Kad misliš da si spremna na sve..
Pozdrav mame, tate i bebe! Konačno, dobrih 5 mjeseci "nakon" stiže moja priča. Nadam se da će nekom pomoći, jer meni su vaše priče puno značile, isto kao i svi tekstovi o trudnoći, rađanju, dojenju (o tome ću pisati posebno). Hvala Rode!
Nego, da krenemo, za vrijeme trudnoće zaista sam pročitala i proučila sve moguće o normalnom porodu, pripremila se na bolove, puhanje, dahtanje, disanje i slično. Visoka sam bijednih 164 (kad se protegnem) i prije trudnoće sam imala cca 58 kg . Na kraju, u 39. tjednu zadnja zabilježena kilaža mi je 94 kg, koje nitko na SD nikako nije mogao objasnit ni skužit, jer nisam jela količinski ništ previše. Kasnije se ispostavilo da su bubrezi na godišnjem, da imam brdo vode previše i tak. Dakle, 9.3.2006. na preporuku dr Habeka došla sam na procjenu težine, jer je bebač nekak veliki. Procjeniše ga na 4 kg. Za svaki slučaj Habek pogleda vodu, koja je bila mliječna i naruči me ne baš za tjedan dana nego u ponedjeljak u rađaonicu, pa bumo vidli. Navečer, oko 10-tke, osjetim ja lagane trudiće, ali odem spavat. Noću se to malo ustalilo, i osjetila sam ih ali ništa za uzbunu. Oko 8 ujutro iskradem se iz kreveta, i dok MM spava mjerim trudiće, kuham kavu, zapisujem. Svakih cca 4 min a traju po 40 do 50 sekundi. Nećete vjerovati ali bili su mi ugodni jer sam već jedva čekala "malog medu" (kak su ga doktori na procjeni nazvali) i maštala sam o tome da izađem iz tog svog ogromnog natečenog tijela. I tak se ja istuširam, probam se obrijat (haha) ali sam prevelika pa odustanem. Stolica je česta, dakle to je to. Oko 10 probudim MMa, dam mu kavu i nježno mu velim da idemo danas po bebu (da se ne uplaši). Skoknuli smo do mog ginića u kvartu koji je rekao da odemo doma po torbu i da si nekaj pojedem pa lagano u rodilište. Oko 12 smo stigli na SD i tada je počeo pakao. Psihički. Ja sam se naime trebala prvo javit dr Habeku, ali sestra u ambulanti je bila jako ljuta kaj sam došla. Da kaj si ja mislim, da ko je mene poslal rodit, da kak će me sad poslat natrag u Samobor, da nije još ni jednoj ispala beba putem ( a ja znam za jednu koja je rodila u taxiju), i ispraši me van! Ja u suzama van, trudovi stišću, MM luuuud, ljudi u čekaoni se usplahirili.. Za koji čas još dvije trudnice izletavaju van u suzama (jer je petak i sestra bi baš išla doma, jer tu je "ko na kolodvoru nikad mira") . Ja joj s vrata kažem da mi vrati papire pa mi se smilovala i nazvala dr H. koji me pozvao gore. Pregledao me, rekao da sam 2, 3 prsta otvorena i moram u rađaonu. Super, konačno idemo .. Putem do rađaone u prolazu jedna sestra s babinjača (to sam kasnije skužila) nasmije se i dobaci mi "ispal bu vam trbuh" (bil je fakat ogroman). Malo opuštenija, pokucam na vrata rađaone, MMa ostave vani čekat (kao zvali budu ga kad idem u box), a mene klasično pregledaju, prikopčaju na ctg, pa spikica "kak to da ste tak ogromni (čitaj "debeli"), pa brijanje, klizma i sve klasično kak sam čula da ide. MM je vani, jadan, izbezumljen, jer smo mislili da će već sad bit sa mnom, mene iz nekog razloga ne puštaju van i predrađaomne, ali ja se etam, trudovi stišćusve jače i brže, imam mobitel pa komunicira m sa svima (mama, frendice, MM, sestra..) Za sat vremena više mi ne daju hodat, moram na krevet, kopčaju me na ctg.. Užas ležanja u trudovima!! Kasnije je jedan mladi doktor rekao da me odmah usprave da se žene tak manje muče i da nek si sama odredim kak mi je najlakše. Otvaram se polako ali sigurno, trudovi su fest jaki, oko 5 mi je puknuo vodenjak i ja velim sestri koja me u prolazu pita kak sam a ona će meni "jesi sigurna"!! I on da pogleda malo bolje i ode po novu plahtu i krpu za pod! (naime stvarno sam imala puuuo vode, pa i plodne). Slušala sam priče o urlanju i jaukanju, nisam taj tip i teško mi je pustit glas kad me boli i to se na kraju pokazalo loše (zato ženske, ak morate, vičite!!). Naime, malo prije smjene odlučili su me stavit na drip, bez pitanja, kao zato da to požurimo, nekak neide, beba je još previsoko, nikak da spusti glavicu.. Uh, taj drip. Nakon smjene, netko me par puta pogledao, i dva put pojačao drip... Sjećam se da sam pogledala na sat i bilo je 8 (navečer).. Uhvatio me jaki trud, ja dišem, brojim i "penjem se na val" (super tehnika kontrole bolove).. kad ono nikak da se popnem, trud ide, ide, drži, ne pušta.. savijam se na ljevo, pa na desno, jedva nekak stenjem, vidim iskrice, vrti mi se, trbuh je ko kamen, bacim oko na sat 8 i 15 ... Isuse, nekaj ne valja, ženska pored mene se već malo uplašila i pita me "kaj imaš jake trudove" a ja velim jedva nekak, "ma ne, jedan me drži i ne pušta" .. Nisam vidla kad, ali kasnije su mi rekli da je izašla van, rekla doktorima, pa onda i ispred rađaone pričala svom MMu, a moj se skup s mojim starcima preznojavao sluajući. Oko 8 i 18 MM je poslao sms "Jesi ok?" ali ja tada već neznam za sebe, oko mene je bar 6 ljudi, što doktora što sestara, zastori su navučeni oko kreveta, užurbano me skidaju s dripa, pipaju trbuh, preznojavaju se i gledaju ctg.. Novi doktor umiri i njih i mene, nešto su mi dali za opuštanje, neke inekcije i trbuh se kroz par minuta opustio, pa su se najednom svi povukli. Vratili su se za minutu dvije, i opet svi s ozbiljnim facama stali oko mene. Onaj skulirani mladi doktor ukratko mi je objasnio kako mi se stvrdnuo trbuh i da je bebaču na ctgu jako pali otkucaji srca te da je došlo da kratkog zastoja. Pretpostavljaju da beba ima još rezerve snage ali da ne žele riskirati i da bi oni napravili hitni carski ako ja dopuštam. Tada je nastao tajac. Oni svi bulje u mene, a ja onak gola i okrugla, držim s obje ruke svoj trbuh i gledam u njih i ne vjerujem što mi se događa. "Naravno da može, ali morate ići van reći MM sve kaj se dogodilo" rekla sam a oni su se istog časa rastrčali; jedna me opet brije (veli,sad bum ti napravila brazilku, ali meni nije do smijeha), druga mi vadi krv, juri s tim nekam, pa dolazi anesteziolog (krasna jedna gospođa iz Samobora) koja me vodi (pješke) kroz hodnik prema operacijskoj.. Trudovi su i dalje jaki i česti pa svako malo stanemo. U operacijskoj sam skoro srušila nekaj jer sam se za svaki trud hvatala za neku štangu koja ipak nije bila dio kreveta. Gđa anesteziolog malo je požurila ekipu i naredila da zovu dr Dukića jer "ipak je ovo hitni carski, idemo brže malo!!" Uglavnom, sve je, čini mi se išlo dosta brzo, a i dobro, osim na početku operacije, kad su me malo upuhivali s kisikom, ali uglavnom brzo to ide.. Dobila sam spinalnu, pa sam mogla vidjeti bebicu, netko mi je rekao da pogledam u trenutku kad je išla glavica, pa onda i cijela beba, veliki rozi dečko koji je zaurlao čim su ga počeli vadit van iz mene.. pokazali su mi ga u prolazu onak ljepljivog, a kad su ga okupali izmjerili i zamotali, stavili su ga na trenutak kraj mene da ga mogu onak načubljenog s čvrsto zatvorenim okicama poljubiti .. Rekla sam samo "Kak je guba, kak je slatki". Nisam plakala od sreće ali sam u sebi zahvalila bogu..Grozno je to što nisam znala ama baš ništa o carskom, niti da ću 24 sata biti na infuiziji, da neću jesti sveukupno 2 i pol dana, da ću se morati nakon 24 sata ustat sama iz kreveta i mislit kak će mi gor nji dio tijela na jednu a donji na drugu stranu past.. Najgore od svega je zbrka hormona (jer tijelo ne kuži kak to da sam malo prije bila trudna a sad više nisam) a vrhunac tuge je to što su moje cimerice imale bebe na cicanju a ja svog medu gledam na sličici u mobitelu kaj mi je poslal MM. No dobro je to što se žena poslije carskog fizički oporavlja prilično brzim tempom, razlika od jutarnjeg i večernjeg stanja je ogromna, sestre, pedijatri, fizijatrica, ma cijela ekipa a SD je super, moj medo je cical od početka tj od 3. dana kad sam ga konačno dobila, i ja sam 6. dan išla doma. Dijagmnoze za carski su bile Polyhydramnios, Dysproportio fetopelvina, Hypoxio fetus immiens. Plodne vode je bilo više od 2 litre :?
Bebač se zove Patrik, rođen je u 21,50 10.03.2006. težak 3940 i dug 52 cm, apgar 10/10. Sad ima 5 mjeseci, 8.300 kg i 67 cm , još uvijek isključivo dojim i osječamo se super! Ožiljak malo boli kad je jaka promjena vremena, ali sad je to već supe. Kila imam puno manje, u prva dva tjedna izgubila sam 25 kg (ali većinom vode) a sad sam na bucmastih 68 i polako se stanjujem.
Puse svima, držite se i budite hrabre!!
 |
|||
Odgovori s citatom
pitam se kako bi bilo da te nisu bez razloga prikopcali na isti.
dečkiću i puse hrabroj mami!! Čestitke od srca!
Tiwi prvotno napisa
