Miha je jako nježan i brižan, pa tako i on mene hoće tješiti, želi mi pomoći ustati ako kažem da mi je teško i slično. Otkako sam s trbuhom "do zuba", zna me ponekad jako boljeti trtica i teško mi je ustati ako ležimo (a pogotovo sjedimo) na podu i igramo se... Tako me nedavno "zaštekalo", pa sam se pri ustajanju uz jauk primila za naslonjač i savila dok bol ne prođe...

- Mama, što ti je?
- Sve je u redu, ne brini, samo me malo boli guzica... - suzdržavala sam se od psovanja, pa mi je ipak izletilo. Odjednom se moj sin zabrinuto, s obje ruke zaletio na moju pozadinu:
- Evo, sad ću ti ja ljubiti guzicu, pa će proći! (ne moram reći da me bol brzo prošla, pa sam ga brzo otjerala od svoje pozadine. Što je previše, previše je... )