 |
|||
večinom je bilo ja to mogu, ja to hoću, ja to mogu, ja to hoću, a pred kraj mi je cijelo vrijeme u glavi bila ona pjesma "ova mala mi je *ebena".
kako je izgon trajao više od 4h nisam uopće osjetila kad je izašla van, samo je bila vani, i onda na mojim prsima i gledala me sa svojim okicama
Ja ću poludit, ko u crnoj komediji, a da dr. nije bio mr. Bean.L&L0809 prvotno napisa
za vrijeme izgona: zraka, zraka....naime, doktor mi je nalegao na trbuh (i na pluća između ostalog) i derao se:TISKAJTE! a ja sam taman izdahnula i nisam mogla udahnuti za tiskanje, pa sam mu histerično micala ruku s trbuha (i pluća)
Ja sam prvi puta rodila carski, planirani, a misli prije poroda su bile samo da bude sve u redu, da se agonija završi, da nema veliki nos na baku, da mu ne pada kapak na dedu i da nije čorav na mene.
Drugi porod: Tu je babica Teuta, čula sam da je ona ok (i bila je), ovo je zadnje, hoću carski, dajte mi droge, bilokakve, a jesam ja glupaća glupa. Na izgonu: fala bogu na tiskanju, više ne boli, vraga ne boli, tiskajjjjj.
Treči put: Dakle ne kužim što mi je ovo trebalo, hoću kući, dajte epiduralnu, koja je najbolja kontracepcija, mm ne voli kondome, ma nabit ću mu ih na glavu, dajte da se za nešto primim, neću drip, ne odbijam ali prvo zovite doktoricu, tiskaj, pa nije ovo utrka na 100 metara, dajte mi vremena, nemogu tiskati bez truda životinjo. Hvala vam doktorice, hvala.
a ja mislila da se 3. rodi ko iz šale
ja sam razmišljala- :shock: :shock: kaj nešto može ovoliko boljeti,a da ja to preživim?!? gdje je meni pamet bila?nešto za boloveee..tko će me natjerat da ponovo rodim,a hoću bar 2 djece...neću epiduralnu,neću drip,miči mi taj CTG s trbuha,sve me smeta,neću ležat na boku hoću na leđa-umrijet ću ako me sad ne pustite leć na leđ-na leđima-blažeeeeenooooo-izgon-ajme razletjet će mi se glava(tiskala krivo),tiskam,tiskam...vadite ju van,nemrem više!joj hvala bogu,gotovo je. kad sam ju dobila na prsa-ajme sirota moja kako je izmučena!!
prvi put-iscudjavanje +razocaravanje + umorna sam, ja bi malo zaspala
(nalijeganje na trbuh, puno savova, beba 4400) kasnije totalna euforija ja sam rodila, ja sam stvarno rodila, rodila sam
drugi put-tako sam umorna, moram pomoc bebi, moram pomoci bebi, slusaj ih, slusaj ih, ajme odakle mi snaga, odakle mi ova snaga (beba 4250 bez pucanja i savova) nakon poroda opet euforija plakanje i smijanje-ajme ne mogu virovati uspila sam a bila sam umorna, tako umorna
(ovi moji umori rezultat su 2 noci trudova prvi put i 1 noc trudova drugi put jer nisam oka sklopila)
disi, disi, da beba ima dobru srcanu radnju i istina je samo zbog mojih 15 sati disanja on je imao srcanu radnju kao da nije bio u kanalu satima sa pupcanom vrpcom obmotanom oko vrata.
za to sam jako ponosna i znam da sam puno ucinila za nas oboje.
a drugo.. hoce li me ipak pustiti u kadu, i pitala svakog ko je prosao, jel mogu ja u kadu? cak i anestiziologa koji mi je rekao..ja mogu samo da te uspavam
i sledece sto mi je prolazilo kroz glavu.. da li je moguce da ostane tako zaglavljen i da li ce ikada proci kroz moju karlicu i da li bi carskim mogli da ga izvuku i bila sam sigurna da cu zavrsiti na carskom jer on nece izaci posle 3 sata napinjanja..
cekali su odluku bivse nacelnice koja je stizala na posao svaki cas, da vide sta ce.. zato sam mislia, evo ga posle svega odo ja na carski..
medjutim zavrsilo se dobro, a kad se rodio, olaksanje i neverovanje, sta je toliko dugo cucao u kanalu kad je mogao ovako fino napolje :/
Za vrijeme trudova me morilo što zidni sat u rađaoni ne radi, jer nisam imala ideju koliko to sve traje, a onda jedno veliko pitanje u mojoj glavi: Kako ikome normalnom padne na pamet ovo ponoviti?????????? - Brzo sam svatila da bi ja opet
Ovu temu sam čitala i prije negoli sam išla rodit i baš me zanimalo što ću mislit.. i onda....sve je išlo toliko brzo da jednostavno nisam stigla niti mislit
, što mislit-sad da bih se sjetila pojedinih detalja moram pitat MM
Ja brojala plocice na stropu.... i to neznam ni ja koliko puta i nervirala se jer mi nije bas uspjevalo zvog trudova koncentrirat se na brojanje
Moć negativnih misli
Meni je zadnjih sat i pol stalno išla misao-jao ne, bit će carski!
jer kad je trebalo tiskati uvijek bih pomislila - samo ću 6 sekundi tiskati jer dulje će krasti kisik bebi a meni pucati kapilare...? pa još crnjaci na temu zdravlja bebe (izbjegla sam preporučena genet. testiranja)
i najgora misao - pa ja uopće ne bih trebala imati ikakve misli, zato mi je izgon tako grozno dug (30 tiskanja) je bilo), pa to je beznadežno da ni u porodu ne mogu stati s mislima !
ali - nije bio carski, i beba izašla skroz OK
no očekivala sam da ću uz samo jednu primalju i izvan bolnice biti opuštenija.
ovo je kao da sam ja pisala, malo drugačija situacija i ljudi ali skroz slično, pogotovo onaj dio vezano za disanjedisi, disi, da beba ima dobru srcanu radnju i istina je samo zbog mojih 15 sati disanja on je imao srcanu radnju kao da nije bio u kanalu satima sa pupcanom vrpcom obmotanom oko vrata.
za to sam jako ponosna i znam da sam puno ucinila za nas oboje.
a drugo.. hoce li me ipak pustiti u kadu, i pitala svakog ko je prosao, jel mogu ja u kadu? cak i anestiziologa koji mi je rekao..ja mogu samo da te uspavam
i sledece sto mi je prolazilo kroz glavu.. da li je moguce da ostane tako zaglavljen i da li ce ikada proci kroz moju karlicu i da li bi carskim mogli da ga izvuku i bila sam sigurna da cu zavrsiti na carskom jer on nece izaci posle 3 sata napinjanja..
cekali su odluku bivse nacelnice koja je stizala na posao svaki cas, da vide sta ce.. zato sam mislia, evo ga posle svega odo ja na carski..
medjutim zavrsilo se dobro, a kad se rodio, olaksanje i neverovanje, sta je toliko dugo cucao u kanalu kad je mogao ovako fino napolje :/
Baš ništa! Tabula rasa!
Nisam baš puno razmišljala ni o čemu. Pjevala sam si potiho pjesmice za opuštanje.
sad vidim da imamo slicnu pricu, hmm vidim u potpisu da je septembar 2009, hmm sve je to do rasporeda zvezda, sigurno su nam i bebe slicneovo je kao da sam ja pisala, malo drugačija situacija i ljudi ali skroz slično, pogotovo onaj dio vezano za disanjedisi, disi, da beba ima dobru srcanu radnju i istina je samo zbog mojih 15 sati disanja on je imao srcanu radnju kao da nije bio u kanalu satima sa pupcanom vrpcom obmotanom oko vrata.
za to sam jako ponosna i znam da sam puno ucinila za nas oboje.
a drugo.. hoce li me ipak pustiti u kadu, i pitala svakog ko je prosao, jel mogu ja u kadu? cak i anestiziologa koji mi je rekao..ja mogu samo da te uspavam
i sledece sto mi je prolazilo kroz glavu.. da li je moguce da ostane tako zaglavljen i da li ce ikada proci kroz moju karlicu i da li bi carskim mogli da ga izvuku i bila sam sigurna da cu zavrsiti na carskom jer on nece izaci posle 3 sata napinjanja..
cekali su odluku bivse nacelnice koja je stizala na posao svaki cas, da vide sta ce.. zato sam mislia, evo ga posle svega odo ja na carski..
medjutim zavrsilo se dobro, a kad se rodio, olaksanje i neverovanje, sta je toliko dugo cucao u kanalu kad je mogao ovako fino napolje :/
1. porod:ajme šta je meni ovo trebalo,evo još jednog joojjjjjj,hoće li ovo više završit,hoće li mi netko dati šta za jest,ja sam gladna,žedna,ma kako ću ja rodit,ja sam premala,zar je meni baš sada tako hitno trebalo dijete...(u tom trenutku su me odveli na kozlića i riješili muke) 2.porod:diši,diši evo sad će još jedan,diši,diši aaaaaa....,gladna sam,hoću li rodit prije izmjene smjene ,ma moram ,istjerat ću ga makar me šivali 2 sata,e sad sam stvarno gladna,baš sam izabrala široku spavaćicu,evo ga,ide,ide,diši, diši,evo i doktora,ma super sad nema šanse da ga pustim(i stvarno sam ga ščepala za ruku),ma riješite me doktore,vidite da neće,dajte me na kozicu i gotovo(za ne povjerovat ali stvarno me je poslušao i rodila sam za 15 min i u noćnoj smjeni) tako da sam stigla i na doručak ali nažalost nije mi tako prijao kako sam mislila da hoće!!!!!
Prvi porod: "budi živ, molim te, budi živ" - ostavljena tri sata sama u rađaoni, bebač šetao kroz kanal naprijed nazad ko zna koliko dugo
Drugi porod: ništa!
zapravo borba same sa sobom da me crne misli ne napadnu,
nestrpljiva da ga vidim
Prvi porod-carski,Ajde laku noć(opća anestezija)
Drugi- a jesam i ja budala,odakle svi ti ljudi, sestro ne mičite se odavde,pa ovo je ludo,koliko još????
Sestra: rodili ste!
Ja: ma ne zezajte!
Ja to ne mogu, ja sam u paklu, idem ja doma i sl.A kad je izišao: "Ima li još što za izić?"
prvi put - ja to mogu, samo da je on dobro, jos malo...
drugi put - pa kad ce ti cesci i bolniji trudovi, kolko jos
taman kad sam pomislila da cu umrijet i pitala se kako ce se MM snaci s bebom bez mene, poceli su vikat "cura, cestitaamo!"
Drugi put - razmišljala sam o tome da ću uskoro primiti svoju curu u ruke. Prvi put - Hoće li ovo zauvijek trajati?
Drugi porod, tj. izgon je trajao puno kraće - cca 20 minuta - od prvog koji je trajao punih 3 sata. Razlog što sam imala ljepše misli na drugom porodu je vjerojatno taj što sam sve već jednom prošla i znala sam koja sreća dolazi na kraju.
Samo o tome kako me boli i molila da dijete izadje sto prije vani
prvi puta: nakon 10min dripa-pa ja grizem kolica s ctg-om, bljak ovaj metal, nakon 30min sigurno ću umrijeti, valerija je rekla kad misliš da si gotova onda je kraj i ovo je najgorih 30min mog života-bolnica me neće vidjeti
drugi put: pa ovo je već gotovo, zubar i bikini zona duže traju
Kod prvog poroda sam bila skoncentrirana na sat, kada će sljedeći trud i oni nesnosni bolovi,a kroz glavu mi je prolazila misao NIKAD VIŠE!
Sada planiram drugu trudnoću i nadam se da ću više uživati u tom događaju i isćekivanju onog malog,predivnog smotuljka
Bila sam uvjerena da cu umrijeti. Molila sam doktoricu nek mi pod hitno naprave carski dok nije kasno!
Pred kraj, kad sam pocela tiskati: "umrit cu, ali cu roditi to dijete.." :D
ajme meni
tri dana sam bila u predrađaoni i slušala sam kako žene vrište visoki C pa sam rekla da ja neću vrištati
zadnjih sat vremena kad su trudovi već jako boljeli sam se samo pokušavala opustiti između njih i uživati kak mi je dobro
(Sa strahom)Sad će ti veliki bolovi...sad će ti bolovi...sad će ti bolovi....
Moram li reći da nisam dočekala te velike bolove.Malena se rodila u 4 kratka i mlitava truda.
meni je stalno prolazilo da ću kakat...
na kraju ne znam jesam li ili nisam...
Prvi put: oh, da mi je samo moj tata ovdje8nemam pojma otkud baš on da mi tada dođe napamet)
Drugi put: Bože, kad će ovo završiti?
Treći put: Oh, kako da mi padne na um da još jednom rađam, luda ženo, kretenušo, sad trpi i šuti! I hoću kući!
Nakon trećeg puta me bilo malo sram što sam govorila da hoću kući, ali su babice rekle da sam bila skroz cool, i da svi nešto bulazne dok rađaju
između trudova sam mislila kako sam već pomalo gladna, ako to potraje hoće mi netko donijeti štogod za jesti, a u trudovima sam pazila da dišem kako treba (samo diši ludo i baš ti je onda super). onda je krenuo izgon i čak sam doktoru ispričala kako ja neću vikati da ne plašim druge žene (mene je ona prije ful splašila) a treba mi snaga i ono "mogu ja to". kad je izašao nije odmah zaplakao a pošto sam imala zatvorene oči idem ja opet tiskati (zbunila me pupkovina) kad MM viče "beba je vani, tu je" a ja "gdje?" onda mi ga babica dala na trbuh i dalje ne znam, jednostavno sam ostala bez teksta...
Hm...upomoć...nakon onih ne tako bolnih trudova od 10-ak sati predrađaone, a ja mislila da ne može jače...kad me dr. počeo ručno otvarati počela sam vrištat: ' zašto se derem kad mrzim kad se neko dere' ...' Ja sam pišulja, slabić' ' molim vas jedan carski rez' ' kako to mislite doktore da serem ko na livadi ina koju granu da se uhvatim???' da dr. je bia jako maštovit tako da sam samo zamišljala tu livadu i nuždu br. 2...Pred izgon 'ostavite mi noge namiru, ne mogu ih više raširit...Kad je beban izaša blaženstvo...nikad ovo više neću doživit...predivno...Naravno do brace ili seke
ja sam samo razmišljala da kada izađe naš prvi malac da se drugi kojim slučajem ne okrene naopačke pa da onda ja moram završiti deset metara dalje na stolu za carski..nije neka baš misao ali eto ja sam bila u strahu. kada je prvi blizanac rođen tako sam plakala od sreće ali nisam imala puno vremena jer sam odmah išla u izgon drugoga koji je samo skliznuo dolje..držala ga 2 ginića da se ne bi okrenuo unutra....kada je i on izašao vani (s 3x pupčanom oko vrata!!!) tek tada sam odahnula....bojala sam se jel sve ok..jer u onih 10 dana koliko sam bila u bolnici prije toliko toga se strašnoga događalo ženama koje su s odjela otišle u porod da sam u rađaoni bila ko led smrznuta.......
nakon cijele noći čekanja na stolu da počnu trudovi, sat i pol nakon dripa počeli su trudovi...nisam ni znala šta me snašlo...mislila sam da ne može gore, jače boljeti. beba se nije spuštala, ja se nisam otvarala...pet prstiju nakon dva sata mučenja i dahtanja (od kojeg mi je btw muka)...čujem dr kako dogovara sekciju oko 12 sati...kaže neće me dugo mučit...ja gledam na sat, ono 10! mislila sam "nema šanse da izdržim još toliko, uspavajte me odmah, ja ovo više ne mogu, uspavajte me odmah, dajte mi nešto protiv boli, samo nek prođe"...u tom mom razmišljanju, 20 minuta kasnije, prekine me nagon za tiskanjem. onda nisam mogla vjerovati da je počelo, bila sam presretna, rodila za deset minuta.
Kad sam imala trudove sam u glavi pjevala onu pjesmu od psihomoda Boze cuvaj, Boze sacuvaj. Trenutak prije poroda sam htjela nekako nauditi doktoru koji mi se nalaktio na trbuh. Dvje sekunde poslje poroda sam mu se zahvaljivala.
Tijekom ležanja i truđenja, u boxu do mene žena rađa 6. dijete i konstantno jauče: pa kad je 5 puta rodila, mogla je skužiti i prije da BOLI
Dobila drip i neku drogu, žena u susjednom boxu rađa, a ja imam nagon za tiskanjem - jedva kažem MM: daj odi po nekoga, mali hoće van, ne mogu više. Rodila 10 min nakon susjede...
Tijekom poroda: hm, nije tako strašno... Nije tako strašno... Gle, rezat će me... BOLI!... Tko je lagao da epi ne boli????
Ako ću opet rađati, samo carski dolazi u obzir. Za 2 minute sam se predomislila, naravno.
Jos si se i rano predomislila
za vrijeme 1.poroda-nikad više
za vrijeme 2.poroda-nema šanse, nikad više -)
Doktor i babica: Prodišite još jedan trud u sljedećem ćete jako stisnuti i beba je vani.
Ja: (mislim) Bože moj što ako me lažu.
Sva sreća nisu lagali
Kako smo bebu željeli i sanjali dugih 6 godina jedino sam mislila"Hajde izađi malena da te konačno tata i mama upoznaju"
Posljednje uređivanje od bodo : 05.07.2010. at 14:05
Prvi porod - nemam pojma. Drugi - samo da je ziv i zdrav i bez deformacija! (prije 5 dana
Prvi porod- omg...umirem...gotova sam...koristim zadnji atom snage...ne mogu više...hoću dooomaaaaaa
Drugi porod-ček ček malo, jel oni to meni stavljaju jastuk iza leđa????....kaj je sad rekla, da tiskam??...halooo, pa kaj je njima, pa ne rodi se samo tak....boli me 80%manje nego kod prvog poroda...curica, rekli ste curica??? kaj rodila sam??
prvi porod prije skoro četiri godine: ajme dajte me pustite nek umrem, ne mogu ovo trpiti ni sekunde više....punih 20h trudova od 10 min i manje....strašno
drugi porod prije pet dana: evo još jedan, jao kako me boli, znači beba je bliže...ajde bebo (na glas sam izgovarala dok se mm i babice smješkale) ajde srećo moja, evo još samo malo.....što ste rekli još tri ovakva truda???? ja to mogu, evo nas, ajme osjetim kako se gura i izlazi iz mene....kosica se vidi? jao evo jeee.....kako mi je lijepa, najljepša djevojčica na svijetu....i takva zamazana, curo draga pa kao da si se u bijelom blatu valjala....hahahaha dojim bebu moju malu....ne mogu vjerovati da je ovo moguće...
ovoga ničega nije bilo prvi put, odnijeli ga na ispumpavanje želuca, pa u inkubator, nisam ga do sutra ni vidjela....
ali drugi porod za svakome poželiti...presretna sam!
samo sam mislila : molim te bože da ne rodim u autu, pa onda molim te bože da stignem do rađaone i kad sam se konačno popela na stol za rađanje... pa dobro gdje je taj doktor šta ove dvje srednjoškolke rade, o ne ne znaju je li vodenjak ili bebina glavapa dajte mi doktora a mlađa od njih reče "ja sam doktorica"
Ja sam vikala da ću se iz ovih stopa dići s kreveta i otići kući.
A kroz glavu mi je prolazilo....joj, da mi je samo malo odspavati, pa da nastavimo kasnije
A i inače - nikad se nisam bolje odmorila nego između 2 truda!
'umrijet ću koliko me boli'. grozan porod. 9 sati na dripu i nikako da se otvorim dovoljno. kad bi bar nestalo struje da ne gledam ctg i zašto pobogu nisam tražila epiduralnu
Iako sam hrabro i nadobudno ušla u rađaonu sa namjerom da "sve ide prirodno",
ipak sam tražila nakon nekog vremena nešto protiv bolova (i mislim dobila Donaltin)
koji me lansirao u neke druge svjetove,
tako da sam između trudova, imala neke crtiće u glavi,
a onda kada bi trudovi počeli sam si mislila:
"Skoncentriraj se, ovo je važan trenutak u tvom životu, prestani se glupirat!"
i
"Nemoj plakat, nije strašno, nemoj da Marko misli da te boli da se ne prepadne, možeš ti to! Ajde, diši, diši!!"
Moj je cijeli porod bilo induciran, klistirali su me, prokidali mi vodenjak idali dripove...
kroz trudove san mislila, uf kad će ovo više stati, kad je ta pauza između trudova o kojoj su mi svi pričali, zašto je ja neman... pa san se okretala i savila ruku u dijelu gdje mi je bila stavljena infuzija (drip), pa san mislila evo sad san slomila i iglu u ruci, pa će mi morati još i to rješavati uz sve ovo..
a kad san počela tiskati mislila san ne mogu, vratite je nazad!
objasnjavala sam mm da ovo dijete sigurno nece imati bioloskog brata ili sestru, da NEMA SANSE da ja ovo ponovim, vikala sam da ocu na carski, molila da mi opet puste epiduralnu... i mislila sam kako je samo okrutna ova babica, ja tu placem a ona nista...bas nema milosti
Pravila pisanja postova
Odgovori s citatom