 |
|||
uh, ne volim vidjeti da je tema opet aktualna...Ines
novosti od nas: vec dva puta bili smo na pregledu kod dr. Sabola koji mu je terapiju promijenio u apilepsin kapljice. 1.put nepravilnosti na eeg-u (pogresna terapija, hvala bogu da sam posla po drugo misljenje) za vrijeme spavanja, 2.put normalan eeg....10.10og smo opet naruceni i tada bi trebalo biti sve u redu i poceli bi ukidati terapiju...
Ineska, žao mi je. Držite se, cure.
Ineska.... držite se
cure moje, ne znam šta da vam kažem, i dalje sam u šoku...
evo kako je to bilo kod nas, citiram svoj post sa jednog drugog foruma:
kako dalje... bojim seevo mene samo na kratko...
Tara je i dalje u bolnici, možemo biti s njom od 6 ujutro do cca 22 sata, po noći ne daju
Šta da vam kažem, mislila sam da će mi dijete umrijeti na rukama...
Šta je bilo? Ja ću u natuknicama, profesorice hrv ovo ne čitajte
u pon oko 18.30 dala sam joj Lupocet jer je imala 38.8 (a u 18 sati je imala 38 ), oko 19.45 sjedila je na podu, pogledam ju a ona: ukočen, mrtav pogled u stranu sa poluizvrnutim zjenicama i ritmičko "štucanje" tj grčenje cijelog tijela.
Histerično ju dižem s poda, urličem, ona na meni visi, ne reagira na ništa, trčim po portunu i urličem, muž za mnom, nina ostala sama doma, izlazim na cestu (u muževim boksericama) i vičem susjedima nek mi idu gore po ninu i nek ju čuvaju, urličem šta da radim, muž ne zna koji je naš auto, sjedamo u auto i di sad, idemo na kantridu, ona i dalje mrtvo tijelo sa grčevima, praznim i beživotnim pogledom, počela joj pjena na usta, vičem i plačem dijete mi umire, samo čekam kad će izdahnuti, šta joj je, Tara šta ti je, ljubavi mamina, gužva na cesti, muž trubi, prestiže, ja plačem i grčevito ju držim, mislim i na Ninu jer ostavili smo ju doma, nemam mobitel, torbe, knjižice ništa...samo malo tijelo u mojim rukama visi
Sad sam opet počela plakati...
Nastavimo, nakon cca 7-8 minuta osjećam kao da se tijelo malo opušta i mislila sam da je umrla, urličem i treskam ju a ona počinje plakati i ja počinjem plakati jer ona je živa, dolazi k sebi...
ulijećemo na hitni, muž nastavlja doma po Ninu, Tara povraća, litre i litre izlaze iz nje, čim sam rekla da je imala febrilne konvulzije nastala je strka panika, brzo nas primaju, ja se izvinjavam šta sam boksericama (kao da je to jako važno), pregledavaju ju, došla je k sebi, plače, ona plačeee, ja plačem od sreće jer dijete mi je živo...
To je u kratko...
Muž je išao doma po Ninu, bila je vani sa susjedima, odveo ju je mojima.
Prvo šta je rekla tati kad ga je vidjela bilo je: Nisam ja Taru gurnula srce moje malo, ona je mislila da je ona kriva, da smo ljuti
Danas nam je u posjetu donjela 3 papira sa naslikanim letećim konjima, ribicama, sunce, more i na svakom papiru velikim slovima piše: MAMA I TATA JA VAS VOLIM
Evo i sad plačem, jer sam izletila iz kuće bez da sam Ninu uzela, njena mama je otišla bez nje
Tara je sada dobro, danas cijeli dan nije imala tempicu niti su se febrilne ponovile...
Mišice male, i jedna i druga.
Ineska, drži se... ne znam što bih ti pametnije rekla
Draga drži se! ~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
ineska-tako mi je žao, jadnica mala, a tek seka srce malo.
Držim fige da se više ne ponovi
danas su nas pustili doma,u srijedu moramo na eeg...
uopće ne znam kako ćemo to izvesti jer ona mora spavati za taj eeg :/
dobili smo klizmicu da ju imamo za svaki slučaj i njihova preporuka je čepić Voltarena kod temperature 37.7
a šta ako ta temperatura nema tendenciju naglog rasta pa ju taj voltaren pothladi i opet dobije konvulzije??
ma luda sam... kod sljedeće njene temperature ja ću biti ta koja će dobiti konvulzije...
Ineska prvotno napisa
danas su nas pustili doma,u srijedu moramo na eeg...
uopće ne znam kako ćemo to izvesti jer ona mora spavati za taj eeg :/
dobili smo klizmicu da ju imamo za svaki slučaj i njihova preporuka je čepić Voltarena kod temperature 37.7
a šta ako ta temperatura nema tendenciju naglog rasta pa ju taj voltaren pothladi i opet dobije konvulzije??
ma luda sam... kod sljedeće njene temperature ja ću biti ta koja će dobiti konvulzije...
izmorit ćeš ju prije, a kad dođete na eeg moli da joj odmah stave kapu kak bi je ti mogla ić na miru uspavat ( ja sam svog držala na cici jer nikak drukčije nije išlo a bio je beba od par tjedana -tad sam imala sreću jer je osoblje bilo susretljivo, na drugom eeg-u u drugoj bolnici već je bilo malo teže ali nakon podužeg natezanja uspjela sam ga uspavat i sve bilo super ).
joj bože ineska srce mi je stalo dok sam čitala.
prestrašno.
čitam i "čujem te" kako urlaš.
ne mogu niti zamislit kako ti je prestrašno bilo
ljubni puno T.
p.s. za eeg: je li mora spavat od početka snimanja ili je eeg s deprivacijom spavanja?
naš 1. eeg je bio da je L. morala spavat odma na početku pregleda, a 2. je bio s deprivacijom. za oba pregleda smo bili naručeni ujutro u 8, a ja sam je probudila (imala je tada između 1,5 i 2 miseca starosti) oko 3.30-4. i držala je budnom do pregleda. prvi nam je prošao koliko toliko ok, zaspala je. ali drugi je bio prestrašan. trajao je 45 minuta i ja sam je 45 minuta u pognutom položaju nad krevetom držala u naručju da se ne bi micala. pred kraj pregleda sam ja počela plakat od bolova jer sam imala osjećaj da će mi jednostavno ispast iz ruku.
znam da će vam eeg bit skroz uredan.
btw, mi smo 1. eeg radili jer je L. zbog ostanka na neonatologiji morala napravit uzv mozga. a dr. nakon pregleda zaključila: ne vidim epileptička žarišta, pa ipak idite na eeg. hebemu mater, ja mislila crknit ću od muke. umisto da kaže: nalaze je uredan, sve je ok, ona kao da se razočarala što nije našla žarišta. na drugi eeg nas je dovela moja luda pamet i budalaštine kojim sam se bavila jer sam umislila kako lorea nenormalno trza glavom.
Ineska, prestrašno. Nadam se da vam se to nikad, nikad, ali nikad više neće ponoviti.
Ajme grozote.Isčitala sam topic od početka do kraja i ne mogu ni zamisliti kako ste se osjećale dok su vam djeca bila u takvom stanju.A ovo u vezi spuštanja temp.,sad sam u još većoj panici jer ja svom moram davati Voltaren na sve preko 39,budući da mu ibuprofen u ikakvoj kombinaciji s ičim uopće ne djeluje.Pa je dr rekla da će ipak morati s voltarenom.Mislim da sam trebala preskočiti ovaj topic
x
cure
lory, nemam pojma kakav eeg će joj raditi...
rekla je sestra da bi morala spavati, znači onda valjda taj bez deprivacije :/
šta to traje po 45 min? :shock: pa hebate ona i ako spava po danu spava po 20 min u potpunoj tišini... joj već vidim da ćemo kampirati tamo
Mi smo nedavno radili EEG, stave djetetu kapicu na glavu i onda ga uspavaš. Posrećilo nam se što je termin bio baš nekako u vrijeme redovnog spavanja pa nije bilo problema. Sestra je bila ok, ostavila nas same i rekla da ju zovemo kad maleni zaspi. Samo snimanje je trajalo 20tak minuta i nalaz je bio dobar. Sigurna sam da će i kod vas sve biti ok. Šaljem veliki zagrljaj podrške jer konvulzije stvarno izgledaju dramatično, ja se doslovno počnem tresti svaki put kad se toga sjetim. I neprestano mu provjeravam temperaturu (ljubim u čelo, stavljam dlan…), ne mogu si pomoći.Pri svakoj temperaturi se užasno uspaničim u strahu da se opet ne ponovi. Također smo dobili klizme i savjetovali su nam skidati temp pri 37,9 i to paracetamolom, ako ne pomogne onda ibuprofenom. Želim da vam se ne ponovi…
napokontu hvala
napokontu, sad sam pročitala vašu priču o konvulzijama šta si pisala u 2.mjesecu i sva sam se naježila
je li to tada bila trodnevna groznica?
A jesu li vam se konvulzije ponovile još koji put do sada?
Šest dana bolnice, nakon svih mogućih pretraga dijagnoza je bila virusna upala grla. Od tada se nisu ponovile i iskreno se nadam da neće. Stvarno se divim roditeljima koji to prožive po nekoliko puta i znaju se nositi s tim...Zadnjih mjeseci je imao temperaturu dva,tri puta, ali uspjeli smo ju sniziti bez problema. Čim vidim da mi je sumnjiv mjerim digitalnim za uho, zatim potvrdim običnim živinim. Stalno sam „u pripravnosti“ i zasad funkcionira. MM kaže da pretjerujem u brizi, možda je nekad i u pravu, ali drugačije ne mogu.
ajde super da se nije taj užas ponovio, a to je zato jer su temperature bile normalne (može biti i visoka ali glavno da ne raste naglo)
ja se ježim trodnevne groznice jer djeca sklona konvulzijama u trodnevnoj ih dobiju...
Nina mi je imala trodnevnu sa godinu i 3 mjeseca, trajala je 4 dana, temperatura svakih 3 sata se penjala na 40 (i to u roku 15 minuta bi skočila sa 37.5 na 40) straaašno ali fala bogu nije imala konvulzije.
A sada još sa Tarom moramo proći tu šugavu trodnevnu
nama su sada rekli da je bila herpangina... čitam po netu da inače traje 4-6 dana a nama je trajala 1.5 :? super...hm šta bi bilo da je dulje trajala,da li bi bio još koji napad??
malo proučavam po netu koji je dobar digitalni toplomjer za uho...tako da joj mogu po noći dok spava izmjeriti turu ako mi je sumnjiva (pogotovo po zimi kad ima duge rukave)...
joj ne zna... prva sljedeća temperatura i mene će infarkt strefit...
ineska
što se tiče dig toplomjer za uho ja imam zepterov i mogu ti reći da njega ne kupuješ, jednostavno nisam zadovoljna, nije pouzdan, svaki put druga temp...drži se i ljubi ljepotice.
Ineska jeste radili EEG? Kako je prošlo? Nadam se da je malena dobro.
Ajme Ineska, draga....što te snašlo?! Plakala sam čitajući tvoj post...
~~~~~~~~~~~~~ da se nikada više ne ponovi! Pusa tvojim curicama i tebi!
EEG uredanIneska jeste radili EEG? Kako je prošlo? Nadam se da je malena dobro.
ali nije spavala jer je biserka od sestre rekla da ju prvo uspavamo pa da će ona kapu kasnije staviti... a-ha moš mislit... dijete naravno odmah zaspalo (jer smo ju držali budnom od 6 ujutro) i kad joj je ova išla stavljati kapu - hop- evo je budna. Al dobro bila je mirna... svejedno sam mislila da ćemo morati ponoviti eeg ali kažu nalaz uredan...
e sad samo treba preživit do tamo negdje njene 5-6 godine
klizmu stalno vucaram sa sobom, iz torbe u frižider pa u drugu torbu... hebate ako se (ne daj bože) konvulzije ponove (neće, neće) neću znati di mi je klizma
e da, i rekla nam je pedica da odgađamo MoPaRu do daljnjega, ajde barem nešto pozitivno u svemu tome
ineska držim fige da se nikada više ne ponovi, ja sam se rasplakala dok sam čitala kaj ste prošli...
najprije tratincice hvala ti na linku..tolko sam prposurfala..a slabo nasla po forumima ljude s nazalost istim iskustvima...
e pa da vam ukratko svoju stravu i uzas ispricam..neponovilo se nikom nikad...
Patrik(ima 20 mj)je taj dan bio normalan skroz...otisli kod mojih..ucinilo mi se da malo grinta...popipam ga..mooozda malo topal...al zivahan igra se....izmjerim temp..37,9..pitam sogoricu ima li slucajno lupocet..kaze nema..uto ovaj kroz dvije min povratio...dok sam ga presvukla da idemo doma..sisla s drugog kata..stavila ga u as....upalila auto..okrenem se..ucini mi se da je zakolutao malo ocima..u sekundi pomislim spava mu se..u drugoj sekundi strava uzas i panika....odjednom fiksirao pogled prema gore...onako iz stolice uzasni trzaji nogama i rukama...dok sam izletila iz auta vrisnula mami da se trese(bila je s nama sva sreca)..ona u letu vice konvulzija...(da cula sam za to..al nisam uopce imala ideju kako to izgleda....)dok sam izletila on se vec ukocio...s takvim ukocenim pogledom...poplavile usne..oko ociju..kako sam ga izvukla..u rukama mi je ostao u istom polozaju..sjedecki..mama vikala okreni ga pazi jezik...ja od panike ga onako istresla za noge naopako...samo sam ga ispravila...uzela ga u narucje da trcim kolko me noge nose....srecom....ili bozjom rukom..neka opca ambulanta preko ceste..uletila unutra..djete u nesvijestio i bez zraka....vristim placem...izletila doktorica..jer je neka zena ispred mene trcala....i smirenim glasom mi kaze mama dobro je...dijete je prodisalo..ne boj te se..kako da se ne bojim..mali sav plav bijel i crven..strava....srecom..kazem srecom jer i ma i gorih slucajeva...trajalo je to neke 2-3min..i jos min dok je hitna dosla..zvala ambulanta pa su bili brzi...dok sam ulazila u kola hitne vec su mu dali klizmicu...obloge....zaplakao i zaspao....na hitnoj su mu u guzi izmjerili 39,4...dakle nit je to bila visoka temp..al valjda u tih 5-10 min s 37,9 na dakle 38,9 je za moje zlato bilo previse....
7 dana u bolnici..pretrage uredne ..dole dobio jednom fenobarbiton..tako nekako..od kojeg je spavao noc i pola dana..al nakon svih pretraga sve je u redu i terapije nema dok se nedajboze ne ponovi...
sve sam procitala..sve bi trebala znat kako se ponasat u buduce...al strah niko nikad nece odagnat..i stravicnog prizora djeteta u rukama..samo sam molila boga da stignem da se ne srusim..da ga stignu ozivit..bila sam sigurna da vise nije s nama...
i sada brojim dane do tog 5. rodjendana..i kad smo iz bolnice izasli..dosao kuci roto virusom i temperaturom..koja je prosla tek jucer...nadam se samo da cemo naucit zivjet s cinjenicom da se moze ponovit..iako ne mora nikad...al taj dio ne mogu uzet zdravo za gotovo....
sad pored dude boce i pelene u torbi...klizma cepic i toplomjer....
soo happy, žao mi je. Drži se. Nisi sama, mnogi smo to prošli. Nije lijepo niti ugodno, ali kako si sama rekla, hvala Bogu da nije ništa gore.
Pusa malcu.
Mi smo isto prošli prije deset mjeseci.
Jako dugo mi/nam je trebalo da počnemo normalno funkcionirati. Svaki Lovrin čudni pokret, trzaj, pogled... bio je znak za paniku. Prvih mjesec dana ga nisam ispuštala iz vida ni sekunde. Polako to ipak dođe na svoje.
soo_happy, ljubi malog miša!
ajme soo happy, sva sam se naježila
i mi smo u ovoj grupi, i evo naše priče.
stariji (3god) je prošli mjesec završio u Klaićevoj nakon febr. konvulzije. što je najbolje, temperaturu jedva da je imao. taj dan se vratio iz vrtića sa blago povišenom temp (38,5). dali mu lupocet, i navečer prije spavanja temperatura je bila nešto manja od 38. nismo mu ništa dali. u 3 ujutro se probudio, mm ga odveo na wc da se popiški i dok se vratio u krevet, krenila sam da mu izmjerim temperaturu. dečko je za to vrijeme potrbuške pao ne krevet i uhvatila ga treskavica. tako da nisam mogla vidjeti oči (vjerojatno su mu bile izvrnute), i plavilo oko usta. nakon treskavice je povratio i omlohavio. mm ga je krenio odvesti na hitnu,
al kad sam ga vidjela u kojoj je mm panici, zaderala sam se neka zove hitnu da dođu i da ih voze u klaićevu - prepala se da ne napravi neku nesreću na cesti. na žalost, nisam mogla s njima, ostala sam s bebom koja je za divno čudo sve to prespavala.
mali je nakon treskavice omlohavio skroz naskroz. ruke, noge, glava, ma sve. užasan jedan osjećaj, kao da nestaje. pokušali smo ga stavit pod tuš, ali nije išlo, klizio nam je iz ruku i tiho plakao. pa smo ga obukli i stavili na bok da ga ne zaguši jezik. i čekali hitnu. temperatura mu je bila nekih 39 stupnjeva, i po uputama iz hitne, dali mu lupocet.
dok su došli, već se bio malo vratio sebi, a u autu hitne pomoći već počeo razgovarati s mm-om.
u klaićevoj je ostao na obradi (punkcija kičme, eeg), sve bilo ok. i vratili se doma sa receptom diazepama (klizma) i jednom mučninom, strahom da se sve to ne ponovi. a moguće je, sve do škole, kako su nam tamo rekli. tako da na svaku i blago povišenu temperaturu odmah skačemo.
ovo nam je bila druga epizoda febr. konvulzija, prvu je imao sa 23 mjeseca i temperaturom koja je više od 4 dana divljala preko 40. prvi je napad bio blaži, ovaj ga je baš stresao, jadnika.
nego, čula sam da postoji toplomjer koji konstantno mjeri temperaturu - stavi se oko prsa. znate li možda za njega ?
i još jednu stvar. naravno da nas je šokiralo sve to što se dogodilo s malenim, ali nas je itekako potresao boravak u klaićevoj, na odjelu neuropsihijatrije.
prvo nismo dobili apartman, jer su njega dobijale samo majke koje doje svoju djecu. s malim je mm boravio u bolnici, jer sam ja bila uz bebu koju nisam mogla ostaviti zbog dojenja. bolnica je krcata, i jedva da su imali čiste plahte. nikola je dobio proljev tokom boravka, i morali smo nositi plahtu od kuće jer na odjelu nisu imali. higijena i uvjeti u bolnici su puno lošiji nego na zaraznoj, gdje smo proveli 5 dana nakon prvih konvulzija. al ok, preživi se nekako.
ali ono važnije - nikola je smješten u sobu s mališanima koji su neizlječivi bolesnici, vrlo teškog stanja. za njih su konvulzije svakodnevna pojava, i trpe užasne boli i patnje od svog rođenja. boravak uz te mališane i njihove roditelje koji pate skupa s njima podsjetio nas je koliko smo sretni da se kod nikole radi o stanju koje nije nimalo ugodno, ali je prolazno i izlječivo. a što je najvažnije, ne ostavlja dugoročne posljedice na njega. samo na nas.
la_mama i ja imam jednog Nikolu, rodenog na isti datum kao i tvoj
citam vas i nadam se da se nikad nece ponavljati...nikome...
tratinčice,
i ja držim fige svim mališanima da ne ponove te epizode ...
inače, kao vrlo mogući (nisu ga utvrdili) uzrok ovoj konvulziji neuropedijatrica je navela trodnevnu groznicu koju je beba imala par dana prije. malena ju je, za razliku od njega bezbolno prošla, s blagom temperaturom i osipom. a kod njega horor priča.
edit: neuropsihijatrija -> neuropedijatrija
e da..kad smo kod uzroka..njemu su najprije pogledali uši...i dr je ocjenila da ga boli jer je zaplakao..zaplakao je jer ga je probudila da ga pregleda..al ok...ona kaze upala desnog uha..nek dodje orl na odjel..tako je i bilo..on rekao blaagaaa upala uha..i on ne bi rekao da je to izazvalo konvulziju..al nek stavljamo kapi..i naravno antibiotik..nakon 3 dana antibiotika...kontrola..na kojoj kaze obostrana upala...e svasta..a dijete odlicne volje i nijednom zaplakao....al dobro...nek bude..nakon jos dva dana..rtg pluća....slika super kaze ..sve uredno..ali bila je pocetna upala lijevog plucnog krila....i sve to na antibiotiku????za koji kazu dobro smo ga POGODILI pa smo zaustavili...i pored svih tih dijagnoza..ja svejedno mislim da je to bila virozica..pa znam kako njega bole uha kad bole...i kako niko doma ne spava...al cinjenica je da na kraju nije ni bitno od cega je(osim da se zalijeci)..nego reakcija na temperaturu..to je moje misljenje...
zao mi je zbog svih vas i malenih sto ste to prozivjeli...nadam se da nece niko nikada vise...
nisam nikad cula za te pojaseve za temperaturu...ali bi voljela naci onaj sto se nekad prodavao...na celo se stavi i kaze da ili ne...da ga ne maltretiram svaki dan toplomjerom to bi bilo super kad bi još postojalo...
i mene zanima ovo ako ste saznale u meduvremenu....
nazalost, evo nas ponovo sa svjezim dogadanjima...
Nikola (mladi) imao je konvulzije u proslu srijedu 09.09....vec je drugi dan imao temeperaturu, vodila sam ga dan prije na pregled, grlo malo crveno, napravit mokracu...po noci bio ok s ibuprofenom, ujutro se probudili da ga operem i stavim vrecicu za urin - nema temperature, legla sam do njega i nazalost, zaspala oko pola sata...budim se 37.8 - dala mu ibuprofen i odnjela ga pod tus, vratili se i stavila ga na krevet i tad je krenulo - okice, trzaji blazi a tijelo zgrceno....uzela sam ga, vikala mami da gleda tocno na sat (naravno da u panici nije) odnijela ga takvog jos pod tus i ubrzo su prestale...ne duze od 2 minute...jurim s njim cim sam ga uspjela nekako obuci i uzeti osnovno...vicem da sam kriva jer sam zaspala....jer sam skinula febru naglo...jer...jer....
ali od toga svega nista...
tek smo prosli sve s Karlom a Nikola je nastavio niz...i znam biti ce sve OK. Ceka nas jos jedno napeto razdoblje ali pokusavam ne razmisljati kao i s K. da jedva cekam kad ce narasti da prode, nego zelim prozivjeti te njegove male godinice sretno...
imao je upalu grla koja je sad vec OK ali vracamo se na antibiotik jos par dana...on je jedna mala slatkica koji je osvojio cijeli odjel...
u bolnici ne radi eeg do iza 01.10 pa idemo u Sabola odmah 21.09 da ga od pocetka ima na oku, tako smo ipak malo mirniji....
ajme cure
nadam se da više nećete proživljavati konvulzije~~~~~~~~~~~~~~
ajoj tratincice, bas mi je žao da to prolazite
nadam se da je sada stvarno gotovo i da se neće ponoviti
evo nas opet
imao je jos jednu konvulziju 27.10.
eeg je uredan, nastavljamo bez terapije
evo nas opet
imao je jos jednu konvulziju 27.10.
eeg je uredan, nastavljamo bez terapije
Pročitala sam sve ove postove i da se na njih i ja nadovezem,nije u pitanju dijete ali želim samo reći da imam prijatelja koji ima oko 38 god i on od malenoga pa do dan danas ima problema sa temp. i konfuzijama.On kad se razboli i dobije temp. već 37 ide na bolovanje i nemože raditi jer mu se temp. tako brzo povisi i dobije konf. te treba mirovati i piti antib da se riješi viroza i spriječi povečanje temp.Strašno
_________
D 1998.
I 2007.
Moram priznati da mi je ovo u najmanju ruku čudno-naime, konvulzije prestaju oko 5. godine djetetova života, tako su nam rekli neuropedijatri u Klaićevoj, nakon toga se više ne pojavljuju, tj. nema zabilježenih slučajeva.
Zaista ,istina on kad se razboli i dobije temp.toliko mu je zlo da treba preležati jer mu se inače vrti u glavi a temp.mu se teško skida.Ja isto to ne mogu vjerovati ali...jako osjetljiv čovjek
___________
D 1998
I 2007
Evo da javim malo dovrih vijesti. Nakon četiri slučaja febrilnih konvulzija jučer su se s nama oprostili na nauropedijatriji. Kažu EEG uredan, navršio je pet godina i više se ne bismo trebali susretati. Nadam se da i nećemo. Sumnjam da ćemo prestati strepiti, ali malo se ipak lakše diše.
Drugima - držite se. Poći će.
jedva čekam famoznu 5-icu!
jupi freja...ja sam s K. prestala strepit, vec smo odradili nekoliko temperatura bez terapije....Evo da javim malo dovrih vijesti. Nakon četiri slučaja febrilnih konvulzija jučer su se s nama oprostili na nauropedijatriji. Kažu EEG uredan, navršio je pet godina i više se ne bismo trebali susretati. Nadam se da i nećemo. Sumnjam da ćemo prestati strepiti, ali malo se ipak lakše diše.
Drugima - držite se. Poći će.
dali je tvoj d. imao febrilne i s terapijom?
Na kakvu terapiju misliš?
Ima, na žalost!Moram priznati da mi je ovo u najmanju ruku čudno-naime, konvulzije prestaju oko 5. godine djetetova života, tako su nam rekli neuropedijatri u Klaićevoj, nakon toga se više ne pojavljuju, tj. nema zabilježenih slučajeva.
No, tada nisu jednostavne febrilne konvulzije.
Vjerojatno misliš na profilaksu. Moj D nije bio na terapiji jer je dr procijenila da je šteta mali organizam trovati jakim lijekovima kad je EEG sve vrijeme bio sasvim uredan. Nije mi bilo drago kad je tako odlučila nakon trećih, jer sam mislila da ću biti mirnija s terapijom, ali sad mi je drago. Njegove su konvulzije bile jednostavne, uslijed naglih skokova u temperaturi i srećom vrlo kratke (oko minute).jupi freja...ja sam s K. prestala strepit, vec smo odradili nekoliko temperatura bez terapije....Evo da javim malo dovrih vijesti. Nakon četiri slučaja febrilnih konvulzija jučer su se s nama oprostili na nauropedijatriji. Kažu EEG uredan, navršio je pet godina i više se ne bismo trebali susretati. Nadam se da i nećemo. Sumnjam da ćemo prestati strepiti, ali malo se ipak lakše diše.
Drugima - držite se. Poći će.
dali je tvoj d. imao febrilne i s terapijom?
Kako je bilo kod vas? Možda si i pisala (a ja čitala), ali sam zaboravila.
Pravila pisanja postova
Odgovori s citatom