzmi ti njemu to a onda ću mu ja dati tvoju macu i gotovo''- ovo je jako ružan način delovanja i mrzim ucene ali, verujte mi, nekada su mi sopstveni bubnjići vredniji od moralnih graničnika kojima bih trebala da se vodim.

Ma, rekoh već, zavidim ponekad mamama sa raznodobnom decom jer ne mora sve vreme da arbitrira. Koliko to energije zna da odnese znamo samo mi, mame sa blizićima i pseudoblizićima . Lako je njima uostalom da 'brane' svoje dete od malog gosta na 2h mesečno, izigravaj ti žandara 24h pa ćeš videti šta su lepote majčinstva

:D :D to stara! ti si zakon!
mislim da bolje od toga ni ne možeš...ozbiljno...

[dupla duplica]

Val - obično kuže puno više nego mi mislimo. sigurno da djeluje i tvoja nervoza, ali osjete oni i ono neizgovoreno, i to jako dobro.
tvoji su samo mjesec stariji od mojih pa mi je lako uživiti se...

s druge strane, kako veliš -ta mala razlika će im olakšat da se naviknu. iako su premali da to racionalno prorade, pa se spremi na svakakve reakcije i budite jaaako strpljivi - sve što se desi, ne rade oni vama ni bebi namjerno, to je jače od njih. može doć i do agresije, i prema bebi i prema tebi, i do njihove regresije - izvjesno - ili usporavanja razvoja npr. govora, ali to je sve okej. moraju nekako proradit.
uf, sorry, zadavila te...

dobro kaže marči, moramo i sebi dopustit da smo samo ljudi. a oni zaista imaju puno više strpljenja i ljubavi za nas, nego se to iz pozicije odrasle osobe čini...

[Val]

duplice, evo ti jedan veliki

[lara01]

Val

[Val]

ajme cure, mene su ljudi poceli plasit komentarima da ce blizici biti JAKO ljubomorni na bebu i da se pripremim na VELIKE probleme.
ja si nekako zamisljam da ce biti svega, ali ne u tolikom obimu.

stvarno sam sad u laganoj frci.

lara i tebi i leonu jedna velika

[clumsy mom]

Val, prerano je da razmišljaš o tome. Videćeš kad dođe beba. Ne opterećuj se pre vremena i ne slušaj nikoga

[Val]

joj, clumsy, da vam je zavirit u mene vidjeli biste jednu poprilicno uplasenu osobu koja izvana ostavlja dojam, otprilike ovakav 8)
naime, za tjedan dana idem na carski i sad sam vec u debeloj panici.

vec sad me muka hvata od pomisli da mrvice necu vidjeti nekoliko dana. pa kad si pomislim kako ce sve to izgledat kad se vratimo.

ma, joj, da je barem vec ozujak!!!

[Pooh]

Val

[lola_34]

Val,

samo da vas pozdravim i zazelim da sve prodje u najboljem redu (a tako ce i biti).

Za klince se ne brinite, oni ce to puno bolje ishendlati nego sto to mislite.

[dupla duplica]

[mici]

Drage mame, veliki pozdrav!

Ritam mi se zove turbo ritam jer posle ovcijih boginja od skoro dva meseca, uz kratak predah prvih radosnih hodajucih setnji po parkicu, zaglavili smo stomacni virus. Najpre ja, a deca za mnom. Jezivo! A gotovo celi dan sama sa njima. Angazman 24 sata, naravno. Pa, retku priliku usred noci evo imam da vas malo procitam i napokon napisem.

Tema ti je clumsy mom odlicna, a cini mi se kao da si zabrinuta. Moram ti priznati da si sjajan analiticar i da sudeci po tvojim zapazanjima, akcijama i idejama, uopste ne gresis. Nekako, kao da se dobro snalazis. Iako ti najbolje znas kako izgleda. Mislim da mastom i sa mnogo smeha moze mnogo toga da se postigne i prevazidje. To najvise spominjem jer nasa nervoza moze tako da se prevazidje. Bar je meni pokretac da ponekad ne bih pobesnela(a desava se upravo zbog iscrpljenosti).

Istina je da ih maksimalno upucujem jedno na drugo, sklonim se u stranu da ne smetam, pa ulecem kada je kriticno. ipak, devojcica je mnogo popustljivija i uvek deli sve sto ima. Za sada im je najvazniji keks i sok. Kad god ga ima u rukama, prvo trci ka njemu. Ponekad uskacem sa osmehom da decku kazem kako ona njemu daje. Dogadja se povremeno da od sakupljenih pet keksova njoj ipak da jedan. Desava se...

Veliko mi je zadovoljstvo kada mogu sa njima da se umirim na krevetu, otvorimo knjigice i tiho i uz oponasanje i smesnu gestikulaciju nesto iz njih predstavljam. Sto sam stalozenija, i oni su. Cerekamo se i kada kasnije naidje neki kritican trenutak, pozivam se na nase zanimljivosti. Tako, sad njihov uzrast to dozvoljava.

Dok kuvam ili perem sudove, obavezno po stolicama oko sebe poredjam malene serpice i kasikice i plastikice da i oni kuvaju, premestaju, slazu... da mi budu na oku. Desi se i da ih ostavim same u drugoj sobi. Jesu pazljivi, jesu istrazitelji, ali uvek idu za mnom! Tako je i u parkicu. Nemam problem, bar za sad. Ne jurcam za njima, nego polako, i oni opet za mnom. Ne panicim. strasne stvari mogu da se dese i tu, pored nas. Tako mi se devojcica bezveze saplela, gotovo na svoju nogicu, i paf, sva u krvi, puklo celo!

Jos uvek nemaju poriv da prave nestaluke, ali upravo da im ne bi hiljadu puta govorila NE fioke su pod selotejpom, vazne stvari sklonjene sa donjih polica, orman koji se otvara zagradjen je napunjenim koferom (uz njega su se mesecima pridrzavali) sve opasno na stolu duboko je odmaknuto... Kao u obdanistu, drugacije ne moze.

Nedavno smo imali priliku da vidimo da su nasa deca mirna, i dobra, i ne cackaju sve i svasta. Bili smo u gostima gde je jedno dete, njihov vrsnjak, odraslih petoro - cela familija, kuca tip-top... i radi im sta hoce! Car! Gospodar! Stalno neka kuknjava. Nasa kuca je zaista podredjena njima, sto ne smeta nikome, oni jesu istrazitelji, ali nisu histerici. Pokusavam da im zaista objasnim, pokazem, ne insistiram ni na cemu. Volim opustenije atmosfere, iako je moj licni ritam ludacki.

Val, zelim ti da sve bude dobro i brz oporavak i radost tvojim klincima!

[Girica]

Val,


Misli pozitivno i tako će i biti!

[twins mama]

Draga Val, šta je već vrijeme za pakiranje u rodilište?!
Starno je preletilo za čas, tebi vjerovatno ne.
Držim fige da sve prođe u najboljem redu i da uspijete uskladiti zajedničke živote kada se vratite, o tvojim klincima sam čula samo najbolje (za božić su ti ih kumovi nahvalili da nešto slađe i draže u životu nisu upoznali) zato vjerujem da će Bruna i Sven prihvatiti novog člana na najbolji mogući dječji način, zato ne brini se nego skupljaj snage i sna za dane koji dolaze.
Pusa