Iskusne cure, pls dajte nama prvorotkama par savjeta kako disati na porodu ( na tt o tome nije bilo ni riječi)
 |
|||
|
|
|||
Disanje na porodu
Iskusne cure, pls dajte nama prvorotkama par savjeta kako disati na porodu ( na tt o tome nije bilo ni riječi
disala sam kako mi je pasalo i/ili sam slušala primalju u datom momentu
ne sjećam se kako je to točno izgledalo, pa ti ne mogu ni opisati
s, s, sssssssssssssssssss
eto tak nekako, to je za prodisavanje onih zadnjih trudnova. ali jako mi je tesko opisati.
morala bi naci nekoga tko bi ti to mogao uzivo objasniti.
a najbolje bi bilo da ti primalja na porodu u hodu pokazuje.
na zalost, to nije uvijek slucaj.
meni na prvom porodu nisu nis govorili pa sam skoro ishiperventilirala.
na drugom porodu u rijeci, su primalje bile super, cak i da nista nisam znala o disanju, one su me super vodile.
i ja sam disala kako mi je trenutačno pasalo. babica mi je govorila da duboko udahnem i polako izdahnem, ali to mi nije pomoglo. nisam na kraju ni razmišljala o disanju. samo sam stiskala zube i vrtila se s jedne strane kreveta na drugu dok trud nije prošao
da, ali treba imati na umu da je za sam izgon disanje prilicno vazno.
npr. o tome moze ovisiti da li ce zena popucati ili ne.
ako zena pri izgonu ima opustene usne i pri tom radi "brrrrr" (kao konj) gotovo sigurno je da nece popucati. ima to lijepo opisano kod ine may.
ovo nisam znala. hvala na informaciji. srećom su me rezali inače bi sigurno popucala.tridesetri prvotno napisa
Ni ja nemam pojma kako sam kada disala,primalja mi je stalno davala upute kada treba kako disati i bilo je super.Jedino par puta kada me je jako bolilo sam malo jaukala pa sam se izgubila u disanju ali me je ona opet uputila pa mi je bilo lakše.Ali se uopće ne sjećam kada sam kako disala.Nažalost ne mogu ti pomoći jedino poželjeti nekoga na porodu tko će ti znati pokazati kada i kako.
mene naučili disat na tetoviranju leđa...3 subote po 7 sati sa disala i disala, dok je lik pleo po leđima...isto sam išla ssssss i manje boli nego kad se stišću zubi
uf, meni je disanje jako pomoglo, na kraju se sve zakompliciralo pa sam morala na carski, a anesteziju su mi dali u vrat, disanje me jako smirilo, ako imaš nekog tko profi pjeva u kazalištu traži da ti objasni tehniku ili pošali mail
na polikliniku Vili njihovoj fizioterapeutici
Disala sam kako mi je pasalo.Ustvari disala sam sasvim normalno,bez ikakvih tehnika,ubrzavanja,ponavljanja isl.Par puta mi je babica spomenula da probam ovako ili onako ali meni je to smetalo.Svoje trudove najlakše sam podnosila u tišini.Nitko nije smio pričati jer mi je dizalo tlak i tako čitav porod.Jedino pri izgonu babica mi je rekla sva tri puta da udahnem i tiskam.
Inače,ja nikad nisam bila na nijednom tečaju.Namjerno.Moje mišljenje je da za puno stvari u životu treba slušati vlastite instinkte pa tako i pri porodu.Radim onako kako osjećam da treba i nekakve poduke prije samo bi me zbunile.Da me je netko tjerao na posebne tehnike disanja,u svom onom bijesu ( jer taj osjećaj me hvata kako dolazi trud) nebi se uopće snašla.Rekla sam im nek me ostave na miru i gledaju
e sad si me zaintrigiralamene naučili disat na tetoviranju leđa...3 subote po 7 sati sa disala i disala, dok je lik pleo po leđima...isto sam išla ssssss i manje boli nego kad se stišću zubi
a jel imaš gdje fotku svoje tetovaže da nam pokažeš ?
Duboki udah i otprilike dvaput duži izdah sa šššššššššššššššššššššššš ili sssssssss ili hiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii iiiiii
Ovaj šššššš je dosta učinkovit jer je sugestivan zvuk kog se sjećamo iz ranog djetinjstva...
Evo cure bila sam na jednom tecaju disanja, i vise manje rekli su nam ovo
1. kod pocetnih trudova duboko trbusno disanje, duboki udah na nos, duuugi izdah na usta uz ssssssssss, izmedu trudova normalno disanje
2. kad trudovi postanu jaci i bolniji nije dobro trbusno disanje jer zrak stisce maternicu pa jos jace boli, nego plitko prsno na nos, jer inace susimo usta
3. kod tiskanja duboki udah, zadrzati dah koliko god se moze i tiskati trbusnjacima bebu van a zdjelicni misici, noge, lice opusteni
Cure koje ste rodile, kako vam se to cini, jesu vama tako govorili da disete
Super!
Ovo se definitivno poklapa sa mojim disanjem na prvom porodu i pomoglo je koliko pomoći može...mislim bol ne nestane ali ju je lakše podnijeti i kontrolirati...
sve dobro zvuci osim ovog dijela:
ja nisam bebu tiskala van, nego do samog kraja prodisavala trudove (tiskas ionako, mislim tvoje tijelo tiska i taj nagon je jako tesko suzdrzati u izgonu), beba je van isla sama van. ne znam mozda to ovisi od poroda do poroda, a znam da ima i razlicitih teorija o tom tiskanju i netiskanju. ali sam kraj ce te ionako voditi babica, pa najbolje nju slusati.
meni u trudovima nije trebala nikakva tehnika, najbolje mi je bilo dok sam bila sama i u tišini. tehnike odvlače pažnju-nekom to paše, meni nije.
za izgon su mi rekli da duboko udahnem i zadržim dah dok tiskam i to mi je bilo koma. neki misle da je to dobro (kad napuniš pluća valjda ošit stvara pritisak odozgo na maternicu pa kao pomaže) a drugi tvrde da zadržavanje zraka stišće i vaginalne mišiće pa odmaže.
navodno bi trebalo disati tako da se udahne i onda polagano nekoliko puta izdahne, to mi je rekla primalja i ja pokušala i onda pala u totalnu paniku. Naime, nitko tako ne može disati jer gubi dah i ima osjećaj da se guši - a osjećaj gušenja ti stvara totalnu paniku. Ja sam za to da dišeš kako ti paše. Dok sam bila doma sa trudovima (prije odlaska u bolnicu) zatvorila sam oči i disala duboko (dubok udah i dubok izdah) - to mi je pasalo i nisam trebala slušati primalju, ovo iskreno.
Ja sam bila na trudničkom tečaju i tamo su govorili da na početku truda treba duboko udahnuti na nos i polako ispuštati zrak van iz usta što se čuje kao "sssssssssss".U trudu treba duboko udahnuti,zadržati zrak i tiskati kroz trbuh.Sve to super ide na tečaju ali u praksi...ja sam disala kako sam stigla u trudovima.
ako mislis na 1 udah pa puno malih izdaha, nama su na tecaju rekli da to NE SMIJEMO raditi, i naglasili muzevima da paze da tako ne disemo, jer se od takvog disanja ostaje bez zraka, povraca...
sve u svemu ispada da trebamo disati kako nam pase
meni je to malo bezveze da te na tečaju uče kako da dišeš. mislim kako su one žene prije disale kad nije postojalo tečajeva kad se rađalo kod kuće? - baš onako kako im je pasalo. sve smo različite i ne paše svakoj isto disanje. kako ti dođe tako diši.
ne, mislim na točno ono kako je blue angel poviše opisala (ne prekidaš izdisaje nego je sve jedan veliki izdisaj sa sssss - ne znam da li sam baš najsretnije to opisala). Meni je to pokazala primalja u rodilištu. Kad sam pokušala tako disati usred truda mi je nestalo zraka i nastala panika. Ma da, i ja mislim da treba disati kako tebi paše. Iskreno, ne shvaćam poantu učenja kako da se diše tijekom trudova - bolove ti ne može ublažiti, jedino možda što masa ljudi prestane disati kada ih uhvate jaki bolovi, a to je opasno. Kažem ja sam doma disala jedan duboki uzdah, jedan duboki izdak - kao što uče na jogi i to mi je pasalo. Mislim, meni je tako pasalo, ne želim nikoga na nekaj nagovarati pa da poslije bude... osim toga, možda nekome disanje kakvo se uči na tom trudničkom tečaju paše.ako mislis na 1 udah pa puno malih izdaha, nama su na tecaju rekli da to NE SMIJEMO raditi, i naglasili muzevima da paze da tako ne disemo, jer se od takvog disanja ostaje bez zraka, povraca...
sve u svemu ispada da trebamo disati kako nam pase
e da, skoro sam zaboravila: veliki udisaj kroz nos, veliki izdisaj kroz usta, tako se uči na jogi.
ja sam bila konstantno opterećena kako ću disati i hoću li to znati kako treba, budući nisam išla na tečaj
no međutim, babice su me pohvalile da sam disala odlično, iako su mi stavile kisik u nos (a nos mi bio od prehlade totalno začepljen)
ja ih pitala zar smijem na usta, kažu, smiješ, ali pravilno i ne duboko, jer to navodno pojačava bolove kod trudova
šta ja znam, disala sam što sam bolje mogla i rodila bez frke za 4 sata
ali da moraš paziti na disanje, moraš definitivno
pusa i sretno
...mene je disanje spasilo na porodu...da se nisam skoncentrirala na to, vjerovatno bi se onesvjestila ili počela povraćati...
...ja sam jednostavno disala prateći trudove...
...znači kad su bili relativno blagi, disala sam sporo i duboko,nastojeći ugrabiti što više zraka jer sam znala da će mi ga uskoro pofaliti, a kako su se pojačavali, disanje je postajalo sve brže i pliće...
...u toj fazi mi nije bio problem kontrolirat disanje, ali kad bi me počela prat špica, kad su bolovi postajali neizdrživi, prvih par puta sam disala kako sam stigla, ali onda sam skužila da mi najbolje paše i čak malo olakšava bolove ako vrlo brzo i plitko udišem i izdišem, a izdisaj je izgledao kao nekakvo ispuhivanje, ja sam zamišljala da tako ispuhujem bol iz sebe pa mi je bilo lakše...
Išla sam na tečaj disanja i zadužila muža da me on mora na porodu podsjetiti kako ide jer je to njemu bolje išlo. I na kraju on nije bio sa mnom (zabranili radi gripe).
Bogu hvala, babica je bila stalno sa mnom u rađaoni pa sam jednostavno nju pratila kako diše.
di si isla na tecaj disanja?
Meni su rekli nek dišem ko pes kad mu je jako vruče. Plitko i kratko na nos. Bilo mi je dobro tak.
di si isla na tecaj disanja?[/quote]
Kod Ive Kolić u Crnatkovu, 01) 4843 002.
Žena je super.
vidim da sam brza sa odgovorimae sad si me zaintrigiralamene naučili disat na tetoviranju leđa...3 subote po 7 sati sa disala i disala, dok je lik pleo po leđima...isto sam išla ssssss i manje boli nego kad se stišću zubi
a jel imaš gdje fotku svoje tetovaže da nam pokažeš ?
evo slikice...zmaj je bio 3x7h..ovo ispod zmaja tričavih 4h
zato i velim...nadisala sam se ko prava, i gotovo sam sigurna da će mi tehnika biti od velike pomoći pri porodu (jer tetoviranje jaaako boli oko kičme, preko bubrega i sl.) i puuuno manje je bolilo sa sssssssss nego sa stiskanjem zuba
http://img394.imageshack.us/my.php?image=dragonxg4.jpg
http://img394.imageshack.us/img394/917/dragonxg4.th.jpg
svaka čast
posebno je
zeleno sunce, morala sam obrisati tvoju sliku jer, zbog tehničkih ograničenja foruma, nije dozvoljeno stavljati slike u postove, samo linkove.
aha...sorry...nisam znala. tnx
Tako su i nama rekli natečaju i meni je odgovaralo. Na taj način se u maternici ne nakuplja mliječna kiselina, tj manje se umara. ja sam tako disala od prvih trudova pa do kraja.
Kad se več spominju psi, ja sam prisustvovala porodu moje kujice i ona je baš tako disala kao i ja na porodu
psima je to normalan način disanja
Ja sam cijelu trudnoću sebe silila vježbati disanje. Ali kad bi krenula, ostala bi bez daha ili bi mi se zavrzilo u glavi od predubokog disanja. Tako da se ne može reći da sam uvježbala.
A za vrijeme poroda mi je babica pokazala kako da dišem. I skužila sam odmah. Jednostavno ti dođe. Takav način disanja po meni ne možeš uvježbati unaprijed. Disala sam tako da mi se treslo cijelo tijelo. Baš kao pas, sva sam se njihala dok sam disala.
Meni prvi put nitko nije pokazivao nikakvo disanje, osim što su urlali na mene da to krivo radim, a i da su mi pokušali pokazati, mislim da ne bi bilo svrhe, jer od dripa ionako nisam bila suvisla. Drugi put mi je babica rekla da preduboko dišem i pokušala me nagovoriti na ovo kratko i plitko, ali to mi uopće nije odgovaralo. Sva sam se pogubila nakon tog pokušaja da dišem po uputama, pa je moje skromno mišljenje da treba disati onako kako tijelo traži. Mene je i u najjačim trudovima opušteno i duboko disanje smirivalo i davalo mi snage za dalje. Valjda je to ipak najbolji pokazatelj.
argenta potpis, osim toga takvo duboko disanje mi je omogućavalo da mislima odem negdje drugdje i ne mislim na bolove (razmišljala sam o ljetovanje godinu prije poroda - kamping na Lastovu, bilo mi je tad super) i fakat je pomagalo. Ali kad sam došla u bolnicu... ne trebam, valjda niti pisati kako to nikako nisam uspjela uspostaviti.
Da, baš sam nakon svog posta malo pročitala ove ranije i među njima se prepoznala u tvom opisu "jogičkog" disanja. To mi je stvarno najbolje leglo i omogućilo mi da se mentalno iskopčam iz okoline i usredotočim na sebe. A i kad sam gledala one porode s topica o video prikazima vaginalnog poroda, vidjela sam da žene stvarno prodisavaju raznoliko, od kratkog i ubrzanog do dubokog, ovisno valjda kako je kojoj pasalo. Samo što je, po mom iskustvu, do toga što kome odgovara malo teže doći u našim bolničkim uvjetima.
Meni nije bilo nikog u prve dvije faze pa sam prvo disala duboko, onda se sjetila da su rekli da treba plitko pa sam pokušavala plitko.
Valjda je dobro i to što sam razmišljala o tom disanju i nisam razmišljala o bolovima.
U zadnoj fazi za mene je postojala jedino babica i slušala sam je ko boga. Drži dah, tiskaj, diši - ma šta god da je rekla.
U svakom slučaju nakon sat ipo u rađaoni beba je bila vani. I jako sam ponosna kako sam dobro to odradila
meni je bilo zlo od tog disanja i rigala sam jer mi se grlo osušilo. preporučam da izvježbate tehniku disamnja prije odlaska u bolnicu.
Ja sam vježbala disanje, ali na porodu sam disala tako plitko da to u običnoj situaciji ne mogu ponoviti. Nisam ni znala da mogu tako plitko i tako brzo disati. MM je disao samnom na porodu kako smo i vježbali, ali bio mi je prespor, pa me to malo živciralo, kvario mi ritam, više bi mi pasalo da nije dahtao samnom, a nisam mogla pričati da mu to velim.
i ja sam odradila tečaj kod ive kolić, vježbala kod kuće i istrenirala muža da me podsjeća na disanje na porodu. no ispostavilo se da sam sve krivo pohvatala, da mi naučeno disanje uopće nije pomagalo pa sam na kraju disala po svom instinktu i bilo mi je lakše.
ja sam i ovaj put disala po svoje, svako malo me babica podsjećala da dišem plitko, ja bi otfolirala dva tri udaha dok se ne makne, i onda opet kako mi je pasalo. čini mi se da je to ionako za skretanje pažnje s bolova na nešto drugo...a svako može imati svoj način kako se nosi s boli
mene je najviše strah trudova kažu da je taj dio najgori i da najviše boli jel to istina
Doživljaj i prag boli različiti je kod različitih ljudi, pa je tako i s trudovima. Neke ih žene proživljavaju lakše, druge teže. Ali jedno je sigurno: strah će uvijek pogoršati nošenje s njima. Osobni primjer: daleko sam teže prvi put podnosila trudove u nepoznatom okruženju bolnice, nego drugi put kod kuće (iako je porod isto bio bolnički, odlučila sam većinu trudova provesti doma).
Preporučila bih ti da se smireno i otvorenog uma informiraš o različitim načinima olakšavanja bolova (koji ne moraju nužno biti kemijski, a i bolje je da nisu!) kao i tome da postoje bezbolni porodi. Kad imamo saznanje o tome da trudovi mogu biti ne samo manje bolni nego i da se s njima možemo "sprijateljiti" kao s nečime što nas dovodi bliže našem djetetu, onda postoji mogućnost i da ih lakše podnesemo, bez straha i grča.
Preporučujem svima prije poroda da pročitaju knjigu Bezbolni porođaj, pisana je na srpskom, ali zanemarite ekavicu
Posebno obratiti pažnju na disanje, unutra je super objašnjeno, ja sam se po njoj pripremila za porod i pomogla mi je maksimalno.
Možete skinuti ovdje:
http://www.scribd.com/doc/8561815/Bezbolni-porodjaj
O disanju tokom poroda nisam znala NIŠTA kada sam stigla u rađaonu, jer sam zanemarila taj dio priprema, ali srećom uz mene je bila fenomenalna primalja koja mi je puno pomogla svojim savjetima o disanju. I mislim da mi je koncentriranje na disanje utoliko više pomoglo jer nisam bila totalno koncentrirana na bol, nego jednim dijelom i na način kako dišem. Primalji
Učila sam na vježbama kako se diše da bi mi na porodu rekli sasvim suprotno da treba, a i nije baš da sam imala vremena i mogućnosti brinuti se kako dišem, a tako su rekle i mnoge druge.
Ali koliko sam primijetila u rodilištima ne cijene puno te vježbe, smatraju da se tamo ništa pametno ne uči.
Ja nisam bila na vježbama, ali babice su se jako trudile da mi pokažu i upute me i mogu vam reći da su mi puno pomogle.
Pravila pisanja postova
Odgovori s citatom