Možda si ne može priznati da može pomoći ili drugo što većinom je ne želi žrtvovati svoju slobodu
 |
|||
|
|
|||
Možda si ne može priznati da može pomoći ili drugo što većinom je ne želi žrtvovati svoju slobodu
Ovdje se postavlja pitanje "tko je vlasnik problema".casa prvotno napisa
Da bi se riješilo, mogli bi članovi obitelji sjesti zajedno, sa ili bez mlade mame (odnosno prvo možda bez, pa onda sa...), dogovoriti ZAJEDNO kako postupiti i onda krenuti i organizirati plan aktivnosti - obiteljski liječnik, psiholog, specijalisti po potrebi + logistika oko bebice tako da nikome ne bude previše. Ali za to treba imati volje.
S druge strane, ako muž nema volje podmetnuti rame za svoju ženu i dijete, ne vidim što se dobro može postići ako sestra i roditelji podmeću rame. Može to tako neko vrijeme (kako je i išlo - pulinka baš o tome piše) ali ako se vidi da to ne daje rezultate, nužno je uključiti muža. Ako je nezainteresiran, tja - ne znam što bih rekla... Neki problemi nemaju rješenja. Ne mislim da bi pulinka trebala sve svoje ostaviti i rasprostrti se kao tepih. Dugo je to činila, možda i predugo, pa se ništa nije popravilo.
peterlin kao i uvijek pametno zbori
Treba ga zainteresirati! Shvaćam ja da on ima slobodu ali čini mi se da ima malo previše slobode
Ma sve to stoji ali kako onda pustiti? Etoja to do danas nisam naučila... Kako gledati da ti sestra nije dobro i ne raditi ništa jer joj muž pi...
Nije me bilo na forumu ovih dana, ali sada sam sve pažljivo pročitala i hvala vam svima za odgovore, o svemu tome i sama razmišljam svakodnevno.
Trenutno je situacija takva da su svi u porodici svesni problema i prihvatili su se rešavanja.
Nemojte mi zameriti ako za sada ne napišem ništa detaljnije.
Hvala svima za mišljenja, podršku i iskustva. Puno mi znače.
Ovo je već veliki korak u pravom smjeru. Detalji stvarno nisu bitni.
Držim vam svima fige! Sretno!
Peterlin, hvala!
Pitaću ovde, a i na drugim temama jer mi je hitno, dakle, koji antidepresivi su dozvoljeni uz dojenje?
Socijalni psiholog i psihijatar su izričiti u tome da nijedan antidepresiv ne ide uz dojenje.
Štaviše, dr. ne želi da prepiše ni jedan lek dok ne dobije crno na belo potvrdu gin-a da je laktacija medikanmentozno prekinuta.
Meni je to toliko varvarski da sam bez reči
Hvala unapred!
Ne znam ništa o tome, ali imaš stari topic - nadam se da će ti biti od pomoći: http://forum.roda.hr/threads/78075-D...-antidepresiviPeterlin, hvala!
Pitaću ovde, a i na drugim temama jer mi je hitno, dakle, koji antidepresivi su dozvoljeni uz dojenje?
Socijalni psiholog i psihijatar su izričiti u tome da nijedan antidepresiv ne ide uz dojenje.
Štaviše, dr. ne želi da prepiše ni jedan lek dok ne dobije crno na belo potvrdu gin-a da je laktacija medikanmentozno prekinuta
Meni je to toliko varvarski da sam bez reči
Hvala unapred!
Javi se na Rodinu SOS grupu za dojenje na FB. Tamo je aktivnije i brze ces dobiti odgovor.Peterlin, hvala!
Pitaću ovde, a i na drugim temama jer mi je hitno, dakle, koji antidepresivi su dozvoljeni uz dojenje?
Socijalni psiholog i psihijatar su izričiti u tome da nijedan antidepresiv ne ide uz dojenje.
Štaviše, dr. ne želi da prepiše ni jedan lek dok ne dobije crno na belo potvrdu gin-a da je laktacija medikanmentozno prekinuta
Meni je to toliko varvarski da sam bez reči
Hvala unapred!
Hvala!
ovako, ako ti nitko još nije javio- imaš opciju nazvati farmakologiju u bolnicu i oni ti mogu dati savjet. također, neonatološki odjel ako ima i potporu dojenju može dati tu informaciju.
Ja sam s Cipralexom ( escitalopram , SSRI, još znan i kao Elicea) mogla dojiti, nakon pauze od 5 sati od posljednjeg podoja, mada on spada u istu skupinu kao i ibrufen. mi smo već bili počeli s dohranom pa sam tako to organizirala.
Pisala sam na drugoj temi ali ponoviću i ovde-pošto su praznici ne mogu da dobijem nikoga na telefon, pokušaću još sutra ali okvirni dogovor je sačekamo da praznici prođu i onda potražimo još jedno, treće mišljenje. Jer je soc. psihijatar za uključivanje lekova a soc. psiholog (koga je upravo psihijatar zamolila za mišljenje) smatra da vredi pokušati bez lekova. Ja nemam komentar osim da sam zbunjena.
Nanimira, hvala za info.
Stvar je u tome što je dr. izričita u tome da se dojiti ne sme i tačka. Dojilja od svih lekova sme da popije samo paracetamol i tačka.
Umorna sam od gluposti i neobrazovanosti onih koji bi trebalo da budu najobrazovaniji i najsaosećajniji....
Ocekivati je da psiholog predlaze pristup bez lijekova, a psihijatar sa lijekovima.
To su potpuno dvije razlicite struke, sa potpuno dva razlicita pristupa.
Nadite drugog psihijatra koji se bolje razumije u farmakoterapiju koja je kompatibilna sa dojenjem.
pristup bez lijekova uopće ne isključuje pristup s lijekovima, tj. i lijekovi i psihiterapija se mogu, dapače, gurati paralelno
psiholog ne propisuje lijekove, o tome odlučuje psihijatar...lijekovi nisu zlo, ako se procijeni da bez njih ne ide, posebice za početak...a pretpostavljam da stvarno postoje antidepresivi koji idu uz dojenje
ova dr. je psihologica?
koliko znam, lijekove ordiniraju pshijatri
a ovaj stav - samo paracetamol i nista drugo za dojilje - kazuje da nema pojma, niti se trudi saznati (i vidjeti postoji li nesto kako bi pomogla svojoj pacijentici)
trazite drugo, trece misljenje, ako je potrebno
skoro svaki lijek ima svoju varijantu koja je kompatibilna dojenju
zaista ih je jaako mali broj koji nemaju
sve ovisi naravno i o dijagnozi, i o procjeni koristi/stete za majku i dijete
Ne, psihijatar. Psiholog nije za lekove iz drugog razloga-prema njenoj proceni stanje nije takvo da zahteva lekove. (Uostalom, i psihijatar je ostavila sestri vremena da razmisli i dođe ponovo kod nje.)ova dr. je psihologica?
a ovaj stav - samo paracetamol i nista drugo za dojilje - kazuje da nema pojma, niti se trudi saznati (i vidjeti postoji li nesto kako bi pomogla svojoj pacijentici)
Uopšte se ne smatram kompetentnom da komentarišem njihova mišljenja, samo sam stavila iskrenu primedbu da sam zbunjena jer nemam previše iskustva sa načinom njihovog rada.
Naravno da lekovi nisu zlo, i naravno da očekujem da psihijatar i psiholog imaju drugačiji pristup, samo ne znam zašto izbor mora da se svede na dve loše opcije kada najverovatnije postoji i treći najoptimalniji izbor. I to u ovo informatičko doba kada svaki laik može da pročita koliko se svetska praksa razlikuje od naše a sigurno isto to i više može da uradi i stručnjak- ako hoće.
Jedna stvar je situacija u kojoj izbor ne postoji, a druga stvar je uskratiti pacijentu izbor iz vrlo opskurnih razloga.
Mislim, koliko puta sam videla žene koje se muče i ne doje danima jer su pod antibiotikom ili izbegavaju potrebne antibiotike samo zato što doktor "ne želi da preuzme taj rizik". Najlakše je sakriti se iza te fraze.
Potražićemo drugo mišljenje, postoji u gradu i privatna praksa, definitivno ću pokušati da pronađem nekog farmaceuta koji bi dao relevantno mišljenje o antidepresivima, mada za ovo drugo ne znam odakle da počnem, ali snaći ću se već.
Svakako potrazite drugo misljenje.
Al na kraju, majcino zdravlje je vaznije od toga jel bebica dojena ili nije. Nemojte joj u ovakvoj situaciji nabijat stres oko dojenja. Ako moze s lijekovima super, al ako ne moze, isto dobro. Bebica ce bit ok, vazno je pomoc mami.
potpisujem jadranku..ja sam gadno opsesirala oko toga pa mi je bilo još i gore. al sam našla način, držim fige da nađete i vi !
Pratim temu iako se ne ukljucujem puno, vidim da je sve pod kontrolom
Ono sto mogu znati iz vlastita iskustva je da ako psihijatar kaze da uzme lijekove, neka uzme lijekove. A da je meni dosla prije psihijatra, odmah bi ju poslala da joj psihijatar nesto propise jer je stanje lose, radi se o mladoj majci sa najvjerojatnije skroz smrdanom biokemijom i nema smisla rastezati terapiju da se vidi hoce li i sto raditi bez lijekova, kad ce joj lijekovi pomoci da dobije temelj na kojem moze graditi dalje.
Spomenuli ste da idete po drugo misljenje - otiđite, definitivno. Ne znam za dojenje, ali bitnija je mama koja je dobro od dojenja. Sretno!
nitko ne propagira dojenje pod svaku cijenuNe znam za dojenje, ali bitnija je mama koja je dobro od dojenja. Sretno!
cinjenica je da se precesto "prepisuje" prekid dojenja, jer lijecnici ne znaju/ne vide/bas ih briga o vaznosti dojenja za dijete, i za majku
a to je prezalosno, i porazavajuce jer bi bas oni morali biti prvi koji ce ga braniti
ovdje se radi o djetetu od 3 mjeseca!
najmanje sto psihijatar moze uciniti je da se potrudi i provjeri postoji li lijek koji ide uz dojenje
ako ne postoji, a lijecenje je neophodno i ne moze se odgoditi - onda je prekid dojenja jedina opcija
Pulinka znam da moja psihijatrica ima zenu koja doji uz zoloft.ako se ne varam to je antidepresiv?
Ovo joj je th.koja je dana uz prethodnu konzultaciju s farmakologom na rebru.
I dojenje ovdje i nije važno samo zbog djeteta već zbog majke. Žena u depresiji ce vjerojatno prekid dojenja zbog vlastita liječenja doživjeti kao poraz, kao potvrdu činjenice da je nesposobna majka. Taj dio se psihijatra itekako tiče. U slučaju da lijeka koji ide uz dojenje nema, ovim se treba pozabaviti...
Cimerica moje mame iz vrapca je pila terapiju uz dojenje... Kakvu ne znam, ali znam da je i da je prestala dojit tek po hospitalizaciji.
Psihijatar je rekao sta je rekao jer doista nema antidepresiva za kojeg se sa sigurnoscu moze reci da nece stetiti djetetu. Eto- tako je po literaturi. Zene naravno ponekad piju antidepresive uz dojenje ili u trudnoci. Pitanje je o kojem lijeku psihijatar razmislja- jeli jasno da je u pitanju antidepresiv?!? A onda treba razmisliti o cost benefitu dojenja. Takodjer sam misljenja da ne bi bilo lose kontaktirati i klinickog farmakologa.
Sent from my iPhone using Tapatalk
Pulinka ne znam gdje zivis ali svaki KBC mora imati klinickog farmakologa i njega bi se trebalo moci dobiti na telefon.
Sent from my iPhone using Tapatalk
Prema literaturi kojoj imam pristup kao LLL savjetnik, nema antidepresiva koji sa sigurnoscu ne stite djetetu, ali opcenito nema puno lijekova u toj kategoriji. Postoje terapije koje se smiju uzimati (i u praksi se uzimaju) kad je korist za majku veca od eventualne stete za dijete.
Upravo na ovo i mislim.
Gledano strogo, majka dojilja bi trebalo da bude u savršenom zdravstvenom stanju bar godinu dana.
Realno, to nije baš uvek moguće.
I nemali broj majki ipak ima neku hroničnu bolest koja zahteva terapiju.
Sasa, Novi Sad nam je najbliži, tamo ću prvo potražiti nadležnog farmakologa, pa dokle stignem.
Stav dr.-a je da nikakva terapija nikakvim lekovima koje psihijatar ima ovlašćenje da prepiše ne dolazi u obzir dok žena doji.
Čak ni jednokratna najniža doza Bensedina, koji joj je u trudnoći bez razmišljanja prepisala njena ginekologica zbog učestalih kontrakcija.
Tako da je uz taj stav dr.-a prilično besmisleno da nagađam da li su u pitanju antidepresivi ili ne, a nalaz dr-a nisam čitala.
U svakom slučaju, sestra je slobodno odšetala iz ordinacije, uz preporuku dr.-a da se slobodno vrati AKO se odluči na terapiju, valjda je po mišljenju psihijatra bezopasna po sebe i okolinu....
Tj. valjda bi osoba koja je bila uz sestru bila obaveštena o njenom stanju da je ono procenjeno kao ozbiljno? Ja psihijatre zamišljam kao prilično odgovorne ljude sa savešću...
Tu moram dodati i odgovor za Sybillu - psiholog je uključen upravo po preporuci psihijatra, sestra je sama tražila prvo psihijatra.
Zašto je psihijatar tražio procenu psihologa, i zašto je psiholog rekla to što je rekla, to stvarno ne znam.
Ako se računa psihički cost benefit, majka je ponosna što doji. I verovatno bi bila dodatno poražena prekidom dojenja. A ako sasa kaže da neke žene ipak doje uz antidepresive, pretpostavljam da je to uz blagoslov psihijatra....
Ne mislim da treba dojiti po svaku cenu.
Ali mislim da je pred moju sestru stavljen prilično konfuzan izbor-ili će dojiti, i imati podršku psihologa, ili će potpuno prekinuti da doji, pa tek onda dobiti terapiju psihijatra.
Bar meni to zvuči kao čudan i konfuzan izbor. I ne baš dovoljno argumentovan.
Pa zamislite istu situaciju kod dr-a opšte prakse: "Vi imate hroničnu urinarnu infekciju, za koju vam u načelu treba terapija, ali nijedan lek nije siguran da neće naštetiti detetu, tako da ili se vratite po terapiju kad prekinete dojenje ili se nadajte najboljem jer u principu takve infekcije mogu proći i bez terapije...."
U svakom slučaju, kod nas tek će se tek od utorka zahuktati ozbiljni radni dani, tako da od tada krećemo po drugo i treće mišljenje, pa ćemo znati više.
U međuvremenu jesam pozvala sestru kod sebe i sita sam se naigrala sa bebicom, baš je medena malecka
Sestru sam naterala da uredno jede i spava
Sutra su opet moji na redu da uskoče.
pulinka,
sretno dalje!
Hvala
Pulinka, mehanizam djelovanja antidepresiva je takav da mijenjaju rad neurotransmitera (molekula koje šalju el. naboj) u mozgu. Upitno je dat majki jer ako kroz krv dođe do djeteta kojem se u mozgu tek uspostavljaju živčane veze može stvoriti trajne neobične puteve. To pišem kao laik iz sveg što sam ovlaš pročitala na tu temu. Nemoj me uzet za riječ. Hoću samo reć da je vrlo vjerojatno da je psihić u pravu i da će svako treće mišljenje slično zvučati.
pulinka, sretno!
U međuvremenu potraži nekog travara i pitaj za čaj od zobi (trave) - to je pisalo na onom starom topicu da je siguran za dojilje i djeluje protiv depresije.
Peterlin, sestri je upravo psihologica i dala preporuku za taj čaj i adresu travara
Zuta, shvatam ja o čemu govoriš, potpuno.
Kao i kod većine lekova, pitanje je količine tj. koncentracije leka u mleku.
A to stvarno najbolje zna farmakolog. Koga još lovim.
Ugl. psih. privatnici su prebukirani, najblizi termin je tek četvrtak.
Pulinka, vidim da si u Bačkoj, probaj potražiti klin. farmakologa u N. Sadu ili Beogradu, bar telefonski. Da li je psihijatrica napisala nekakvu povijest bolesti i preporuku koji bi lijek prepisala (i u kojoj dozi)?
Čini mi se da bi bilo dobro da imate takav podatak, pa da onda pitaš klin. farmakologa za konkretan lijek, doziranje i eventualni alternativni lijek. Možda bi psihijatrica ipak prepisala lijek kad bi imala pismenu preporuku farmakologa.
Puno sreće tebi i sestri!
Hvala svima za pomoć i dobre savete, nažalost nastavak moje priče ide u drugom smeru.
Naime, sestra je već pre dva dana, dok sam ja pisala svoje prethodne postove i telefonirala, odlučila da više ne može da čeka, da ne može i ne želi više da doji i da joj je dojenje stresno i uznemiravajuće, da ne može više da podnese sebe takvu.
S obzirom da je sve do pre dva dana njen stav o dojenju bio totalno suprotan, mislim da je to dovoljan pokazatelj koliko se loše osećala, uprkos svoj mogućoj podršci koju je od porodice dobijala ove dve nedelje.
Dobila je terapiju, ne znam koju, ne znam da li su uopšte u pitanju antidepresivi niti znam dijagnozu, znam da se trenutno moji roditelji i njen muž brinu i za nju i za bebicu. Imaju dovoljno posla i bez mog raspitivanja.
A sve je moglo biti drugačije, bolje i lakše.
Ali da budem konstruktivna, koliko se uopšte može biti konstruktivan nakon što znaš da si zabrljao žestoko:
Ima li neko savet kako dalje nastaviti odnos sa sestrom? Nanimira, casa, bilo ko sa iskustvom?
Ja sam od njenog porođaja do sada pokušavala sve pristupe za koje sam mislila da bi mogli promeniti situaciju nabolje: da je hvalim, iskreno, jer i nije bilo ništa negativno da se kaže, ona se o detetu brinula i više nego požrtvovano; da je umirujem i ohrabrujem nebrojeno puta; da joj obezbedim sve informacije ili savete kada ih traži a prećutim sve moguće stvari koje mislim da bi je uznemirile;da okrenem sve na humor; da joj iskreno kažem da ja ne mogu više tako...
Sad više ne znam šta da radim, niti kako da se ponašam.
Svesna sam da je njeno ponašanje posledica bolesti, ali se bojim da nečim njeno stanje ne pogoršam
Pulinka
mislim da je najbitnije da je dobila terapiju, nadam se odgovarajucu. A bome ne manje bitno da.su se napokon aktivirali i vasi roditelji i njen muz.
Cure koje imaju iskustva ce ti pomoci savjetima vezanim uz vas daljnji odnos.
Drz.se.! Probala si pomoci al na neke stvari i ponasanje ljudi ne mozes utjecat.
Posljednje uređivanje od Lili75 : 11.01.2017. at 23:28
zasto mislis da si zabrljala?
X
pulinka, i ja mislim da nisi zabrljala...naprotiv. Podmetnula si leđa koliko je bilo u tvojoj moći. Ako tvoja sestra + njezini liječnici smatraju da je cost/benefit za njeno zdravlje i dobrobit djeteta odustajanje od dojenja, neka tako bude.
Što se tiče odnosa sa sestrom - to također nije samo do tebe. Ona je za taj odnos odgovorna 50% isto kao i ti. Neke stvari iz njenog života ti se neće dopadati, ali ni ne moraju... Ne možeš utjecati na njene odluke. Bez obzira na bolest, odrasla je osoba. Nemam, doduše, nikakvih iskustava s takvim odnosom u kojem je jedna strana bolesna i liječena, ali ti nisi odgovorna za njene odluke. Učinila si što si mogla i što je trebalo - problem je prepoznat i ide u tom smjeru da ga se stavi pod kontrolu. A dalje - vidjet ćeš i sama. Vjerujem da će lijekovi pomoći tvojoj sestri da se snađe. A dijete sigurno neće biti jedino koje odrasta na bočici. Ako je to cijena za psihičko i fizičko zdravlje tvoje sestre (a time i njene bebice), neka bude. To je vjerojatno manje zlo.
Sretno!
Potpis na Peterlin.
Ne znam zasto mislis da si zabrljala, jeste li se posvadjale ili nesto slicno... ali u svakom slucaju, imaj na umu, ogromnu pozitivnu promjenu koja se dogodila od tvog prvog posta na ovoj temi, i to velikim dijelom vjerujem zahvaljujuci tebi. Ostali clanovi obitelji su shvatili velicinu problema, i tvoja sestra je potrazila i dobiva pomoc. To je najvaznije! Ti si puno doprinijela da se to dogodi! I zato nastavi i dalje biti tu uz sestru. Ako postoje nesuglasice, rijesit cete ih.
Sto se tice dojenja, zdrava majka je puno vaznija od toga je li beba dojena ili nije. Tvoja sestra je u teskoj situaciji donijela tesku odluku - meni se to osobno cini dobrom odlukom, a ona mi se i zbog takve odluke cini dobrom majkom - napravila je ono sto joj je bilo tesko, al sto je vjerojatno najbolje za nju i za bebu.
Pa recimo ja ne bih rekla da je bez obzira na bolest odrasla osoba, cak mi je upitno i da je osoba. Psihicki bolesnik, onaj pravi, nije ni zakonski odgovoran za svoja zlodjela a kamoli 50% za odnos sa sestrom. I ako ti je sestra uistinu psihicki bolesna, moj savjet je jednostavan. Sjećaš li se kako si se odnosila prema svojoj djeci u fazi terrible two? Ako da, to je to.
I odnos međusobne podrške i prijateljstva nije moguć. I ne treba mu težiti svedok sestra ne bude dobro. Nemoj očekivati da će odnos za mjesec dva biti kao prije.
U pravu si, ali ima tu više osoba koje sa pulinkom trebaju podijeliti taj teret. pulinka je upravo zbog toga pitala kako dalje...
Inače, kod nas postoje grupe podrške za obitelji osoba s psih.problemima - vjerujem da tako nešto postoji i kod njih.
Naravno... Samo ona pita za svoj odnos sa sestrom. I te grupe podrške... Ah super ako nekom pomaže..
Ne znam koliko konkretno pomaže za ovo. Ali osvijestiš da nisi sam, nego da ima i drugih ljudi u istoj situaciji.
Ilitiga, osim svog problema proživljavas i tuđe. Naravno, ako nekome pomaže... Meni očito ne... Al eto samo da pulinka zna sto može očekivati... Da ne pomisli da će u tim grupama pronaći kako se odnositi sa sestrom... Tu od koristi može biti razgovor sa sestrinim doktorom... Iako i ti razgovori su često na nerealnom i načelnom nivou. Ne jer dok ne želi pomoći već jer ni sam baš ne zna kako hendlati svakodnevne probleme obitelji...
Najmanji problem je što sestra ne doji više. Ja sam joj sama predlagala prestanak pre mesec dana, u uzaludnoj nadi da će je makar br. popijenih ml. u bočici umiriti. Naravno da je ne bi umirio, ali to mi je sasvim jasno tek sada. Tražila sam antidepresive koji idu uz dojenje jer me je sestra to zamolila, zato sam i napisala rasplet, za slučaj da neko sa sličnim problemom naiđe na ovu temu.
Da, osećam se loše jer sam se ja izderala na nju kada smo poslednji put razgovarale: da ide kod doktora jer joj ja ne mogu pomoći
Hvala, casa, nisi me utešila ali korisna mi je tvoja iskrenost - slično sam čula od ljudi iz RL u ovakvim situacijama.
Uostalom, nisam dobila konkretne primenljive savete od doktora ni za manje i prostije životne probleme, a isto se bojim da bi me u grupama podrške možda samo opteretili i tuđi problemi, ne znam.
Ne znam još sestrinu dijagnozu, ali očigledno je da nije u stanju da opušteno ćaska o neutralnim temama...I čini mi se da još dugo neće biti.
Ja okrećem sve na humor jer mi je tako trenutno lakše, ali ostaje mi da objasnim svojoj deci zašto tetka neće doći za vikend kako smo se dogovarali, zašto ni baka ni deda neće doći, a zašto ni mi nećemo ići tamo...Odjednom jako puno zašto pitanja na koje prvo treba sama sebi da odgovorim.
No, bar je tema neplanirano interesantna za praćenje, možda bi bio dobar blog ili feljton od nje
I još ću si dozvoliti reci sto možda ne bih trebala ali eto...
A zašto teta neće doći ili vi nećete otići do nje? Ako imate neki razlog nevezan za sestrinu bolest ok... Ako ne, nemoj tako. Ona je bolesna al nije zarazna. Djeca razumiju da su neki drugačiji i zapravo im je dovoljno reći... Teti nije dobro i idemo u posjet. Ako bude vikala ili plakala ili što već tvoja sestra čini, to je zbog bolesti.
Ako ti je svježe pa misliš da će s vremenom biti lakše, iskreno mislim da neće. Nije to kraj svijeta, s tim ljudi zive lijepe živote. Malo pomaknute od nekih očekivanja, ali i dalje lijepe. Bar ja tako sa svojom mamom i djecom.
ako sam dobro shvatila pulinku, njezina sestra ima PPD, nije inace psihicki bolesnik
a PPD ce proci, kad se hormoni uravnoteze
Vjerojatno ppd, ali pulinka ne zna dijagnozu i vjerojatno je prerano za dijagnozu. I naravno da ppd prolazi, ali svejedno nema potrebe da do toga život stane. To je bio smisao mojih postova, a ne crna predviđanja. Nadam se da je tako pulinka razumjela..
I jeste i nije vezano za tetinu bolest.
Teta neće doći jer nije u stanju da dođe, a ni ostali ne žele da putuju (jedva postižu brigu oko njih dve i kod kuće).
A ja neću otići jer ako odem sve će da se pretvori u neverovatnu porodičnu svađu sa uzajamnim optuživanjem.
Moji roditelji smatraju da je puno bolje da mi okolišaju oko dijagnoze, da su moji saveti sestri ionako sve vreme bili pogrešni, da je njihov zet neverovatno vredni mučenik a njegova žena sramotno nesposobna, beba se neguje suprotno svemu onome kako je majka do sada želela i radila - jer je sve to bilo "pogrešno", sve, od oblačenja preko načina hranjenja, uspavljivanja, kupanja, itd, itd.,, i ne vidim kako to može pomoći sestrinom oporavku. (Da se razumemo, beba je do sada bila sasvim dobro, u svakom pogledu, i ne sumnjam da će joj biti dobro i dalje uz promenjenu negu, samo ne vidim korist za sestru u takvim promenama).
Pa sad, ili je perspektiva znatno pomerena njima, ili MM-u, meni i još nekima koji celu situaciju poznaju.
Moja deca nisu zaslužila da budu usred tog cirkusa, tim pre što vidim da ih je već uznemirilo tetkino ponašanje u prethodnoj poseti. Nisu ni sva deca ista, možda su moja preterano osetljiva, ali čak i ako je tako, i dalje su moja deca moja odgovornost.
I ne, ne želim više da o svojoj sestri razmišljam kao o još jednom svom detetu i svojoj odgovornosti, kako sam radila prethodnih 30 godina. Niko od moje porodice, uključujući i njenog muža i nju samu, do sada nije imao nikakvu dijagnozu bilo kakve psihičke bolesti. Dakle, osim sestre su to i dalje sve odgovorni i uračunljivi odrasli ljudi, koji bi trebalo da snose posledice svih svojih dosadašnjih odluka.
Da sumiram, ppd će proći, ali posledice će se krpiti dugoročno, čini mi se. Meni se kompletni naši odnosi ne sviđaju, ne sviđaju mi se sestrini životni izbori i nisam dovoljno zrela da ih zrelo prihvatim trenutno (a nezrela sam i ja, znam).
Napravi onako kako misliš da je najbolje. I ne daj da te pokolebaju. Neki problemi se riješe sami od sebe ako ih se ostavi dovoljno dugo ležati....
Ali nisam to htjela reći. Ovo da razmišljaš o sestri kao o još jednom svom djetetu podsjetilo me na moju vlastitu obitelj - trebala sam roditi djecu i ostarjeti da svojoj mami mogu reći da ne želim od svog brata raditi svoje još jedno dijete... Ne zato jer on nije sposoban brinuti o sebi, nego zato jer on to ne radi na način koji bi moja mama odobravala, pa je vječito uprezala mene. Sve dok nisam rekla "dosta, ne želim to više raditi".
Gledaj na ovu ppd kao na priliku da se u obitelji napokon riješe dugogodišnji nagomilani problemi. Ili da se iz tog kruga odmakneš na prikladnu udaljenost (ne mora biti prevelika, ALI ni premala...).
I sretno!
A tko se usudi tvrditi za sebe da je zreo, sposoban i odgovoran i da ne radi greške, nek se slobodno javi...
LOL već sam zaključila da je udaljenost od 50 km premala...Nekako razmišljam o Novom Zelandu sve češće, iz raznih razloga
Gledaj na ovu ppd kao na priliku da se u obitelji napokon riješe dugogodišnji nagomilani problemi. Ili da se iz tog kruga odmakneš na prikladnu udaljenost (ne mora biti prevelika, ALI ni premala...).
Šalu na stranu, ja sa predumišljajem živim na fizičkoj distanci od svojih i MM-ovih. Puno ih volim, ali ne mogu da živim sa njima. Isuviše smo svi ekscentrični.
Pravila pisanja postova
Odgovori s citatom