Nažalost moram reći da se slažem sa Ninom
Uglavnom, svo to ljubazno osoblje na trudničkom tečaju ( nisam ga dovršila, rodila prije ) u stvarnosti je nešto drugo. Barem sam ja tako to doživila. Po meni, svi su oni nehumani ( doktori, sestre su bolje), možda sam gruba, ali to je moje mišljenje, ja sam se tako jadno osjećala tih 8 dana u bolnici. Beba je bila u inkubatoru, rodila na carski, a tko god uđe u sobu, samo pogleda moje ime i preskoči me... kao da ja nisam rodila, kao da nešto nije u redu Plakala sam svaku vizitu, 5 dana su mi govorili da ne znaju što će biti, a nije bilo ništa... bez ikakvog objašnjenja. Jedna jedina sestra mi je pogledala cice, peti dan uspijem se izdojiti 20 ml i molim ih da joj to daju, ali ne, oni primaju najmanje 40 ml i to prokuhavaju. Probala sam je dojiti, beba se umarala, ok, ali komentar sestre na uvučene bradavice je bio nemate vi šanse.
Neću više ništa pisati, meni je bilo loše, mislim da su druge prošle bolje od mene jer je sve bilo ok pa to još nekako i ide, ali čim nastane bilo kakav problem svaki njihov trud prestaje.
Možda sam u krivu, ali ja sam to tako doživila :/ i bojim se slijedeće trudnoće da se nešto ne zakomplicira, a tako bi još djece. Valjda će vrijeme izlijećiti rane