"daj pare i uzmi koje oćeš!"

[i ja ću biti tata]

Znam, čudan naslov, al kraj je radnog vremena, još k tome ponedjeljak, tak da nemojte zamjeriti. 8)

Eto priče;

Kolega s posla, priča nama danas, kako je bio na Jakuševcu i sreo skupinu Roma sa x-broj djece (mali, veliki, cure, dečki). I tako oni pričali i pita kolega njega
"kako žive, koliko ih je, kaj jedu i slićno...."
I divi im se, dosta zna o posvojenju, pa eto potaklo ga da kaže kako oni brinu jedni odrugima a neke majke olako djete daju na posvojenje ....
I kaže njemu Rom
"kaj bi ljudi čekali tolike godine i prolazili svu tu proceduru, neka Posvojitelji dođu njima "u selo" daju pare i uzmu koje hoće!!!"
Kolega je ostao :shock: , Rom mu se ućinio drag, ali ova izjava :? , pa ga pitao ponovno
jel se on to šali?!
Kad ovaj ozbiljnim glasom
"Jel ti izgledam ko da se šalim?! Mi neki ih i onako imamo previše djece, hrana je skupa, to kaj sakupe nije dovoljno za normalan život, a svakom njihovom djetetu bi bilo gdje bilo bolje.


:/
......nemam komentara.......

[Moover]

zašto očekuješ da će itko imati komentara na to? Osim nekoliko stranica zgražanja, ništ drugo pametno nećeš pročitati u ovoj temi...

[Moover]

Uostalom, to je sve rekla-kazala... moje mišljenje je da se romi za svoje brinu i više nego svi ostali za svoje...

[cvijeta73]

ja samo znam da me netko pita kako živim, koliko nas je, kaj jedemo i sl. da bi dobio otprilike isti odgovor. 8)

[ms. ivy]

zašto očekuješ da će itko imati komentara na to? Osim nekoliko stranica zgražanja, ništ drugo pametno nećeš pročitati u ovoj temi...

x

[rozalija]

Hej
Baš upravo kada pišete o romima neku večer sjedimo ja i MM u jednom kafiću u gradu, i do nas dolazi jedna mala romkinja koja ima otprilike nekih 5-6 godina i prosi. A ljudi moji u svojim rukama drži jednu malu bebu koja ima nekih 3-4 mjeseca i koja vrišti, plače i krodilske suze joj se slijevaju niz obraze. Kada je MM to vidio rekao je ovo je krminal treba zvati policiju.
A ja ja sam ostala šokirana, automatski sam počela plakati suze su se slijevale niz obraze toliko mi je bilo žao tog malog djeteta.

A na kraju pa zar nije istina to što je taj rom rekao a svakako i za bilo koje romsko djete život bi sigurno bio bolji u nekoj pristojnoj porodici nego da kao ovo malo djete navečer u 11 sati obilazi kafane možda gladno, ženo, pospano a još usto u rukama još jednog djeteta.

[mirto2]

A evo i jedne moje impresije: Svakodnevno odlazeci i vracajuci se sa posla, prolazim pored servisa za pranje auta. U kancelariji vidim pored elektircne peci sedi maleni Romcic,oko godinu i pol star. Saznala sam _otac mu radi u servisu, mama mu je umrla pre nekoliko meseci i tata ga dovodi na posao, mali nije mogao navici se na obdaniste, a gazda je dozvolio da ga tata dovodi. Svi striceki klijenti blagonaklono gledaju, a i kolege pomazu. Naravno da to nije bilo krajnje resenje, mali je poceo da posecuje obliznji vrtic, a nakon posla on i otac, gradskim saobracajem vracaju se u svoje naselje(pretezno romsko). Znaci, ako je pravi roditelj, nevazno je sto je Rom. Druga je prica sto je nase drustvo marginalizovalo Rome,ne dajuci im, osim deklarativno iste mogucnosti.(Skolovanje, zdravstvo, zaposljavane isl).
Lep pozdrav iz Skoplja.

[bucka]

A evo i jedne moje impresije: Svakodnevno odlazeci i vracajuci se sa posla, prolazim pored servisa za pranje auta. U kancelariji vidim pored elektircne peci sedi maleni Romcic,oko godinu i pol star. Saznala sam _otac mu radi u servisu, mama mu je umrla pre nekoliko meseci i tata ga dovodi na posao, mali nije mogao navici se na obdaniste, a gazda je dozvolio da ga tata dovodi. Svi striceki klijenti blagonaklono gledaju, a i kolege pomazu. Naravno da to nije bilo krajnje resenje, mali je poceo da posecuje obliznji vrtic, a nakon posla on i otac, gradskim saobracajem vracaju se u svoje naselje(pretezno romsko). Znaci, ako je pravi roditelj, nevazno je sto je Rom.

[pomikaki]

Nije tako davno bilo kad su siromašni ljudi s puno djece davali po koje bogatijoj rodbini, ili na selo, ili na usvajanje i odgajanje, ili čak kao služinčad bilo kojoj bogatoj obitelji koja bi obećala da dijete neće umrijeti od gladi. Nije to pitanje nacionalnosti nego bijede.

[maria71]

Nije tako davno bilo kad su siromašni ljudi s puno djece davali po koje bogatijoj rodbini, ili na selo, ili na usvajanje i odgajanje, ili čak kao služinčad bilo kojoj bogatoj obitelji koja bi obećala da dijete neće umrijeti od gladi. Nije to pitanje nacionalnosti nego bijede.

istina, ne tako davno