 |
|||
pa kao da bude dogovor da za svaki neuspjeh ili negdje otputujete ili napravite nešto da vam skrene pažnju, nešto da vas zaokupi, neki recharge energije... tako sam ja to shavtilaValaMala prvotno napisa
Može meni taj protuotrov?možda će ina to bolje sročiti
meni je pomoglo!
Kada sam išla prvi put na inseminaciju, već sam razmišljala o imenima o sve što trudnoća donosi, jer sam stvarno mislila da će to sve iz prve, haha stupid me! Ne dozvolim si više takve misli, ne zanimaju me imena, raspored kuće i sve ostalo, sada jedino molim Boga za malo sreće i puno snage da mogu prežit još jedan neuspijeh, jer ne mislim odustati!!!
Danas me sve boli i dusa i tijelo, koliko borbe za malu mrvicu, koliko padova zbilja covjek moze podnijeti i ostati normalan, eto tesko mi je danas i morala sam se bar ovako izjadati, koliko puta cu jos morati pasti, dignuti glavu i krenuti dalje, ja samo zelim jednu malu mrvicu i jednostavno ne zelim odustati.
Sory na jadikovkama ali danas sam bas lose.
ovaj post kao da sam ja pisala...
Kiara79
Prepoznajemo se u puno priča, prolazimo kroz bolne postukpe, psihički teške ali hvala Bogu za ovaj Forum, ovdje plačemo zajedno.
Curem ja nikada - ali baš nikada - nisam dovodila u pitanje svoju plodnost i mogućnost da postanem biološka majka. Nisam ono ludo zabrijala niti sam grčevito brojala plodne dane...(osim u samom početku pokušavanja kada bi mi kasnio M dan-dva - kad sam trčala po test u apoteku sva ponosna da mi kasni i sa smješkom na licu kao "i ja kupujem test na trudnoću"). Sve to vrijeme, svih ovih pet godina sam vjerovala da će sve biti ok i da će se dogoditi, samo moram biti strpljiva, sve će se već poklopiti. Zato nisam brzala sa IVF-on, zato sam bila strpljiva, imala sam neki tako dobar feeling i svoj unutarnji mir...
Sve pogrešno sam osjećala... Kod IVF-a - prvog pokušaja - jedva sam dočekala da dođe naš termin jer - i opet pogrešno - sam bila 100% uvjerena da ne može ispasti neuspješno. Po meni - nije bilo šanse da nešto krivo krene, da bilo koji korak IVF-a ne uspije, jednostavno sam bila toliko pozitivno "nabrijana" da me ništa nije moglo baciti u sumnju...
A sada - sad sam informirani optimist.
Posljednje uređivanje od The Margot : 21.05.2011. at 12:03
Evo malo sam se smirila od jučer, al me još drži pa moram to podijeliti s vama! Jučer na poslu sam saznala da jedna žena koja ima 6-tero djece (dvoje ih je umrlo, znači imala je 8). i sada je trudna opet. majka koja o svojoj djeci uopšte ne vodi računa, koja puši kutiju cigareta na dan i popije 2 litre piva na dan!! majka koja još nije bila kod ginekologa na uzv jer je trudna, a trudna je već možda kojih 6-7mj. ona je trudna, opet. a ja...
tako sam jadna, pa gdje je tu onaj koji nas gleda s neba?? vidi li on to??
jadna sam kad se sjetim njene djece, kakva ih čeka budućnost pored takvih roditelja koji samo čekaju socijalnu pomoć i pomoć caritasa. i takvi nemaju problem kao što ga ja imam, kao što ga mi sve imamo.
Ružo, mila moja, Netko to od gore vidi sve i zagrlit ćeš i ti svoje dijete i čuti puno puno puta najdivniju riječ "mama". Dopusti si i da se isplačeš i da budeš ogorčena i sve što ti dođe, ali uvijek se vraćaj natrag u borbu za svoje dijete. Ja vjerujem da će ti ivf donijeti toliko željenu srećicu i nosim te u srcu i molim za tebe. Budi hrabrica!
svima koje jos cekate: najsretnije sto moze biti
suze mi cure kad citam ove retke
ja sam svoje cekala 5 godina
i na moju najvecu radost: docekala!
Hvala ti Vala!! iskreno se nadam da će tvoja borba od danas na ovom MPO putu biti gotova!! nekako mi je lakše kad plačem, kad se ljutim na sve po redu, kad mi ih je svih pun kufer. ali poslije svega sam jača. takva sam, moram dati van iz sebe inače ću puknuti do kraja. težak je ovaj naš put. mora se isplatiti!!
ruža i ja vjerujem da će se sve to isplatit-evo ja danas mjesec dana nakon kiretaže dobila mengu,očekivala sam je svaki dan a danas kad je došla,neznam pogodilo me strašno.ko da je to bio zadnji dokaz da sam izgubila bebu.dosad mi se ponekad činilo ko da je sve to ružan san,čekam da se probudim-a nije..
teško je,koji put preteško.još se ne mogu družit s prijateljima koji imaju dječicu,ne mogu.pravim se jaka a srce mi se para,plače.. i onda kad sam sama kad suze krenu neznaju stati ali jednog dana kad se sve ove moje suze pretvore u suze radosnice znam da ću bit najsretnija žena na svijetu! i samo čekam taj dan i čekam...
istina, kako se uvijek nadamo da ipak neće biti najgori scenarij, da će beta porasti, duplati se...
ali... a prijatelji, moram reči od kad smo na ovom putu prijatelja i nemam. mislim imam, ali ako gledam sa strane tko je meni prijatelj, onda ih nemam. ja svima stojim na raspolaganju, dok ja od nikog ne dobivam ni trunkicu razumijevanja. puno puta si mislim, zar je to previše- tražiti malo razumijevanja???
onaj tko nije je prošao ne može ni razumjeti.hvala Bogu na ovom forumu,tu si možemo olakšat dušu i naći cure koje su potpora i razumiju te,ja te razumjem..
nemam ni ja nikog za razumjevanje,imam veći osjaćaj da me žale-a ja ne želim da me se žali-jer evo sve ostale trudne bez problema a uvijek sam ja neka posebna,uvijek mene nešto krene naopako,8 godina pokušavanja i kad sam konačno ugledala tu visoku betu,onda se dogodi taj spontani i uh teško.opet sam po strani i opet sam ja ona neka posebna-ne želim više tako...neželim da me žale, mislim da se nam se moraju diviti na toliko hrabrosti,želji,volji,što se nakon svakog poraza dignemo i idemo dalje i dalje dok ne uspijemo..a uspjet ćemo
eh, tebe žale. a ja imam osjećaj ko da misle gle nju kako komplicira stvari, uveličava i neznam što sve ne. primjer. slavimo rođendan, naravno alkohol, a ja u čekanju dal će se beta poduplati i naravno da ja ne pijem alkohol. ali da si vidjela reakciju jedne bliske osobe kad sam rekla da neću piti. šok. bilo je nešto u stilu, šta ja sad nešto glumim, bla bla. svi problemi su veliki, samo moji su mali i nevažni. eto tako razmišljaju moji. ali jkad jednog dana postanem mama, neka me se čuvaju!!!
a i to mi je poznato,ali takve sam ja jednostavno izostavila iz života.dosta mi je moja bol,nego da me još i oni bodu,to je previše.još kad mi reču,žao mi je ali po licu i po naglasku ,znam da im nije žao.žalosno ali ja tako osjetim.
ma jake smo mi i kad kad jednog dana majka bit ću opet posebna-zato jer sam se borila za svog anđela i uspjela sam -želje se ostvaruju onima koji dovoljno jako žele!!
Ja mislim da ne možemo očekivati razumijevanje od ljudi koji nemaju probleme poput naših i što prije to prihvatimo i shvatimo, bit će nam lakše. To je tako i gotovo. Jer, npr, da li mi shvaćamo probleme poljoprovrednika ili ljudi oboljelih od raka? Ok, pročitamo tamo neku vijest o nekom dalekom problemu i to je to, nije da razbijamo glavu time. Ne treba se niti zavaravati time, i uostalom, što bi nam značilo razumjevanje tamo nekih XY ljudi koji nam ama baš ništa ne znače u životu. Na kraju krajeva, svi oni koji su "nepogrešivo" plodni sigurno imaju neke druge probleme i frustracije koji nisu vezani za djecu i možda potajno ponekad zavide nama koji još nemamo takvu veliku obavezu, tko zna...
Treba se boriti za ono što želimo, možda se nismo morali boriti za neke druge stvari u životu, ali za ovo očito da da, tako da žene - budimo hrabre i ajmo dalje!
Svima sretno
Imaš pravo, ne možemo očekivati razumijevanje, ali mislim da ipak bliski ljudi (barem u mojem slučaju) neku podršku mogu dati. ako sam recimo ja mogla slušati sve žene kako je bilo na porodu i sve poslije toga mislim da bi i taj netko mogao mene slušati. ah, toliko se toga ima reči, al na kraju ionako to je naša borba.
Ružo, barem sad znaš tko ti je pravi prijatelj
da, i mene zamaraju te priče o porodu. I to vječito "blaaaago tebi, možeš spavati do kad hoćeš, ne sjećam se kad sam zadnji put odspavala cijelu noć u komadu", to vječito njurganje oko toga što su neispavane; kad zbrojim sve te njihove žalopojke, kao da je dobiti dijete nešto najgore što im se u životu desilo... Mislim stvarno su mi dosadne te mame; uopće, niti u jednom trenutku, se ne pitaju da li su mi naporne sa tim spikama i da li to mene uopće zanima?...
no dobro, kaj se može
He, he - nema ih. meni je najbolja ona- blago tebi možeš spavati kako dugo želiš, ja moram ustati u 6-7 kad se djete probudi. a mislim, kad sam u postupku kad se dižem u pola 5 i na put za Zg?? šta je to?? koliko neprospavanih noći zbog negativne bete???pa ja bi milijun put rađe ustajala zbog djeteta. mislim stvarno.
ma ko ih šiša, njihov problem. ja inače ne volim cvilidrete i razmažene ljude i sa takvima se ne družim, pa bile one i mame...
Mislim stvarno su mi dosadne te mame; uopće, niti u jednom trenutku, se ne pitaju da li su mi naporne sa tim spikama i da li to mene uopće zanima?...
no dobro, kaj se može....potpuno se slažem...
...nego,evo baš je pjesma na radiju i ovi stihovi svaki put paraju i dušu i srce :nije mogla dugo da zanese,u nas nije bilo raje djece; sporo su nam prolazili dani,za večeru kad bi sjeli sami.....
Drži te se cure,jednom mora i nama granut sunce,mora!
ohhh...vidim da nisam jedina koja dobiva komentare "blago tebi imaš vremena, možeš spavat, a ja ti to ništa ne stignem jer imam djete" jednostavno nemam snage za takve osobe ali radi se o šogorici tako da nemam izbora
hehehe.. ja sam bila zločesta prije par dana i frendici koja se inače staaaaaalno žali na svoje dijete da ne spava, da ne jede da ovo, da ono, (a tek na muža - ne prestaje mu prigovarati) rekla mrtva ladna da me muž vodi na put u Rim za rođendan (živa istina, ali se nikada ne bih, da mi nije prekipilo, s tim hvalila naokolo) i to sam rekla takvim oduševljenim tonom, pomalo afektiranim... samo me blijedo pogledala i baš mi je onako bilo zločesto drago da i nije presretna zbog mene... šta da joj ja radim, stalno se žali i ne mogu je više slušati.
treba malo takve ljude spustit na zemlju jer nisu ni svjesni šta mi proživljavamo...ako netko ima neki problem bilo kakav pazim kakve komentare ću davat al kad je problem neplodnost onda to nije tako strašno je uvijek završava na tome "joj kaj se brinete pa budete već"...
to je i razumljivo da tako kažu "pa nemojte se sekirati, desit će se već.." nitko zaista ne želi brinuti našu brigu i ići u dubine našeg problema.... bitno je znati ne uzimati previše ozbiljno to što drugi ljudi o tome kažu jer njima nije stalo koliko nama, tako da je (po meni) najbolje to ne pričati previše naokolo... I na kraju krajevam možda je najvažnije da smo sretne i zadovoljne u vezi, tj braku, jer opet, ako imate neku prijateljicu koja je godinama sama i idete joj pričati o tome kako ne možete zatrudnjeti je isto kad se nama mame žale da joj dijete ne spava. I tako, svatko ima neki svoj problem koji ga boli.
Posljednje uređivanje od The Margot : 01.06.2011. at 15:42
Hoću reći, ima toliko puno ljudi koji nemaju s kim podijeliti svoj život, a to bi htjeli, tako da iz te perspektive, ne imati djecu ili se boriti za trudnoću - izgleda onako, ne baš preveliki problem - barem ne onim sretnicima koji su svoju djecu "dobili" bez prevelike muke
slažem se s svime...moj trenutni problem je da mi svi idu na živce i neda mi se ići na nikakva velika okupljanja i odgovarat na pitanja "joj šta vi čekate" i onda ako slučajno spomeneš da si u postupku ona sljedi paljba "znam ti ja jednu curu ona ti je..." i 100 pametnih savjeta
Cure,gledajte to ovako.Jednoga dana bićete zaista posebne,srećne majke koje će znati cijeniti dar koji su dobile.A vaše bebe će biti najsretnije bebe,zato što će imati takve roditelje.
Pa naravno da ćemo biti - malo eto filozofiramo oko svega toga
pošalji ih sve u - da prostiš - da ne pišem sad... Ko su ti ti ljudi da im objašnjavaš, misli na sebe i svoj život; kad ćete, kad ćete, reci im "šta vas briga" i doviđenja!slažem se s svime...moj trenutni problem je da mi svi idu na živce i neda mi se ići na nikakva velika okupljanja i odgovarat na pitanja "joj šta vi čekate" i onda ako slučajno spomeneš da si u postupku ona sljedi paljba "znam ti ja jednu curu ona ti je..." i 100 pametnih savjeta
ma samo malo koristimo prostor za ispušni ventil
slažem se mislim da moram postat jača i odg. tako kaj vas briga
Razumijem ja vas i vaše filozofiranje,itekako.I sama sam dugo filozofiralaPa naravno da ćemo biti - malo eto filozofiramo oko svega toga,a danas se nadam da sam dobro isfilozofirala i da sam najbolja majka(pogle potpis dole
).
A što se tiče ljudi...Isti su i mene nervirali,a danas se uhvatim kako se i ja žalim na neprospavane noći,ali nikada,ali baš NIKADA ne koristim izraz "blago tebi" ili "ne daj Bože nikom",već kažem "daj Bože svakom".
Samo nemojte gubiti nadu
Ja više nikome ne govorim vezano za moje postupke, uključujući i mamu, jer sam imala niz užasno neugodnih iskustava s ljudima, njihovim pitanjima i komentarima i samo sam se živcirala. Mislim da sam dovoljno očvrsnula da mogu to sama proći, naravno ne sama, tu je mm, liječnici i sestre u bolnici, cure koje upoznajem na postupcima i forum. I to je više nego dovoljno. Kad budem trudna, svi će saznat, kad trbuh naraste, ne prije!!!
A kad nas netko pita: Radite li na bebi? ja odgovorim: Da, svaki dan, kućna radinost! Poslije više nitko ništa ne pita.
Što se tiče beskrajnih razgovora o djeci i kukanju na tu temu, malo poslušam iz pristojnosti i nakon toga kažem: Žurim, imam dogovor!
Imam nekoliko prijatelja sa malim bebama i stvarno su super, nikoga ne dave sa svojom djecom, sve ih zanima, dijete je tu, ali oni i dalje sudjeluju u našim životima. A ove druge opsjednute sobom i svojom djecom konzumiram samo kad sam hiperdobro raspoložena i mislim da je to ok. Sve ostalo bilo bi mrcvarenje.
Dhea - ovo si baš sve lijepo sažela.
Dhea, mogu napisati samo jedan veliki X na sve !!
Dhea, mislim da se od sad držim tvog savjeta
A što se tiče ljudi...Isti su i mene nervirali,a danas se uhvatim kako se i ja žalim na neprospavane noći,ali nikada,ali baš NIKADA ne koristim izraz "blago tebi" ili "ne daj Bože nikom",već kažem "daj Bože svakom".
Samo nemojte gubiti nadu
Cure moje drage, sve što ste napisale mislim da smo svi prošli bezbroj puta. I mene svako toliko neka pitanja raspale, a i komentari. Npr, došli smo (cijelo društvo) viddjeti novorođenče od prijatelja koji su se isto malo mučili sa začečem (mislim na cca 1g., mi se trudimo 10g, od toga 3 hodočastimo po Klinici) i svi redom su bili pametni. Znaju oni šta je to, čak godinu dana im nije uspjevalo, išli su u drugi grad u Kliniku, izmučili se jednom dati spermiogram (inače vrlo neugodno iskustvo, moram napomenuti) i 2 puta razgovarali s doktorom. A ja kipim si ga, kipim. I to je potrajalo nekih 5 min. Razvlačili ga oni uzduž i poprijeko o tim mukama. Kad mi je stvarno kap prelila čašu (uspjela sam cijelo vrijeme ranije šutiti i gutati) samo sam hladno rekla da nijedna osoba za ovim stolom nije dala već xxx puta s-gram, ni prošla punkciju, a bome ni negativne bete, pa sam ih lijepo zamolila da o tim "mukama" razgovaraju dok nismo za istim stolom jer svi od reda drže svoja zlata u rukama! Od onda više nitko nije ni zucnuo o "mukama"! Da nismo bili daleko od doma bila bih se digla i otišla.
A ono, budete već jednom, nemojte brinuti, odavno nitko ne govori
Posljednje uređivanje od Snekica : 01.06.2011. at 22:16
Snekica -
Cure dok čitam vaše postove, kao da moje riječi pišete i osjećaje iznosite, a Lua ovaj stih :nije mogla dugo da zanese,u nas nije bilo raje djece; sporo su nam prolazili dani,za večeru kad bi sjeli sami.....me svaki put do suza dovede,bolje reći do jecaja
silkica, hvala ti za ovoCure,gledajte to ovako.Jednoga dana bićete zaista posebne,srećne majke koje će znati cijeniti dar koji su dobile.A vaše bebe će biti najsretnije bebe,zato što će imati takve roditelje.
živim za taj dan!
darmar
Potpisujem!silkica, hvala ti za ovo
živim za taj dan!
Cure moje, sad sam se "naorcala" i moram se i ja ispucati. Poludim kad mi pođu jadikovati: jao kako im je bilo teško roditi, nemam ja pojma kako je to teško i bolno, a ja kipim, mislim se digla si noge samo jednom, uživala u seksu, ostala odmah trudna, nikakvih j...nih isčekivanja bete, griženja noktiju, izluđivanja, nikakvih hormonskih stimulacija, razvlačenja po ginekološkim stolovima, punkcija...samo jednostavno eto kasni mi, neda mi se odmah niti dr.ići, nego ode sa 16 tj. trudnoće prvi put, jer joj je neugodno, a naravno nije imala potrebe niti ići jer nije imala nikakvih komplikacija, niti mučnina, a da ne pričam ikakvih krvaruckanja ( što većina nas ovdje ako smo i bile trune imale smo te kravave noćne more, izgubile bebe...). I onda je njoj bilo teško roditi, a onda ja na to sve kažem: molim vas nek me svi odreda išamaraju ako ikad zatrudnim i požalim se kako mi trbih smeta, požalim se na mučnine( molim Boga da ih imam, jer sam tad bar sigurna da sam trudna , požalim se na bolove u križima, na to kako sam debela...a tek kad budem rađala, mislim da ću pjevati i rađati, pustim li krik, neka me doktori išamaraju!!!! I ako ikada budem imala bebu, pa se požalim na neispavanost, neka me se isto išamara koliko god tko može....pa nek se te "jadne" žene koje imaju djecu bez pola muke više mi požale, grrrrrrrrr
Posljednje uređivanje od Mury : 02.06.2011. at 09:10
drage, vidim da se borimo s istim situacijam i malo je lakše jer sam već mislila da ja pretjerujem da sam emotivno slaba pa da me sve pogađa...vidim da mi se u zadnje 3 god. smanjio krug prijatelja al moram biti iskreno da i za ovo malo više nemam snage.Neda mi se objašnjavat ljudima da me njihovi "dobri savjeti" ne zanimaju, da to kaj je frendica od njene frendice s posla imala isti problem i da je brzo ostala trudna....mislim svi smo pojedinci i svatko se bori s svojom mukom i tu smatram ne postoje sličnosti. U 3g. sam prošla i bolesti i operacija tako da sumljam da postoji još jedna osoba koja ima isti problem kao ja. Sve smo slučaj za sebe tako da mi ti savjeti ništa ne pomažu.I nije mi utjeha kad me sažaljevaš i komentiraš pa budete, opusti se, uživaj dok još nemaš bebu jer onda nemaš vremena za ništa... Pa ljudi onda nemam vremena zbog malog stvorenja koje je tvoj život mislim ko da mi sad imam vremena. Svaki drugi dan idemo na UZV, trči po bolnicama traži di se radi koja pretrega, moli boga da te na poslu nitko ništa ne pita jer te nikad nema, trči vamo-tamo, čekaj u bolnici svoj red...Šta mi imamo vremena?mi uživamo u ovome?
danas ja sretnem susjedu koja ima 2 kćeri- jedna 32,nema potomaka i bila je u braku sa pripadnikom zlatne mladeži 6 mjeseci i
druga 29 godina i sad trudna i treba rodit svako malo...
pita ta susjeda mene kaj mm i ja čekamo zašto nemamo djece a ja njoj-pa, polako, ima vremena...
a ona mene pita-pa kolko imaš godina?
ja-27
ona-uff,pa baš onda i nemaš vremena...
?!
wtf?
i da htjela sam vam još cure reć nemojte trošit živce na takve provokatore
evo ja se živcirala oko ove babe a sad kad sam pročitala ovaj moj post užasno mi je smiješno
u sebi nemojte kipiti i da vas boli, već nađite neku smiješnu stranu toga....
ja tako na susjedu ona se samo brine za moja jajašca
Pitam se ja kaj bi ta tvoja ugledna gospođa susjeda rekla za mene... ahahahaa ona mene pita-pa kolko imaš godina? ja-27 ona-uff,pa baš onda i nemaš vremena... ?!
wtf?
Herc bi je strefioPitam se ja kaj bi ta tvoja ugledna gospođa susjeda rekla za mene... ahahaha
Pravila pisanja postova
Odgovori s citatom