 |
|||
Ja sam se prijavilaali bih viknula. Sigurno.
Moja je luda kad ne spava, ko danas npr.
Igra se sa sestrom u pijesku i odjednom joj baci pijesak u oči. Naravno da joj kažemo da prestane.
Ali... čim smo to rekli, bacila je još 3 x jače.
A meni para izlazi na uši. Najradije bih je puknula, ali se suzdržavam :/
Prekjučer sam krpom za vruće pet minuta mlatila ormar da se ne derem.
Tiin komentar je bio: Bacila.
Sad kad vidi krpu, samo kaže: bacila.
Ajde, makar me se nije prepala.
Dobar je ovaj topic 8)
ja se vec trudim da prodisem, prosetam i sl... ali ne upali svaki put... moram da probam ovo s jastukom jer mislim da cu i sebi a i drugima izgledati vrlo smesno... a uz smeh ljutnja nekako najbrze splasne i izduva se ko probusen balon... samo cu zbog ceste potrebe morati da postavim jastuke svuda po stanu ili da zadenem jedan sebi za pojasAnci prvotno napisa
...
Anci, hvala za link...
evo, jutros sam zaurlikala cim sam se digla iz kreveta: uhvatile kosu jedna drugoj i cupaju, vriste obje, ali ne pustaju, a ja jos ni oci nisam otvorila, vristanje me i probudilo
sad sam prva ...
cekam vas
ja ne razumijem ovaj dio, pa molim da mi se objasni
dijete te naljuti, jer - npr. ova spomenuta situacija, uporno baca pijesak sestri u oči i ne odaziva se na mirne pokušaje smirivanja i naše molbe da prekine s tom radnjom, nego još upornije tu istu radnju ponavlja. kako da u toj situaciji sebe okrivim? kad nisam ništa kriva i baš sam bila dobro raspoložena u parku i svi smo se zabavljali dok nije krenulo s pijeskom? :?
Evo ja startam od danas , doduše ja ni nisam neki teški vikač , ja samo ponekad dreknem. No recite mi kako vaši muževi stoje sa vikom? Moj se dere na to jadno dijete ko nespašen, najgore je što mu je nasekiran drugim stvarima i jednostavno nema živaca za njega, i on je toga svjestan ali pomaka nema.
evo i ja krećem, samo se nadam da se ne računa urlikanje u igri jer se onda ne smijem igrat s njom tjedan dana.
cvijeta, znači da nam je kultura nametnula da u slučaju kada se osjećamo loše, netko za to mora biti kriv.
Ja sam ove dane vikala, jučer neopravdano (taman dobila M, u depri, tijelo iziritirano, a dijete ništa krivo hoće sisati za spavanje), ali ima slučajeva kad jednostavno, kao i većina, ne čuje kad joj nešto kažem, a važno je da isti tren stane (npr. lizanje naših cipela
evo, sad je skoro pa 11 sati, i ja danas još nisam vikala na svoje dijete 8)
možda bi bilo dobro napomenuti da je već sat i pol u vrtiću
ali jutro je prošlo ok... najčešće vičem kad treba doručkovati i prati zube i oblačiti se... on bi još uz te radnje, uvijek obavljao još dvije tri i uredno zaboravio na ovo kaj sad mora... tak da se to troje nama zna razvući i na sat i pol, pa onda malo podviknem koji put... ali evo, danas je sve išlo ok, sve smo se uspjeli dogovoriti bez vikanja...
evo, jutros sam zaurlikala cim sam se digla iz kreveta: uhvatile kosu jedna drugoj i cupaju, vriste obje, ali ne pustaju, a ja jos ni oci nisam otvorila, vristanje me i probudilo
sad sam prva ...
cekam vas
Sorry ali moram na ovo
Reci im da češ ih ošišati ako će to i ubuduće raditi :/
Ne znam, nisam baš pametna.
Ja bi, vrlo vjerovatno, došla do njih i počela ih škakljati - da vidiš kako puštaju.
To mi je inače rješenje za nečakinje i nečake kad nešto treba pustit, a oni ne puštaju
Ja danas krenula u akciju i već prekršila..
Kad smo izašli van iz stana sve je bilo ok dok nismo došli do stanice i dok tamo nije ulovio nekog starijeg dečka i krenuo s njim trčati okolo. Valjda sam mu 5 puta rekla da ne treči da stane kraj mene jer će doći bus. I kad je bus fakat došao još sam ga 3 ,puta zazvala a on ništa i morala sam se zderati ili ga ostaviti da čeka drugi bus..
I kad smo izašli iz busa opet se s tim dečkom krenuo derinjati, vrištati i trčati. Kao da ga je netko pustio s lanca. Koma!
Kod nas je problem što sam ja s klincima 90 posto vremena, pa se sve "fore" brzo potroše. Odem na "pauzu" smirim se, a kaos progradirao do maksimuma, okrenem dreku na zeku klinci to shvate kao dodatan poticaj za raspašoj. Mislim da je kod nas vrijeme za malo vrtića, sporta i čvršća pravila kod kuće. Dok su bili bebači nije me dirala tirada o organizaciji vrmena, kad je netko non stop cicao, spavao, jeo, bio prehlađen - ali sad - tri i pol i skoro šest. Mislim da je vrijeme da se malo bolje strukturiramo. Dosta moje razdražljivosti potiče od toga da sam stalno svima na raspolaganju - jer naravno ako nisi na poslu ništa ne radiš, a još sam umorna od toga.
pikula, pa meni je tvoj dijalog s klincima bio baš 8)
I ja sam se dobro nasmijala, moram priznati...
pomikaki
Ja imam gorih i boljih perioda... Bilo je i ljetos situacija kad me grlo peklo. Ali takve situacije fakat nisu ceste (fala bogu
A sad sve ovo ostalo... nemam pojma... kad sam zivcana zvucim zivcano. Sad jel vicem ili ne, iz moje perspektive ja bih rekla da ne vicem previse. Al ja bas nisam najobjektivnija jer dolazim iz obitelji gdje i kad se sapce se vice
Najiskrenije, meni je problematicno jedino ono vikanje koje njega rasplace
Ja se moram malo pohvaliti...
Citav vikend smo proveli zajedno, bila sam i umorna i zeljna vremena sa mm-om, ali nisam provristala. Najteze mi je da uvece sacuvam zivce, kada vec jedva cekam da pozaspu, a one 1001. put vicu iz sobe "dooodaj vooode, ceskaj jooos, ONA mi ne da da spavam" i sl. Ali, evo, uspevam....
Ovo je i moj problem, cesce nego urlikanje.
i moj...Ovo je i moj problem, cesce nego urlikanje.
Drage mame, sad ću ja ispast turbo pametna, ali me jedna jako teška vijest zatekla na poslu, pa nemrem raditi kak treba....tata mi ima rak na jetri i ne želi to ni s kim podijeliti da se ne bi brinuli, jer se ionak ništ nemre pomoći...tek sad vidim koliko će mi taj terorista faliti. Zato, grlite i volite svoje klince, tako smo krhki i prolazni, uživajte u svakom trenutku!
ja sam od petka popodne bila kuler na kvadrat 8) ali sam jučer popustila :/ i skontala baš ovo:
ukoliko nisam naspavana ( ko mi je kriv što sam kasno legla? G. sigurno nije ) ili ukoliko me nešto izbaci iz cipela ( kao npr. zagori mlijeko, ili ispadne - na testu...realize that when you're angry at your child, it's only because you've been culturally conditioned to believe that if you feel bad, someone must be to blame. And it feels better to blame someone else than to blame yourself.
A to sa G. očito nema veze.
Znači, moj trening bi se sveo na čeličenje živaca.
U ovom momentu, to je sve što mi pada na pamet...
.
mi smo jučerašnji dan proveli u tišini, muž je ucijenjen i moram priznat da je bio ok, ali javio se problem (dolazim u napast pomislit da mi klinci čitaju i da su prokljuvili našu odluku ) oni su jednostavno postali još tri puta gori. Sad se tuku konstantno, gluposti rade non-stop, sve u svemu fali mi smajlić koji si čupa kosu i šuta sam sebe u zid. Mislim da tek sad uviđam da smo se derali samo iz nužde jer ovak nije bilo nikad. Današnji izlazak prije mog posla je bila noćna mora, al ajd da vidimo kak bu za tjedan dana.
tajchi73,
hvala, nije tema razgovora, ali nisam zdržala...htjela sam samo reći da smo već jedanput bili (MM i ja zajedno s klincem, bakama, dedama, tetama..) suočeni sa situacijom gdje nam je život klinke ovisio o tako tankoj niti i ne prođe jedan jedini dan da ja ne pomislim kako bi nam bilo bez nje. Znam da vas klinci dovedu do ludila, gdje ne prepoznajete samu sebe (ja sam se jednom uhvatila u ogledalu - majko mila, Egzorcist je beba!) i da bi samo 10 minuta mira i tišine....doći će sve na svoje! Radije i vika i cika i smijeh i svađa nego mrtva tišina.
Svima upornima
bilbo
ja sam primjetila jednu stvar--ako dreknem, e onda tek ocekujem da me poslusa. a on npr. ne slusa. i tu je prekretnica--hocu li skuziti da drekom ne postizem nista i pokusati nesto drugo (njegova "pobjeda") ili cu forsirati svoje (moja "pobjeda"). u principu mislim da je pametniji pristup njegova pobjeda. konkretno, u slucaju ane.m vise ne vikati, nego doci do njega i odvuci ga s tog parkinga.
ja rijetko kad sizim na malog, ali on je stvarno suradljiv, dijete za pozeljeti. ali na malu... ajme meni. pogotovo u dane kao sto je bio ovaj--dijete od 4 mjeseca je spavalo doslovno 2 puta po 15 minuta (naravno, ostatak dana je kenjkala i plakala). aj, po danu jos i imam zivaca. ali kad zaspem, a ionako sam premorena, a ona se budi svakih 15 minuta i stenje i kmeci i hoce/nece sisati, pa joj se kaka a vristi kad ju odvedem na wc.. e pa doslovno mi dode da ju u zid bacim. i trebaju mi nadljudski napori da se suzdrzim da ne urlicem na nju (ljudi, u pitanju je beba od 4 mjeseca!!!!!). nemoram vam ni pricati kao koliko govana se osjecam kasnije.
Razmišljam što da ti nepišem...ja ne razumijem ovaj dio, pa molim da mi se objasni
dijete te naljuti, jer - npr. ova spomenuta situacija, uporno baca pijesak sestri u oči i ne odaziva se na mirne pokušaje smirivanja i naše molbe da prekine s tom radnjom, nego još upornije tu istu radnju ponavlja. kako da u toj situaciji sebe okrivim? kad nisam ništa kriva i baš sam bila dobro raspoložena u parku i svi smo se zabavljali dok nije krenulo s pijeskom? :?
Čitala sam neke tekstove ovog autora, neke stvari su mi ok, pomognu mi, u nekim se totalno izgubim i mislim da nisam toliko smirena i skoncentrirana.
Nekako to shvaćam ovako:
OK je da si ljuta u nekoj situaciji, da ti se nešto ne sviđa, da ne želiš neko ponašanje, ali kažeš mu da prestane s nekim ponašanjem, ali po ovom tekstu- bez daljnjih radnji. Znači, znaš da je netko nešto pogriješio, ali ne izderavaš se sad jer je taj i taj krivac.
Na nekom drugom dijelu kaže da se prestanemo opterećivati da bi stvari trebale biti ovakve ili onakve i da će već onda biti lakše.
Znači: ideš linijom manjeg otpora, od djeteta ništa ne očekuješ pa je uvijek dobro
ja krecem u akciju. dapace, mislim da sam krenula prije tjedan dana, ali ne ovak svjesno. mm vice (inace smo oboje vikalice, jer...ma radje vicemo nego da lupimo), sad nas je cetvero odnedavno pa imam osjecaj da netko mora biti i smiren. pogotovo sto se na malo cudo ne mozemo izvikati, a nekad nas njen plac i nemogucnost da ga smirimo (ima grceve) dovede do granica zivaca pa nas i "normalno" ponasanje 4godisnjaka vrlo brzo izbaci iz takta. :/
javim se kako napredujemo...
jucer sam pokleknula - jednom...i onda sam joj objasnila da sam sama sebi obecala da se vise necu derati pa je molim da mi u tome pomogne...klimnula je glavom...vidjet cemo danas
Evo i ja se prijavljujem u akciju nevikanja. Moram se pohvaliti da smo jučer izgurali dan bez vikanja :D . Nadam se da će tako ostati i dalje.
jako mi je žao.znam kako je to.nažalost moj je otac umro 15.7. od raka pluća samo 6 mj nakon saznanja.bili smo jaaaako vezani....
i ja ponekad dreknem....pa mi žao :/
više puta ona meni i MM kaže "nemoj vikati"
ovo mi se sviđa, dobra forajucer sam pokleknula - jednom...i onda sam joj objasnila da sam sama sebi obecala da se vise necu derati pa je molim da mi u tome pomogne...klimnula je glavom...vidjet cemo danas
Anci, ok mi je tvoje objašnjenje, sviđa mi se ovo da od djeteta ne treba očekivati da se ponaša onako kako mi mislimo da se treba ponašati jer vjerojatno to njima nije u tom trenutku niti u primisli. ostaje još pitanje kako u tom trenutku postići ono što MI želimo bez vike.
u stvari, mislim da je ipak najbitnije da nas takvo njihovo ponašanje ne razbjesni do kraja, ne izbaci iz takta, da ne podivljamo. i tu se slažem da se treba donekle kontrolirati. ili ako ne uspijemo, a tako je možda i zdravije, vikati u jastuk ili lupati namještaj. moram priznati da, od kad se mara rodila, to mi se jako rijetko dešava. kad sam imala samo juraja, znala sam tako skroz - naskroz pošiziti. a sad valjda, nikad me oboje istovremeno ne naljute, pa zbog onog drugog i ne mogu biti baš tako jako iznervirana. mislim da je to razlog.
a ako smo ljuti i vičemo - to je za mene ok. kod mene, ako podignem ton za barem jednu oktavu u "kriznim" situacijama - to odmah djeluje (na juraja, na maru za sad ne djeluje ništa - ona mi se samo smije i nastavlja po svome). i ne bih se te blagodati odrekla tako lako.
Kakva ironija - jučer sam dobila gadnu upalu grla. Tako da zaista ne vičem...
to se ne broji. ti krećeš kad ozdraviš.Kakva ironija - jučer sam dobila gadnu upalu grla. Tako da zaista ne vičem...
Tako je.to se ne broji. ti krećeš kad ozdraviš.Kakva ironija - jučer sam dobila gadnu upalu grla. Tako da zaista ne vičem...
Ja sam jako fina zadnja dva dana, rođena me mater ne bi prepoznala
I dok je žvakala pecivo i zalijevala ga čokoladnim mlijekom iznenada kihne.... ali ne tako da okrene glavu prema prozoru, lijevom ili desnom, ili da, ne daj Bože stavi ruku na usta.... nego tako da kihne 10 cm od mog desnog ramena, moje bijele majice.... svoje pecivo i čokoladno mlijeko.... - onda sam gadno opsovala.
Naravno, ona se trudila biti mrtva ozbiljna, ipak je se grdi, zar ne? Ali brk joj se žestoko kesio i nikako joj nije polazilo za rukom da bude skroz ozbiljna.
Eto, koje su to situacije u kojima ja planem! Obično prije te glupost nego neka krupna stvar, kod krupnih imam više takta i mozga u glavi, ovako ja dreknem zbog nečega na što bi se drugi nasmijao zajedno s djetetom!
Sad se smijem i ja kad god se pogledam preko ramena i ugledam točkice od čokoladnog mlijeka.
Mikka,kad su tak mali živci su ti tanki od iscrpljenosti, nema tu filozofije. Uvali starijeg tati, maloj cicu u usta i spavaj kad god možeš, bake nek čiste, susjede neg šeć ustarijeg u park, muž nek kuha... Bilo što nacrtaj im svima da ćeš puknuti i da bude onda sve palo njih i bolje da se orgnaiziraju dok imaju s kim. Moji su isto na blizu i dok su oboje bili mali stvarno je trebalo cijelo selo da dan prođe podnošljivo uz sve mastitise, nespavanja..... jedino utješno je da stvarno brzo prođe i svi uključeni se poslje hvale na sva usta kak i vežu se za klince, pa umjesto da ih ti moliš na kraju se druže jer su kompići. Drži se i traži pomoć gdje god možeš, ponekad se skriva neki neočekivani izvor u blizini.
Jučer je dan krenuo grozno, te je gladan, te je malo žedan, te bi išao u van a ja u gaćama i ne kuži da se moram obući.
Pa mu objasnim da se prvo moramo umiti, obući, jesti pa da onda idemo van.
Onda on krene lupati sa glavomu pod.
Doručkujemo, obućemo se i krećemo van.
U autu situacija ok i onda je opet malo žedan pa mu dodam vode, pa me gleda i prolijeva vodu
Odemo do mojih, tamo više manje sve ok, za natrag cirkus, hoće cicu a ne mogu mu dati jer vozim, otvara vrata od auta , lupa sa glavom unatrag, vrišti, vadi ruke ispod pojasa.
Objašnjavam mu da mora biti vezan i dalje vrišti i na kraju ja dreknem ali pomaka nema.
Popodne sam ga frknula mužu i pokupila se u grad
To te ja pitam!Popodne sam ga frknula mužu i pokupila se u grad
Re: Izazov za mame vrištalice
sorcierene bih. izgubila bih dio sebe
ja se ne moram upisivati - vec godinama imam dil s Jerkom da me upozori kad pretjeram s decibelima i mogu reci da sam zadovoljna njegovom uslugom. osim toga, mojim ukucanima ionako vise od mog vikanja smeta kad "mrkvo" (citaj: mrko) gledam
nama počela škola i ja ne vičem
uffffff lažem jučer sam vikala ali ne samo na njega nego na cijelu
ekipu prijatelja koji vrlo dobro znaju da se hrčak ne smije dirati
a oni su ga izvadili iz kaveza i maltretirali
pa sam ih malo jačim tonom "zamolila" da izađu iz kuće i igraju se u dvoru
Tako je.to se ne broji. ti krećeš kad ozdraviš.Kakva ironija - jučer sam dobila gadnu upalu grla. Tako da zaista ne vičem...
Ja sam jako fina zadnja dva dana, rođena me mater ne bi prepoznala
I dok je žvakala pecivo i zalijevala ga čokoladnim mlijekom iznenada kihne.... ali ne tako da okrene glavu prema prozoru, lijevom ili desnom, ili da, ne daj Bože stavi ruku na usta.... nego tako da kihne 10 cm od mog desnog ramena, moje bijele majice.... svoje pecivo i čokoladno mlijeko.... - onda sam gadno opsovala.
Naravno, ona se trudila biti mrtva ozbiljna, ipak je se grdi, zar ne? Ali brk joj se žestoko kesio i nikako joj nije polazilo za rukom da bude skroz ozbiljna. Eto, koje su to situacije u kojima ja planem! Obično prije te glupost nego neka krupna stvar, kod krupnih imam više takta i mozga u glavi, ovako ja dreknem zbog nečega na što bi se drugi nasmijao zajedno s djetetom!
Sad se smijem i ja kad god se pogledam preko ramena i ugledam točkice od čokoladnog mlijeka.
Re: Izazov za mame vrištalice
Kanga, ova tvoja i flowerina ideja je baš super.ja se ne moram upisivati - vec godinama imam dil s Jerkom da me upozori kad pretjeram s decibelima i mogu reci da sam zadovoljna njegovom uslugom. osim toga, mojim ukucanima ionako vise od mog vikanja smeta kad "mrkvo" (citaj: mrko) gledam
Kad razmislim, moja to u biti i radi, bez dogovora
Nadala sam se da ćeš malo prokomentirati onaj tekst gore, zanima me i tvoje tumačenje...
Ja ću se samo pohvaliti. Iz deračice sam prešla u mirnu mamu kad je sinka počeo lupati pubertet pa je počeo povisivati ton. Morali smo nešto mijenjati jer smo se uglavnom samo deračili po kući. Prvo sam prestala ja, a onda polako i on.
Sad su rijetke deruće epizode rezervirane za moju goru polovicu. A i to pokušavam izbjeći, odem van na 10 minuta ako terba. To mi je dosta da složim jasnu rečenicu s objašnjenjem zašto sam ljuta i izgovorim ju normalnim tonom. Ali... Odgovor gore polovice me često izbaci van na daljnjih 10 min
S vremenom se navikneš na to ne urlanje.
ja sam dugo izdrzala "fina" nakon jednog kriznog razdoblja na pocetku ljeta.
cak ni PMSu nisam dopustila da me pokori.
ni L. samo i iskljucivo mama za sve ostale histerizram faza.
i onda jutros....L. se budi i odmah trazi da se ustanemo.
ja je pitam jel bi jos malo spavala.
i tu krece njena shiza....bez uvoda i zapleta.
odmah na ples ribe na suhom uz kmecanje i histerizranje.
izderala sam se samo tako....cak je na 10 sekundi zasutila.
morala sam se odmaknuti i izmeditirati jer, iako su fakat rijetka takva jutra, nema mi gore kad se probudi "nabrijana".
*bes takav dan!
Posustala sam jučer
Od danas krećem ispočetka...
ja sam smanjila, ali ne i prestala
i MM je osisao cure
nemam pojma kako prestati potpuno
gita, tvoj me post tjesi, mozda je ipak moguce
anci, nisam citala sve postove
bas tako - nema tu ni krivca, ni pravca
mali paradoks: ne ocekujes, ali imas vjeru da je, sto god tko napravio i kakve god nas misli i osjecaji zbog toga opsjeli, sve to ok. kad to znas, puno je lakse doci do rjesenja.
uff. lakse mi je to zamisljati nego izraziti rijecima...
ja sam bolesna i jadna i imam manjak energije za trčanje, tako da sam danas na momente pribjegla vojničkim tonovima, ali sam se na vrijeme sabrala, uvalila dodača na igranje, pozvala muža da nas odveze iz parka i sad sam već u piđami i gospodin preuzima smjenu, ja sam over & out i radije ću ostati tako nego da se ljutim. A da mi netko skuha juuuhicuuu....
OK, drago mi je da si se ubacilamali paradoks: ne ocekujes, ali imas vjeru da je, sto god tko napravio i kakve god nas misli i osjecaji zbog toga opsjeli, sve to ok. kad to znas, puno je lakse doci do rjesenja.
uff. lakse mi je to zamisljati nego izraziti rijecima...
Je, i meni je nekad izreći nešto.
Ja se nisam prijavila ali izgelda da sam trebala.
Juče smo celog popodneva bili u vinogradu i pomagali svekijima oko berbe grožđa. Klincima je bilo prezanimljivo da bi se nešto bunili, jurcali između redova, ubacivali grozdove u kantu...ukratko, u 8:30 su bili na izmaku snaga i jedva su izdržali tuširanje
Danas nam je tata odfurao na pecanje a mi otišli na sladoled i u šetnju, svratili do mog posla da nešto odradim, igrali s ena ulici sa komšinicom i dan završili sa babom i bajkama dok smo mm i ja išli u nedeljni šoping.
Sutra nas očekuje biblioteka a najavile su se i najbolje drugarice a u četvrtak mi dolazi tata i nemam nameru kvariti si dan jer ga jedva čekam...Dok je tata tu ne vičem na decu
Izguraćemo mi ovu sedmicu samo tako, kažem vam ja
MRZIM takva jutra, makar Anita ne sizi koliko place na sav glas ovako AAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAA pa udah pa
AAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAA AA
i tako obicno 10-ak min kad ju uhvati. NISTA ne pomaze. A ne smijem otici od nje jer to uzrokuje vristanje. Onda vicem da se smiri, ne jer sam ljuta vec jer me ne cuje. Onda se ona jos jace dere jer ja vicem na nju
Nebesa otvorite se.
Ah
Imamo odavna dogovor - ona nece tulit, ja necu vikati. I sve je bolje.
Pravila pisanja postova
Odgovori s citatom