"Oćem svoju Ivu natrag..."!

[ana.m]

Iva je uvijek bila posebna djevojčica.
Prava mamina princeza!
Njoj čovjek ništa nije morao dva puta reći, pelenu smo npr. skinuli u jednom danu i za dan i za noć, s njom nikada nije bilo "trauma"-
Štramplice je znala obući s dvije godine, odavno se sama oblači, sama jede, slušala me na prvu. Čak smo preskočili i terible two!
Svaku da tako kažem prepreku smo s njom svladali bez napora.

A sada se nešto prelomilo. I dalje je ona moja mazasta princeza, i dalje sve radi sama, ali...Recimo, kad joj nešto kažem da napravi ili da dođe počne glumatati, stoji na vratima, vidim jo sjenu, zovem ju 10 puta na finjaka da dođe ali ona se pravi gluha i smije iza vrata.
Pa je neki dan skinula čarape i ja joj kažem da ih obuče a ona kaže da ne zna. Ja je pitam od kada to, a ona odgovori "Od sada".
Danas je pitam kad smo došli doma da li je oprala ruke, a ona u mene gleda, ja ponovim pitanje a ona gleda i onako, baš glumi i dalje šuti. I tako u nedogled. Moram ju za neke stvari malte ne moliti.
Ma jednostavno ponaša se drugačije.
E sada, naravno da mi je palo na pamet da je to zbog seke, ali...ja bhi natrag svoju staru Ivu. A ne znam kakvim pristupom da do toga dođem. Jer ne iskljuluje je iz ničega, uvijek ide sa mnom premotati seku, dodaje mi pelene, ma oko nje je sve ok, ali evo recimo neki dan.Ela plače, a Iva je dotakne prstićem i kaže "TIK-ugasila sam ju! Ili kad Ela zaplače kaže mi "Mama ne idi po nju, igraj se s mnom" Stalno joj govorim da je ona i dalje moja princezica, da ju puno volim, trudim se maksimalno uskakati oko nje, a ne da sve preuzme muž, baš zbog toga da se ne osjeti zapostavljeno, ali očito njoj nešto negdje nedostaje...
Između ostalog, bila je dosta dugo kod bake prije nego sam rodila i mislim da sam tu jaaaako jako pogriješila, ali sada ne mogu vratiti vrijeme...
Oma dana kada kaže da ne bi išla u vrtić nego bila doma sa mnom i čuvala seku. Drugi dan kaže da joj je super u vrtiću.
Kako da se postavim, što da napravim da se ne osjeti zapostavljeno i da bude opet ona stara? Je li to ipak možda samo faza koja će proći. Elu moram hraniti, premotati, ponosati nekada...
Sada sam sve onako zbrda zdola, kanso je i umorna sam, budem još usput pisala.