 |
|||
jubysuosjećam...
Moj bebač je 15mjeseci, još uvijek dojimo i tako se i uspavljivamo.
Do prije par mjeseci sam kukala kako se ne mogu naspavati, često se budio, ali s vremenom su ta buđenja došla do 1, nekad 2 buđenjaja sam odmornija, bebač se vjerojatno umori više jer je počeo hodati, istraživati...ja sretna. Konačno!
juby prvotno napisa
Joj da se prijavim i podijelim s vama svoje frustracije. Naime M. koristi cicu kao utjehu, umjesto dude. Dudu neće ni da pogleda. I tako stalno. Ponekad je lakše, a ponekad koma. Kao recimo otkada sam počela raditi pa se još ranije ustajemo. Prošli tjedan, ovaj vikend i prošla noć su nam jako teške. Svkih pola sata se budi, traži cicu. Neće vodu, neće dudu. Ne cica da vuče, već laganica poteže, baš za utjehu. I to traje pola sata, ja se ukočim ležeći u istom položaju, a ionako imam problema s leđim. Ujutro se jedva ustanem koliko me kosti bole. Vrijeme nam ne ide na ruku. Valjda je to samo "faza" i bit će bolje
Isto kao i kod mene... Em sto sam sad jos i prehladjena...
Nadam se i ja da je faza, tjesim se tim
Bar mi se cice malo odmore na poslu
... S nestrpljenjem cekam kad cemo doci na bar 3-4 budenja umjesto ovog ludog ritma.
Ja sam vise luda od nespavanja, ne secam se kada sam spojila 3h u komadu... davno bilo. Od kad bebac ima 4-5meseci, do sada kad ima 7 milion budjenja. A sto je najgore cica vise ne pali za uspavljivanje. Budite srecne dok se uspavljuje dojeci, kad ne moze tako sledi nosanje... a nosati bunovan po noci 10kg nije lako. Ja sam se odavno pomirila da nije faza, da je moje dete los spavac. Jos je puno gore od kad je naucio da puzi pa krene da puzi u snu, pa ustaje, pa ga to budi... Jedino sto pomaze je da se pomirim sa tim, ne gledam na sat, ne brojim budjenja i cekam da prodje.
Evo iz mog osobnog iskustva tj, buđenja mali milion puta napokon smo došli na 1-3 budjenja noću što je super jer sam napokon naspavana iako se on budi oko 5.30-6.00 h ali u 20.00 h spava, nama je trajalo od 4 do 9 mj. onda smo dobili 3 zubića u tjedan dana i spavanje se malo popravilo, iskreno mislila sam da nikad više neću uspjeti odspavati 3 sata u komadu. Počeo je puzati i sve više hoće na nogice tako da se izmori preko dana, a i dnevno spavanje nam se popravilo sa 40 min na 1-1,5 sat za nas je to ogroman napredak jer je on oduvijek spavao preko dana najviše 40 min. u komadu, samo da Vas utješim da će prooći, sve su to faze, tako da ne znam koliko će ova naša trenutno spavalačka trajat (ja se nadam što duže)i!!!!!
moja beba ima 4 mjeseca i spava cijelu noc probudi se oko 4 pojede i samo ga stavim pored sebe okrenem mu ledja on se igra rucicama guguce al nakon 15 minuta sam zaspi
hehe, da se prijavim, još smo tu
ali dobro, sad odspava i po tri sata u komadu (nekada i četiri, ali nekada i sat i pol) pa onda opet tri, i onda ujutro sisanje (možda i u ostatku noći, ali tad sam ja oduzeta pa nemam pojma)
i po danu i dalje odspava po sat vremena sama, a onda ja moram leći pored nje
ja bih se samo pozalila, nocas se budio svaki sat, nekih zadnjih 2 tjedna skroz je pokvario spavanje, morala sam nocas otic u dnevnu da se smirim. kako uspijevate ostat cool? bas sam tuzna.
Pa nemoj biti tužna, tako je i to prihvati. Mi evo zadnje dvi večeri ne spavamo po noći nikako, ali se zato presvlačimo kakamo, mazimo se, štucamo i dođe jutro...
ma ardnas, znam, nemam sto bit tuzna jer lose spava, tuzna sam sto to tako lose prihvacam, to me budjenje tako iscrpi i onda nocu reagiram bezveze (ne prema malcu nego onako mrmljam sebi u bradu i osjecam kako mi se nervoza penje). ustvari mi je bed sto je malac lose spavao prva 2 mjeseca, onda je neka 2 mjeseca bilo super, onda se relativno pokvarilo ljeti a sad je grozno. znam da su faze i losi i dobri periodi, al ja sam naivni optimist i uvijek se nadam da ce ove dobre potrajati. a najvise sam tuzna sto sam nocas na x-tom budjenju u sebi mantrala da ne zelim vise djece. (a ustvari znam da zelim)
Posljednje uređivanje od hatatitla : 04.10.2011. at 09:44 Razlog: tipfeler
ajme draga, što sam ja sve znala pomisliti u budnim noćima, pa što?
jednostavno nismo svi isti i ne reagiramo jednako.
mene i sad kad nešto probudi a da nisam odpavala svoju mjeru, ja sam neubrojiva.
boli me cijelo tijelo i ne mogu ni misliti ni raditi, san mi je nužan da bih normalno funkcionirala...
dobra vijest je da p r o đ e i da ti dijete taman kad misliš da više ne možeš počne spavati, tako da se brzo zaborave te noćne radosti!
sve do idućeg puta, koji je upravo pred menom...
pa ne uspijevamo.
ja usred noći i psujem i vrištim i bacam papuče... i svašta.
jer nije normalno da čovjek toliko dugo ne spava; negdje moraš puknuti.
ne kažem da je moj "model" dobar, ali ako tebi paše plakati, čitati, plesati... go for it!
mi smo na godisnu i pol i 2-3 budjenja
najcesce nista ne pali pa smo u fazi oplakivanja (i ja i on)
16 mjeseci nespavanja... njegovog urlanja, bacanja po krevetu, zavijanja, vrištanja. Sve smo pokušali, ali sve osim zadaviti ga jastukom... Šala naravno, ali u očaju sam i to mrmljala. Ako se probudi samo 3x MM i ja slavimo. Kada je čovjek tako očajan od nespavanja, nema toga što neće pomisliti. Ja sam rekla da sam rodila čudovište, da više ne želim djece, tko je rekao da je prekrasno biti mama...ma svašta. A onda svane novi dan i vidim njegova dva smeđa oka i blistavi osmijeh i to sve zaboravim. Okrenuli smo krevetić, kupili glazbeni vrtuljak, stavili ga s nama u krevet, kupili jantarnu ogrlicu, končić oko ruke, svetili krevet i stavljali krunicu i bijeli luk, mazali zubiće gelom koji košta 100 kn, davali dudu i bocu od očaja iako je isključivo dojen, sve je on to bez pol muke odbio, siku odbije, uvezli smo kolica u sobu, i tamo se derao, ni ljuljačka nije pomogla... ništa i ništa. Kada on zapadne u svoj delirij urlanja ne pomaže da ga maziš, pjevaš, da plešeš, da ga nosiš... baš suprotno - on ne želi da ga diramo, svaki put kada ga taknemo on se dere još više i baca se. Koliko sam ja noći i dana proplakala, davno sam prestala brojati. Onda se MM i ja već živčani od silnog njegovog naderavanja ustanemo, doručkujemo ili kasno večeramo u krevetu, upalimo si malu lampicu i kada vidi da smo mi tu ali da ga ne diramo već pričamo dođe kod nas i uzme mob pa se igra ili bocu s vodom i tako zaspe ponekad, nekad tako skupa budni dočekamo jutro. Nema toga tko bi me utješio, jer onaj tko to nije prošao ne zna kako je. To nije jedan tjedan, vikend, mjesec... to je svaka noć od njegova rođenja. On zna bez prestanaka urlati od 3 do 6 h ujutro. Ima ljudi koji ne vjeruju da može toliko plakati... može, može. Ne plakati - URLATI, zavijati, kreveljiti, a ja ne znam kako da ga utješim, kako da ga umirim i uspavam. Da li smo očajni... jesmo... da li znamo kako poboljšati njegovo spavanje... NE jer smo probali stvari koje ne vjerujemo i koje nikada ne bi napravila da nisam na rubu snage. Pomoglo za sada nije ništa. Još uvijek ponekad čujemo neku novu ideju, probamo ju ali baš ne vjerujemo da će pomoći. Samo nas vrijeme njegovog odrastanja može spasiti i dragi bog da nam barem drugo dijete bude spavač, a to mi je najveća želja poslije toga da je živo i zdravo.
slavonka2
A da mu pokušate crtić upaliti u tom stanju?
prošla sam ovo dva puta i znam kako ti je
kod nas je prvi puta trajalo do četiri, a drugi puta do tri godine, a jednim dobrim dijelom se preklapalo, pa smo imali dva sata dnevno/noću kada bi obje spavale
tresli smo se od neispavanosti i nismo našli rješenje
završilo je i sad nam je lijepo, spavaju kao dva puhića
da naglasim, završilo je kada su posve prestale spavati preko dana (čak ni onih 10-ak min u autu ponekad) i kada smo ih ujutro zajedno budili
i dalje spavaju devet do deset sati dnevno, a kada su na toj satnici onda spavaju dobro. ako jedan sat spavaju dulje ujutro navečer zaspu tri sata kasnije
slavonka2, da li ste pokušali jednostavno ga ignorirati? Ili upaliti svijetlo, staviti muziku , ne dječju, nego nešto brzo, bučno, drugačije, da se iznenadi, metalce, punk, Brick in the wall...i praviti se da spavate. Naravno da ćeš ga paziti, ali on to ne smije primijetiti.
Nama to nije sprečavalo buđenje, ali je urlanje. A sve je bolje od plača usred noći. I šetanja u mračnoj kući u 3 ujutro kad svjetlucaju satovi, svjetlaca sa TVa, frižidera, sata od struje, modema...O, da sve znam.
Anemona, večeras sa nama ide laptop u krevet ...hhehhehe... jer kod nas vrijedi pravilo da nema TV-a u spavaćoj sobi. Inače on ne gleda niti jedan crtić koji smo mu probali pustiti, voli samo najavnu špicu od Tigar i Pu, pa mu to pustimo. Ne znam više u toj dobi što bi njemu bilo zanimljivo. Zaljubljen je u reklamu od skupljanja Konzumovih bodova, ono kada pjevaju balončići - duplo je duplo.... koliko sam shvatila voli kada pjevaju, jako. Ostalo mu brzo dojadi. Ako imate kakav prijedlog za crtić - savršeno bi nam došao, a ja idem kopati po netu da vidim šta bi mu možda skrenulo pažnju od naderavanja.
Ovca_i_janjad, nemam riječi i kapa do poda... možda i nas čeka to isto, pa ću jednoga dana sama sebi skinuti i nakloniti se. Uživaj u svojim malim spavačima barem ponekad, jer čovjek počne cijeniti noć, mir i san tek kada to izgubi.
Ignoriranje je jedino što za sada pali, ali dugo traje. Mislim mi smo tu, pravimo se da spavamo, malo i kunjamo, a on sjedi ili stoji i urla, urla i urla. Glazbu osim dječje nismo pokušali, ali evo još jedna ideja koja je super. Stvar je u tome da kada on zaspe nakon urlanja i našeg ignoriranja, spava max 15 min, i sve opet ponovo. E to je ono što nas ubije. I tako 5 x u noći... i već sviće, moram ustati a od cijela noći spavala cca 3 h u komadićima.
Ja sam imala period kad nisam mogla da prihvatim da je dobro spavao pa odjednom uzasno. Pa poredila period pre i sada, pa poredila sa drugom decom, pa se ceo dan bavila time koji metod da primenim... uopsteno, bila sam opterecena njegovim spavanjem. I bila nervozna, nekad vikala na mm-a, jer na bebu ne mogu. Isto kao kod vas, ujutro kad vidim taj lepi osmeh sve prodje, pa kako se priblizava vece imam strah od noci...
Mnogo mi je lakse od kad sam prihvatila njegovo nespavanje kao takvo, ne pokusavam nista, cekam da prodje... ne mislim o tome. Imam i sada krize, ali redje
Crtić noćas nije upalio... nakon što smo po 30x vratili špicu od tigar i pu, postalo mu je dosadno. Pa se nakon 15 min mira opet derao. Trajalo je od 3.30-6 h, nakon toga je zaspao na pola sata i sve opet ponovo. Ustali smo se svi jer je bilo neizdrživo.
Večeras probamo glazbu.
Slavonka a dijete ti spava po danu?
Ja opet imam nespavača - ok, ne tako drastičnog kakva mu je bila sestra ali ipak se budi 4-6 puta tijekom noći. S njom sam izdržavala nekako (hm, lako mi je sada reći) ali sada sam em starija, em umornija...i teško mi je. Ne svaku večer jednako ali puknem tu i tamo (plačem od muke, proklinjem, sikćem, bacam, treskam stvarima, ma svašta). Plus što po danu spava po pola sata, nosio bi se non stop jer ga pere separacijska anksioznost i tak...
Nemam niš pametno za slavonku2, samo sam se došla požaliti i sama!
Spava u jaslicama cca 1-1,30 h. Nekada kažu tete i manje jer zadnji zaspe, ali nikada duže. Ide spavati oko 20.30-21 h jer ne može više izdržati. Imali smo period kada samo ga stavljali spavati u 22 h, ali nije se ništa promjenilo. Samo je teže zaspao i budio se u 6 h ujutro, a bio je još manji nego sada. Po danu je tek oko 9 mj počeo spavati duže od 30 min u komadu. Do tada je to bilo 10-20 min puno puta u danu. Pokušala sam da spava u svom krevetiću, tamo di kuham, pored televizora u dnevnom, u šetnji u mei tai-u, u kolicima... ništa nije pomagalo. Sada se to malo kao sredilo, ali noćno je koma. Spasimo se jedino ako idemo spavati kada i on, ali onda trpi pospremanje, roba koja stoji i čeka pranje i peglanje. Priuštimo si preko tjedna urnebes u stanu a idemo spavati, a vikendom spremamo stan, jer oboje radimo. Slomljeni smo od nespavanja i rada, a kada dođemo doma ne znamo što bi prije. Ja uspijem malo napraviti kada njih dvoje odu igrati se... Ali dok skuham za sutra i završim ručak za danas, dok jedemo i malo oko suđa već je 20 h (ja radim do 17h, pa dok dođem kući...) i već kreće ritual oko spremanja na spavanje.
Kod nas je bila prva cura nespavač, budila se je svakih 15 min i cicala.
dok je prestala cicati opet se je budila, s vremenom mrvu manje....
Sad ima 5 god. i iza sebe operaciju mandula i problem saprohodošću nosića, a pregledi ne ukazuju
nikakav vidljivi problem.
Pitam se da li je njoj oduvjek nešto smetalo u grlu, nosu i ometalo to spavanje, a
s obzirom da su mali teško da objasne u čemu je problem.
Sad idemo na testiranje intolerancije na hranu koja prema opisu može biti uzrok
svakakvih takvih poteškoća...i moram priznati da ulažem nadu da bi tu nešto otkrili i konačno
pokušali pomoći svom djetetu da se budi bez podočnjaka.
Ovakav ti je i nas dan, kad on zaspi, na brzinu tusiranje i u krevet, inace bismo skapali od umora. Lom po stanu, pospremanje vikendom... sta ces, vaznije je ostati zdrav. Nama je malo bolje od kad ne dam da spava popodne. Jeste naporno zanimati ga stalno necim, ali kad tako umoran zaspi, bolje spava.
Slavonka, oh da - prosla sam ja isto sa starijom. Ta se nije mogla iskljuciti do svoje 3-ce godine. Jela je svakih sat vremena, ali doslovce i po danu i po noci, bila sam sama u bijelom svijetu i nisam imala ni muza (koji je radio taka posao da je bio trajno odsutan) ni svekrvu niti mamu da mi pomognu, apsolutno je sve bilo na meni. Sjecam se jednog jutra kada sam u 3 ujutro sjedila na kuhinjskim stepenicama, gledala u kuhinju u kojoj je bilo cijelo more bocica za oprati i sterilizirati (a nisam stizala zbog bebe), dijete vristi u sobi, a ja sjedim i ronim gorke suze. Mislim da se u tom momentu vec nekoliko dana nisam bila istusirala niti pocesljala, dosla sam do faze kada sam sazaljevala samu sebe pa onda do faze kad sam lagano otisla na zivce - tremor, sumovi u usima, nagle navale hladnog znoja, aritmija srca, gubljenje teka... doktor mi je cak propisao Valium (kojeg nisam pila jer tako izdrogirana kako bih se brinula o djetetu!?). Cak i kad je pocela hodati, bez obzira sto sam ja sa njom stalno bila na zraku (imala u to vrijeme 45 kg), opet se budila po noci, a sa dnevnim spavanjima prestala je sa godinu i 3 mjeseca - bila je kao na mlazni pogon, a ja bez volje za zivot.Ali - prezivjela sam (jest da su mi danas zivci malo tanji
Joj žene, čitamo vas i MM i ja... svatko na svom poslu i tješimo se kako nismo jedini i da ćemo preživjeti. Teško je. Ni mi nemamo nikoga blizu od baka ili nekog da nam pomogne, pa se MM i ja krpamo sami. On je znao doći kući s posla, a u pidžami, nisam se umila, oprala zube, nepočešljana, nisam stavila koricu kruha u usta jer ovaj nije ušutio od kako sam se digla. Samu sebe sam zvala - žena iz pećine. Užas. Najgore mi je što se ja osjećam ponekad kao loša majka jer moje dijete ne želi da ga diram, i još gore što ja ne znam kako da ga utješim i što da napravim kada se on tako dere.
ovako i ja
u avgustu je poceo da prespava noc, probudi se oko 5,6 pociki i nastavi do 8, i trajalo mjesec dana, ali onda su krenule cetvorke i sve izasle za mjesec dana, i tad se sve poremetilo i opet je pocelo budjenje po 5 puta na noc...a ja na pocetku nove trudnoce, sa mucninama....
Ajd nekako sam se i navikla ne spavati po noci i buditi se svako sat... Ali njegovo cicanje je postalo tako booolno, vuce u prazno i cucla me ko dudu i nece da pusti... I po danu isto... Bradavice me uzasno bole i sve mi se cini da cu morati nesto poduzeti jer ovo ovako vise nema smisla
Samo ne znam da li da mu ukinem nocno dojenje, ili dnevno, ili oboje... Ili nijedno... Nisam pametna
S2000, znam da si se i ranije zalila kako on povraca , i slabije napreduje (ma i moj je tanan ,a jede fino )...sta kazu pedijatri?
A pedijatri ko pedijatri. Njima je to jednostavno- da prestanem dojit pa nece vise povracat... Iako svaki put kad dodu ti dani cvrsto odlucim da prestajemo s dojenjem, opet kad sve prodje ne bi da prestanemo... Najvise me strah sto smo oba zadnja puta tocno tad zavrsili u bolnici, no mozda je slucajnost... Ne znam..
Iscrpljeni smo oboje, zajedno imamo 56 kila...
U 12.mj idem na 3 poslovna puta od po 4 dana, i vjerujem da ce biti veselo, s cicom ili bez nje
samo zelim reci da duboko suosjecam sa svima koji to trenutno prolazite. i jos nesto- proci ce, samo izdrzite. hvala bogu ja ponovno spavam!
Moj sin ima svega 5 i pol mjeseci i do sad je cicao jednom, maximalno dva puta noću.... Unazad 10 dana počela su cjelonoćna nacicavanja što je mene malo šokiralo.... dijete jede više po noći nego po danu... Ako ne dam cicu, može se drečat do beskraja, a ja sam toliko umorna da na kraju popustim.... Znam da se radi o malom djetetu, ali stvar je u tome što ga kao prvo ne znam niti na jedan drugi način uspavat, a kao drugo doktorica nam je zabranila da ga hranimo noću pošto sa 5 i pol mjeseci ima 11 kg (72cm je dugačak). Dojen je. Rođen je sa 4330g i 54 cm.
Moram li se pomiriti sa ovom situacijom?
Je li to zbog zubi?
Počela sam malo sa dohranom.... Par puta je pojeo malo banane... Ništa mu ne paše.... samo cica, cica i cica....
Nisam znala da ću tako reagirati na ta noćna nacicavanja.... Ovu noć mi se doslovno tlak dignuo opasno, plakalo mi se opasno, imala sam knedlu u grlu i najrađe bi vrištala skup s njim... Vjerojatno od neispavanosti....
čitajući ove vaše postove čini se da se MORAM POMIRITI SA OVOM SITUACIJOM!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!
da,
i izbaciti bananu tako malom djetetu
ja bi se samo ubilježila. ne spavam otkad se rodio. sad mu je 9 mjeseci, eto baš sutra. dan-noć on sisa svako uru i po.
ni dohrana, a počeo je jest ima tjedan dana, ne čini razliku. nakon uru i po opet pita sike.
samo ja i ne znam za drukčije jer mu je i sestra bila ista.
prvi put je spojila 3 sata sna s punih 10 mjeseci.
o tome sanjam trenutno ... budna naravski
moja situacija nije ni približno, ni do gležnja situaciji Slavonke2, kod nas sika rješava sve
no, još uvijek se budi, istina, sad prođe i po četiri sata ne buđenja, ali s tim nikada ne možeš računati
pa se dogodi da stavim kolač u rernu, a ona se budi pa MM dođe i pita da li da izvadi, a u rerni biskvit kojeg treba i srolati...
uh, kako budem ljuta (a radi se samo o poslu, ne o nespavanju), i derem se i sikćem... istina, rijetko jer takve poslove (poput kolača i sl.) pokušavam napraviti uz nju (neki dan mi je zeznula zimnicu, sva sreća pa se radilo o tek dvije teglice)
i što je, ne znam ni sama, najgore ili najbolje, zbog toga sam poremetila svoj san pa već mjesecima idem spavati u najranije 3 sata, a kao što možete vidjeti, sada je već deset do 6, a ja sam još budna jer danju jednostavno nemam vremena za sebe - popodne odspava najviše sat i pol, a uglavnom 45 minuta i onda moram leći pokraj nje da nastavi - za to vrijeme tek stignem oprati suđe od ručka, pospremiti igračke i baš kad sjednem i uzmem nešto čitati, evo je
zato sad spavam skupa s njom ujutro do 9, pola 10 (jer osjeti čim se maknem), popodne i kod večernjeg uspavljivanja znam zaspati (noćas sam spavala od pola 1 do pola 3)
mogu si to priuštiti jer ne radim, nisam živčana preko dana jer mi ni inače ne treba puno sna, jedino pati moja kilaža - previše budnosti traži i energiju, a najlakše je trpati se noću dok sjediš za kompom ili dok MM i ja gledamo kakav film...
užas
SikaPika razumijem te u potpunosti
I kod nas je cica još uvijek, hvala dragom Bogu (živjela cica!), u većini slučajeva dovoljna da se ipak ušuškamo dalje...ali isto tako moj malac se sa skoro 17mj. budi i dalje cijelu noć odnosno hoće cicu konstantno, o 4 sata u komadu mogu samo sanjati, a da bude još "izazovnije" (da ne kažem gore) cica ne smije ni mrdnut pa jedva i na wc...
tako da film, hm što je to?!
ja niti ne uspijem kolač u rernu stavit, niti za noćnog, a nažalost niti za dnevnog spavanja jer cica se zove stalnooooo...teško mi je i kuhati i bilo što osnovno napraviti jer se ne mogu osloniti niti na koje spavanje...pitam se samo kako bi bilo da imam drugog starijeg klinca koji bi isto trebao mamu, uspavljivanje i redoviti obrok..svaka vam čast mame s više djece
a evo da stvar bude još gora ja moram posao još i doma nositi pa "kad ti dijete zaspi" odraditi još poprilično sati posla, a naravno da je problem kad ti dijete ne zaspi i spava do jutra ko beba..taj dio s poslom koji je redovita priča nažalost, me najviše frustrira i ne znam kako se s time nositi jer ne želim svoje dijete podleći nehumanim "metodama spavanja cijelu noć" samo zato da bi nekakav pohlepni poslodavac mogao me iscijediti i koji sat noću jer 8-10 sati na poslu isto nije dovoljno...pretužna sam, a 'pomalo' i preumorna pak za taj dio.........
Ovo i ja cesto pomislim, a mislim da je odgovor da kad bismo imale jos jednog klinca ovaj bi bio prinudjen na manje paznje, hteo ne hteo morao bi se prilagoditi. A i mipitam se samo kako bi bilo da imam drugog starijeg klinca koji bi isto trebao mamu, uspavljivanje i redoviti obrok..svaka vam čast mame s više djece
Drage moje nemate pojma koliko mi je lakše dok čitam ove postove jer sam pomislila da ludim u jednom trenutku, iako je mom malom tek misec ipo dana, ja jednostavno nemam snage niti za gledanje. Budi se svakih uru vrimena ili češće, noću iman osjećaj da uopće ne spava, strašno. uz malu od tri ipo koja može zaspati jedino dok pije kakao i masira tuđi lakat (čitaj:mamin) i male pijavice iman osjećaj da će me rastrgat.scena je sljedeća: ja dojim na livoj, mala leži na desnoj strani i štipa moj desni lakat.oboje zaspu, ali trenutak kad se ustanem, mali se budi i urliče tako da moram nazad u istu pozu.nju nekako prebacim u krevet, vratim se leć, jer se ovaj već meškolji i tako cilu noć spavam u dvije poze. ujutro se probudim kao okamenjena, ko fosil.muž spava na dvosjedu jer mista nema. ovo postaje strašno.kao da to nije dovoljno, ima nekih problema sa stolicom,i plinovima pa se prid zoru počne napinjat ko lud, da iman osjećaj da će puknut ka balun,pa mu masiram stomačić i naravno ne spavam.
kokolet
Kokolet, proci ce, da...
Moj je nekako do skoro 3 mj uglavnom spavao ili meni ili muzu na prsima...
I "stenjao" je svaku zoru od 5 sati... I to je trajalo do 3 mj dok ne sazrila probava..
Kod nas ima pomaka: zaspe navecer bez cicanja
mesecima pišući i čitajući na ovoj temi, mučeći se i ne spavajući, pa na kraju dočekavši sretan završetak, poželeh da ovde to sa vama podelim...
mom malcu će za koji dan 20 meseci. od pristojnog spavača na samom početku, postao je spavač-zec koji se trza na svaki zvuk i svaki put urla dok ne dobije da sisa. prošli smo golgotu od guranja u uskom zajedničkom krevetu, preko nekolikonoćnog mučenja sa pokušajima da ga posle svakog podoja vraćam u krevetić, do kupovine velikog kreveta za njegovu sobu u kojem smo nas dvoje spavali zajedno. bilo je raznih noći - od 2-3 buđenja (što je bio uspeh), pa do nebrojenog cimanja sa sisanjem i nasisavanjem do unedogled...umorni i on i ja. dnevno spavanje takođe na sisi, ako nisam pored njega budi se i plače. u poslednje vreme je počeo i da me grize, naročito kad nije jako pospan preko dana, pa se valjda na taj način "brani" od uspavljivanja sisanjem. a kad mu ne dam, urla
čitava ta situacija, kao i činjenica da je pošao u jaslice u kojima neće da spava (bez sise, jelte), a vreme mog povratka na posao se bliži, učinila je da se već neko vreme nosim mišlju da prekinemo sa dojenjem i tako pokušamo da uspostavimo normalnije spavanje.
i, pre neki dan, rešim ja da je kraj. prethodno sam iščitala sve o odvikavanju i uspavljivanju bez sike. odlučila sam da ne uvodim nikakve alternativne načine za smirivanje - ni nosanje, ni ljuljanje, a takođe ni flašicu. planirala sam da ga stavim uz sebe i mazim dok ne zaspi.
tog dana kada smo prestali, situacija mi je išla na ruku - nije hteo da spava preko dana, tako da je veče dočekao umoran. objasnila sam mu da "tete" nema više, da je popio sve i da ćemo od sad lepo i mirno spavati. plakao je 20-tak minuta, na moje prijatno iznenadjenje (kakav je magarčić, očekivala sam celonoćnu deračinu-). potom me je zagrlio i zaspao. budio se još tri puta, svaki put plačući sve manje, da bi ujutro u pola šest samo uzdahnuo, uhvatio me za ruku i zaspao. od tada već nedelju dana spava po celu noć! kao klada!
eto, drage moje, to vam je moje iskustvo. znam da ima dece kojima prekid dojenja ne donese bolji san ( i sama sam se pribojavala da je ovaj moj od te sorte, pa da ga moram nosati po celu noć da se smiri), ali, nama je, evo, sisanje bilo navika koja ga je ometala da čvrsto zaspi. slično kao i duda kod srednje devojčice - čim joj ispadne iz usta, ona se probudi. kada smo ukinuli dudu, mir. imali smo sreće i sad. ja ustajem rano, ali sam odmorna. noć je neprocenjiva, naročito posle dve godine nespavanja.
vama svima od srca želim sličan scenario i da se naspavate što pre!
Posljednje uređivanje od Vishnja : 02.11.2011. at 08:22
Vishnja
valjda će i kod nas biti tako kad za to dođe vrijeme
meni sve ovo za sada nije neki bed pa se ni ne trudim, ali vjerujem u njezin "razum" kad bude trebalo
Toplo preporučam knjigu "Svako dijete može naučiti spavati". Autora više ne znam, ali meni je prije 10 god. Jako pomogla nakon jednog vikenda kada muža nisam vidjela jer smo spavali na smjene... Od tada je sve bilo bolje.
kupila sam knjigu sličnog naslova, očajna što nam spavanje sa malcem ide tako loše. i to posle dve bebe- spavačice kod kojih nije bio potreban nikakav "trening", već su same od sebe zaspivale i spavale celu noć vrlo rano. no, knjiga ima niz (za mene) neprihvatljivih saveta koji podrazumevaju ostavljanje deteta samog u sobi da plače po 5, 10 minuta. nisam to mogla. čekala sam da moj sinčić počne koliko-toliko da razume šta mu se govori, pa da mu onda objasnim da sisanja više nema. jer, koliko uviđam, moja greška je bila u tome što sam ga sisanjem uspavljivala i nije umeo da se uspava sam, a takođe i da, kada se noću, kao i svi mi, spontano probudi, zaspi sam. u onih nekoliko noći koje sam, kako već rekoh, provela sa njim u krevetu slušajući kako mirno spava uverila sam se da se on, prolazeći kroz različite faze sna, u određenom momentu zaista i probudi. ali, pošto nema sise na vidiku i navikao je da spava bez nje, on se samo okrene na drugu stranu i nastavi da spava...
evo, i večeras je zaspao u osam. neprocenjiva količina vremena koje provodim sa starijom decom, mužem, uz knjigu, internet. preporodila sam se, zaista. još uvek se iščuđavam kako se taj preporod desio tako brzo. ali, valjda je i on bio "zreo" za tako nešto.
ma ima tih knjiga razlicitih, losih, manje losih i mozda dobrih... ima i onih gdje se dijete ne ostavlja samo da place... ali ja ne zelim kupiti ni citati ni jednu jer znam da ce biti stresno i meni i malenom... Super mi je ovo kad vec ponesto razumije i kad zaspe bez cice jer ''cica sad spava'' i sl... paznju mu uspijem odvuci na druge nacine.. Velik je pomak ovo uspavljivanje bez cice, nadam se da ce uskoro biti pomaka i s nocnim podojima... bez posebnih pothvata.
da, s2000, i ja mislim da je poenta u tom razumevanju. i moj malac je u posledne vreme ponekad umeo da , kada uveče pretera sa sisanjem (a mene sve već počne da boli), posluša kad mu kažem da je "sve popio i da sada spava". okrenuo bi se na drugu stranu i zaspao. to mi je nekako bila ideja vodilja da nije više toliko zavisan od sisanja. i zaista nije bio, čim je tako lako prihvatio odbijanje. što manje stresa, svakako. pritom mislim na obe strane. ja sam nekako bila stava da ću dojiti doklegod je oboma to zadovoljstvo. i bilo je, dugi niz meseci, bez obzira na moje mesečarenje. potom je postalo prenaporno za mene, a bogami ni on nije bio odmoran posle xy buđenja...na svakoj mami je da oceni koje su to njene granice i gde se umanjuje dobrobit, a raste stres.
Odlična priča i super procjenjen trenutak Vishnja!
Slično je bilo i kod moje cure, i sa noćnim cicanjem i sa definitivnim prestankom. Jedna večer negodovanja, ali baš negodovanja (bez urlanja, više cendranje, protestiranje) i spavala je dalje bez problema. A do tada XY buđenja po noći samo da bi se prikopčala.
Bravo za malog razumnog dečka!
mi smo godinu i pol stari
a budimo se minimlno 3 puta nocu
sta zelimo: nista- urlati...
Pravila pisanja postova
Odgovori s citatom