 |
|||
Mikka, možeš li si priuštiti da ti jedan ili dva puta tjedno dođe neka teta čuvalica, makar na sat vremena, pa ti prošetaj/odspavaj/uvali se u punu kadu/odi na kavu sa frendicom ili što god?
Moja prijateljica koja je bila uglavnom sama sa troje djece je imala termin za sebe ponedjeljkom ujutro. U početku je to bilo na sat-dva, a poslije kada je beba krenula sa nadohranom i tri-četiri sata. Kaže da ju je to spasilo da sačuva zdrav razum.
razmisljala sam o tome, nekako mislim da bi mi (njihovo) privikavanje na cuvalicu, a i samo njezino trazenje, stvorilo dodatni pritisak. zasad stvarno nemam volje ni za sto. ujutro mi je cilj sto brze nas spakirati i izaci van--jer vani je zanimljivo, i nosim ju u marami cijelo vrijeme tako da su sve njezine zelje zadovoljene. tako i s malim mogu imati "quality time", ono, tobogan, tenis, nogomet itd.
ali opet--nemres biti vani bas cijeli dan, mora se nesto i jesti, a cim udemo u kucu nastaje pakao. ako moram na wc--spustam ju na krevet--urlanje--meni je tlak na 800... i tako u krug.
najbolja fora je kaj moji s velikim veseljem cuvaju malog--a meni s njim nije nikakav problem!ja bi samo htjela da se nje malkice rijesim, da odmorim sise i usi i zivce
kad pocne dohrana ostavljam ju prvom prolazniku i idem na svojih 2 sata psihicke rehabilitacije
mikka, kužim te za izlaske van
ja obožavam biti vani, one također
cijeli moj porodiljni smo landrae okolo, nisam je (stariju) uopće htjela davati u vrtić, predobro nam je bilo
no... imala sam pomoć oko kuhanja.
što mi je puuuno olakšavalo.
iako je dijete tad bilo ko bubica
a ja do 6. mjeseca uopce skoro nisam izlazila van, svako spremanje je dorianu predugo trajalo, a bila je zima pa se trebalo oblacit, a inace nije podnosio da ga pustim ni na sekundu
al zato sam ja uzela kucnu pomocnicu, svaki dan 2-3 sata, da ga drzi doks e ja oblacim, da mi skuha dok sam vani i da ga drzi dok ja jedem kad se vratim
i sa 5,5 mjeseci sam mu dala dudu, tako da je htio spavati u kolicima i onda bi ga mm vozio svaki vikend u setnju po par sati
a onda je propuzao, ja sam se tad osjecala ko da ga zapostavljam
i cijelo to vrijeme do dana danasnjeg nije volio oblacit pelene
Mislim da je on rođen za bezpeleneša
Zašto ih stvarno ne probaš maknuti kad ih on toliko ne voli.
Ja sam tako maloj maknula s 19 mjeseci- što ne znači da je išlo uvijek glatko. No, nakon 19 mjeseci ona odbija pelene i počela je kužiti što se događa, najavljivati... s fazama, doduše, kad je išlo lakše i kad je bilo malo teže...
ne stavljaj mi sol na ranu
cijelo ljeto ga pokusavam odviknut, al on je nakon nekog vremena poceo traziti da mu stavim pelenu!!!
a o prijavljivanju piskenja nema govora, al zato kaka u wc vec jako dugo
mozda bi ga mogla sad opet pokusat odviknut
Rekoh to jer kad god čitam tvoje postove, vidim da se on ljuti na pelenu.
I da hoće cicat
ajoj znam, dosadna sam vec s tim
al dobro velis, bas cu probati skinuti, vidim da sad puno vise kuzi, i bolje se izrazava nego recimo prije mjesec dana
Nisam mislila da si dosadna.
Ima neki razlog zašto to ponavljaš
To ti, mikka, pod pretpostavkom da ce mala prihvatiti dohranu odmah?
nas kaj, gurnut cu joj u ruku komad jabuke i bjezim van, ne okreci se mama
mislim da bi trebala prihvatiti, zadnjih mjesec dana se toliko silno trudi upasti u nase tanjure da mislim da ce joj barem taj prvi put biti zabavan :/
Eto ti ideja za pet minuta mira; das joj da brljavi po tanjuru. To za kasnije, mislim.
pa to i cekam cijelo vrijeme, cak sam zbog toga htjela poceti s dohranom ranije
Mona, iskreno ti se divim. Kapa dolje! Ja imam malenog dječaka koji je karakterom i temperamentom vrlo blizak tvome Gujdiću.
Ipak, ima trenutaka u kojima me dovede do ruba živaca, i to ponašanjem koje je daleko od primjera Male Zvijeri koje opisuješ.
Kad pročitam opise poput tvojih, uvijek se zapitam kako bih reagirala, a kad pročitam o tvojim reakcijama - ne mogu ti se ne diviti. Sviđa mi se kako ti to radiš, a opet vidim da ti je teško.
Rekla bih da Malu Zvijer nisi razmazila, rekla bih da je ona primjer drugačijek karaktera i temperamenta na djelu. Kažeš da ih odgajaš podjednako, pa sam se zapitala je li možda u tome kvaka. Najbolji primjer smo u mom slučaju moj brat i ja - uz isti roditeljski pristup, njegovanje istih vrijednosti u obitelji - "ispali" smo potpuno drugačiji (bez konotacija na "dobar" i "loš").
Ne mogu ti pomoći osim eventualno savjetom da se pokušaš savjetovati sa stručnom osobom (npr. pedagod/psiholog u vrtiću), vjerujem da ti mogu pomoći nizom savjeta, ne samo vezano za pristup koji ćeš imati prema malenoj, nego i kako osnažiti samu sebe i olakšati si kad je teško...
Sretno
mona,
znaš što mi je sad palo na pamet, to pali kod moje male: kad nešto želi i to izvikuje
Želiš štapiće?
...
Ili ono: Sad hoćeš čokoladu. Znam da hoćeš čokoladu, dam ti poslije ručka.
Nju to obično smiri: zna da sam je čula, da joj ne mogu odmah dati ili da joj ne mislim sad to dati. Ali sam je čula
Ajde probaj, možda ti zvuči glupo, ali možda oni nekad misle da ih mi ne slušamo i ne čujemo...pa postaju sve glasniji
ja stalno ponavljam i postavljam pitanja. pazite da vam se to ne obije o glavu
sta se desilo danas ujutro...mi jos u krevetu, dorian cita knjigu i igra se s auticem, nesto brblja, a ja jedva drzim oci otvorene i naravno ne mogu pratiti sve sto on prica. najedanput veli on, iako je naredba tocniji izraz: mama prica!
ne da mi vise ni da sutim
Anci prvotno napisa
mona,
znaš što mi je sad palo na pamet, to pali kod moje male: kad nešto želi i to izvikuje
Želiš štapiće?
...
Ili ono: Sad hoćeš čokoladu. Znam da hoćeš čokoladu, dam ti poslije ručka.
Nju to obično smiri: zna da sam je čula, da joj ne mogu odmah dati ili da joj ne mislim sad to dati. Ali sam je čula
Ajde probaj, možda ti zvuči glupo, ali možda oni nekad misle da ih mi ne slušamo i ne čujemo...pa postaju sve glasniji
Ma pričam ja ...bar sam ja brbljava. 8)
Ali ono što mene izluđuje je ta njena volja.Mora biti po njenom ili nikako.A ako se naljuti gotovi smo ...to je dreka bez kraja i konca i nakon toga ništa više nije dobro.
Pričala sam s tetom u vrtiću i ona kaže da je E.jako dobro dijete koja se je jako dobro uklopila.Smije se stalno , sudjeluje u igrama ( ona je najmlađa ,većina ih je u grupi od 6-10 mj starija od nje ).Ne tuče klince niti nameče svoju volju.
Ali zato mene odgaja
Svi mi u okolini kažu da sam jako jako strpljiva.Objašnjavati ću i pregovarati bez beda ali nekada me ona stvarno izluđuje.
Zadnja dva dana joj je nova fora penjanje na blagavaonski stol.popela se je milion puta.Ja kažem ne,na stolu se ne sjedi,a ona se samo smije i juriša dalje.Prvo sam ju skidala.Onda se ona zaletava na nas i tuče kada joj ne dam zgrabi igračke i baca ih po kući...i ne pomaže ajmo raditi ovo...
Jučer sam ju pustila da tamo sjedi pa ćemo danas vidjeti da li je to završena priča
mona
Ali ono što mene izluđuje je ta njena volja.Mora biti po njenom ili nikako.
i moja takva.
Nekad imam osjećaj da će glavom kroz zid, al doslovno, samo da bude po njenom
I kod nas isto. Pazim na svaki korak da ga slučajno neiživciram jer histeriji onda nema kraja. Dok imama ja živaca objašnjavati i natezati se. A kad prekipim pustim ga da se dere. I onda to traje i traje...Ali ono što mene izluđuje je ta njena volja.Mora biti po njenom ili nikako.
Ako se ona stalno svađa
Moja je isto bila u fazi penjanja na stol. Nekome je to ok, nama nije i mi smo je uvijek skidali sa stola. Em može pasti em tamo jedemo
I prošlo je. Ona je prije 10-ak dana navršila dvije godine i puuuno mi je lakše s njom nego prije nekoliko mjeseci.
zamislila sam si ovu scenu i
MONA "dnevnik jedne očajne majke"
23.12.2009. godine
Ona još uvijek sjedi na stolu.
Povremeno ispusti krik.
Tada joj donesemo hranu.
Presvlačimo je ponedjeljkom i četvrtkom ali to najavimo barem 24 sata ranije.
Unajmili smo ženu koja je opslužuje dok mi radimo i izbivamo iz kuće.
Ima boljih i lošijih dana.
U one dobre dane dopušta nam da jedemo kraj nje na stolu.
U stvari smo sretni.
Jer je ONA sretna.
Jednogodisnji zloco
Curke moje citem vase poruke i pokusavam se naci u svemu tome...ja ima 14 mjeseci staroga sina...Do prije 15 dana je bio andjeo mali a sad se pretvara u nesto sto ni ja ne kuzim sto je. Uzet u ruke ga nikako ne smijes jer te momentalno podje udarati,cupati ,gristi...Sve radi po svomu,ako mu kazes ne to Ivane on sjede na pod i podje lupati sakama i glavom....Namjerno radi stvari za koje zna da nesmije i koje nikad nije prije radio...ako mu nesto ne dozvoljavam potrga mi cvice,lupa u tv,trpa igracke u skoljku...i jos prije toga me zove da vidim sto radi...Jucer sam ga dovela kod prijatelja koji imaju djecaka njegovog uzrasta,istriskao ga,pravo me osramotio...Uz sve to stalno vristi,skici.Sto da radim...tuci ga necu(MOZE MALO PO PELENI KAD PRIGUSTI) a od deranja nema koristi jer on to ponasanje upija ko spuzva...POMOC TRAZIM...
Jednogodisnji zloco
Zanima me dal je to faza i ako je koliko traje???
mislim da je to faza u kojoj on testira granice.
rekla bih da lupkanjem po peleni, cak i simbolicnim, neces postici nista dugorocno dobro i korisno, naprotiv. naucit ce da onaj ko je jaci uvijek moze tucom rijesiti stvar, and that sucks.
recept je jednostavan za dati, a tezak za provesti--roditelj treba ostati miran. cvrsto postaviti granice (npr. ima diskusije oko oblacenja, igracaka itd. a nema oko autosjedalice, prelaska ceste itd), drzati ih se ali uz postovanje prema djetetu i--moliti boga da stvar sto prije prode
Jooooooooooj gledam ovaj topic već duže vreme, ali strah me da se prijavim, sve se nekako nadam da će se moja mala ispisati iz grupe "teško odgojivih" :/
Takva je od rođenja, na sisi 24/7, ni kad spava ne ispušta, uspavljivanje - satima (sad je nešto bolje, do sat vremena), što poželi mora dobiti. Ona ne histeriše puno, ali se na svako moje ne smeje i ignoriše me potpuno i nikad ne zaboravlja!!! Ne možeš joj skrenuti pažnju ničim!!!
Uz sve to ja sam jedna jako nervozna žemska, sa tankim živcima i kratkim fitiljem, pa stalno režim i dišem duboko. Čak sam probala i homeopatijom da se malo smirim (pms mi je strašno kritičan, poludim od besa pa odem u drugu prostoriju da lupam o zid koliko me izvodi iz takta).
Uz sve to, jako me boli što skoro sve radimo na silu: oblačenje, obuvanje, izlazak u šetnju, povratak iz šetnje.... I ne pali priča idemo u park, da vidimo..... sve što voli. Krenem da je oblačim i ona samo kaže NE, pobegne, skine sve sa sebe i gotovo. Nikakvo zapričavanje, pričice, obećanja, ucene....... ma ništa. E sad, probala sam ja par puta da je ne izvedem napolje, onda loše spava popodne, slabije ruča, nervozna je, a i ja ludim od sedenja u kući. A kad uhvatim sebe kako je na silu oblačim rukama i nogama dođe mi da plačem.
Ok, sad sam se izjadala, dajte sad konkretne savete, literaturu, štagod..... ili mi dajte neku dobru knjigu o samokontroli
meni pomaže brojanje do 10. u sebi.
mlađi je u zadnje vrijeme postao mala cvilidreta.
danas nije uspio obući jaknu iz prve - odmah plač.
nije mu se svidio ručak - eto ti suze.
svim silama sam se trudila ostati hladne glave.
opet je (nakon dugo vremena) počeo protestirati kada idem negdje bez njega (ostaje s MM-om). neki dan sam išla sa curama na kavu. počeo je cviliti da moram ostati doma i čuvati njega.
za vrijeme kave me zvao da pita kada ću se vratiti.
eto - kraj takvog djeteta ne treba mi muž!
sad sam skužila da smo prerasli ovu skupinu. za pola godine.
ali problem je isti.
mi se i dalje borimo.Prije dva dana odlučim ja ,idem staviti živce u gips i pustiti da bude po njenom...ukratko nakon 50 minuta brčkanja u kadi,ona smežurana,ja se ukočila od sjedenja na wc-u ja joj ispustila vodu i molim ju da izađe iz kade.A ona NEEEEEE,NEEEEE...ok odlučila ja pustiti ću ju,dosaditi će joj ...a ne...20 minuta se dere u kadi...znači nakon sat i deset što je bila u kadi ipak sam ju na silu morala izvaditi.Bilo je već pola osam i vrijeme da se spremamo u krevet.i ne pomažu molbe,ni mamilice...ona se je zainatila
Ima još jedna stvar koja me izluđuje ,ima jako,jako kratak fitilj
Čim nešto ne može,ili ne dobije šta želi odmah cvili...i to nesnosno cvili.Izluđuje me to.Pomalo je počela pričati pa sada pokušavam reči:e,ne razumijem te kada cviliš ,lijepo mi reci...i to malo pomaže
AJOOOOOOOJ,NAPAST U KUCI
Nije bezveze moja pokojna prabaka govorila....pukni sine ,ne stedi...BATINA JE IZ RAJA IZASLA
Re: AJOOOOOOOJ,NAPAST U KUCI
Haha jako dobro, molim vas drage moje da se ne obazirete na ovo jer je ocita provokacijaNije bezveze moja pokojna prabaka govorila....pukni sine ,ne stedi...BATINA JE IZ RAJA IZASLA
zak, na tu uzrecicu veze se jos jedna:
"Batina je iz raja izasla...zato se i zove raj"
pa problem je očigledno u tome što je moliš. šta ti imaš nju moliti?! da nisi još kleknula. pobogu si ga brate! ma ne može se dijete zainatiti više od roditelja, to ja sebi uvijek velim, pa ne može ona sa svojih dvije i nešto presaldumiti mene sa minimum dvadeset i nešto kuka.mi se i dalje borimo.Prije dva dana odlučim ja ,idem staviti živce u gips i pustiti da bude po njenom...ukratko nakon 50 minuta brčkanja u kadi,ona smežurana,ja se ukočila od sjedenja na wc-u ja joj ispustila vodu i molim ju da izađe iz kade.A ona NEEEEEE,NEEEEE...ok odlučila ja pustiti ću ju,dosaditi će joj ...a ne...20 minuta se dere u kadi...znači nakon sat i deset što je bila u kadi ipak sam ju na silu morala izvaditi.Bilo je već pola osam i vrijeme da se spremamo u krevet.i ne pomažu molbe,ni mamilice...ona se je zainatila
Ja sam uvela "hoćeš-nećeš moraš" i otada stvari idu bolje. Vidi da se ne šalim pa većinom posluša (pri tom se trudim uočiti najranije znakove gledi/žeđi/umora da iste sasiječem u korijenu
Ne verujem da je baš moli, mislim ono: dete, preklinjem te, izađi. Bar ja tako ne radim, ali se za neke stvari ubeđujem, nudim ovo i ono..... Zašto? Zato što 90% stvari u toku dana moram da joj uradim na silu, a to mi je već malo :/ Da je to samo vađenje iz kade, to je presvlačenje bar 2 puta dnevno, oblačenje za napolje, sedanje u kolica, izlazak iz kolica, kad ja idem u wc, kad joj ćaća odlazi na posao, za spavanje...... Zato tražim druge načine a ne da baš sve bude na silu i uz vrisku.pa problem je očigledno u tome što je moliš. šta ti imaš nju moliti?! da nisi još kleknula. pobogu si ga brate! ma ne može se dijete zainatiti više od roditelja, to ja sebi uvijek velim, pa ne može ona sa svojih dvije i nešto presaldumiti mene sa minimum dvadeset i nešto kuka.mi se i dalje borimo.Prije dva dana odlučim ja ,idem staviti živce u gips i pustiti da bude po njenom...ukratko nakon 50 minuta brčkanja u kadi,ona smežurana,ja se ukočila od sjedenja na wc-u ja joj ispustila vodu i molim ju da izađe iz kade.A ona NEEEEEE,NEEEEE...ok odlučila ja pustiti ću ju,dosaditi će joj ...a ne...20 minuta se dere u kadi...znači nakon sat i deset što je bila u kadi ipak sam ju na silu morala izvaditi.Bilo je već pola osam i vrijeme da se spremamo u krevet.i ne pomažu molbe,ni mamilice...ona se je zainatila
pa kao što vidimo iz priloženog i taj dio onda završi na silu i vrisku.Ne verujem da je baš moli, mislim ono: dete, preklinjem te, izađi. Bar ja tako ne radim, ali se za neke stvari ubeđujem, nudim ovo i ono..... Zašto? Zato što 90% stvari u toku dana moram da joj uradim na silu, a to mi je već malo :/ Da je to samo vađenje iz kade, to je presvlačenje bar 2 puta dnevno, oblačenje za napolje, sedanje u kolica, izlazak iz kolica, kad ja idem u wc, kad joj ćaća odlazi na posao, za spavanje...... Zato tražim druge načine a ne da baš sve bude na silu i uz vrisku.pa problem je očigledno u tome što je moliš. šta ti imaš nju moliti?! da nisi još kleknula. pobogu si ga brate! ma ne može se dijete zainatiti više od roditelja, to ja sebi uvijek velim, pa ne može ona sa svojih dvije i nešto presaldumiti mene sa minimum dvadeset i nešto kuka.mi se i dalje borimo.Prije dva dana odlučim ja ,idem staviti živce u gips i pustiti da bude po njenom...ukratko nakon 50 minuta brčkanja u kadi,ona smežurana,ja se ukočila od sjedenja na wc-u ja joj ispustila vodu i molim ju da izađe iz kade.A ona NEEEEEE,NEEEEE...ok odlučila ja pustiti ću ju,dosaditi će joj ...a ne...20 minuta se dere u kadi...znači nakon sat i deset što je bila u kadi ipak sam ju na silu morala izvaditi.Bilo je već pola osam i vrijeme da se spremamo u krevet.i ne pomažu molbe,ni mamilice...ona se je zainatila
inače, poznam i situacije gdje roditelji sklapaju ruke i doslovno mole djecu.
Ma poznajem i ja svakakve roditelje, i decu, ali ovako nešto, kao što je moje dete i još par gore opisanih klincova - to treba doživeti. Evo večeras smo je na silu obukli, ja sam je držala, MM oblačio
Sebe smatram razumnim roditeljem, u granicama normale. Ali kakav god da je moj pristup, ona neće. Znam ja da je to isprobavanje granica u kombinaciji sa "neću" fazom, ima malo i horoskopa (ovan-jarac
vissnja
Jesi joj kad dala da se sama obuče?
Tako ja svojoj dam, nekad se i na to naljuti kad joj ne ide
da se i ja malo ubacim...
moj klinac je sad 17mj. za sad se uspjevamo s njim dogovoriti, ako hoće nešto slatko, uđe u frižider i pokaže kaj hoće. odgovorim mu da će to dobiti kad pojedemo ručak, pitam, dal može tak, on veli, "m" kao DA i nakon ručka ode u frižider po to kaj je tražil prije ručka.
ali ima stvari di je tvrdoglav i hoće svoju volju provoditi, (npr.kapa na glavi, a vani hladno, vjetar puše)uopće mu ne želim pokazivati da mene njegov plač kojim bi želio dobiti sve što mu volja nešto dira, vjerujemd a je to profesionalna deformacija, ali...
oni su u puno slučajeva pametniji od nas i znaju sve naše granice u kojim god se situacijama nalazili.
kraj blagajne uvijek ima gluposti u dućanu, čokolada i tak toga, on bi to htio i cvili, cvili, moj odgovor je da smo kupili ovo ili ovo i da to ne može. živciraju me blagajnice sa svojim komentarima "Zločesti dečko, zločesti dečko", ali to uspijemo riješiti s nekakvim komentarom na njihov račun...
osobno mislim, da svako dijete treba znati granice, nečije su granice više, nečije niže postavljene, ovisno od osobe, ali granica treba biti.i primjetila sam da i sama djeca to vole, uvijek se rađe okreću k onome kod koga točno znaju kaj se smije, a kaj se ne smije. oni vole red, a ne sad ćemo malko ovak, sad malo onak, onda postaju zbunjeni!
kud vodi svge ako im popuštamo u svemu i ako su oni nama gazde. po meni ih pretvaramo u snobove i samo njima kompliciramo živote, zato kaj nikad u životu se nebude dogodilo da se cijeli svijet okreće u njihovom smjeru i da cijeli svijet samo njih gleda. postat će i onda teško i postat će ranjivi i li će postati hladni kao kamen.
Točno je tako.
Pokušavam izbjeći konflikte kada god mogu.Naravno ima stvari u kojima nema kompromisa.Naprimjer AS.I nakon 20 mj sjedenja u njoj i dalje se dere kada joj vežem remene.
Stvar je u tome da je jednostavno tvrdoglava.Sve je borba s njom.
I ne mislim da negdje griješim jer s gujdićem je to sasvim dobro ispalo.
Objasnim,dogovorimo se i on prihvača.Ako se ne ponašamo lijepo onda se ispričamo.I on ali i ja.Mirni kutak za smirenje i ukidanje privilegija ( gledanja crtića ) smo morali primjeniti možda tri puta do sada.
A s njom jednostavno ponekad ne znam kako da se postavim.NE za nju nije riječ koja nešto znači.Zapravo je...NE joj znači,gledam te u oči i radim po svom....Odvlačenje pažnje na nešto drugo ne pomaže.Ima memoriju bolju nego krdo slonova.A u kaznu u toj dobi ne vjerujem.I kako se onda postaviti??? :?
mona
ima li razlike jeste li vas dvije same ili ste svi na okupu?
Evo mi danas posle par meseci imali čisto OK dan. ALI mene od jutros boli glava u kombinaciji sa mučninom i vrtoglavicom, ne mogu ruku da podignem od malaksalosti. I u tako kriznoj situaciji ona sarađuje. A kad me samo boli glava npr, pa kažem mama će sad malo da žmuri pored tebe istog trena me uzjaše i ne pušta.
Kad smo svi na okupu - isto je. Npr danas je moja mama 45 minuta oblačila za napolje. Jedino npr. MM je drži, ja igram i pevam a baka je oblači - onda bude bolje
vissanj, opet ja
Pa daj joj nek se sama proba obući. Onda ti završiš i praši van.
Sad ja malo nižem postove
Ja recimo, nemam ni vremena za tako dugotrajno oblačenje.
Nekad njih dvije krenu malo zezati, no rijetko. I vrlo brzo skuže da je frka i da žurimo, da se moraju spremiti i da idemo van.
Ja radim, vodim ih u vrtić, 45 minuta mi treba do posla, J još sisa ujutro...
Moraju surađivati. I kuže dobro kad ne ide drugačije
Ma dam joj ja da se sama oblači ali to izgleda tako da pola sata oblači i skida jednu čarapu. I ne dozvoljava da joj se približim, kupi čarape i beži na drugi kraj sobe, kreveta....
Dogovorimo se da idemo napolje ali čim se treba obući ona viče neeeeeee, ja obećavam park, golubove, kolica i lutku, ona viče neeeeeeeeee. A kad je konačno obučem onda bi se igrala, pa neće u kolica, pa kad je dobijem da izađemo i dođemo u park onda neće iz kolica (zaigrala se sa remenjem od kolica....), pa opet da pođemo nazad, pa vriska kad ulazimo u zgradu, pa ...........
E da, mi frku nemamo, vremena na pretek, ali ja se loše osećam ako ne izađemo, ona slabo spava i slabo jede ako ne prošetamo (a i sa jelom muku mučimo).
Nema.Ima samo boljih i lošijih dana.Ali nije da je stvar u tome da je umorna,gladna ili nešto tako.Jednostavno mora biti kako ona odluči.
Nema šanse da joj obujem cipele koje ja hoću već ona sama bira.Ja donesem jedne a ona ode po druge.I to joj pustim ,stvarno mi je to nevažno.
Ono što mene smeta je to što toliko divlja i dere se.Npr. ne da mi da ju ja oblačim,pa ju pustim samu.Ako pomognem dere se.Ako nagura noge u istu nogavicu opet se dere histerično.Ukratko dere se šta god da ja napravim.Inače ja sam dosta smirena osoba,imam beskrajnog strpljenja i pokušavam stvari riješiti dogovorom,bez vike.Pokušavam ju uvijek smiriti,kažem joj da ću joj ja pomoći....nekada upali a nekada ne...
Nekako se nadam da će biti bolje kada progovori.I kada će moći reči šta želi.
Ali ima čeličnu volju.I kratak fitilj.
Bar sa jelom nemamo problema.Ako joj ponudim hranu ništa drugo više nije važno.Totalna izjelica :D
Au, Mona, kaj da ti kažem osim da nije sve u odgoju. Ima nešto i u - horoskopu
jao mona, kao da opisuješ moju g. i moje strpljenje je na kraju. čini mi se da bi se trebala početi dizati u 4 ujutro da stignemo u jaslice. Teško se budi, a sve mora sama. najnovije je "ne jos". kao to ćemo malo kasnije, ali kad ona odluči. a to nije baš uvijek izvedivo. najviše me izluđuje što se ne da obući poslije kupanja, a sva je prehlađena. stvarno sam zadnjih 2 tjedna bila na rubu, i počela sam vikati na nju. sad sam stala na loptu jer stvarno ne želim vikati bez veze. znam da nije lijepo i dobro za nju, ali jednostavno se nisam mogla kontrolirati.
jednu večer prije spavanja sam joj rekla da moramo razgovarati i rekla sam joj da je mami teško jer me ne želi baš ništa poslušati i da od sad imamo dogovor ja neću vikati jer je to jako ružno i ona to ne voli, a ona će probati bar nešto poslušati mamu, ne sve samo nekad.
i sad kad sam na rubu, kažem joj, znaš ono kad smo pričale, sad je to ono što te molim da danas poslušaš.
i stvarno pali ovih par dana!
a tata, e on dođe skoro svaki dan, ali na 20-ak minuta. i drži mi predavanja kako nisam dosljedna, kako je ružno što vičem, kao da ja to ne znam. i da, čudi se što neće s njim spavati, a jedva ga viđa. super se oni snalaze kad mene nema, ali kad smo svi zajedno ide samo meni. naravno, njega puno više sluša.
ali kako rekoh, ide nam puno bolje ovih dana pa se nadam da će tako i ostati.
kaj ima takvih? Ipak smo u dobnoj skupini 1-3 g., zar ne. Jest da mene moja zna izluđivati, ali to ne radi zato što je zločesta, nego je znatiželjna, vesela i zaigrana i bude joj dosadno ako ja radim npr. kućanske poslove, a ne obraćam pažnju na nju, jer bi htjela malo pažnje. Možda je to u pitanju.
Pravila pisanja postova
Odgovori s citatom