Mislim da si opet u krivu, nisam nigdje pročitala da Svimbalo zagovara bilo kakvo fizičko kažnjavanje....pomikaki prvotno napisa
 |
|||
|
|
|||
Mislim da si opet u krivu, nisam nigdje pročitala da Svimbalo zagovara bilo kakvo fizičko kažnjavanje....
Da, mene si donekle krivo shvatila, ali ne moraš se ispričavati
Ja tvrdim da mi dijete neće imati traume od tih par "udaraca", ali da mi je žao kao psu nakon njih-je!
Ja bih bila onaj tvoj drugi slučaj.
Malo modoficirani-ne mislim da je to u redu, ali ako je počinjeno "zlo" gore od laganog udarca, nije da neću moći spavati nakon toga.
Kompliciram, pa da pojasnim-prvi put sam ga klepila po ručici kad me nije prestajao tući s kamionom po glavi, ali sam se nakon toga rasplakala. Bilo mi je jako krivo, izljubila sam ga i ispričala se. Nije mi jako zamjerio, smijao mi se nakon 10ak sekundi
Drugi, treći i četvrti put bilo je zato jer je mlatio Helu-to mi nije bilo toliko žao, bilo mi je više žao psa, a i iskreno, pomalo me je bilo strah da će joj popustiti živci, a njeni zubi i samo da okrznu...brrrr(iako, mislim da je to ipak nemoguće).
Isprika prihvaćena.
Iako, oni koji pažljivo čitaju šta pišem, znaju da ne vjerujem u isprike.
Inače, jako sam osjetljiva na fizičko kažnjavanje djece, to mi se jednostavno rečeno, gadi..
Kad je MM, jednom kad mu je jednom cura stvarno dobro istestirala živce, rekao da će je idući put udariti po guzi (a nije je nikada u 4g), ja sam mu rekla da bi to značilo kraj našeg braka. Jedan udarac je meni dovoljno za takav čin. Onda možeš misliti šta mislim o ljudima koji udare djecu.
Piplice
Ana, nemoj jako tugovati, naučit ćemo mi ovdje to bolje hendlati...
Jucer mi je srce puklo kad sam sjedila kod susjede na kavi, njen mali, 6 god, zica da hoce ici kod prijatelja, al bilo je vec jako kasno pa ga ona nije pustila. Opravdano. Mali zica, moli, preklinje, ona se neda. I ok. Kad joj je bilo dosta kaze mu "dodi ovdje" A on, sav snudzden, onako pogne glavu i kaze "znam, sad ces me prebit" A ja ovako :shock:
Rekla sam joj svoje misljenje, ali i da s njom o tome necu vise raspravljat, jer ocito se razilazimo u odgojnim metodama.
Ok, moje dijete je malo, i jasno mi je da ne kuzi dosta toga pa stoga ni ne mogu sebi opravdat udarac tj. kad bi ga udarila. A nisam.
Kad je nemoguc, jer mislim, i meni se spuste rolete, jednostavno odbrojim do 10 pa onda krenem rijesavat situaciju, ili objasnjavanjem ili ignoriranjem ili ga jednostavno uzmem na ruke i maknem od situacije.
Viknem ponekad, kad je situacija opasna. Neki dan ga je ogrebla macka, malo, i MM je odma htio istuc macku, al to nije nacin, ja sam pred malim maci ocitala bukvicu, kako sam sad ljuta na nju i da to vise ne smije radit. I mali je bio sretan, isto tako postupam i s njim. Jer ako njemu nedam da udari mene, zivotinju, cak ni cvijece, zasto bi ja udarala njega?
I moram priznat da sam ponosna na njega sto ne udara drugu djecu, niti ne gura, uopce nikakvo nasilje ne upotrebljava kad se recimo svadaju za igracku, on je ustrajan i tvrdoglav ali nema ni trunke agresivnosti, bar ne zasad.
E da, mene su tukli ko klinku, ko god je stigao, pamtim i danas, zamjeram i to dobrano.
Nisam ali malo je falilo.
Nije jos 3 godine star,ali kad padne crno na oci...
Ovo je samo primjer od neki dan.
Idemo setati kroz grad,manje mjesto,on sjedi u kolicima uziva.
Kupim mu kiflu,sokic,lizalicu ma uzivancija s njim.Sretnem poznanicu,samo se pozdravimo i pocnemo rijec dvije on kao ludak.
Pocne izlaziti iz kolica,vristi,baca se na pod.Tramvaj prolazi,on trci da ga dodirne,ja ostavljam kolica trcim za njim,hvatam ga on mi se otima urla...
Ljudi gledaju u mene i posmijavaju se,ono kao "vidi je, ne zna da ga smiri" neki komentiraju"jao decko pa sta ti je zasto tako urlas?".
Vracam ga u kolica on se neda sjesti,izlazi,stvari mi ispadaju iz kolica iz one kosare dole,jagode svuda po putu...
Pomislim ali ne samo pomislim nego osjetim toliku potrebu da ga se namlatim u tom trenutku.
Sama sebi govorim da ne smijem jer nedo Bog da netko vidi, a vidio bi neko 100% i samo malo po guzi,odmah bi me prijavili,ovde samo cekaju na to.
Sigurna sam da bi ga udarila da smo nas dvoje bili sami.
joy mi smo imali i gore situacije...puuuno gore, al ja obicno probam skrenuti pozornost. Moj recimo obozava buseve, i kad vidi bus isto bi najrade skocio na njega, pa ja, naravno, nedam, pa on urla pa ja lijepo nadem neku drugu zanimaciju tipa "idemo vidjeti onaj bager sto kopa, kamion sto tamo stoji..." Dakle nesto drugo sto mu je jos zanimljivo. I smiri se za par sekundi, zaboravi na bus i idemo dalje!
Nakon par takvih diverzija, mozak ti vec pocne radit brzinom munje, u djelicu sekunde smislis neku drugu zanimaciju!
Meni takve situacije nisu problem... jest da znam brojat u sebi, al se snadjem kaako je Koksy napisala. I ocekujem takve situacije kad smo vani, ak prodjemo bez veselim se dobrom danu
Meni je problem kad sam krepana... od posla, od zivota... nekak dodje vecer, on ide na spavanje, uspavam ga... i za 15 min opet dreci, nece spavat neg sa mnom.
A meni treba, ocajnicki treba moje vrijeme.
Tu nemam maste ni zericu... prazna sam, nis nemam.
Ne tucem ga, al mi dodje. O, dodje.
Samo da prokomentiram ovu situaciju. Da moj maleni pojede lizalicu i popije sok isto bi postao lud i nemoguć, kao da je na teškim drogama. Dakle, razmisli i o tome.
Isto tako, bez obzira da li glupo zvuči ili ne, možda mu poznanica "nije sjela", ili je jednostavno želio mamu samo za sebe. Uobičajena situacija.
Inace, ne vjerujem u batine kao odgojne metode - u smislu da ce pljuska ili po guzi ikog nauciti da nesto ne radi, ili potaknut na pozeljno ponasanje.
Nisam a priori protiv "po guzi", al dosad se jos nisam uvjerila da radi od jednog puta.
Ako se po guzi ponovi bar 3-4 puta, dosljedno u toj istoj situaciji, djeluje. Vidjeno na tudjem primjeru. Ali je i cijena visoka: tom djetetu je dosta pokazat podignutu ruku i vec se boji.
Kad izgubim kontrolu - a ja i urlanje, guranje, bacanje, povlacenje... smatram nasiljem - izgubim je jer sam premorena, u tom trenutku mi je too much, nesto sto inace znam da je prolazno i rijesim, mi tad prelije casu...
I uvijek se sjetim one "nasilje je posljednji izlaz bespomocnih".
I place mi se i ljuta sam na sebe.
Nisam samo s djetetom takva... dreknem i na mm-a.
Al rjedje - on je odrastao, kad nemam snage od njega se mogu maknut.
A od K. ne mogu.
U ovakvim sam situacijama bila 1000 puta. Najstarijeg sam puno puta lupila po guzi i sada mi je uuužasno krivo zbog toga. Nisam onda znala bolje. Srećom i roditeljstvo se uči (a i živci se treniraju) i ponosna sam na sebe što Iru i Vitu nisam udarila nikada, i nadam se da neću.
Nekidan idemo mi s plaže, ja s njih troje. I svađaju se, tuku, ona vrišti, on se dere pa je malo provocira, ona ga vrijeđa...i traje to sigurno 5 minuta. Odjednom kaže on njoj: "Ajde nemoj se više derati, kad dođemo kući mama će nas rastaviti!!". A neka ženska sa strane s svojom bebom gleda i reakcija :shock: . I što sad, ženska se šokirala, ja se osramotila a mali se smije. A istina je ta da ih mama neće "rastaviti" kad dođu kući niti ih ikad mlati (osim tih par puta kad sam ih zviznula po guzici i malo više puta kad sam ga povukla za uho ali eto, i to uho nije u điru dugo gledajući u povijest) neće ni vikati nego će sjesti s njima i razgovarati o tako bezveznom ponašanju. A ženska je pomislila garant isto što i ti, da ih mlatim i zlostavljam u svoja 4 zida. Samo što moje djetetšce jako dobro zna što treba reći u određenom trenutku da bi sredilo mamu
a mozda je i on samo htio malo protegnut noge za promjenu, a to sto si stala je shvatio kao vrijeme za to. drugi put racunaj na pauzu u parku, nek se malo istrci i iskace, pa ne moze dijete cjelo vrijeme uzivat sjedeci, treba mu i malo kretanjaSamo da prokomentiram ovu situaciju. Da moj maleni pojede lizalicu i popije sok isto bi postao lud i nemoguć, kao da je na teškim drogama. Dakle, razmisli i o tome.
Isto tako, bez obzira da li glupo zvuči ili ne, možda mu poznanica "nije sjela", ili je jednostavno želio mamu samo za sebe. Uobičajena situacija.
jesam i žalim još i dan, danas za tim.... :/ sada je kazna otići u sobu u krevet (kada ono postane neprepoznatljiva; vikanje, deranje...), kada se ohladi može se vratiti u kuhinju i dnevnu sobu. to je obično nekih desetak minuta i onda je opet normalna....
Nekad im dobro dođe i da se malo razdvoje, bar na kratko
Nekidan idemo mi s plaže, ja s njih troje. I svađaju se, tuku, ona vrišti, on se dere pa je malo provocira, ona ga vrijeđa...i traje to sigurno 5 minuta. Odjednom kaže on njoj: "Ajde nemoj se više derati, kad dođemo kući mama će nas rastaviti!!". A neka ženska sa strane s svojom bebom gleda i reakcija :shock: . I što sad, ženska se šokirala, ja se osramotila a mali se smije. A istina je ta da ih mama neće "rastaviti" kad dođu kući niti ih ikad mlati (osim tih par puta kad sam ih zviznula po guzici i malo više puta kad sam ga povukla za uho ali eto, i to uho nije u điru dugo gledajući u povijest) neće ni vikati nego će sjesti s njima i razgovarati o tako bezveznom ponašanju. A ženska je pomislila garant isto što i ti, da ih mlatim i zlostavljam u svoja 4 zida. Samo što moje djetetšce jako dobro zna što treba reći u određenom trenutku da bi sredilo mamu
ajme i mi imamo problema s vavom. posebno su dobri ali zajednooooo, :smajlić koji čupa kosu od muke....koliko sam glasa izgubila, on ju namjerno provcira i onda se ona zaleti na njega ponaša se kao da je i on štene, ali usput mu je potrgala par trenerki, hlačica i kako da ne budem luda..i tako iz dana u dan i ovo i ono al ne, njemu je dosadno i opet. i mene strah da će joj jedan dan dosadit da ga ne ugrize, i već ga je znala slučajno ogrepst malo jače , ali ništa dve suze i ponovo, kao da govorim ZIDUUUUUUUUUUUUUU. :smajlić i dalje čupa kosu:
joj oprostite na malom OT, dirnuli su me u žicu.
(ima li kamo i ova tema??)
anemona, ništa osobno, ali evo da i ja prokomentiramSamo da prokomentiram ovu situaciju. Da moj maleni pojede lizalicu i popije sok isto bi postao lud i nemoguć, kao da je na teškim drogama. Dakle, razmisli i o tome.
Isto tako, bez obzira da li glupo zvuči ili ne, možda mu poznanica "nije sjela", ili je jednostavno želio mamu samo za sebe. Uobičajena situacija.
Jel se može čovjek ovdje na forumu ikad požalit, bez da mu dođe ovakav savjet? Savjet nakon kojeg se čovjek osjeća otprilike kao gono na kiši?
Ko nije imao tantrumasto dijete, vjerujte, ne zna o čemu priča. I koliko je živaca potrebno da se shendla tantrumasta situacija, a u javnosti je to još i teže..
Mhm, imam ja iskustva baš kao Anemona...
Razina šećera u krvi pokretala je takve situacije kod moje djece, dugo predugo da bi bilo slučajno. NE kažem da je to slučaj sa svima.
Također, moj mlađi ne zna prepoznat glad i žeđ (još uvijek ponekad, iako ideu školu) pa mu moramo REĆI da treba piti ili da je vrijeme večere. Ako ne jede i ne pije (ili ako se dočepa koncentriranih slatikiša) od pitomog djeteta pretvori se u divlju zvijer u 3 minute.
Daklem, nema druge nego promatrati svoje dijete. Mi smo za naše našli uzorak, iako ne uspijem s mlađim još uvijek regularno postići pristojno ponašanje, a ne kanim se do sudnjeg dana izgovarati na razinu šećera (ima i karakter svog utjecaja).
Imam i ja nešto slično, trčim neki dan po parkiralištu za malom koja se zaletila prema cesti, a ona ciči i pokriva tukama malu guzicu. A nisam nikad majke mi. Odakle to: natjeravale smo se da ne ide bosa u hodnik po pločicama, pogotovo jer je nedavno nešto duže vukla neku prehladu, pa kako me ignorirala počela sam se zaletavati za njom uz polikč "ide buba koja papa guzu" i štipkati je po istoj, pa sam je tako kroz zafrkanciju tjerala u sobu, nije mi se dalo dramiti previše oko te situacije (je li to znak permisivnog odgoja?). U svakom slučaju, sad kad je netko vani vidi kako bježi i spašava guzu, izgleda kao da redovito dobiva kuhačom :shock:Nekidan idemo mi s plaže, ja s njih troje. I svađaju se, tuku, ona vrišti, on se dere pa je malo provocira, ona ga vrijeđa...i traje to sigurno 5 minuta. Odjednom kaže on njoj: "Ajde nemoj se više derati, kad dođemo kući mama će nas rastaviti!!". A neka ženska sa strane s svojom bebom gleda i reakcija :shock: . I što sad, ženska se šokirala, ja se osramotila a mali se smije. A istina je ta da ih mama neće "rastaviti" kad dođu kući niti ih ikad mlati (osim tih par puta kad sam ih zviznula po guzici i malo više puta kad sam ga povukla za uho ali eto, i to uho nije u điru dugo gledajući u povijest) neće ni vikati nego će sjesti s njima i razgovarati o tako bezveznom ponašanju. A ženska je pomislila garant isto što i ti, da ih mlatim i zlostavljam u svoja 4 zida. Samo što moje djetetšce jako dobro zna što treba reći u određenom trenutku da bi sredilo mamu
Deaedi i Svimbi, ja se često zapitam što ljudi pomisle o meni kad vide što sam sve sposobna napisati. I svaki put kad nekog upoznam preko foruma iznenadim se koliko ta osoba drugačije izgleda nego što sam je zamislila (ili, imala sam suprotnu situaciju kad mi se frendica registrirala na forum, nešto nevjerojatno, nismo se oko ničeg mogle složiti a inače sasvim lijepo kafenišemo). Sasvim mi je logično da ovdje imamo većinom krive predodžbe jedni o drugima, i to mi nije razlog za živciranje - konačno, da netko napiše kako pomikaki zastupa preventivno fizičko kažnjavanje djece, redovito prati "Trenutak istine" i zahtjeva da svi psi šeću isključivo na lancu kraćem od 1m i brnjicom, jedina logična reakcija bi mi bila - čuj, mislim da ste me s nekim zamjenili. Budući da sam ja svoju nezgodnu procjenu izbacila u ležernom tomu i još se pritom smatrala primjerom tolerancije
Inače ta situacija s psom je zbilja nezgodna, a opet ne bih se kladila da će pec po prstima pomoći (ne kažem ni da će biti ozbiljna trauma, ali nisam sigurna šalje li pravu poruku). MIslim da će prestati taj čas, ali će ponoviti. Mene fizička kazna nije naučila da ne ponavljam djelo nego da ga dobro sakrijem. Ali opet, pa nisam ja diplomirala pedagodiju, pa se moje mišljenje treba uzeti kao mišljenje nekog tko piskara po roditeljskom forumu, kad već treba disklejmer.
peterlin, moju je pokretalo...ne znam što, ali oduvijek sam joj davala vrlo malo šećernih stvari, tako da to nije slučaj. Znate npr situaciju kad ste tri sata bili na igralištu i vrijeme je kući poć, uredno ste najavili, i ponavljali da ćete brzo kući u razmacima od pet minuta, da bi se djetešce onda počelo bacati po zemlji, urlati, neće se staviti u kolica, itd. Znala sam se osjećati stvarno jadno i nemoćno, i da me dočekao ovakav savjet, hm, ne znam.. :/ I puknula bi je bila, ali nisam,ni doma ni u javnosti. Poželjela jesam da je puknem
Srećom, prošlo je negdje s tri i pol, i sad je stvarno izuzetno dogovorljivo dijete.
anemona, ništa osobno, ali evo da i ja prokomentiramSamo da prokomentiram ovu situaciju. Da moj maleni pojede lizalicu i popije sok isto bi postao lud i nemoguć, kao da je na teškim drogama. Dakle, razmisli i o tome.
Isto tako, bez obzira da li glupo zvuči ili ne, možda mu poznanica "nije sjela", ili je jednostavno želio mamu samo za sebe. Uobičajena situacija.
Jel se može čovjek ovdje na forumu ikad požalit, bez da mu dođe ovakav savjet? Savjet nakon kojeg se čovjek osjeća otprilike kao gono na kiši?
Ko nije imao tantrumasto dijete, vjerujte, ne zna o čemu priča. I koliko je živaca potrebno da se shendla tantrumasta situacija, a u javnosti je to još i teže..
Moram se složiti sa Dijanom.
Kada je dijete takvo, mala je razlika u tome je li popio sok ili nije, moj je imao ispade i natašte, pa mi je ovo traženje dlake u jajetu isto kao i kada mi dijete osvane sa temperaturom, a moja mama odmah prokomentira kako je to sigurno zato jer ih "pokrivam sa onom tankom dekicom".
Kontam da si ovo pisala kao odgovor na Koksyin post, ali ... ovo što je mali rekao da ćeš ih rastaviti - meni nije nimalo niti :shock: niti strašno. Čakštoviše možda u nekim situacijama i poželjnoNekidan idemo mi s plaže, ja s njih troje. I svađaju se, tuku, ona vrišti, on se dere pa je malo provocira, ona ga vrijeđa...i traje to sigurno 5 minuta. Odjednom kaže on njoj: "Ajde nemoj se više derati, kad dođemo kući mama će nas rastaviti!!". A neka ženska sa strane s svojom bebom gleda i reakcija
Možda se mama šokirala jer se oni svađaju i vrište, a ti mirno hodaš pored njih?
mislim da je rastaviti možda slikoviti opis- kao sastaviti sa zemljom...
inače ne bi bilo ništa strašno
ja sam ovo rastaviti u trininom postu shvatila kao - ubiti od batina.
to i j zna reći prijateljima, čula ja na svoje uši - ubit će me mama/tata kad dođem doma. :shock:
ja nisam ni pomislila na batine, kad si rekla rastaviti. meni to zvuči kao doć doma i stavit svakog u svoju sobu dok ne smire strasti.
meni je prva asocijacija na "mama će nas rastaviti" je da će ih mama naprosto razdvojit, jer su zajedno mali urnebes
a u koksynoj priči je ta druga mama valjda imala priliku reć da ne prakticira mlaćenje, ali to nije rekla. (a mozda je koksy držala monolog, pa ipak nije imala priliku :?)
nisu mi baš usporedive te dvije situacije...
meni je to značilo "izgnjavit će me"to i j zna reći prijateljima, čula ja na svoje uši - ubit će me mama/tata kad dođem doma. :shock:
može se i razgovorom nekog "ubit"
Ma nije do lizalice,nije liznuo ni dva puta.Njemu trebaju dva dana da je citavu polize.A imaju i lizalice bez secera,nisam sad drogirala dijete pa se zalim.
To je bio samo jedan primjer,ima toga jos.Ne fali mu ni kretanja ni trcanja,bas smo u zadnje vrijeme vise pjesice u setnji(to je opet druga prica,kad neda ruku i trci na cestu.)
U kolicima mi je kad odemo tu do te ulice gdje su nam trgovine i tramvaj prolazi pa je stvarno opasno.
A da me zeli imati samo za sebe to ste u pravu.
U kuci je drugacije,fino se igra sa sekama,mogu uraditi sta hocu.Dobro,ne voli kad telefoniram tu mi odma skace za vrat.Vanka stvarno s kim god da progovorim ili dvije minute cekam na kasi on podivlja.
Ah prezivjet cu,faze dodu i produ.
Da se vratim na izvornu temu... moji su mene isto znali jako jaaako izbacit iz cipela.... Da ih ne opalim, izjurila bih iz stana (2 kata, taman do kaslića u prizemlju zgrade) na hlađenje.
Jedino sam uvijek morala paziti da mi nema na štednjaku kakve rajngle ili nekog drugog izvora opasnosti u tih 3 minute koliko mi je trebalo da se ohladim.
Pomagalo je. Tim prije što je moj stariji bio cvilidreta i derao se mamaaaa mamaaaaa nemoj nas ostaviti i taj moj postupak je izgleda dobro prekidao nepoželjno ponašanje. Mlađi nije ništa govorio, ali njega je izliječilo kad se jednom otpremio odseliti iz kuće, a ja ga nisam krenula zaustavljati (nemojte me pitati kako sam smogla snage ostat sjediti za stolom, pojma nemam). Imao je tada oko 4 godine i spakirao si je pinklec... :shock: No, nije se ponovilo.
Daklem, kod mene je funkcionirao time-out, ali ZA MENE češće nego za klince. No, takve su situacije dobrim dijelom iza nas, iako još ima nekih stvari koje mi dignu živac. Bolje je nego je bilo... Čekamo pubertet!
Ja starijeg sina znam po guzi. I jednom sam po ručicama. I nekad se prijetim da će dobit po guzi s ciljem da poentiram ozbiljnost situacije.
To nije dobro, i to je kapitulacija mog odgojnog sustava.
tijekom odgajanja napravila sam grešku da nisam postavila granice, da sam iz strepnje i straha dozvolila da mi se popne na glavu, pa on ima malo slab osjećaj za zaustavit se prije nego mama pukne ko kokica. Mama je otirač, tako nekako. Mama će se raspast da meni bude super. Loše sam raspoložen, sad ću jahat na mami - pa će ona učinit sve da se ja, kralj, razonodim. Tak je to bilo, a sad se borim da to ukinemo.
Malo se mučimo s tiranlukom...
Po guzi sam uvela kao obranu svojeg integriteta.
Ali mi je važno da ne lupam u afektu (iako se to dogodilo), nego sam to prevela u znak, u jasan fizički znak da su granice prijeđene, i važno je da sam smirena, da mu ulijevam sigurnost, i da zna da po guzi dobija njegovo ponašanje, a ne on. Nije to mlaćenje, to je kao da ga čvrsto primim, tako nešto. Samo što ne mogu uvijek čvrsto primit jer okolnosti ne dozvole. A ovo je univerzalno i lako...
Čudan sistem, al bolji nisam uspjela smisliti. Zasad.
Mislim da mlađu neću tako - jer sam iskusnija, pa ona nema ispade tiranluka, zasad.
kad bih našla bolji sistem - rado bih da ni stariji sin ne dobije po dupetu (iako je to veoma, veoma rijetko... par puta se dogodilo ove godine).
No, pretpostavljam da ću ja mnogo naučiti, ali i djeca moraju naučiti zaustaviti se na kritičnim točkama roditeljskog nesavršenstva, i na kraju krajeva - osobnosti.
Ja mu i kažem - ne ponosim se ovim, ali bolje ne znam. Griješim, i tržaim bolji put. Do tada - radije ću učiniti što mogu, nego da dignem ruke od svega... A ti isto vidi što možeš bolje - kad nam se ovaj kuršlus desi. ako pita - a što mogu, onda obično kažem - odi u svoju sobu, ja ću se smiriti, i ti, pa ćemo nastaviti kao da ništa nije bilo...
Teško je bit mama.
ništa lakše nije biti dijete :/
potpisujem. ne znam kaj je teže...ništa lakše nije biti dijete :/
Nas su neki dan izbacili iz knjiznice. Zapravo, krenula sam ja kupit stvari i u tom trenutku je dosla zastitarka da nam da nogom u dupe. Al decke se to nije puno dojmilo. Pol sata kasnije Lovro se nekoliko puta popeo na suncobran u kaficu, Vid je pri tome urlao od srece, a Andrija je preciznim podbadanjem potkuhavao sto mene, sto njih. Molim da mi se objasni sto im to "nije bilo sjelo".anemona, ništa osobno, ali evo da i ja prokomentiramSamo da prokomentiram ovu situaciju. Da moj maleni pojede lizalicu i popije sok isto bi postao lud i nemoguć, kao da je na teškim drogama. Dakle, razmisli i o tome.
Isto tako, bez obzira da li glupo zvuči ili ne, možda mu poznanica "nije sjela", ili je jednostavno želio mamu samo za sebe. Uobičajena situacija.
Jel se može čovjek ovdje na forumu ikad požalit, bez da mu dođe ovakav savjet? Savjet nakon kojeg se čovjek osjeća otprilike kao gono na kiši?
Ko nije imao tantrumasto dijete, vjerujte, ne zna o čemu priča. I koliko je živaca potrebno da se shendla tantrumasta situacija, a u javnosti je to još i teže..
Imam osjećaj da samo uskačem na ovu temu i ništa baš ne pridonesem - a i šta ću kad nemam dijete...i da zna da po guzi dobija njegovo ponašanje, a ne on.
Ali, ovo mi je jedno jako veliko prodavanje magle i mazanje očiju i čak i pomalo uvijedljivo... :/ Nekako mislim da je baš jako zbunjujuće iiiii... ne znam...
O, znam... sjećam se svega što prođemo u roditeljskom domu. Patnja je dio života, nažalost, i što se više trudimo da je naša djeca ne osjete, više ih činimo da prostiš - budalama. Ne znači to da sam ja za lemanciju, i neke srednjevjekovne metode.ništa lakše nije biti dijete :/
Al obiteljski život ostavlja tragove i modrice, i zadaje udarce svima; od toga da mater ne spava preko toga da dijete ne dobije pažnju kad treba, do toga da se nekad ljudi grdo ne razumiju, krivo tumače i tako dalje. To je tako - jer smo ljudi, nesavršeni...
Samo od toga ne treba praviti dramu. Ja si kažem - razumijem dijete, i suosjećajna sam koliko god mogu biti. I vjerujem da je dovoljno jak i da je njegov program u glavi takav da će odrasti u jakog čovjeka. Koji zna da će ga drugi raniti - čak i kad ga jako vole. I da će i on nanijeti zlo drugima - nehotice, i da je to u redu, sve dok se trudiš biti ispravan, suosjećajan i dobar... greške se događaju... važno je praštati. Sebi, drugima, svima, i dati na znanje da znaš da griješiš... i da ti je jasno da griješe i svi drugi...
A kako da dijete obrani svoj integritet, može li i on tebe klepnuti po guzi?
Bezveze mi je udaranje djece pravdati svojom osobnoscu.No, pretpostavljam da ću ja mnogo naučiti, ali i djeca moraju naučiti zaustaviti se na kritičnim točkama roditeljskog nesavršenstva, i na kraju krajeva - osobnosti
Previse filozofiranja za djecaka od 4g. On vjerojatno cuje samo:bla bla bla..i pita se :?Ja mu i kažem - ne ponosim se ovim, ali bolje ne znam. Griješim, i tržaim bolji put. Do tada - radije ću učiniti što mogu, nego da dignem ruke od svega... A ti isto vidi što možeš bolje - kad nam se ovaj kuršlus desi. ako pita - a što mogu, onda obično kažem - odi u svoju sobu, ja ću se smiriti, i ti, pa ćemo nastaviti kao da ništa nije bilo...
Puno je teze biti dijete. Osim toga, ti si odabrala da budes mama. On nije odabrao da bude tvoje dijete.Ti si ga svojom odlukom stavila u tu poziciju. I sad ti je tesko da ga moras po guzi. To ne mogu razumijeti.Teško je bit mama
Ako ti mogu dati iskreni i dobronamjerni savjet: manje filozofiraj, i sve ce ti se ciniti jednostavnije i lakse.
jesam... obojicu.
ne ponosim se time, ali ni ne izjeda me jad i grižnja savjesti.
jednostavno, to se dešava u trenucima kada zasluže. nema tu nikakvog pomračenja uma, kod mene u takvim situacijama privremenog ludila nastupa urlanje i monolozi u kojima im svašta kažem i što ih boli 10 puta viša. a i mene kasnije, pa imam potrebu opravdat se i ispričat.
uglavnom, ja jesam protivnik udaranja, ali sa mojom samoživom, teško odgojivom djecom kojha traže 300% mene svaki nekad nema drugog izlaza.
ja se trudim i svaki dan naučim jednu novu metodu kak izaći na kraj s njima. ali nekad ne ide.
Znam da ne radim idealno.Imam osjećaj da samo uskačem na ovu temu i ništa baš ne pridonesem - a i šta ću kad nemam dijete...i da zna da po guzi dobija njegovo ponašanje, a ne on.
Ali, ovo mi je jedno jako veliko prodavanje magle i mazanje očiju i čak i pomalo uvijedljivo... :/ Nekako mislim da je baš jako zbunjujuće iiiii... ne znam...
Al želim reći da to znači ovo - kažem, ti ćeš sad dobiti po guzi zato da te zaustavim u ovome ili onome (a nemam vremena, energije, mogućnosti posvetiti vrijeme i energiju u tumačenje - kad imam - onda i posvetim... ali nekad moraš nešto sanirati kako tako - jer je dječja sigurnost, ili neki posao, ili nešto važnije od djetetovog hira, raspoloženja, želje... npr. ja imam skele oko kuće i par je puta dobio po guzi jer nisam dala vani da ne pogine uslijed padanja čekića na glavu i slično, a on mi je vadio živce cendranjem, urlanje, bacanjem i razbacivanjem stvari po kući kroz dulji vremenski period...dok sam ja istodobno pregovarala s majstorima, kuvala kafu, telefonirala, završavala neke papire i tak... život zna bit kompliciran... kako meni - tako bome i njemu...).
Ponekad jedino tu granicu skuži. ali moram reći da je to tako jer sam ja napravila više od jedne greške ranije u odgoju, pa sad krpam kako znam.
Ne znam kako je to moguće biti smiren i dijeliti packe?
Ovo daje na odgoj uz pomoć po guzi, pa ako nisi toga svjesna dobronamjerno ti skrećem pozornost.
Guza dobiva zbog lošeg ponašanja, a ne on?
Razmisli jesi li u krivu, možda ja pretjerujem, ali mislim da mu time nedvojbeno daješ poruku da je on loš.
Meni je ruka znala završiti na guzici, (nisam ja ništ bolja od tebe, da ne misliš kako sebe perem, a tebe preispitujem) ali brale moj, nikakve lekcije nisam slala djetetu, samo ispriku.
U toj situaciji rastrojstva i pada sistema treba razmišljati kako sebe što prije dovesti u red, a ne dijete dodatno traumatizirati još i s tim da mora imati razumijevanja za nas polulude... :/
Nije me bilo dva dana i več ste me izogovarale.Nas su neki dan izbacili iz knjiznice. Zapravo, krenula sam ja kupit stvari i u tom trenutku je dosla zastitarka da nam da nogom u dupe. Al decke se to nije puno dojmilo. Pol sata kasnije Lovro se nekoliko puta popeo na suncobran u kaficu, Vid je pri tome urlao od srece, a Andrija je preciznim podbadanjem potkuhavao sto mene, sto njih. Molim da mi se objasni sto im to "nije bilo sjelo".anemona, ništa osobno, ali evo da i ja prokomentiramSamo da prokomentiram ovu situaciju. Da moj maleni pojede lizalicu i popije sok isto bi postao lud i nemoguć, kao da je na teškim drogama. Dakle, razmisli i o tome.
Isto tako, bez obzira da li glupo zvuči ili ne, možda mu poznanica "nije sjela", ili je jednostavno želio mamu samo za sebe. Uobičajena situacija.
Jel se može čovjek ovdje na forumu ikad požalit, bez da mu dođe ovakav savjet? Savjet nakon kojeg se čovjek osjeća otprilike kao gono na kiši?
Ko nije imao tantrumasto dijete, vjerujte, ne zna o čemu priča. I koliko je živaca potrebno da se shendla tantrumasta situacija, a u javnosti je to još i teže..
Sad imam malo vremena pa da odgovorim na pitanja.
Ako se ovo "nije sjelo" odnosi na moj post. Napisala sam da mu možda poznanica "nije sjela" i mislila sam baš to. Moj maleni ima ljudi koji mu odgovaraju, a ima ljudi koje jednostavno ne može podnjeti, iz meni za sad nepoznatog razloga. I to sam mislila, možda mu je poznanica iz nekog razloga užasno antipatična, ili mu se čini negativnom osobom, ili tako nešto, sve je moguće, pa je reagirao luđačkim ponašanjem na silinu negativne energije koju dotična odašilje.
1.) Ne vidim problem u savjetu, niti ga smatram uvredom, niti razlogom da se netko osjeća kao govno na kiši, kao što kažeš. Ja sam napisala iz kojih razloga zna moj maleni podivljati. A koliko vidim nisam niti tebe citirala. :?anemona, ništa osobno, ali evo da i ja prokomentiramSamo da prokomentiram ovu situaciju. Da moj maleni pojede lizalicu i popije sok isto bi postao lud i nemoguć, kao da je na teškim drogama. Dakle, razmisli i o tome.
Isto tako, bez obzira da li glupo zvuči ili ne, možda mu poznanica "nije sjela", ili je jednostavno želio mamu samo za sebe. Uobičajena situacija.
Jel se može čovjek ovdje na forumu ikad požalit, bez da mu dođe ovakav savjet? Savjet nakon kojeg se čovjek osjeća otprilike kao gono na kiši?
Ko nije imao tantrumasto dijete, vjerujte, ne zna o čemu priča. I koliko je živaca potrebno da se shendla tantrumasta situacija, a u javnosti je to još i teže..
2.) Ne znam gdje si iz toga svega isčitala da se moje dijete u javnosti ponaša kao anđelčić. Ah da, možda zato kaj nije zločest.
Marta, ja bih ih samo prikupila i lijepo kući.... I još nešto... jedno je ako se tako stalno ponašaju, neprimjereno i npr. ne slušaju što govoriš (da se na suncobran ne penje itd), a drugo je ako je to bilo privremeno ponašanje.
Ja npr. nisam pobornik batinjanja i to mi je užas, ali razumijem kada se nekad prema djetetu grublje ponaša i udari - iz straha, živaca (ujedno da roditelj prepozna to kao svoju slabost i rješava to sam sa sobom)! Ali da to treba biti normalan način odnošenja prema djetetu ne odobravam.
Anemona, ja sam stekla dojam (ili si to negdje pisala) da tvoje dijete ne jede smokiće i slatkiše, (pa se ljudi tome čudom čude).
Osim toga ako maleni ipak jede slatkiše onda treba pisati "Kad moj maleni..", a ne "Da moj maleni pojede lizalicu i popije sok isto bi postao lud i nemoguć, kao da je na teškim drogama", jer ako to ne jede, kak ti znaš da od toga postane lud i nemoguć?
Kad sam več tu, da se i na tvoju situaciju nadovežem. Sa djetetom nikad nisam sjela u kafić, jer bi se isto tako i popeo na suncobrane, i na stol, i na luster ako treba, ali iz razloga što njemu kafić nije zanimljiv. To bi bila situacija koju jednostavno sama ne bih mogla ishendlati i zato takve situacije izbjegavam.
Pokušavam izbjegavati situacije koje bi mogle potpiriti vatru, a uskoro i eksploziju. Naravno, to ne znači da smo stalno u kući, nego biram između manje traumatičnih događaja za moje živce. U ove teže situacije uletavamo kad nisam sama, nego kad je i MM s nama. Nema druge dok ne prođe ludilo.
Ako si dobro čitala, moj maleni pojede povremeno puding i hrenovke, to je junk koji jede, i kad ga pojede puding onda je lud. I da slatkiše i sok NE JEDE. Kao što sam i napisala, da ih pojede bio bi kao na teškim drogama.
Tko ne vjeruje, neka pita smajlić, ona nas pozna i zna što moje dijete jede ili ne.
daans je marko imao popiditis.... a i ja s njim u dućanu
ali mene je sram
iskreno, ljudi jer mali ima više razumijevanja za moj popizditis nego ja za njegov...
veli on meni ,ok ja sam bolestan pa sam cendrav , ali znam da tebi nije lako u životu pa se onda dereš ( istina i nije ,ali jbg )
malo smo se porječkali i sad je sve 5
alu žalosno je da se 5,5 godišnjak bolje kontrolira od mene .... on je dalaj lama za mene
Pa jel stvarno ne vidiš tu kontradikciju? I još ženi dijeliš savjet kak mali ziher divlja zbog toga, a nemaš čak ni osobnog iskustva jer ti mali to čak i ne jede?I da slatkiše i sok NE JEDE. Kao što sam i napisala, da ih pojede bio bi kao na teškim drogama.
X (iz mojih, nemajčinskih cipela)A kako da dijete obrani svoj integritet, može li i on tebe klepnuti po guzi?
Bezveze mi je udaranje djece pravdati svojom osobnoscu.No, pretpostavljam da ću ja mnogo naučiti, ali i djeca moraju naučiti zaustaviti se na kritičnim točkama roditeljskog nesavršenstva, i na kraju krajeva - osobnosti
Previse filozofiranja za djecaka od 4g. On vjerojatno cuje samo:bla bla bla..i pita se :?Ja mu i kažem - ne ponosim se ovim, ali bolje ne znam. Griješim, i tržaim bolji put. Do tada - radije ću učiniti što mogu, nego da dignem ruke od svega... A ti isto vidi što možeš bolje - kad nam se ovaj kuršlus desi. ako pita - a što mogu, onda obično kažem - odi u svoju sobu, ja ću se smiriti, i ti, pa ćemo nastaviti kao da ništa nije bilo...
Puno je teze biti dijete. Osim toga, ti si odabrala da budes mama. On nije odabrao da bude tvoje dijete.Ti si ga svojom odlukom stavila u tu poziciju. I sad ti je tesko da ga moras po guzi. To ne mogu razumijeti.Teško je bit mama
kako sam se tu prepoznala :/
meni moj veli (u trenucima mojeg popizditisa): kaj mama, opet ti je neki vrag došel i nebreš se kontrolirati?
meni je jako vazno znati zasto se dijete nekako ponasa. ako znam da mu je sad dosadno, da je pospan, da je gladan, da mu je nesto fizicki problem, onda mi je puno lake ne uzrujavati se i puno lakse se ja postavim i rijesim stvar.
a ako upadnem u mod 'nemoguc je i ne mozes mu nista' samo pogorsavam situaciju, uzrujam se, ne znam ni sama zasto, on lud, ja luda...
cinjenica je da je djeci vecinom nas nacin zivota jako stresan. sve je puno ogranicenja, opasnosti...stvarno se ne mogu ljutiti na dijete ako znam da trenutna situacija i okolina nije primjerena njegovoj dobi i temperamentu. i ne mogu se ljutiti na malo dijete koje to uopce nije u stanju shvatiti. na vece dijete da. al nadam se da ce do tada shvatiti da su neke stvari neizbjezne i da se moramo prilagodit okolnostima. pa ako se hoce penjat i skakat, nek cekaju do parka ili ne moramo uopce sjest na sok.
.
Pravila pisanja postova
