stav psihologa: produženo dojenje može našteti djetetu
...evo ja sam se s ovakvim stavom susrela jučer u bolnici.
naime, psihologinja, kad je čula da dojim 19 mj je rekla da postoji mogućnost da kočim dijete u razvoju, odnosno, onemogućavam prirodan tijek razvoja jer bi trebalo doći do "prirodne separacije" koja će djetetu omogućiti razvoj individualnosti.
iskreno, mene na prvu loptu ovakav stav, najblaže rečeno, iznenadio (tim više što je to psiholog dječje bolnice).
shvaćam što mi se želi reći (odslušala sam i sama kolegij psihologije, što mi je dovoljno da makar mogu korektno pratiti cijelu problematiku), no priča mi jednostavno ne drži vodu.
naravno, nismo imali toliko vremena za diskusiju (zato otvaram ovu temu)
"prirodan razvoj" - to mi onako bode oči.
što to znači? znači li to da kad se (po tablicama iz knjiga) dođe do određene dobi onda započinje ta faza. kakve to veze ima s individulanošću? pa upravo je te tablice guraju u drugi plan (ironija, zar ne?)
iako nije izgovoreno do kraja, vidjelo se da će psihologinja ostati pri svom, a ja pri svom, zato je i završila riječima "no vi ste mama, pa će te vi odlučiti". naravno da ću ja odlučiti. poznajem i ja faze dječjeg razvoja, no svo znanje stečeno na faksu i kasnije u praksi mi ne znače toliko koliko mi znači kad gledam svoje dijete. jer samo onda kad su mi oči širom otvorene, kad gledam u njegovo lice a ne u tablice i razvoje faze, znam što je ispravno.
u ovom slučaju, ispravno je da ga dojim.
koliko će to trajati, ne znam. niti se zamaram tim pitanjem (iako okolinu to jako zanima...kao da, u najmanju ruku, razvlači njihovu sisu)
ako mogu, ako meni ne smeta što se budi x puta po noći zbog dojenja, ako mu je to smiraj, utočišće, zaklon kad ga boli ili nije dobre volje...ne vidim zašto bi mu to uskratila, ne vidim zašto bi ga gurala ka separaciji ako sam još nije spreman. pa pobogu, ne poznajem niti jednu odraslu osobu koja je još na maminoj sisi, pa svi prođemo kad tad sve razvojne faze, svi se osamostalimo, shvatimo, doživimo sebe odvojeno od majke...pa čemu "guranje" u sljedeće faze razvoje, kad će one ovako i onako doći?
ja ne vidim smisao u tome.
ali zato vidim smisao u tome da kroz svaku fazu prolazi svojim tempom, da istražuje u toj fazi, griješi i da zna ako nije spreman da može tu i ostati sve dok sam ne odluči kad je vrijeme za novo. i što je još bitnije, ima moju punu potporu u tome, jer ga neću forsirati. poticati dijete, nuditi mu izazov je jedno, a sasvim je drugo forsirati nešto i pri tom stvarati frustracije..barem moje razmišljanje ide u tom pravcu....
hm..s obzirom da je naša psihologinja spomenula Rode, možda se čak i susretnemo na ovaj temi. meni bi bilo drago, jer barem ovdje imamo vremena za diskusiju, što jučer u bolnici nismo imali
ispričavam se na dužini posta, no evo za kraj bih spomenula samo jednu, meni jako smiješnu situaciju. naime, mi smo na posljednjoj Rodinoj rasprodaji kupili majicu "addicted to mum's milk" koju smo eto, sasvim slučajno, jučer odlučili obući za posjet psihologinji
PS: ja nisam čak ni aktivan član ovog foruma, no Rodinim savjetnicama sa SOS telefona za dojenje sam neizmjerno zahvalna na pomoći i podršci koju su mi pružile u onom vremenu kad smo bili sami (doslovce sami) beba, ja soor i ragade i kad mi je dolazilo da agoniju završim s jednim skokom kroz prozor (to je bila samo afektivna primisao...ona mala sisava štruca me ipak previše trebala da bi si bila dopustila takva stanja )
 |
|||
mamma san prvotno napisa
