 |
|||
tina1, zbilja mi je jako žao što se pored svega moraš nositi i s tim.. možda spojivo sa životom, ali kakav bi život imalo?! bila bi to muka i za vas i za bebu.. ne mogu ni zamisliti kako ti je teško.. barem se nisi dugo mučila.. meni su šest dana inducirali porod.. zbilja prestrašno je bilo.. bila sam 10 dana u bolnici.. imaš moju priču koji redak više.. nego ako želiš javi mi se na pp, ja sam se pokušala javiti tebi, ali piše da je neka greška?!
Hvala, nazalost nazad nema...sve je drukcije i sve drugacije dozivljavam.Ne usudim se bas biti sretna, vise kao da se sve dogada mimo mene ali i to ce proci.Niti mogu niti zelim zaboraviti, niti ova beba mjenja proslu ali nekako mislim da kada nam dode da ce svi demoni biti malo vise iza nas.Sada su par koraka iza, jos malo i pobjeci cu im iza ugla, samo da prode 10tt i mjerenje nuhalnog.Jani prvotno napisa
nemaš se zašto kažnjavati!!!!
Kris, bit će demoni daleko i predaleko ovaj puta. sve bu dobro
.
Jani drage volje bi se javila niko nezna kako se osijecam samo onaj ko je sve to prozivio ali nazalost nova sam ovdije i ne dopustaju mi da kontaktiram sa bil
aa možda zato ni ja tebi ne mogu poslati ppajme nisam ni znala da to tako funkcionira.. ne znam koliko vremena treba proći da nam to odobre?
KrisZg, vjerujem da ti nije lako, ja trenutno ne mogu ni pomišljati na novu trudnoću.. fizički nikako.. a psihički uf, tko zna, kod mene je ipak bila drugačija situacija.. moram proći neka testiranja i tako..
Ugl, samo se ti drži hrabro, svi smo uz tebe.. kažu da poslije kiše dolazi sunce.. tebi polako navire, a nama ostalima daje nadu da ćemo ga i mi jednom dočekati..
Kazniti sebe? Nemoj i nemas razlog,,,kazniti treba one koji nisu na vrijeme vidjeli da nesto ne stima... tvoj prvi post me rasplakao a malo toga uspije nakon svih suza koje sam prolila za svog malenog Patrika.
I ja sam vodila t u Petrovoj pod visokorizicnom,i svaki tj sam bila tamo i uvjeravali su me da je sve super i da cu ja to izgurat bez frke do kraja...i eto me tako tu nakon tih STRUCNIH doktora. Najveca strahota od svih je kaj nisu vidjeli da imam mrtvo djete u sebi skoro tjedan dana...Najveca i jedina kazna koju mi imamo je i najbolnija....bila si trudna,rodila, a nemas djete kraj sebe...Ima li ista strasnije od toga? Za mene je to najgore...I sama cinjenica da s tim moram zivjeti do kraja zivota....
imas pravo to je kazna za sve ali kako se nositi sa njom svi mi govore sa drugim dijetetom ces zavoraviti.tako nesto nemozes zaboraviti uvjek ce biti prisutno u meni..jako je zalosno da takva bolnica i ima tolike greske,i zalim uopce sto sam isla u tu petrovu. nije jih briga za tebe, takav sam ja dojam dobila, velika guzva ustvari samo si jedna u nizi. stravicno da nisu vidjeli mrtvo dijete,a tebi je pozlilo ili kako su otkrili?
Tina zao mi je zbog tvog gubitka. Meni je beba bila savrseno zdrava kad sam imala "porod" u 21 tt. I stalno si govorim da ima i gorih prica od ove moje. Nama je uzrok bila infekcija, koju sam si vjerojatno sama prenjela jer sam stavljala utrogestane 3x dnevno vaginalno.. Ali ne krivim se, gledam na to kao da je to tako trebalo biti. Naucila sam zivjeti s tim gubitkom, i dalje je tesko ali ne bediram se vise, mozda jednom mjesecno me uhvati neka tuga, ali ugl sam dobro. Pustila sam proslost iza sebe, i idem dalje jer mi nema nikakvog smisla biti depresivna i tuzna. Ali i takav sam karakter..
Zelim ti puno srece u i hrabrosti u daljnjoj borbi a to zelim svima nama.
Otkrila sam ja sama da se beba vec par dana skoro ni ne osjeti,al mislila sam (prva trudnoca) pa to je ok i normalno.Tj dana prije svega sam bila na Rebru radi drugih stvari gdje su mi pri otpustanju rekli da odem odma u Petrovu na pregled da se vidi jel sve ok jer sam i njima rekla da se beba slabo mice. Odem tam ,dr me jedva primi,ja stojim kod stola za uzv i povraca u kantu pa u wc u jer se nisam mogla kontrolirat koliko mi je jos bilo muka,oni su rekli da je normalno da se povraca u t,iako sam ja stalno povracala,od jutra do mraka. Naprave mi uzv i vele sve super,mali super napreduje sve 5. Odem doma,sva strgana ali sretna jer ipak je sve ok.
Za tj dana prestanu sve slabosti i mucnine ali ja na gacama nalazim malo krvi, naravno panika!!!
Spremim se i pravac hitna Petrova,opet me jedva prime pregledaju ,poslusaju otkucaje vele sve OK i posalju me doma samo mirovanje i nista drugo!
Isti dan,mi se iz stana selimo u kucu,u istom dvoristu,ja samo stojim i gledam kak svi rade a ja ne smijem i samo masem kam kaj ide...mm pece cevape na rostilju i ja se najedem,oko 17 h sigurna kak mi je zlo od cevapa odem na wc(velka nuzda) i nis ne obavim . I tako nekoliko puta,sve jace me sarafi i tjera na wc,ja uvjerena da sam pojela nekaj pokvareno. Bol je postala ne podnosljiva i ja sjedim na sred boravka i placem,odem u krevet i opet se dizem na wc,mm u panici zove sogoricu koja zivi odma do nas i ona mu veli zovite hitnu...
on zove hitnu ja samo sjedim na wc u i cekam da obavim nuzdu jer me ubija trbuh! Oni mu odma kazu da salju kola, jer sumnjaju na pobacaj,taj dio mi nije htjeo reci.
Dode hitna za 2 minute i pita me dr jesam kaj nosila,naravno da nisam pa imam visokorizicnu trudnocu!!! Veli ona mom muzu,pa vi imate auto,mogli ste ju sami odvest!!! Skoro ju je sakom zveknuo,i bi da nije bilo sogorice. Odfuraju me pod sirenom i primi me ista dr koja me ujutro pregledavala i slusala otkucaje bebi!
Dode drugi dr napravi uzv i veli mi nema tu nista,idemo na porod!!! KAJ??? Kaj ja sad moram rodit??? NE! Ja ne! Jos sam se sama morala skidat umiruci od bolova,a sestra mi veli pa gospodo svaki trudovi bole!!!HA?? Sok,jos jutros je sve bilo savrseno i sasvim uredu! Na porodu mi pdijatrica veli, mozda bolje ovak beba je imala malformacije ruke i glave!! JOS VECI SOK!!!! Kakve malformacije svi pregledi i nalazi uredni!
Da bi nakon obdukcije saznala da nije bilo nikakvih malformacija nego da se moje djete u meni raspadalo najmanje 5 dana!!!! Vec su mu se organi poceli raspadat,imala sam jedinu srecu kaj nisam dobila sepsu!
ISUSE I BOZE!!! Veli mi dr,dogada se ,to se ne moze sprijecit,ok,ali kaj se ne moze vidjeti da je djete mrtvo???
Ma njih boli brigakad su me otpustali ,dr koja me nije pregledala kak treba jos se svadala kasnije sa mnom da li sam pobacila ili rodila jer ako je pobacaj nemam nikakva prava,trazila sam da promijeni otpusno pismo u porod pa usla sam u 27 tt.A kad je rekla da me razumije,skocila sam na nju i pitala ju koliko puta je radala mrtvo djete??? Poludila sam i skoro sam ju nokautirala,sestre su me drzale i smirivale, doslovno kao u filmu.Njoj su govorile da se sabere a ja sam samo vikala da zove ravnatelja bolnice,i da se ne micem dok to ne promjeni,na kraju je moj muz koji je bio ispred odjela a ja u amb za pregled usao unutra jer je rekao da sam se derala ko ludak na nju,culo se van na hodnik. Pa tko nebi?? Bila sam ju u stanju zatuc!
Sori na 100 km dugom postu.
I da,nemoj se ni trudit zaboravit....Takve stvari se ne zaboravljaju ,samo naucis to nekako nositi sa sobom iz dana u dan...drugo djete je najbolji lijek jer se imas cemu veseliti i u cemu uzivati....Ja trenutno uzivam u svom psusmijesno ali to je istina,to dlakavo stvorenje me natjeralo da izadem iz kuce nakon svega i da se suocim sa svjetom oko sebe! Muz je bio protiv a ja sam oduvijek imala pse i nagovarala ga,kad se sve ovo desilo,nakon nekog vremena je on sam rekao da mozda najbolje da nabavimo psa.... i tako nakon skoro godinu dana me taj pas natjerao da izadem iz kuce...
mozemo samo umanjiti bol ali taj kriz nosit cemo do kraja. i ja tebi zelim puno srece,tocno svima ipak smo zasluzile.
nema veze ispricala si svoju pricu. zalosno je da se takvi ljudi mogu nazvati doktorima,mora ti priznati bila sam u Sloveniji takvu ljubaznost i brigu o tebi u nasoj drzavi nigdije dobila. i hvala bogu da se nije tebi nesto dogodilo. ni ne pokusavam zaboraviti ali se je tesko pomiriti pogotovo kad vidim neku trudnicu pitam se zasto ja,kad otidem do ducana gledaju me bez trbuha ono vec si zamislam u glavi sta misli,ubija mi psihu. ali polako se mirim nazalos nema pomoci. da druga bebica bi bila prava sreca ali to ce za sada pricekati,ni nezna kako se onda odluciti na se to. meni je dragi poklonio isto peseka za rodendan kad smo se susreli sa strasnom prognozom. sad je malo veci sve razbaca ajde barem se imam za sto brinuti. vidis u njemu veselje
nivesa
Nažalost, svakakvih nas ima u svim zanimanjima pa tako i među doktorima. Trebalo bi biti pravilo a ne iznimka da u svim rodilištima bude dostupan psiholog upravo zbog ovakvih slučajeva. Strašno je što sve žene proživljavaju, a da ne dobiju ni minimum empatije i ljudskosti. U biti si ostavljen da se sam vadiš iz tog ništavila. Hvala bogu i na ovom forumu gdje možemo jedna drugu tješiti ili bar razumijeti.
Istina da zna živcirat i teško je u početku vjerovati u onu spiku o suncu na kraju tunela, ali ako vam to govorimo mi koje smo to prošle onda vjerujte da nisu samo prazne riječi.
Tugovanje je proces i ima nekoliko stupnjeva žalovanja kroz koje jednostavno moramo proći da bi mogli nastaviti dalje. Možda malo pomognu ovi linkovi:
http://www.roda.hr/article/read/gubitak-djeteta
http://www.udruga-izvor.hr/izvor/Gubitak%20djeteta.pdf
nivesajako mi je žao zbog tvoje bebe,ali mi je drago kaj si ih prisilila da napišu porod na to si potpuno imala pravo....i dobro kažeš to se ne zaboravlja,samo moraš jednom krenuti dalje
Nisam nikad u zivotu pomislila da cu tak reagirat na bilo sta.kamoli skocit na doktoricu i derat se kao ludakinja,ali bas me bilo briga ,i sad me je briga i opet bi to ponovila nakon njezinog nastupa i nesposobnosti!
Nivesa, dobro si ucinila, jer po bolnicama ima svakakvih doktora i.sestara a najmanje onih koji ce ti pruziti podrsku i razumijevanje.. Meni je sada zao sta isto tako nisam na jednu specijalizanticu nasrnula koja mi je stalno govorila da.sam paranoicna u vezi krvarnja i kontrakcija i smijala mi se u facu. Njoj nisam nista rekla, ali sam rekla svojoj dr koja me je vodila da napise velikim crvenim slovima da joj je zabranjeno pregledavati me...
Em si sjeban od soka i gubitka, jos ti oni sole ranu... Uh kako to mrzim... A i sama sam med.sestra..
Zalosno je da te nakon takvog soka i traume jos netko hoce napravit idiotom i budalom. Ma kad me je pitala -jeste vi mozda medicinske struke-poludila sam! rekla sam joj ja nisam, ali vi na zalost svih nas jeste!!! Fuj...
Kaj je najbolje od svega bila sam tamo od subote i do ponedjeljka ujutro nitko nije skuzio da mi nije dr bio na viziti...dok god moj muz nije dosao i poceo se derat tam da me konacno puste doma jer me tak i tak nitko ne gleda..Ma bas uzas...
nazalost oni nesvacaju tvoju bol strah borbu za to malo stvorenje doslovno oni se igraju nasim zivotima. ja kad sam isla predati papire za pobacaj onda mi je sestra rekla (mene bi na vasem mjestu bilo strah roditi ovo dijete ali mi vam sigurno necemo odobriti prekid) . i onda vise nemas snage za nista.
Franny draga sad procitah sta se desilo
zenice drage zao mi je sto ste morale dozivjeti taj bol,drzite se...
tina imala sam slicnu situaciju,ta odluka najvise boli ali je meni davalo snagu to da sam sina postedjela patnje i boli kroz zivot,sad to tebi zvuci mozda bezosjecajno ali s vremenom shvatis da si napravila najbolje za bebu...
ljubimo vas sve moja curica i ja
time se i tjesim da sam ga postedijela boli ali kako vrijeme prolazi sve vise pitanja a sve manje odgovora,najgori je osjecaj da sam ga nosila 6 mj a nemam ga pored sebe neopisiva zelja da je pored mene ali ga nema. a druga trudnoca vam je bila uredna?
tina sve znam i potpuno te razumijem ali vjeruj mi da vremenom bude lakse,ali nemoj se zatvarati u sebe,pricaj o svemu,placi,moras proci proces zaljenja i onda ce biti lakse,neces nikad zaboraviti ali ces naci nacin da zivis sa tim...drzi se
a druga trudnoca je bila sasvim uredu,porod za pozelit
Danas je mjesec dana kako nas je naš anđeo napustio.
Volimo te i jedva čekamo da opet svi budemo zajedno. Mama i tata
Drage moje hrabre žene, majke anđela....dugo me nije bilo na forumu, sada dođem, i imam što vidjeti, toliko vas je puno novih
TrudyC, draga moja, tebe sam posebno pratila na temi MPO, i toliko se radovala tvojoj trudnoći koja mi je bila poticaj, baš sam i mužu o tebi govorila, iako te ne znam...ali sinoć kada sam ovo pročitala, plakala sam i slomila se, i mužu se faca iskrivila čuvši što ti se dogodilo...
Nama je prošla godina dana kako su nas naši anđeli napustili, preteška je to godina, godina u kojoj sam se borila sa psihom, ali i beštijama kako bih tek u veljači se riješila beštija, i opet u postupak koji je završio neg. betom ...možda sljedeći ciklus koji očkeujem za 10-ak dana krenem u jedan prirodni IVF, iako se od negea baš ne mogu nadati, jer ako u stimuliranom sam imala totalno loš rezultat, što mogu od "prirodnjaka" očekivat, a samo nova trudnoća i rođenje žive i zdrave bebe može ovu bol ublažiti. A da vam ne govorim ako uopće zatrudnim sama ne znam kako podnjti psihički tu trudnoću...ma sve znate o čemu pričam...najrađe bih da me u trudnoći stave u umjetnu komu do 32 tt.
Ljubim vas sve drage moje, držite se i nedajte crnim mislima, na način kako same znate...
Mury
a što da ti kažem....pretežak je ovaj križ
ostaje nam samo nada da naša priča još nije napisana
drage moje, puno vas čitam, ali slabo pišem.. nekako imam osjećaj da je sve već rečeno..iako znam da nije.. eto bliži se moj termin, steže me u prsima.. čekam taj dan.. čekam da prođe.. možda onda bude lakše.. kad shvatim da nema ničeg, samo mi sami.. i onda da zajedno krenemo dalje..
KrisZg, nadam se da si dobro, i da si na veselijim temama.. sretno!
Jesam, draga.Za sada.Proci ce i ti dani
Evo drage moje, da vam dam nadu i vjetar u leđa, i dokaz da je Bogu sve moguće...dakle čekajući svoj 13 IVF sa spremnom uputnicom, trebala doći samo menga i da krenem u postupak...ali dočekala 27 dc betu 260, 30 dc beta 1460 i mala GV od 2,78mm. Znam da sam bila u molitvama mnogih ljudi, ali sigurno su ovo čudo za nas izmolili i naši anđeli
draga Mury, primi moje iskrene čestitke. od srca! sada samo polako i nastoj što više uživati. želim ti svu sreću
mi smo bili kod genetičara.. rekao nam je da su šanse da se opet ponovi isto (bolest kod bebe) izuzetno male.. ne znam dal da plačem ili se smijem.. trenutno ne smijem ni pomišljati na drugu trudnoću.. a i kad pomislim okreće mi se želudac.. nisam sigurna želim li.. mogu li?! jesam normalna?!?!?
a opet premalo je vremena prošlo od gubitka.. malo više od tri mjeseca.. pa je vjerojatno rano i o tome razmišljati..
Jani samo polako i smireno,mozda jos odmorite do jeseni,pokusajte uzivati u ljetu....i ja sam mislila da cu poludit od brige kad zatrudnim, ali sam smirena i predala sve Bogu,On najbolje zna, On je poslao ovo cudo i neka nas i dalje vodi kroz trudnocu!!!!
Mury, koja divna, fantastična vijest. Ma, baš si me obradovala. Baš jako.
Dan po dan, uživaj u svemu, naravno, i u mučninama. Pozitivna misli, bez obzira na sve što ti se prije događalo. Znam da hoćeš.
Divno, Mury! Čestitam
Jer Bog je velik...i cini djela velika!ova vijest mi je uljepsala dan!Samo hrabro...tvoji andjeli cuvaju i tebe i svoju bracu ili seku!saljem puno poljubaca!
Sutra je 3 tjedna kako me je moj maleni napustio
Adrianova mamce, tako bih te htjela utješiti da će ta grozna tuga proći brzo. No, neće, meni je trajala dugo, dugo. Jednostavno, žalovanje moramo sve proći prije nego krenemo dalje sa životom. Nakon silne tuge dolazi isto toliko silan bijes, zašto baš moje dijete, čemu je to trebalo, i naravno, preispitivanje da li sam sama kriva. Što god budeš osjećala u idućim mjesecima, osjećale smo i mi.Sutra je 3 tjedna kako me je moj maleni napustio
I nitko nije želio pričati, kao da je to kratko doba što je moja beba bila na svijetu, nešto čega nije ni bilo. Ljudi ne znaju što reći, odmiču se od te prevelike tuge. Ni s mužem nisam mogla pričati, on je nekako drugačije sve to prihvatio. No, znam da je patio silno, i to mi pokazivao ponašanjem prema meni. Nemoj se čuditi ako i tvoj bude tebi čudan. I međusobna šutnja i proživljavanje tih prvih dana je dobra. S vremenom će biti drugačije.
Nakon godine dana mogla sam reći da je nešto lakše. A tek kad sam dobila snage da ponovo ostanem trudna i rodim, tada je život opet dobio smisao. No, ne isti kao prije.
Mury draga
Adrianova mamice - jako mi je žao što si nam se morala pridružiti. Imaj vjere da će tvoje patnje jednom proći, a u međuvremenu vrišti, plači, tuguj. Daj si oduška. Nema druge.
Posljednje uređivanje od TrudyC : 12.05.2014. at 09:00
AdrianovaMamica,cure su ti sve vec rekle,ja ti saljem ogromni zagrljaj i zelim da cim prije ova ogromna bol se umanji,da nadjes mir i smisao zivota koliko god to sad se cinilo tesko i nemogce
drage moje mogu samo plakati čitajući sve te pretužne priče. Dugo nisam virila na ove stranice jer se uvijek rasplačem i sjetim i svojih izgubljenih trudnoća i trudnoća meni dragih osoba. Držite se sve vas ljubim i grlim.
I tako se bliži saša druga godišnjica....a mene i dalje steže u grlu i srcu i cijelom tjelu.... hoće li ikad bit lakše? Neki mi kažu da idem kod psihijatra jer sve to traje prepredugo...ne znam,ali ja se ne mogu nasilit da me prestane boliti.... i sad dok pišem se plačem..mm veli da se ja ponašam kao da se to samo meni dogodilo...a on kao da se nije ništa dogodilo,jer on o tome uopće neće pričati...a kad ja puknem kaže da je i njemu teško i da se boji druge trudnoće ,kako onda ne želi o tome nikad razgovarati? Život ide dalje,znam,ali ja nemogu to izbrisati iz srca i glave...
Nivesa
Sent from my GT-I9105P using Tapatalk
Prošla su 2 mjeseca od kada nisi s nama....Maleni mislimo na tebe svaki dan i jako nam nedostaješ
Posljednje uređivanje od TrudyC : 21.05.2014. at 14:16
TrudyC
Moj andeo je otisao prije tocno mjesec dana, mjesec dug kao godina...
Drage moje, grlim vas najjace
Držite se, cure
Hocu li ikad prestat toliko mislit na tebe???
11 crnih dana od rođenja moje anđelice Magdalene, 8 dana otkad smo je stavili spavati zauvijek ...za osobu koja je mislila da nema više suza, nisam loša ...autopilot je na - ON ...iako me još uvijek strah otvoriti oči, lakše je u mraku ...
Tako mi je zao...i tako mi je poznato sve to. :'(:'( :'(:'(..
drama queen tako mi je žao
I ja sam izgubila dijete nakon more IVF postupaka. Najgore je kad se konačno ponadaš da je tvoje vrijeme došlo samo da bi ovako okrutno zviznula o pod. Nije fer, nikako nije fer.
Voljela bih ti reći da će biti lakše. Neće, boljet će zavijek. Samo češ se ti s tim naučiti živjeti kao što ja sada živim i funkcionirati kao što ja funkcioniram.
Meni je malo pomoglo to što sam kući napravila veliku čistku stvari koje sam godinama iz nekog razloga čuvala. Bacala sam i bacala dok sve nisam očistila. I bilo mi je lakše. Kao da sam s tim stvarima izbacila dio ljutnje.
Šaljem ti more snage
Draga moja,nema rjeci utjehe za to... placi dok god se ne isplaces do kraja...nema gore tragedije u zivotu... i posjeti psihologa ili psihijatra..to ti jedino moze malo pomoci da ne padnes na dno dna...
javi nakon 2 godine nisam skroz dosla k sebi... i cesto placem " bez razloga" iz cista mira...
drama queen, tako mi je žao. Pa što se desilo na samom kraju? Šeljem ti ogromni zagrljaj.
Pravila pisanja postova
