Jos brzi i jos bolniji porod u splitskom rodilistu part 2

[SevenofNine]

Evo mene s jos jednog poroda iako sam rekla da vise necu ici nepripremljena i bez pratnje no upravo se to desilo.
U drugoj trudnoci se nisam bojala samog poroda jer sam mantrala da ne moze biti gore od prvog i bolnije, svi kazu da je drugi put lakse itd. Je i nije.
Ovaj put porod nije krenuo trudovima vec pucanjem vodenjaka. Sad kad ovo budem pisala cete reci da je bio porod za pozeljet no meni je bio daleko tezi nego prvi porod. I radije bih ponovila prvi da moram. Uglavnom vodenjak je pukao, a ja jos nemam trudova. Vozi me muz do bolnice i prica nesto, a ja razmisljam potpuno prisebna i bez bolova- ko zna sto me ceka kad krene bol, ko zna za koliko sati cu roditi. U bolnicu sam usla 45 min nakon pucanja vodenjaka, a rodila sam sat i 15 kasnije. Tek s dolaskom u bolnicu krecu trudovi i blazi su nego prvi put, razmak izmedu trudova je veci. Klistir mi nisu ni dali. Doktor i babice su bili puno ljubazniji nego prvi put, bila sam sama u radaoni, nikog u ostalim boxevima. Teklo je glatko, brzo sam se otvarala i onda na jedno 8 cm je krenulo bas bas bolit. Teze sam podnosila nego na prvom porodu jer tad je bila uvertira u porod i islo je postepeno, a sad sam imala osjecaj da sam iz niceg odjednom bacena u vatru. Sve sam teze podnosila, a razmak mi je cak bio veci. Imala sam vise vremena za odmor, ali nisam se mogla skoncentrirati na trud niti da ga istrpim bar 90 posto kao prvi put. A trudila sam se. Jednostavno nisam mogla uci u ono polu- hipnotizirano, polu-svjesno stanje ( ni tad nisam bila na lijekovima) ..Cim bi krenulo, ja vec nisam imala snage, a do kraja truda sam vec bila luda. Ta faza nije dugo trajala, mozda 30-40 min, ali meni je bilo strasno. Za bolove opet nista nisam dobila, dali su mi opet samo drip. Opet sam vikala, prvi put me bolilo van mojih mogucnosti, ovaj put me bolilo da sam mislila da cu umjesto na babinjace biti smjestena na psihijatriju. U trudu pod dripom bi mi dokt stavio ruku. Bjezala sam po stolu. Znala sam da ne smijem, ali nagon mi je bio pobjec od te boli. Plakala sam. Ja s prvog poroda i ja s drugog su dvije razlicite zene. Jesam i onda vikala, ali onda sam imala snagu da tiskam kao luda. Uhvatila sam sebe par puta da se grcim umjesto da se opustim da to ide glatko. Borila sam se izmedu nagona da pobjegnem od boli i da se prepustim boli da zavrsi sto prije. Drip je doprinio da jos vise boli no spasio me jer kad sam ga dobila, bilo je u cas gotovo. Beba je bila super, islo je brzo i nije bilo komplikacija. Tiskala sam, bilo mi je jako tesko no organizam i beba su super suradivali. Dva poroda, dva razlicita iskustva. Ovaj put mi je u najgorem sjecanju ostao onaj osjecaj prije samog izgona. Osjetila sam djetetovu glavu dole. U punom smislu te rijeci. Kad sam rodila osjetila sam kako me bockaju za sivanje, kako mi nalijegaju na trbuh da izbace posteljicu. Ovaj put sam bila hipersenzibilna. Ne znam jeli krivac sto sam dosla roditi preprisebna, ili sto nisam spavala dobro dan prije ili sto sam znala sto me ceka. No oporavak je zato isao 5 x brze. Doslovno sam sve mogla vec drugi dan.

[tinkilinkixyz]

Čestitam draga i žao mi je što nije bilo tako kako si željela i sanjala.

Tak je to u bolnici, redko ćeš dobiti tretma kakvog bi svaka žena zaslužila, ali zato imaš puno opcija ako želiš roditi doma.