Imam bebu od tri meseca i navikla je da je nosam dok ne zaspe. E sad mene zanima kako je odvici od toga.Ako neko ima neki savet nek pomogne
 |
|||
|
|
|||
nosanje u nedogled
Imam bebu od tri meseca i navikla je da je nosam dok ne zaspe. E sad mene zanima kako je odvici od toga.Ako neko ima neki savet nek pomogne
Moj savjet možda ne želiš čuti, ali je od srca: nosaj
To je bebica od samo tri mjeseca! Maleno, maleno biće koje od sveg na svijetu najviše treba ljudsku blizinu, toplinu i zagrljaj. Ne radi to iz nikakvog hira niti razmaženosti, već iz gole potrebe. Nemoj joj to oduzimati, slušaj svoje srce.
Bebice jako brzo rastu i nećeš se ni okrenut već ćeš imati veliko dijete koje "neće imati vremena" ni da mu pusu daš u letu, nemoj da ti onda bude žao što si propustila najčarobnije trenutke koje si mogla iskoristi, a nisi
ps. nije lako nosati na rukama, preporučujem ti da si nabaviš maramu koja će ti sve jako olakšati
Re: nosanje u nedogled
Nikako,nosiš dok traži.Jeca prvotno napisa
Mi smo našeg sina nosili do godine i pol,bez prestanka,svako spavanje i po danu i po noći.
A oduvijek je jako težak,kičma mi je pucala ali ja nisam mogla dozvoliti da plače.
Kao što kaže kloklo - prebrzo odrastu i za koju godinu ti neće dati ni da ga podigneš a kamoli nosiš
mi smo to rijesili tako da ga je mm poceo nositi
i sad samo njemu zaspe uz nosenje, meni nema sanse
Ja sam se s nosanja prepacila na ljuljanje u kolicima i to preko ruba tepiha.
potpis!Moj savjet možda ne želiš čuti, ali je od srca: nosaj
To je bebica od samo tri mjeseca! Maleno, maleno biće koje od sveg na svijetu najviše treba ljudsku blizinu, toplinu i zagrljaj. Ne radi to iz nikakvog hira niti razmaženosti, već iz gole potrebe. Nemoj joj to oduzimati, slušaj svoje srce.
Bebice jako brzo rastu i nećeš se ni okrenut već ćeš imati veliko dijete koje "neće imati vremena" ni da mu pusu daš u letu, nemoj da ti onda bude žao što si propustila najčarobnije trenutke koje si mogla iskoristi, a nisi
ps. nije lako nosati na rukama, preporučujem ti da si nabaviš maramu koja će ti sve jako olakšati
nosanje u nedogled
Pa u stvari ste mi i rekli sto sam htela cuti. ponekad mi bude tesko posto nista ne stignem da uradim, jer danju malo spava, ali cim se osmehne nekako mi vise nije ni teska. Hvala
Meni je jako teško padalo nosanje za uspavljivanje. Sve drugo je bilo OK, ceo dan je bila na rukama meni ili MMu ali uspavljivanje konkretno mi je jako teško padalo. Zašto? Ona jako teško zaspiva i to je trajalo svako veče više od sata, a imala sam stalno pritisak da samo što nije zaspala i nikako ne smem da je spustim. A onda još pola sata nosanja da učvrsti san.... Baš mi je bilo pod pritiskom. Srećom kratko ju je držala ta faza pa smo se vratile starom dobrom uspavljivanju na sisi.
A svo drugo nosanje je pod normalno, nosimo se bez prestanka punih 9 meseci i u šetnji i po kući.
Ako uspijes uspavat bebicu nosanjem, onda ju i nosaj. Moj misonja nije htio zaspati na rukama ni nakon visesatnog nosanja. Taman zaklopi oci, ja sva sretna, cekam da ucvrsti san, a on se odjednom pocne izvijat, plakat i bakacat. I tako satima... A velika je i teska beba. Probala sam i sve ostale nacine uspavljivanja ali bas nista nije upalilo. I onda sam odlucila pustiti ga da place, znam da cu sad dobit jezikovu juhu, ali meni nije zao jer je vec nakon 2 dana, s tim da je plakao svega 5 min, naucio sam zaspati u svom kreveticu. Tako da vec 2 mjeseca nemam uopce problema s tim.
Re: nosanje u nedogled
Re: nosanje u nedogled
tako je i nama.
samo što naša ima 9 kila.
totalno OT, traktorka, kako lijepo dijete imaš...
Re: nosanje u nedogled
Hvala corny
A za kilažu bolje da se ne hvalim-s 15 mjeseci-15 kila :shock:
Nemoram ni reći da me i danas kičma rastura ali preživjela sam
Traktorka, mogu Roka predbilježit za zeta?
nosanje u nedogled
Meni su savetovali da je ostavim da place, ali nekako mi je malena za to pa se ne usudjujem. za sad ima sest kilograma, a ja sam ojacala pa podnosim. danas ju je mm ostavio 3 minute da place a ja sam mislila da cu svisnuti. izmedju njenog plakanja i bola u kicmi biram ovo drugo
samo biraj ovo drugo jer tako ćete i ti i beba biti najsretnije, a kasnije ćeš biti ponosna što si izdržala kad ti je bilo najteže, i nisi podlegla "savjetima"
Iskra sad ima 6 mj. i od rođenja ju svakodnevno nosim saaaaatima..
ponekad mi je gušt, ponekad mi nije uopće bed, ali ima dana kad mi je toga dosta, ali pregrmim i to...moja misao vodilja je da će brzo doći dani kad će vikati "mama, daj me pustiiii, doooosadna si!" pa sad uživam u ovom načinu bliskosti dok traje, znam da neće zauvijek
moji poznanici su od rođenja izbjegavali uopće primiti dijete u ruke, osim kad je hranjenje il presvlačenje u pitanju da je ne bi naučili na ruke...zatvorili su je u sobu i puštali da plače dokle got nije od umora zaspala...naravno da više nikad ne traži na ruke, ne traži ništa općenito, samo šuti i gleda okolo, kak ju staviš, tak i bude...to ti znači slomiti dijete...a oni se hvale kak je mala dobra i kak nemaju nikakvih problema s njom a mene gledaju ko idiota kojim vlastito dijete dirigira i radi majmuna od mene i kak se ne znam postavit...
Švedice, baš tužno
A oni tak ponosni na sebe, a?
od rođenja moj dječak zaspe sam bez ikakvog nosanja. Nikad ga nismo ostvljali da plače, jer nikad nije ni plaka, kad mu se spava ne voli bit na rukama (ko da mi govori spusti me u krevetić da spavam). Inače je velika maza, nije "slomljen" i jako se voli nosat kad je budan. Ali za spavanje je tako (ima 7 mjeseci). Moja prijateljica je malu ostavljala da plaće i nakon 10-ak dana dite je počelo spavat, ali za to trib stvarno imat konjske živce (ja ne bi mogla)
Ne znam da li to zaista želišTraktorka, mogu Roka predbilježit za zeta?
Koliko ti je stara cura?
Mia se na početku puno nosala jer je bila bolesna pa je puno plakala i jedino se u rukama mogla smiriti. Kada smo riješili bubu više nije pokazivala neku veliku želju za nosanjem, ali najviše voli kad se zajedno valjamo po krevetu. Dijete voli da si mu blizu i da te osjeti. Za to ti ne moraju nužno otpadati leđa, možete se grliti i maziti i u horizontali.
između njenih suza i mog umora, uvijek mi je draže bilo podnositi moj umor. Dijete je nošeno 9 mj, dakle, ne možeš ga naviknuti na ono jedino što zna kad se rodi. Ta faza prođe. I dođe nešto drugo.
Da li ćeš tu fazu proći tako što ćeš dijetetu zanemariti tu potrebu i nanijeti mu bol i frustraciju ( a i sebi) ili prihvatiti svoj umor i uložiti napor i imati zadovoljno dijete koje ti daje osmijeh od kojeg sav umor prođe...
Oko mene ima mama koje su djecu "ostavljale da plače" i nisu ih "navikavale" na nošenje. u usporedbi s tom djecom, nošena djeca su toliko veselija, komunikativnija,....dok su ova prva redom apatična, "ozbiljna" često i puno plačljivija i nezadovoljnija.
Na nama je izbor
Potpis X 1000.
Predivno si to sazela,
Potpisujem!Moj savjet možda ne želiš čuti, ali je od srca: nosaj
To je bebica od samo tri mjeseca! Maleno, maleno biće koje od sveg na svijetu najviše treba ljudsku blizinu, toplinu i zagrljaj. Ne radi to iz nikakvog hira niti razmaženosti, već iz gole potrebe. Nemoj joj to oduzimati, slušaj svoje srce.
Bebice jako brzo rastu i nećeš se ni okrenut već ćeš imati veliko dijete koje "neće imati vremena" ni da mu pusu daš u letu, nemoj da ti onda bude žao što si propustila najčarobnije trenutke koje si mogla iskoristi, a nisi
ps. nije lako nosati na rukama, preporučujem ti da si nabaviš maramu koja će ti sve jako olakšati
Zakon!
eeeee kod nas ne možeš!Mia se na početku puno nosala jer je bila bolesna pa je puno plakala i jedino se u rukama mogla smiriti. Kada smo riješili bubu više nije pokazivala neku veliku želju za nosanjem, ali najviše voli kad se zajedno valjamo po krevetu. Dijete voli da si mu blizu i da te osjeti. Za to ti ne moraju nužno otpadati leđa, možete se grliti i maziti i u horizontali.
hehehe ni moja šmizla se ne da prevariti. Ali nije mi teško, mislim ponekad jeste fizički, ali volim da je nosim i volim kad me jednom rukicom zagrli oko vrata, ili kad spusti glavu na moje rame. A kad zaspi u maramieeeee kod nas ne možeš!topim se od miline.
nosanje u nedogled
evo i mene.Marija je zaspala pa imam vremena da kucam.Poslednja dva dana zaspi dok sisa pa je samo prebacim u krevetic.Preko dana se i dalje nosamo,ali je ok.Sad je vec dovoljno velika i da se zainr=teresovati za igracke i mazenje.Zaista mslim da je zadovoljnija zbog toga sto je nosim. E sad zanima me koliko dugo je moram podizati da podrigne.
Za podrigivanje mislim da je individualno. Ja nisam Nađu dizala nikada kad bi zaspala sisajući. Kad bi nakon sisanja ostala budna onda bih je po difoltu dizala jer smo se premeštale u drugu prostoriju, išle u šetnju, šetale po stanu.
Ovako i kod nas. Lako za uspavljivanje; imali smo fazu kad je htio spavati isključivo na rukama (trbuhu). Ja bih legla kraj njega, obgrila ga, a on bi vikao sve dok ga ne bih stavila na sebe. Bilo me strah, s tako malom bebom, ali morala sam i ja nešto preko noći odspavati s njim na rukama. Čak i na taj način bi odspavao svega nekoliko sati u 24 sata. Bio je to stvarno težak period, ali danas mi je drago što se ni na sekundu nisam oglušila na ono što je on tražio. I sva se naježim kad se sjetim kako noću u snu samo malo pomakne glavu i uhvati svoju ciku kao životinjica. Sigurna sam da ću se jednog dana sa istim osjećajem prisjećati ovog nonstopnog nosanja.eeeee kod nas ne možeš!
Mi se uspavljujemo na cici, spavamo zajedno u krevetu i nekad i pola noći provede na cici. Rasturaju me leđa od tog stalnog ležanja na boku i nemogućnosti da se okrenem kad mi to treba. Često se budim umorna ko da me netko pregazio. Koji put mi je pun kufer svega. Ali kad je vidim kako u krevetu gmiže prema meni sa zatvorenim okama i otvorenim ustima i traži cicu, naravno da se rastopim i zaboravim koliko me bole leđa... Napominjem da po noći najčešće nije gladna, nego se prišteka i samo mazi
Slazem se s vama da dijete treba nosati ali isto tako mislim da ga treba i zabaviti na druge nacine. Kad radim nesto po kuhinji, pogotovo ujutro dok doruckujem i kuham kavu, njega stavim u kolica, upalim muziku, pjevam mu, plesem, glupiram se a on se smijeeee. Najveseliji je ujutro. Isto tako je veci dio dana na kaucu u dnevnom boravku, ja sam obavezno kraj njega, zabavljam ga s grimasama, ispustam cudnovate zvukove, zabavljam ga igrackama, ljubim ga, grlim, mazim... I vidim da mu je stvarno ljepo. Posvecujem mu se 100%. Nosim ga kad mu sve to dosadi i postane nervozan.
Nisam za to da se dijete mora nosit cijeli dan jer kad ga nosim, on niti se smije niti je nesto posebno sretan. Samo je miran.
koksy upravo to stanje mirne budnosti je optimalno stanje za učenje. zagovaratelji nošenja djeteta upravo to ističu kao jednu od prednosti
joj pa naravno da ne nosim dijete bezprekidno cijeli dan...ona ima svoju dekicu za igranje i nekoliko igračka za svoju dob i njima se igra, ili tata sjedi pored nje i svira gitaru, ili jednostavno leži i gleda što mi radimo, ali istina je da većinu dana provede na rukama
ona jednostavno najviše voli promatrati svijet iz naše perspektive (na rukama) i tako želi ravnopravno sudjelovati u događajima oko sebe.
ona već od 4. mj. registrira svaki i najmanji zvuk i pokret i sve što se dešava, čak i ako joj nije na vidiku, npr. kad kamion glasno protutnji ispred zgrade (koliko se beba na to obazire?!) i zatim to pomno analizira, razmišlja, podiže obrvu ako vidi ili čuje 1. put, zatim sljedi reakcija pružanja rukicama za daljnje istraživanje ili osmijeh ili nevjerica, ovisno o čemu se radi...
mirna je i zadovoljna jer se osjeća sigurno u majčinom naručju i zato mislim da je to naručje njena 1. i najvažnija škola...intelektualno i emocionalno...i zato je opravdavam
Stariju kcerku sam nosila do gotovo godinu dana,svako uspavljivanje,nosi.A sad i mladu nosi inosim i pjevam uspavanku.Govorili mi da je ostavim da place ali ja nemam srca je slusati,dignem je,poljubim u celo i pocinje uspavljivanje.Kad vidis kako vrijeme leti i ovo ce brzo narasti,a sta ima slade nego nositi malo sunacsce u svom narucju.
Švedica istraživanja pokazuju da nošena djeca imaju puno bolju percepciju, vidnu i slušnu. zato tvoje dijete reagira na svaki šum
noaha sam puno nosila na rukama, čitaj punoooooooo , s jedne strane jer samo tako nije plakao a s druge strane to nam je postala naša životna filozofija
gabrielu često nosim, ali u slingu i puno mi je lakše jer mogu puno toga raditi s njom. s noahom nisam mogla skoro nikaj jedino kad je spaval.
Čitam jednu knjigu i baš sam naišla na dobar citat koji govori o nošenju djece i njihovoj potrebi da ih se nosi:
..vaše dijete ne plače zato da biste ga uzeli u naručje, već zato jer ste ga uopće ispustili iz ruku...
Mi se isto nosamo, sada kada je malo veći, zanimaju ga i druge stvari (baby gym), ali još uvijek su mamine ruke najbolja igračka.
ah...prva tri mjeseca smo se samo nosali!!!!!!
što na rukama, što u marami!
onda smo uspjevali uspavati se preko dana u kolicima tako da sam po pola sata prelazila njima preko ruba tepiha!
onda sam se počela bojati da mi se pri buđenju ne otkotrlja iz kolica van pa smo se i po danu, kao i po noći počele uspavljivati na cici!
i to mi je ok!
ali i dalje se jako puno nosamo, što na rukama,što u marami!
puno smo po vani ali su nam kolica kao nova!
to je kućni dodatak!
i baš nam je super!
rekla mi je susjeda koja ima troje, sad već srednjoškolaca:
mazi ju i nosi i ljubi, doći će dan kad će ti reći: mama, daj me nemoj pozdravitti kad vidiš da sam s dečkom!
Jednog dana buju oni stari i nemoćni i ležali u krevetu gladni i popišani. Možeš si misliti kak bu ona dotrčala. Jedva bu čekala da ih spraši u neki starački dom.
Evo tata 8-mjesečne Leone i nije problem nositi ali me leonica sve manje trebaa više hoće mamu pa sad mi sve više fale prvi mejseci kad je provodila puno vremena na mom ramenu
Kad god hoće nosati po meni
Moja M sad nesto bas voli da je nosim. Stavim je u maramu pa plesemo. I ne zna se tko vise uziva, ona ili ja... Sta da ti kazem, osluskuj dijete i odgovori na njegove POTREBE, jer to nisu hirovi nego bas potrebe. Imam osjecaj da sve sto joj dam, ona stostruko vraca
... iako to nije nosanje za uspavljivanje, ali bilo je i toga.
Pravila pisanja postova
Odgovori s citatom