Izbirljiva curica, mama na rubu suza..

[Ifigenija]

Drage, ne znam gdje ovaj topic ide, jel na izazove, jel na dobne skupine... pa sam odlučila ovdje, gdje se okupljaju vrle kuharice koje možda imaju ideju za moj problem....

Moj prvi sin jede sve, oduvijek, i fino se uklopio u obiteljski meni i čovjek uživa. Na pamet mi nije palo da bih mogla dobiti u obitelji ovakvu kvaritonicu prehrambenu kakva je sada moja skoro trogodišnjakinja.

Malena je isto kao i sin krenula u dohranu sva sretna, jela je sve, uživala, žicala svako povrće, svaku juhu, ribu, ma sve do nekih godnu i pol, a onda se odjednom sve okrenulo, pa je počela štrajkati malo na ovom malo na onom. UOpće se nisam uzrujala, nego sam je pustila da jede ako hoće i ne jede ako neće, ali nisam davala alternativu. Danima je živjela samo od npr. mlijeka od doručka, griza za večeru ili nešto. Jednostavno bi preskočila obrok ako ne bi htjela jesti, i opet nije to htjela ni primirisati kad sam joj nudila. Istu stvar radi i kod djeda i bake. Svi su očajni.

S vremenom se njezin izbor jela sveo na pohano, prženu piletinu s puno češnjaka i papra (da, da...) ili eventualno neke polpete ili popečke, pomfri i golu! paštu ili gole njoke. Ne jede već više od pola godine NIJEDNO povrće (osim ako ga uvalim u polpete), nijedan umak, više neće ni jogurt. Prije neki dan je jela panirung od pohanog karfiola, ali ga je skužila, i ostavila... pametnija je od mene, očito.

Pojede neko voće, ponekad kompot, ali i to je živa lutrija, pa joj slažem na tanjur i posipam medom - onda pojede.

Jede još i griz, kruh sa medom i pekmezom (ali ponekad), kolače (ne sve) i kekse. I to je to. Neće više ni voćni jogurt! Ni voćni sir!

Voli palačinke. Jel imate recept što da uvalim u palačinke?

Napravim štrudlu od lisnatog s povrćem, prefinu, ona oguli lisnato, i baci povrće. I neće jest, nema šanse. Ako joj uguram u usta da proba (ne grubošću, nego dogovorom), pljune, i onda noktićima guli jezik, i belji se kao da joj se stvarno jako gadi.

U očaju sam joj dala i hamburger. Neće ni to. Jela bi samo pljeskavicu s kečapom. Kad joj se sviđa meso, jede ga bez krumpira, kruha, ičega. I onda pojede npr. tri komada piletine, velika. Ali kažem - bez kruha, mesa, priloga. Samo meso Zadnjih dana sam joj nakon toga dala keksa, da bar neke ugljikohidrate ubaci u sustav... jadna moja mala ludica.

Ali npr. nju uhvati gušt i onda npr. stane pred izlog pekarnice i žica pizzu, i pojede uslast samo tako. Drugi put ja za stol stavim istu takvu pizzu, ili ih odvedem vani - neće. A nije dobila ništa osim npr. doručka, i to laganog, vjerujem da i ako nije jako gladna da bi mogla jest. Ali neće TO. I onda preskoči ručak.

Puno puta ide spat bez da jede, iako ne jede ni bombone, ni slatko, ne dajem joj sokove... tj. dobije ona bombon - ali jedan.

Jednom je tako preskočila doručak, i ja sam pekla papaline. Tako je gladna bila da je dolazila i krala ih meni s tanjura. Ja se pravila da ne vidim. Pojela ih je valjda 10. Za par dana opet ih ispečem - i opet ima samo slabi doručak i neće ni čut

Zdrava je, doktor kaže da je sve okej, ali mi stvarno ne znamo što s njom. Ne mogu joj svaki dan davati samo pohano? Ili mogu?

Baš sam jadna!

Nema mrtve šanse da joj uvalim išta osim navedenog , a ostatak obitelji mora jesti raznoliko... sljeduje mi posebno kuhanje za nju?

I kako da uvalim povrće?

Što da radim? Ne mogu se pomiriti da uza sve moram još i njoj posebno kuhati, i to zapravo dosta složena jela tipa pohanog (koja usto nisu prezdrava...) a sve bez svježeg povrća...

Trebam i ideje za kuhanje, i organizacijske ideje za posebne obroke, i utjehu. Sve Bojim se da se ne razboli! Pričala sa njezinim pedijatrom, dao nam savjete - sve probali, sve štima, al ona i dalje ne jede.

Inače, ona je fino uhranjena, zdrava je, čak i bucka... ali to je valjda ostalo od mlijeka (bila je fino debeljuca kao beba, ne previše, onako slatko), a sad se bilda ugljikohidratima, slatkim (dajem im kekse i kolače u nekim normalnim količinama) i masnom hranom koju jede.

Heeelp!!!!!!!!1

[zarrin]

joj znam da ne želiš ovo čuti već neki konkretniji savjet, ali meni se čini da vas malena dobro zeza kad je klopa u pitanju! kažeš jela karfiol i kad je skužila kaj je prestala-ali ipak ga je jela, nije do okusa da joj ne paše neg je skužila povrće i neće jer ak bu štrajkala dovoljno dugo dobiti će pohano,pomfri ili pizzu što ruku na srce nema djeteta koje nebi jelo da mu se svaki dan servira nešto u tom stilu.
uglavnom, ako kažeš da nije mršava, nije po meni tako alarmantno no isto tako nije ni zdravo da ne jede voće i povrće, da li možete s njom razgovarati, npr. dobiti ćeš i meseka ali ono se jede sa npr. malo mrkvice, graška, riže ili sl. hoću reći, vidim da je 2008.godište kao i moj (12.mj mi doduše) i ja se s njim sve oko hrane mogu dogovoriti jer sve u toj dobi razumiju.
moj mali je probao pomfri i da mu ja to dam jeo bi svaki dan valjda ali ne kuham takve stvari od početka ni nama baš pa se nije mogla stvoriti navika ali kažem mu dobiti ćeš i toga i toga ako prvo popapaš juhicu, varivo ili kaj sam već skuhala i to pali kod nas jako dobro a u vrtiću iako je krenuo tek prije 2 tjedna sve smaže za ručak i variva i juhe i meso i povrće i salate pa i kiselo zelje neki dan na salatu kaj dr.nisu htjeli prismrditi tome.
ne znam, što dr.pametno reći osim da želim da vam to profunkcionira!

[Beti3]

Mogu te utješiti tako da ti kažem da bih bila sretna da moja hoće bar pohano. Vjeruj mi, može i teže biti nahraniti ih.

[čokolada]

Uvali svašta u povrtnu juhu, propasiraj ( ja i pileću juhu usitnim štapnim mikserom) pa daj u šalici na široku slamčicu (šarenu). Moje ne vole mahunarke, pa napravim sa malo suhog mesa i usitnim i kažem da je - juha. Doduše vjerujem da si to već probala...
Čije je ono dijete jelo samo pohane batke pune dvije godine...Lovras Mamme San? Prošlo ga je...

[rossa]

ajme, ajme. ja sam baš nekidan razmišljala da pokrenem temu "kako podvaliti povrće" pa nisam stigla. Kod nas je situacija bolja (jede kruh, voće, uglavnom i meso), ali u zadnje vrijeme je isto postala problematična. Nekad je sve jela, sad bi samo tjesteninu, rižu i pohano.
Povrće nam se provuče u popečcima i kamuflirano u umacima. Tu i tamo jede kuskus s vidljivim komadima povrća, ali i to sve rjeđe. Valjda joj je dosadilo.
Ono što nama funkcionira, iako dugoročno nije neko rješenje - u bijele umake od vrhnja naribam, tikvice, skuhanu cvjetaču, korabicu i slično svijetlo povrće, a u crvene s rajčicama opet uvalim i usitnim svašta pa obojam rajčicom.
U vrtiću je kako-kad. nekad jede, nekad joj uvale par žlica juhe, a ona poslije jede samo kruh.
Ne znam više što bi, ne mogu svaki dan kuhati rižu i paštu (sreća pa ne mora biti bijelo nego voli i integralno).
Mlijeko je i dalje najdraža namirnica, ali ne može živjeti samo na mlijeku. Slatkog bi mogla jesti od jutra do mraka, ali to joj ne damo.

[meda]

ne kuzim zasto joj dajes kekese poslije rucka. rucak je rucak, ako nece jest rucak, nema ni keksa.

moj je isto bio jako izbirljiv, ali ja bas i ne kuham nezdravu hranu pa se nije mogao ni navuc na nju, a i ne voli bas takve stvari, na primjer pizzu nece, osim one kore okolo. al bila sam uporna, a nisam ga ni silila pretjerano. bilo je i faza da iz juhe i variva vadi samo krumpir, a sad jede sve u njoj, osim mrkve eventualno, al to me ne zabrinjava. postepeno sam ga nagovarala da proba barem jedan komadic salate i tako smo dosli da sad sam pojede jednu zdjelicu.

mi smo uvijek razgovarali o tome da je neka hrana zdravija od druge, i da tu nezdraviju jedemo, ali samo ponekad. moze se cak i odrediti dan kad je to, subota recimo. i uvijek sam kombinirala da ima nesto sto voli, pa onda jednu zlicu tog sto voli, jednu tog sto ne voli bas.

ja bi bila uporna, ovo je rucak, to jedemo, drugo nema. prije ce se razbolit od toga sto zeli jest, nego od nejedenja.

[apricot]

ti si prepopustljiva prema njoj.

budući da se zna kakav je naš kućni meni, slobodna sam napisati da ovakvu količinu (meni) neprihvatljive hrane nisam vidjela godinama, kada bih sve prikupila.
izbaci iz kuhinje sve to što i sama misliš da ne bi trebala jesti. jer sigurno postoji razlog zašto baš to naglašavaš.

nema paniranoga, nema popečaka, nema krumpirića, nema keksa...
ako nema, dijete ne može jesti i gotovo.

vuče vas za nos.
inače ne bi jela ništa.

[rossa]

ti si prepopustljiva prema njoj.

budući da se zna kakav je naš kućni meni, slobodna sam napisati da ovakvu količinu (meni) neprihvatljive hrane nisam vidjela godinama, kada bih sve prikupila.
izbaci iz kuhinje sve to što i sama misliš da ne bi trebala jesti. jer sigurno postoji razlog zašto baš to naglašavaš.

nema paniranoga, nema popečaka, nema krumpirića, nema keksa...
ako nema, dijete ne može jesti i gotovo.

vuče vas za nos.
inače ne bi jela ništa.

ajde, ako ti nije problem, opiši vaš meni, bar u kratkim crtama (zapamtila sam da si kod bolenjeza od 5 sati napisala da jako rijetko jedete tjesteninu, ova moja bi jela paštu svaki dan)

[marta]

I moji bi jeli paštu često pa im ne dam. Ja odredjujem meni, ne oni. Ko što reče meda, prije će se razbolit od onog što zeli jesti nego od nejedenja.

[marta]

Kod nas jednostavno ne postoji opcija da se nekome kupi pizza jer nije doručkovao, niti se povrće sakriva i kamuflira. Prigovaraju ponekad, neke stvari ne vole pa ne jedu, al nedam kruh umjesto ručka. Nikome nije naškodilo ako je jedan dan bio gladan.

[apricot]

naš meni je dosadan jako
nimalo maštovit
leća, grah, mahune, grašak, slanutak, karfiol, brokula, poriluk, kelj... i ostalo povrće, četiri do pet puta tjedno kao varivo.
šesti dan (petak, najčešće) je riba ili nešto iz mora (pečeno u foliji, brudet ili na lešo)
sedmi dan je neko pečeno meso i opet povrće na lešo i sa gradela.
krumpir možda jednom mjesečno, i to sam, pečen u zemljanoj zdjeli. bez mesa, samo uz juhu i salatu.

ako povrće nije na žlicu, onda je obavezna juha: rajčica, celer, bundeva, povrćna...
subotom je načešće mesna juha, lešo meso iz juhe i salata.

ugljikohidrati su za doručak ili ubacim šaku u varivo (zobene pahuljice, ječam, proso, amaranth, quinoa, riža).

ako imam baš vremena, napravim neki povrćni složenac.

rižota, tjestenine... to je možda jednom u mjesec ili dva.
nešto iz pećnice, jednom u tri-četiri mjeseca.


palačinke, krafne ili tako nešto - jednom godišnje, samo kad je datum da se baš mora.
pohano nikada, prženo nikada. nije što ja ne bih ponekad voljela pojesti pohano, nego ja nemam ni vremena ni živaca za to. a ni ne znam pohati, nisam nikada.

ma kažem ti, totalno dosadno, nikakvih kulinarskih vratolomija.

[apricot]

a martu potpisujem svakim svojim prstom i tipkom.
nema ustupaka: oš - neš... bangladeš!

[Cubana]

Kod nas jednostavno ne postoji opcija da se nekome kupi pizza jer nije doručkovao, niti se povrće sakriva i kamuflira. Prigovaraju ponekad, neke stvari ne vole pa ne jedu, al nedam kruh umjesto ručka. Nikome nije naškodilo ako je jedan dan bio gladan.

Potpis.
Osim što ne vidim problem s kamufliranjem namirnica. Moji ne vole grah (zapravo je jedan čuo od drugog), ali kad ga malo zdrobim vilicom sve se lijepo pojede. Ili karfiol, nije im baš neki doživljaj, ali u krem juhi je fantastičan. Pa ja radije malo kamufliram nego da se ne jede.
E, i Jana ne voli luk, ali kapula joj je ok. Tako da kod nas ima i verbalne kamuflaže

[Peterlin]

I kod nas je ovako kao kod marte - da mogu, klinci bi se udavili u tjestenini. Ali kod nas možeš birati npr. hoće li sutra biti poriluk ILI kelj, a ne samo pohano...

Jede se što ima. Od previše ugađanja djeci mama dobije slom živaca, a djetetu nije ni u peti da to cijeni, nego naprotiv, misli da mama tako mora tancati.... Ne pitajte kako znam - iz iskustva. Pa sam okrenula ploču.

Doduše, moji nisu puno izvoljevali što bi, ali su u vrtiću od drugih klinaca pobrali "ja to ne jedem" foru. To smo izliječili jednostavno - nema veze, ako ne bi za ručak, onda ćeš za večeru. ALi između dva obroka NEMA zavirivanja u špajzu i pljačkanja zaliha keksi i čokolade (odselili na visoku policu i tako je to bilo dosta dugo vremena).

Kasnije, kad već više razumiju, klincima bude zanimljivo objašnjenje što je zdrava hrana, što nezdrava i sliččno.... Ja sam prepustila pohanje i palačinke u velikoj mjeri svekrvi i svojoj mami, pa klincima ugađaju one, a doma se jede ipak zdravija hrana.

Ja sam mlađega pridobila uključivanjem u kuhinju (taj je sa mnom "kuhao" od najranije dobi), a starijeg nepedagoškim metodama (ne možeš na računalo ili van na igranje dok ne pojedeš sve iz tanjura) i amen. Ponekad jedu sporo (a ja dobijem rogove i finu hranu frknem u šekret) ali od preskakanja obroka ne bu im niš... Ponekad mi koncepciju i ne znajući ruše susjeda i svekrva (klinci doma odbiju ručak, pa odu u drugu kuću na čaj i kekse ili užicaju baku palačinke) ali ne radim od toga drame - tja, djeca se snašla...

A doma - NIKADA nisu naučili cijeniti finu hranu dok im je na raspolaganju. Cijene kad nema, a to i jest svrha ovog topica. Mi se pretrgnemo (ne samo što se hrane tiče) da zadovoljimo njihove potrebe, a oni to ne cijene. Ni neće, sve dok im se ne uskrati "hotelska" ili restoranska usluga. A time činimo dobro i djeci i sebi.

Ifigenija, stani na loptu i pusti dijete da ogladni - da vidiš kako će joj "nevaljala" hrana od ručka do večere postati fina.... ako ne prvi dan, onda drugi!

[marta]

Pravim i ja krem juhe, al ne zato da bih kamuflirala. Vid ne voli grah nikako. Pa dobije samo juhu iz graha, više mi se ne da ni gnječiti. Ne volim te komplikacije od kojih mi kuhanje postane napor bilo mentalno ili fizički. Moji recimo vole probrljati po povrtnoj juhi. Andrija je vec omatorio za zafrkanciju, ne gnjavi puno, ne jede prokulice ni brokulu osim u krem juhi s indijskim oraščićima. Lovro jede cijelu paletu povrća, Vid karfiol zove "karfiol-neprijatelj". I da ja sam o tome svemu vodim brigu bila bih luda. Ko neće, ne mora, ako mu se nešto ne svidja, može slobodno izvaditi iz juhe. Bez moje pomoći.

[Ifigenija]

I ja sam bila kao Apri, Peterlin ili Marta s prvim sinom.
Kad mi je netko pričao ovakvu priču kao s mojom malom, mislila sam da su roditelji krivi.
Ona je sve jela, pohano je probala jednom na nekoj svadbi, i rekla da je fino, pa sam joj ispohala doma, nema tome puno da smo počeli pohati.
Pomfri radim svake prijestupne, zato od toga i radim problem.
Popećke sam izmislila da ne radim stalno pohano meso, i da uvaljam što se uvaljati da.
Povrće neće i gotovo, ni naslikano, ni pasirano, ni nepasirano. A nekad je guštala u juhi od koprive i juhici kojojgod.
Ja joj ne dam jesti - ona ne jede.
Za večeru dobije večeru, i zadovoljna je.
Ako joj serviram ručak za večeru, odbije. Zna se probuditi u noći i reći - gladna sam. Da poludiš.
KOma!

Neće.

Mogu se postaviti na glavu, sve do sad nisam kuhala duplo, nisam joj podilazila, ali mi dijete NE JEDE ako joj ne dam to nešto, pa sam na pragu toga da joj dam bilo što, bilo kako, da bilo kakve popećke napravim - samo da jedem.

Dosad je preskakala obroke i žicala mlijeko, ili se najela kruha, ili griza za večeru. snalazila se ona - snalazila se ja. Ali dalje ne ide.

Danas za ručak je jela samo meso i ciklu, i sretna sam što je i ciklu htjela.
Ponekad je jede na tanjure, ponekad uopće neće.

Koma!

A najgore je što fakat radi facu gađenja - možda joj stvarno tekstura ne paše...

A gdje su mame čija se djeca tako jela niš s ničim godinama i preživjela? Te mi trebaju!

[marta]

Kako se moze najesti kruha i napiti mlijeka ako joj TI to ne daš? Meni je meso i cikla sasvim prihvatljiv obrok UKOLIKO je to ne meniju za sve ukućane. Ako ostali jedu grah, a njoj pečeš šniclu i vadiš ciklu, onda si zastranila.
Nije fora u tome da li dijete jede. Fora je u to me što dijete jede. Kod nas Lovro jede količinski najmanje, ali najkvalitetnije. On nosi kolerabu u školu i sav je sretan kad ih kupim. Vid jede ko odrasla osoba, ali on bi jeo samo krumpir, paštu i pohanu piletinu da se njega pita. Pa ga se ne pita.

[apricot]

pa eno si dolje na topicu napisala da u vrtu čupaju mrkvu, peršin i celer i jedu.
vidiš da se snađe.

neće ona umrijeti od gladi, bez brige.

[mamitzi]

ja sam još jedna od kako bi vi rekle "popustljivih majki". imam sina koji je u vrtić nosio kašicu od šljive i jeo samo nju i kruh. onda je jeo pire krumpir i kruh (ako bi neki dan bio kruh i salama, kruh i namaz, kruh i margo ili kruh i sir za doručak i užinu, ne bi jeo ništa do 16:00). bili smo kod više psihologa, gastroenterologa, baš svugdje.
u dobi oko 3,5 godine kad je to krenulo kao kod ifigenijine curice: ja ponudim doručak, on neće, ponudim ručak, on neće, večeru, opet neće, onda ga pred spavnje ponudim s nečim što bi. hoću reći, on može puno više ne jesti nego što ja to mogu trpiti. i sad on jede par jela i zdrav je zdravcat a njegova mala seka koja jede količinski više od njega (5 godina razlike) i raznoliko ima puno, puno problema sa željezom za kojih okrivljuju dojenje (a to je već jedna druga tužna prehrambena priča).

[marta]

hoću reći, on može puno više ne jesti nego što ja to mogu trpiti.

U ovom grmu leži zec. Svatko od nas vuče neko nasljedje, neki odgoj, način života koji nosi takve stvari. Ja uopće ne trpim ništa ako oni ne jedu. Nije mi to nigdje na listi.

[makita]

MOj mlađi ima svoj neki osobnit odnos prema jelu.
Ali, ručak je ručak i može ga samo dobit za međuobrok il večeru.
Ha, probudi se u noći, dobit može čaja i noć je za spavanje, jest će se ujutro, laku noć.

Baki izvoljeva, u mene jede. Baš je sad oko 3 godine u nekoj fazi izmišljanja.- I da, baš napravi da mu se gadi...al redovito provjerava jesam li vidila...vo je pravo vrijeme da nauči jesti sve.
Počeo je čak i voće, jabuku.

[apricot]

i sad on jede par jela i zdrav je zdravcat a njegova mala seka koja jede količinski više od njega (5 godina razlike) i raznoliko ima puno, puno problema sa željezom

znači li ovo da se svi trebamo prestati truditi?
kad je već to tako.

[AnneMary]

I moja je sad 3 i pol. godine i ima dana kad kaže bljak prije nego proba, ili veli da ona to ne voli a da nije ni probala.
pa se izmotava da ne bi jela, ali ja je ne šljivim previše.
moj odgovor je: ja sam skuhala i ti ćeš jest ili odi u krevet spavat i nema ti van do jutra, uvijek pojede bez daljnjeg prigovaranja jer zna da sam ozbiljna.

Mislim da treba pokazat zube da se zna tko je gazda jer kad jednom popustiš gotovo je.

Desilo se jednom da se previše nećkala, brljala s hranom, mi završili a ona jedva dvi žlice pojela, i baš joj se omaklo i izmaže novu majicu a ja poludim (mislim glumim).
Skinem joj majicu, povedem je u sobu i pravac u krevet.
Plakala malo pa me zove, i kad sam je pitala šta treba odgovor je bio da je ogladnila (nakon 5 min.).
Ja je opet za ruku i za stol, izvoli jedi i za 5 minuta je tanjur bio prazan.

[mikka]

mene moji klinci vuku za nos, definitivno. od djece koja su jela sve (sto treba), f. koji je umjesto kolaca birao paradajz iz salate, k. koja se davila u varivu od lece je doslo do toga da ne jedu nista osim prsuta, krem (abc) sira, bjelanjke od jaja, voce i kruh. i pohano meso , pogotovo kod sveki koja to smatra zdravom hranom, kao i svo meso, i suhomesnate proizvode (sifra: leskovac).

e sad, ja imam problem broj 2. jer sam na debelom tragu da udrim brigu na veselje, kuham ono sto je zdravo a oni nek budu gladni dok se ne prilagode, ali imam u kuci sabotera--md-a.

dakle ja cu ih mirna srca ostaviti da pregladne, a on ce otic u ducan u kupiti im sunke, ili banane i sladoleda pa napraviti frape. izgleda da on nema problema s tim da oni jedu junk, "samo da nesto pojedu", a ja imam. meni recimo treba savjet sto napraviti u tom slucaju--ionako mi on radi kontru u vecini stvari pa ja ispadam vjestica a on super-dad--ali dopustiti da on vodi junk kolo mi se ne cini kao nesto na sta mogu zazmiriti dok stvar ne pukne, jer ce stvar puknuti na njima.

lastane, imam li ja problema u vezi?

kako vi, kaj ste vi zaduzene za prehranu djece? sta muzevi kazu, slusaju vas? sta kad se ne slazu s vama? kako rjesavate te stvari? ili je to tema za neki drugi pdf?

[sirius]

Mikka, ti i ja prvo muževe kod Apri na preodgoj. :D

[Marna]

A gdje su mame čija se djeca tako jela niš s ničim godinama i preživjela? Te mi trebaju!

Ifi, evo jedne takve mame! K. nije bila ljubiteljica hrane, počevši od dohrane pa nadalje doslovno smo brojili žličice, žlice čega je pojela i kada.
Činilo se kao da uopće ne treba hranu, da ne bi ni tražila niti jela, ako ju ne bih ponudila.
Eh, sad, nakon vrtića i hoću-neću jedenja, sve se popravilo polaskom u školu - princeza lijepo jede - u školi sve ok, ali kod kuće zna prigovarati - filozofirati, ali jede!
Btw. draga Ifi, tvoja ipak jede - to je veeeelika stvar od onoga ništa!

P. je od rođenja ipak malkice drukčiji, jeo i nije baš bi previše izbrljiva, ali imali smo faze - nešto jede, nešto ne jede plus razvojne faze - trenutno kao vrtićar zatraži i repete, he, he, ali nije bucmast, više srednja kategorija. Kod kuće jede i ne stvara scene, uglavnom, ali ponekad voli i u tome pratiti svoju stariju sestru.
Ah, te žene!

[mikka]

Mikka, ti i ja prvo muževe kod Apri na preodgoj. :D

ne bi ni meni lose dosao jedan preodgoj bome.

zasad sam uspjela da mu, kad mi ne da da ih uvalim u krevet u normalno doba, uvalim sve oko higijene, presvlacenja, uspavljivanja, budenja ujutro i stizanja u vrtic. moram se utrenirati da kad mi pruzi kontru sve samo pustim da on obavi, plus to da ne radim jelo, jer i to stedi vrijeme. ali tako me nekako frka da ce se prelomiti na junku. plazma s mlekom je omiljeni dorucak kad se nema vremena, jel

[sirius]

ne bi ni meni lose dosao jedan preodgoj bome.

zasad sam uspjela da mu, kad mi ne da da ih uvalim u krevet u normalno doba, uvalim sve oko higijene, presvlacenja, uspavljivanja, budenja ujutro i stizanja u vrtic. moram se utrenirati da kad mi pruzi kontru sve samo pustim da on obavi, plus to da ne radim jelo, jer i to stedi vrijeme. ali tako me nekako frka da ce se prelomiti na junku. plazma s mlekom je omiljeni dorucak kad se nema vremena, jel

Imaš u tome sve što trebaš:proteine, ugljikohidrate i vitamine.

[tropical]

meni se na trenutke čini da bih mogla zastraniti ali samo na trenutke, to su oni kad se meni jede pečeno pile pa onda moje dijete kaže da neće meso samo kožicu i mi skoro pa pristali! ali se osvijestimo često i u toku obroka.
ja zapravo isto kuham ultradosadno jer je to dosadno brzo, jednostavno, i ja to obožavam pa tko voli nek izvoli a tko ne voli nek se nauči kuhati. ah da, sa 2,5 god ne zna kuhati!!! jeee. zezam se. imali smo mali problem kad je otkrio da u vrtiću djeca ne vole povrće pa nije ni on htio doma jesti. kako nije imao izbora do kraja dana se predomislio- kad je bio gladan.
prodao bi se za peciva- dobije jednom u tjedan dana kad mi se da peći, ako mi se da peći, može domaći kruh za doručak i sl.
mislim da je taktika 'ima ovo ako nećeš ne moraš, ali nema drugog' jedino rješenje. i to da nema nepoželjnih stvari uopće u kući. srećom nemam problema sa muškom polovicom oko izbora namirnica i prehrane a dijete nam je realno svejed, samo da se jede. ako nema tijesta ili peciva, nema veze, daj šta ima! poriluk, može, samo da se jede!

[marta]

mikka pitaj muza jednostavna pitanja, zašto ga nije briga sto djeca jedu i sl. mozda se nekud to pomakne. samo ne usred neke krize, nego prilikom opuštanja.

[mikka]

marta, nije da njega nije briga. on doslovno misli da je plazma zdrava. i sunka. i frape od banane, jer ima banana i mlijeka (uz sladoled). rekla sam mu milijardu puta da cita deklaracije, ali nece. a vaditi mu znanstvene dokaze nemam volje, stvarno. ni to sto mu mama ima 30 kila viska i problema sa zdravljem, ni to sto mu je tata umro od srca s manje od 60 godina izgleda nije dovoljno da shvati da je taj njihov nacin prehrane los.

[marta]

Cuj, ako ne ide tako, onda mozes biti vjestica ako ti se da, ali to je tezi put. A da mu objasniš zašto je to tebi osobno jako važno? Da ga pridobiješ na tu foru.

[Peterlin]

mikka, shvatit ce tm isto kao i moj, kad i sam bude imao problema sa zdravljem.... Moj ima visoke masnoce. Nazalost, to je tezi nacin. Moj se sad samo preselio na "nasu" stranu stola. Nismo ni mi nesto ekstra zdravi, ali citamo deklaracije i ipak probiremo. S druge strane, nikada nisam imala problema oko dogovaranja s mm sto djeca trebaju jesti, tu sam uvijek imala njegovu podrsku - on je znao jesti cokoladu samo iza 9 navecer, kad ga oni ne vide (i pojesti cijelu).

Kazu da se prehrambene navike stjecu do 7. godine - sve kasnije je nadogradnja...

[apricot]

Cuj, ako ne ide tako, onda mozes biti vjestica ako ti se da,

da, na to je valjda sirius mislila kad je mene spominjala.

ali, ja svojega muža nisam preodgajala, on je takav došao u naše domaćinstvo.
još je "isposničkiji" od mene, što se toga tiče.
neće ti taj rado pojesti meso i krumpir u istome ručku; onda kaže da je cijeli dan "bolestan".
te kombinacije jedemo samo izvan kuće.
i "ližemo prste"!

nadamo se kako će djeca usvojiti naš jelovnik, s obzirom da su i bake iste (moja mama) ili slične (svekrva).

[Pinky]

apri, pametan muž! i ja bi volila da mogu tako odvajati, ali mi je dupe veće od pameti

[Mima]

Mislim da je potpuno uobičajena stvar da djeca te dobi postanu izbirljiva. Moja je isto kao 'beba' jela sve, a onda je počela odbacivati jednu po jednu stvar i jako sužavati izbor onoga što hoće pojesti. I evo, tek zadnjih godinu dana (dobrano pod utjecajem vrtića) počela je prihvaćati neke nove stvari u jelovnik (npr. mlijeko). Istu sam stvar nebrojeno puta pročitala na forumu.

Ja sam nastavila uporno servirati povrće uz ručak, s tim da gledam da uvijek ima za ručak i nešto što dijete hoće pojesti - i evo, sada Lea sa zadovoljstvom jede blitvu na koju je godinama radila face. Nismo doduše nikad bili u situaciji da nije htjela jesti
baš nikakvo povrće, uvijek je bilo nešto što je jela. Neke stvari za koje sam vidjela da ju baš smetaju teksturom - evo primjer je leća - sam naprosto izbacila iz jelovnika, pa bih tu i tamo opet pokušala uvesti; i sad joj se konačno leća sviđa.

[cvijeta73]

ajme mi bi svi kod apri bili gladni
živjeli bi za 6. i 7. dan
ako nešto ne volim, onda su to ta vaša variva, nit za vilicu, nit za žlicu.

on topik, potpisujem mimu, moj J je dosta izbirljiv, ali ne opet toliko kao ifina, M jede sve.

[stray_cat]

za pocetak odradi testove za intoleranciju na odredjene namirnice (ne, to nije isto sto i alergija)

[stray_cat]

pa eno si dolje na topicu napisala da u vrtu čupaju mrkvu, peršin i celer i jedu.
vidiš da se snađe.

neće ona umrijeti od gladi, bez brige.

znam za klince koji su zavrsavali na infuzijama jer su mame podrzane okolinom prakticirale "jesti ce kad ogladni"

dio djece ima alergiju na hranu , dio ima intoleranciju (i osjeca se recimo odvratno kad pojede nesto sto mu ne odgovara). alergije na hranu nisu nuzno vidljive is osipa ili ekstremnijih varijanti kad dolazi do naticanja i gusenja. alergija se moze viditi i kroz ponasanje djeteta

[*mamica*]

A meni se sve čini da ću se pridružiti vašim mukama.

Kao što sam pisala na jednom drugom topicu, moja curica je uslijed bolesti i nejedenja od iste, bila stravično smršavila. Toliko da su je i liječnici promatrali šokiranim očima, doslovno je bila kost i koža. I tada sam postala toliko prestravljena da sam joj počela nuditi po nekoliko vrsta hrane, tj. stavila bih sve pred nju, pa neka bira što će jesti.

A dotad je jela sve i prehrana joj je doista bila kao kod Apri.

U toj stravi sam joj počela nuditi i slatkiše, jer je svaki slatkiš značio životno važnu kaloriju više.

I sad je mudrica znatno bolje, ali počela nas je zezati sa prehranom. Došlo joj u naviku da ONA bira što će jesti i da, čini mi se, manipulira s tom prehranom. I dalje jede sve i sada joj skoro i ne nudim slatkiše (nekad kao nagradu poslije ručka, jer se još uvijek bojim da će uslijediti period nejedenja i mršavljenja), ali bira. Bira i pravi od toga cirkus. Život nam se sveo na kuhanja i nakuhavanja, smišljanja raznih jela i pogađanja što paše maloj principessi.

I kada ja poludim i kažem "dosta! sada će jesti ono što se stavi pred nju - ako neće, gledat će u to dok ga ne pojede", onda počnu mali tantrumi i plač da hoće jesti - ali ne to što sam stavila pred nju. Nedavno smo izdržali, i stvarno je za večeru pojela ručak koji nije htjela, ali psihički je tako zamorno.

Ni sanjala nisam u što će se pretvoriti moj mali poslušni svejed

Hoću reći, čini mi se da je najbitnije zadržati stav i disciplinu, ali u meni čuči taj strah od ponovnog mršavljenja, ono ne bi prolazila više nizašto na svijetu. I taj strah me tjera da popustim, a s druge strane znam da je, unatoč cijeloj situaciji, još uvijek moram ODGAJATI i postavljati granice.

[oka]

Ifgenija, napisala sam prije cijeli post, ali pokraj djece mi se izbrisao.

Imaju oni te faze i ako im popustiš oni to jaaaako dobro iskoriste.
Ako sam dobro shvatila kod vas to već sad dugo traje tako da ne bi smjela očekivati rezultate odmah, već kroz neki duži period.

Jednostavno napravi rez, jasno i glasno joj objasni nekoliko puta dnevno da je to doručak i drugog jela NEMA.

Ako ne želi da će ostati gladna i neće imati snage za igru...slobodno joj objasni i o vitaminima, o snazi, o tome kakva će joj buša biti ako ne bude jela ručak, o bakterijama....ma, ima toga puuno, ne bude palilo odmah, ali kad ju buša zabuba od gladi iskoristi to na neki način i kaži joj da će ju stalno bubati ako............kužiš, uz sve ostale poduzete mjere, pokušaj i ovaj način da se malo preplaši jer obično tek tada počnu razmišljati i slušati to što mi uopće pričamo.
I prvenstveno, nemoj popuštati!

Stvori neki svoj PLAN u glavi, svoj zdraviji meni koji bi za početak i mogla prihvatiti (nemoj ju odmah sad gnjaviti npr, sa karfiolom),
doći ćete i do toga, budi DOSLJEDNA i NE POPUŠTAJ.
Naravno da će te koštati i živaca pa se i na to pripremi.

Ja ti doma imam, kraljicu drame, kraljicu mudrovanja i tvrdoglavosti , jest da nam je trebalo neko vrijeme da to shvatimo, ali jesmo i u
skladu sa time se i ponašamo.

Jer moja nikad ne odustaje i uvijek hodamo po rubu granice, mogu reći
da je psihički vrlo iscrpljujuće
zato nemoj očekivati da će ti dijete prijeći tu fazu loše prehrane samo tako, moje mišljenje je da ju možeš naučiti reda u prehrani, ali će do daljnjega uvjek ponovno pokušavati dobiti ono što ona želi, tako da budi spremna i na takve scenarije.

A što se tiče muževa i prehrane u obitelji,

Netko je gore napisao da je drugi izbor biti vještica, e pa ja sam onda
vještica, jer se sa MM-om, ne mogu dogovoriti normalno oko te zdrave prehrane...uglavnom i on mora na savjetovanje o tome

Uglavnom zaključak je sljedeći, jaako je teško sprovesti čisto zdravu prehranu ako to ne funkcionira na zajednički i obiteljski način....jednostavno nemoguća misija.

[bijelko]

A gdje su mame čija se djeca tako jela niš s ničim godinama i preživjela? Te mi trebaju!

Ja sam jedno od te djece, godinama sam odbijala juhe, povrće, općenito variva.... mama je bila luda. U početku sam sve jela, a kasnije sve manje.
Držalo me jako dugo, čak se sjećam scene iz vrtića gdje su sve igrali vani a ja sam plakala za stolom jer moram jesti, i nisam pojela.
Inače se u mojoj obitelji uvijek jelo zdravo, nije da mi je mama umjesto npr. mahuna davala pizzu pa da sam zbog toga odbijala, nego jednostavno nisam htjela jesti.

Kako sam rasla jednostavno se sve počelo vraćati u normalu. Kad bi došli kod ujne ili negdje i sestrične bi jele onda sam probala i ja i vidjela da je to dosta fino. Kod nekoga bih nešto pojela i pomalo sam počela prihvaćati nove (stare) okuse jer sam si samo utupila u glavu kako to ne volim.
Bila sam u stanju reći kako ne volim pizzu, samo da ju ne moram probati... jer mi se ne da.
I nikad nisam htjela jesti ako je nešto "ružno". Ružna mi je bila riža, kupus, ma svašta....

Ne znam da li sam ti pomogla, ipak sam bila i veća nego tvoja malena, ali hoću reći da ne odustaješ. Da je moja mama bila još upornija (i da mi baka nije pekla palačinke kad god sam htjela) sigurno bih ju manje zezala. Jer mislim da sam ju zezala, danas baš volim povrće, volim skoro sve. Osim riže, ružna mi je

[oka]

A što se tiče hrane pokušaj:
opskrbiti se sa voćem i servirati ga na zanimljiv način:
neka ga jede sa npr čačkalicom:
- spojiš kockicu jabuke i banane i tvrdi da je to tvoj slatkiš i ne odustaj od te tvrdnje i viči da ti je finooo, poželjet će i ona vidjet ćeš
- šipak- moja djeca jakooo vole, sa žličicom ga jedu za doručak
- običan jogurt joj ponudi na slamku (zanimljivije im je)
- ako voli: pomješaj komadiće voća sa jogurtom
- u zdjelicu nadrobiš dvopek ili kruh i preliješ jogurtom (večera ili doručak)
- palentu skuhaš staviš na tanjur kao gris i staviš malo kiselog vrhnja k tome, moji obožavaju
- voli možda grah na salatu? mahune na salatu?...
- krumpir na kockice posoliš staviš u protvanj, na nj, staviš u komadu:
papriku, mrkvu i nagrubo narezani luk, malo mesa, zaliješ sa vodom (ne previše, ulje ne) pokriješ sa folijom pa u pećnicu, na kraju otkriješ da se malo zapeče

Eto ovo što sam navela je vrlo jednostavno pa ti možda u teškim počecima zatreba nekih jednostavnih ideja, eto, da ti predložim, možda ti olakšam

[martinaP]

nema paniranoga, nema popečaka, nema krumpirića, nema keksa...
ako nema, dijete ne može jesti i gotovo.

Ovako bih ja napravila, tj. ovako sam ja napravila. S tim da inače nisam freak oko hrane, kod nas se jede i zdravo, i pohano, i slatko, sve u ograničenim količinama. Nekoliko namirnica A. zbilja ne voli, ni ne forsiram ga, ali ostalo mora jesti. Negdje oko trećeg rođendana, on je krenuo sa sličnim forama. E, onda sam bacila slatko, grickalice, pudinge, u frižideru sam ostavila samo povrće, meso, mlijeko i obični jogurt. 2 dana smo se natezali, 3. dan jeo je kao i prije.

Isto sam ponovila, čini mi se, još 2 puta.

[sss]

znam za klince koji su zavrsavali na infuzijama jer su mame podrzane okolinom prakticirale "jesti ce kad ogladni"

dio djece ima alergiju na hranu , dio ima intoleranciju (i osjeca se recimo odvratno kad pojede nesto sto mu ne odgovara). alergije na hranu nisu nuzno vidljive is osipa ili ekstremnijih varijanti kad dolazi do naticanja i gusenja. alergija se moze viditi i kroz ponasanje djeteta

Bravo ženo, podržavam ovu izjavu u potpunosti!
Blago vama mame čija djeca jedu svo voće i povrće, amarante, tofue, lešade i ostalo što spremate! Uživajte u tome i ne sudite previše ostalima, koje npr. vode djecu kod gastroenterologa i svih mogućih specijalista, jer s 3 god. i 4 mj. ima 12,4 kg. I ništa nije nađeno.Ta je mama već luda od brige, isto zna kuhati zdravu hranu, ali neka hrana ne ide i ne ide. I ne pali previše ''kad je gladan, jest će'', jer kad je gladan povraća želučanu kiselinu i žuč i ne smije biti gladan. Nikad nije pojeo ni jedno voće osim banane (osim u kašicma). Kad je npr. nakon duge muke pojeo komadić marelice, povratio je. Ljudi, nije lako.
Ne pravite se pametne i uzvišene. Ne razumijem izjavu ''Ja uopće ne trpim ništa ako oni ne jedu. Nije mi to nigdje na listi.'' Ja trpim, jer smo nosali dijete na rukama po cijele noći kad gladan nije mogao spavati i cvilio je ''Boli me trbuh, vodi me u bolnicu'' (2,5 god. dijete), a ja mu moram reći ''Vodili smo te, ne znaju što ti je''. I bili smo strogi i nepopostljivi i popustljivi i svakakvi i on bi ma kraju pojeo nešto u 2 ujutro i nadali smo se da će zaspati i on je opet povratio... i ... i... I zato ja kamufliram hranu i radim svašta što neki neće razumijeti, ali nije me ni briga da razumiju.
I ne razumijem zašto je zdravo da se krumpir jede jednom mjesečno, zašto se ne smiju jesti riža i tjestenina, a palačinke smiju jednom godišnje...
Mame koje se mučite, ja vas razumijem!

[Ifigenija]

Drago mi je da su se javile moje supatnice koje ne mogu gledati koliko dugo dijete može ne jesti.

Meni je pukao film i počela sam pohati i raditi popečke i kupovati kekse na veliko kad sam shvatila da mi dijete nije jelo dosita valjda tjedan dana Mi smo kuhali sve te neke sekeli gulaše, grahove, neka mesa u povrću i slično, a ona sirotica ništa nije jela. I kad je otišla kod bake gdje je bilo palačinki jela ih je na vagone Dijete mi je bilo pregladnjelo.
Bila sam fakat tužna...
Jer ma koliko bila popularna ta psiho priča budi ustrajan, napravi u obliku mede ili reci buša ovo ono - ima djece kod koje to ne pali... sve probah. Sve.

I čovjek od povrća, i srce od vrnja u juhi, i priča i dogovor... - oduševi se, promiješa, proba i namršti se... i ništa ne pomaže. Ništa.
A moje dijete mora jest, pa makar same popečke... što da radim... nemam pojma... bolje i to nego gola pašta...

Inače, ja imam neke prehrambene intolerancije, a kao dijete su me gonjali da jedem ovo i ono. Dok nisam u svojim tridesetim otkrila što mi je, skoro sam krepala od stalne mučnine i bolova. Moji su mislili da ja muljam kad sam se žalila na mučninu nakon jela... i isto me tako odgajali da jedem. I odgojili me, a sreća da još uvijek imam crijeva obzirom da cijeli život jedem što ne smijem... Tako da sam ja doista popustljiva i ne pada mi na pamet nekoga siliti da jede - tko zna što njoj paše.

Moj sin obožava svo povrće, variva, grahove, slanutke, to je takav mali gurman da već jede i maslinovo ulje sa češnjakom i peršinom (traži da mu napravim nevezano uz ribu), kusa svježe začinsko bilje, ma nema što taj ne pojede. Isti pristup, isti odgoj, ista kuhinja kao malena... njemu sve fino, njoj sve bljak.

Ne znam... nadam se da će s vremenom to doći na svoje...

[Ifigenija]

A što se tiče hrane pokušaj:
opskrbiti se sa voćem i servirati ga na zanimljiv način:
neka ga jede sa npr čačkalicom:
- spojiš kockicu jabuke i banane i tvrdi da je to tvoj slatkiš i ne odustaj od te tvrdnje i viči da ti je finooo, poželjet će i ona vidjet ćeš
- šipak- moja djeca jakooo vole, sa žličicom ga jedu za doručak
- običan jogurt joj ponudi na slamku (zanimljivije im je)
- ako voli: pomješaj komadiće voća sa jogurtom
- u zdjelicu nadrobiš dvopek ili kruh i preliješ jogurtom (večera ili doručak)
- palentu skuhaš staviš na tanjur kao gris i staviš malo kiselog vrhnja k tome, moji obožavaju
- voli možda grah na salatu? mahune na salatu?...
- krumpir na kockice posoliš staviš u protvanj, na nj, staviš u komadu:
papriku, mrkvu i nagrubo narezani luk, malo mesa, zaliješ sa vodom (ne previše, ulje ne) pokriješ sa folijom pa u pećnicu, na kraju otkriješ da se malo zapeče

Eto ovo što sam navela je vrlo jednostavno pa ti možda u teškim počecima zatreba nekih jednostavnih ideja, eto, da ti predložim, možda ti olakšam

Probala sve, i još i više. Prstom prebire ako u npr. krumpiru ima nečeg drugog, ili u npr. kruhu sjemenki.
Ja se tješim - recite jel griješim - da ako već povrće ne jede - imam sreće jer joj mogu utrpati puno voća, to hoće, pogotovo s medom. I u kolačima, kad je hoću potfutrati - radim lagane kolače s jogurtom, sirom, crnim brašnom, s puno voća, i to mi pojede. U palačinke joj uguram puno domaćih pekmeza (nisu jako slatki), i to ima vlakana, mislim.

Nekad jede "koru" od sarme - kiselo zelje. Ali meso neće.

I tako... cirkus...

[oka]

Inače, ja imam neke prehrambene intolerancije

Pa ako imaš i ti velika je vjerojatnost da ti ima i dijete, jer ako stvaaarno ne pali ništa (što je čudno) napravite neka testiranja možda dijete stvarno nešto muči.
A kako joj baš slučajno samo pašu kolači, palačinke i sve ono što bi samo sva mala djeca naradije jela?
A kamo to vodi da joj slažeš kolače sa voćem i mučiš se? Napravi testiranja pa ćeš znati na čemu si i za što se trebaš boriti.

[Ifigenija]

Ja ne bih rekla da ona ima intoleranciju. Ne želim da ima... ne znam... razmislit ću o tome da ode i da je se testira, da vidimo na čemu smo.

[tanjads]

A što se tiče hrane pokušaj:
opskrbiti se sa voćem i servirati ga na zanimljiv način:
neka ga jede sa npr čačkalicom:
- spojiš kockicu jabuke i banane i tvrdi da je to tvoj slatkiš i ne odustaj od te tvrdnje i viči da ti je finooo, poželjet će i ona vidjet ćeš
- šipak- moja djeca jakooo vole, sa žličicom ga jedu za doručak
- običan jogurt joj ponudi na slamku (zanimljivije im je)
- ako voli: pomješaj komadiće voća sa jogurtom
- u zdjelicu nadrobiš dvopek ili kruh i preliješ jogurtom (večera ili doručak)
- palentu skuhaš staviš na tanjur kao gris i staviš malo kiselog vrhnja k tome, moji obožavaju
- voli možda grah na salatu? mahune na salatu?...
- krumpir na kockice posoliš staviš u protvanj, na nj, staviš u komadu:
papriku, mrkvu i nagrubo narezani luk, malo mesa, zaliješ sa vodom (ne previše, ulje ne) pokriješ sa folijom pa u pećnicu, na kraju otkriješ da se malo zapeče

Eto ovo što sam navela je vrlo jednostavno pa ti možda u teškim počecima zatreba nekih jednostavnih ideja, eto, da ti predložim, možda ti olakšam

Sori, ne mogu si pomoći, od svega ovog bi moj sin pojeo samo jogurt na slamku (ili bez nje). Sve ostalo bi gledao cijeli dan i ne bi jeo. Probavali smo, plače, plače, pa zaspe od gladi i umora, pa se digne i opet u jauk. Na kraju pojede, uz prijetnje, dva zalogaja- tek toliko da ne crkne od gladi i opet ostavi. I ode spavat gladan. A žgoljo.
Ifigenija - ima takve djece, možda vas zeza, a možda joj zbilja ne paše. Ne obraćaj previše pažnju na to, povrće u umaku je isto povrće, ili u juhi, pa čak i na pizzi. Možda je prođe. Ja se sjećam da sam sigurno 1-2 mjeseca jela stalno jaja, po dva,tri puta na dan i nisam htjela mnoga povrća. Sad obožavam povrće.
Mog sina ne možeš potkupiti sa slatkišima, njemu ni to nije špica, npr. neće torte, ne voli pomfri, ja slavila kad je počeo jesti pizzu. On je fajn izbirljiv, ali ne fast food - već po svome, sve iz mora, meso i tjestenine. Povrće pod prisilom. U vrtiću sad jede sve, skoro godinu dana nije jeo ništa, no prisilila ga glad i stah od izazivanja. Meni kaže da tamo mora jesti jer ga zovu bebom ako ne jede
Možda i tvoja počne u vrtiću.