Kako prepoznati kada krenuti u bolnicu
Sada sam 38+2. Na kontroli 2-3cm, cervix nestao, sve dolje mekano, voda mlijecna, glavica bebaca je skrooooz nisko, tako da cak i sama mogu opipati. Doktor misli da najkasnije za tjedan dana vec idem doma iz rodilista s bebacom. Ponudio ako zelim ostati u bolnici, posto mi je 1h voznje, ali nisam htjela.
Jucer oko 18 poceli su mi grcevi (pa u donjem djelu trbuha, pa donji dio ledja pa naizmjenice), kojih barem 3-4 sata nikako nisam mogla uhvatiti kad pocnu, kad zavrse, jer svaki put drugacije.
Sve do sada cijelu trudnocu nisam imala bas nikakve bolove, a ovakve grceve dobro poznajem od menge (jedino sto kod menge to mi je znalo biti jaaaako bolno, ali ovi grcevi tek takvi mali grcici da moze proci bez da obratim pozornost). Ali ipak kao da je nesto krenulo.
Onda oko 21 pocela sam sa stopericom da vidim sto je. Na kraju krajeva - do cca 3 ujutro trajali su oni grcevi koji pocinju s krizja pa dodju do trbuha. Razmak varirao 3 do 30 min. Ponekad se cinilo da se da uhvatiti nekoliko grceva u slicnom razmaku od 7 ili 9 min. Pa onda opet 12 min, pa 4 min.
Pocelo mi se jako spavati, pa sam tako i spavala sa stopericom u ruci jer se cinilo da do ujutro ce to krenuti stabilnije i mozda ce doci jaci grcevi pa da onda krenem u bolnicu. MM-a sam pripremila da najvjerojatnije ujutro cemo krenuti, ali sada bolje da se odmorimo koliko god uspijemo.
Ujutro se probudim - i nije vise nista. jedan ili dva grca tijekom proslih 6 sati.
Jedino sto nisam sigurna za taj sluzni cep. Neki mali komadic sluzi je otisao jucer kada su grcevi poceli, ali nije bilo ni traga od krvi. Ali sluz sama po sebi sada pojacala.
Cijelu noc sam ipak malo razmisljala jel trebam mozda krenuti prema bolnici, ali bez veze mi je bilo ici, kad vec grcevi nisu niti ni blizu jaki kao menga. Koliko sam bila pospana nije mi se cinilo niti privlacno sada ici u bolnicku postelju. svoj madrac je svoj madrac. i bas sam pomislila - kako bi zapravo htjela da za porod ne moram nikamo ici, nego da mi dodje babica doma, iako imam puno porvjerenje u Varazdinsko rodiliste.
Cini mi se da je sve to jako blizu, ali malo me zbunilo da je to sada stalo. Jucer se cinilo da je jasno da to krenulo i nema vise povratka - ipak cca 9-10 sati to me stalno grcilo.
Straha nemam. S ljubavlju cekam taj trenutak. Citam svoje drage molitve iz ove knjizice 'Duhovni pristup radjanju' i srce mi se veseli od radosti.
Samo sam htjela podijeliti ovaj process. Moza netko imao slicno.
 |
|||
Odgovori s citatom
marta prvotno napisa
i da nam čovjek ozbiljno nije rekao da hitno idemo u najbližu bolnicu mi bi dumali na WC-u dok dijete valjda samo nebi ispalo van,a kriva sam bila ja jer sam tvrdila da imam grčeve od graška i da to nemogu biti trudovi jer oni počnu postepeno, pa prvo izađe čep, pukne vodenjak .... Na stolu dok me ginekolog pregledavao sam se otvorila s dva na četri prsta u sekundi, u idučih cca 30 min ful otvorena. Dakle sve je počelo oko ponoći, a beba se rodila u 3.34, u bolnicu sam došla oko 1.30. Nemam pojma kad mi je otišao čep i puknuo vodenjak jer su mi nakon dolaska u bolnicu trudovi bili gotovo bez razmaka i samo sam se koncentrirala na disanje. Eto tako je to bilo kod mene. Dobrih sat vremena nisam skužila da imam trudove (ma mislim sad bi ih prepoznala u sekundi), ali odmah su bili na 1 min bez ikakve uvertire.
