Nadam se i ja da nije kraj
 |
|||
|
|
|||
Nadam se i ja da nije kraj
Ponekad se neke nepromišljene odluke iskažu pravim odabirom. Predivno!
Posljednje uređivanje od Snekica : 25.06.2014. at 10:19
Baš sam nekako mislila da će joj od psa biti bolje
Sent from my GT-I8190 using Tapatalk
Ja bih voljela da je tu negdje bio kraj, ali pošto princeza nije " po normi" tako nije tu bio kraj, več je počeo novi izazov "kako spasiti Davinu od princeze" ili još bolje "kako dokazati autističnom djetetu da pas nije čovjek"mamma san prvotno napisa
. Ali nije tu sve tako crno, Davina je princezi puno puno pomogla, pisat ču vam obečavam.
jupi jeee čekamo nastavak...
nemam riječiI kad je sve poslije dužeg vremena utihnulo ja sam se tiho ušuljala u princezinu sobu sa namjerom izvaditi Davinu ali nju nisam našla u njenoj korpici. Kad sam pregledala sve kuteve u sobi i nisam je našla polako sam upalila svjetlo. Pokazao mi se prizor za koji se isplati živiti, princeza i Davina su čvrsto zagrljene spavale u princezinom krevetu
Uz Davinu smo svi izpočetka pronašli mir. Princeza se okrenula za 180stepeni. Preuzela je svu brigu oko psa i to joj je pričinjavala veliko zadovoljstvo. Šetnje po kiši nisu više bile popračene čuđenjem susjeda, jer psu je svejedno dali pada kiša ili ne, on mora u šetnju. Njeno zdravstveno stanje se, ne samo poboljšalo, nego sam mogla reći nikad nije bilo bolje. Imali smo sreću sa alergotestom, nije se ništa pogoršalo tj. test je pokazao alergije koje su nam već bile poznate. I naravno princeza je morala opet u školu. Njeni protesti, da ona nemože ići u školu i ostavljati psa samoga bili su na sreću blažega oblika, nasuprot protestima psa samoga, oni su bili nešto jačeg inteziteta, ali nakon 3-4 tjedna i to se smirilo. Ali su naišli novi problemi, princezin manjak empatije se pokazao kao prepreka normalnom životu i prema psu. Nije je nimalo interesiralo dali pas hoće sad da spava ili bi možda da jede. Kad bi princeza osjetila potrebu da se mazi sa psom istoga momenta bi to provodila u djelo, da pas momentalno spava, princezi nije igralo ulogu. Veliki problem je bio i to što ona sve bukvalno shvača i ne ostavlja prostora ni lijevo ni desno. U knjizi je pisalo da pas Davinine veličine treba da jede od 120 do 150 gramma dnevno, princeza bi izvagala 135, ni gramma manje ni više, i normalno pas bi to morao pojesti. Da je našoj Davini bilo tako svejedno šta piše u princezinoj literaturi, se pokazalo u tome da bi ona samo pojedi onoliko koliko je njoj bilo potrebno a ostalih nekoliko grama bi joj princeza kljukala u smislu ako nećeš milom onda silom. Zbog toga su svakodnevno izbijali ratovi izmedžu mene i princeze. Isto je bilo i oko obavljanja nužde vani. Prije je bio običaj da se pas ako brzo ne nauči van, malo pripomogne sa "silom" ,u jednoj staroj knjizi koju je princeza dobila od Juline gazdarice je pisalo da se zarolaju novine pa da se pas pukne po guzi ako obavi nuždu u sobi. Na sreču se i to promijenilo pa"ne po guzi" je važilo i za kučne ljubimce. U nešto novijoj literaturi koju je princeza lično posjedovala je bilo sve lijepo objašnjeno kako da se pas brzo nauči van, i na kraju je pisalo (u smislu zezancije na prijašnju metodu odgoja) a ako ništa ne pomogne i pas ipak obavi nuždu u sobi, treba da se zarolaju novine i da se dva tri puta sebe udari u čelo i kaže: nisam dobro pazi na svog malog psa, drugi put če biti bolje. Naravno da je to bila šala pisca knjige, ali to shvatiti kao šalu i ne shvatiti bukvalno je za jednog autista kao za nas da se ljestvama popnemo na mjesec. Princezezino čelo je bilo u modricama. Naša sreča je samo bila da je Davina relativno brzo naučila obavljati nuždu vani, i princezina glava se ubrzo oporavila.
Odlučili smo se Davinu upisati u školu za pse. I nama kao početnicima je trebala pomoč u odgoju psa, a ujedno smo se i ponadali da če i princeza naučiti kako da se bolje ophodi prema davini i naravno imali smo i u nadi poboljšanje socijalnog kontakta koji je itako i tako bio bolji sa osobama koji posjeduju pse. I naravno kao i uvijek imali smo sreču. Princeza je ubrzo zavoljela našu trenericu i sve je od nje prihvačala. Nasilno hranjenje je u potpunosti izčezlo a i sve više je akceptirala davininu potrebu za mirom. To još nije bilo za pet, ali za četiri minus. Uglavnom mogli smo biti zadovoljni.
Ja sam dugo prije toga razmišljala dali da u školi za pse kažem da je princeza "drugačija" ili ne. Pokušala sam da to (kao i u hiljadu situacija prije toga) promatram kao ne princezina mama, nego slučajni posmatrač, i znajuči da se na princezi njena "drugačijost" vidi ako ne u prvom onda u drugom momentu, sam se ipak odlučila da kažem. Hvala Bogu, svi su to prihvatili normalno, a ujedno s time sam dobila mogučnost da sa trenericom otvoreno razgovaram o problemima nasilnog hranjenja maženja itd.
Princezinu "drugačijost" su ubrzo svi zavoljeli bila im je simpatična i draga, i svakodnevno je skupljala "plus bodove" kao npr. U našoj grupi je bila gazdarica od njemačkog ovčara koja je bila u trečem mjesecu trudnoče i pitala trenericu i sve nas iz grupe koji imaju iskustva ( ja a nit princeza nismo tu spadale) sa bebom i tako velikim psom što se tiče ljubomore i sl. dobila je mnogo savjeta i bila je zdovoljna. Tako sjedeči u krugu počela je priča o svemu i svačemu, i neko je nju upitao šta bi voljela dječaka ili djevojčicu, a ona je odgovorila da je to njoj prvo dijete da još nezna i da joj je sasvim svejedno kojeg če pola biti glavnom samo da bude zdravo. Normalan odgovor za milijarde zemaljskih stanovnika.
U tom se javila moja princeza sa " svojim savjetima" koji kako je več poznato znaju biti strašno "mamatražirupudapropadne", ali ovaj put je bio savjet koji nas je sve ostavi u čudu. Princeza je rekla toj gospodži, da drugi put kad je pitaju šta bi željela da joj bude beba da nekaže svejedno samo nek bude zdrava već da kaže svejedno samo neka bude SRETNA, jer njen drug Jeremmy ima srčanu manu i trisomie 21 i opet je sretan. Isto tako njena drugarica Luisa ima autisam i epilepsiju i ipak je sretna, znači to da se beba rodi zdrava nije garancija da bude sretna, pa je bolje da drugi put kaže tako kako joj je princeza rekla. Svi su ostali bez teksta a ja sam tad pomislila, možda je moja mama kad je bila trudna samnom rekla to što je princeza malprije savjetovala. I zaista sam sretna, a princeza i ako nije spomenula sebe, ja sam znala da se i ona tu podrazumijeva.
Za sretnu princezu
Aaaaaa!
Predobro <3
ijaaao! u svakom postu imaš ono nešto što nas svaki put skroz iznenadi i onda, posljedično, dotuče do kraja :D ma svaka čast! i svima vama zato što postojite, i tebi što stvarno fenomenalno pišeš.
uf
rasplakala sam se
Nemoj se ljutiti ali baš sam se nasmijala na ovaj dio di je princeza sebe udarala po čelu.. ništa zločesto, nego toliko slatkooo , ja bi nju zagrlila iz dragosti
a di nam je mama san, jel ju netko obavijestio da ima nastavak
kako uspiješ napisati nastavak priče o princezi i tako završiti da ja uvijek pokleknem i zaridam???
i onda se stresem i pogledam kad si napisala taj zadnji nastavak i samo prokunem u sebi: Dovraga, ko će dočekati da prođe sljedećih 5-7 dana????
Da ti se javim i ovdje, nama su princezini komentari slatki, ali si mogu misliti da tebi nije ( u većini slučajeva) smiješno i da je tu potrebno puno ljubavi i strpljenja. I s "običnim" posvojenim djetetom nije lako, i meni zna biti neugodno kad moj "Princ" željan pažnje napravi šou na javnom mjestu.
Za sretnu princezu
svako malo škicnem na temu... i makar ste zaslužili svoj godišnji odmor, iskreno se nadam da ćeš se uskoro javiti...
I ja često škicnem da li ima nešto novoga
Evo poslije "malo dužeg" vremena malo novosti o princezi. Prvo, jedan doživljaj koji nam se desio ovo godine na odmoru. Bili smo deset dana u Hrvatskoj na moru. Našli smo lijep smještaj u kojem je i Davina "dobro došla". Naš problem sa princezom je uvijek isti, treba joj dosta vremena da se navikne na novu sobu, novi krevet, na sve mirise koji vladaju, na ukus hrane ( po njenom mišljenju i makaroni u Bosni i Hrvatskoj imaju drugačiji ukus nego u Njemačkoj) itd. Ja sam dugo nosila za njom sve od doma: njenu posteljinu ,deku ,hranu isl. Ali sam zadnjih godina sve umanjila da bi se ona mogla malo prilagodžavati životu. Sad nosimo samo njenu omiljenu deku i jastuk i davininu deku a to dvoje nam i dobro dođe kad negdje drugo spavamo kao npr. u apartmanu u hrvatskoj da sve prekrijemo jer u ljeto se naš pas mnogo linja, pa mi bude neugodno kad negdje drugo ostavljamo dlake iza nas.
Izpočetka prilagodba traje malo teže tako da princeza odbija hranu pa čak i malo smrša ali malo pomalo se i to stabilizuje. Na moru osim gore navedinih problema je i dodatni problem što je sunce jako, vrlo rijetko pada kiša (nemoj te otkriti princezi da njena mama voli kad ne pada kiša jer ide na more zbog sunčanja i kupanja. I samo je još doviknula da ide odmah obavjestiti i svoju šogoricu jer je i ona jednom rekla da i ona misli da Davina i princeza nepostoje. Naravno da više nisam vikala po plaži nego ljubazno po stoti put princezi govorila da se pas nebi trebao tu kupati i naravno da ču joj podeseti put kuhati makarone i da ne taj dječak što se prska nije nevaspitan nego se raduje što je namoru, i .... jer možda su nas drugi ljudi drugačije zamišljali pa da i njih nerazočaramo
Ovaj put smo u bosni imali i velikih problema sa uličnim psima. Tj. taj problem imamo i svake godine ali ovaj put je princeza bila stvarno neutješna. Željela je da svakome uličaru kupi ponešto da jede tako da bi se naša šetnja gradom uvijek zavrašavala sa čoporom pasa iza nas. Jednom tako šetajuči naišli smo na jednoga psa kojeg je najvjerovatnije udarilo auto i nije moga više na zadnje noge nego ih je vukao zasobom tako da mu je i stražnja strana bila sva zderana i krvarila je. Mene taj prizor nije ostavio nimalo ravnodušnom a za princezu da negovorim. Odmah mu je pritrčala i pokušala pomoći mi smo je jedva ubjedili da mu ona nemože pomoći i da čim stignemo doma zvačemo udrugu za zaštitu životinja i njima objasniti gdje da ga nadžu i pomognu mu. Kad smo stigli doma odmah smo nazvali ali su nam oni nažalost rekli da takvih pasa ima puna Bosna i da oni pored sve volje nemogu svakome pomoći. Princeza je bila neutješiva do te mjere da smo nekoliko noći morali dežurati jer nam je prijetila da če se ponoći izkrasti i ići ga tražiti. A i meni je i dan danas teško kad se sjetim tog prizora.
Nova školska godina je počela i naši novi stari problemi. Ja znam svake nove školske godine da neče biti lako ali se sama iznenadim koliko se ponekad nadam da če sve biti uredu, pa se iznova razočaram. Ove godine su ponesreči morali i promjeniti i učionicu i čak i sprat tako da princeza i evo nakon više dana još uvijek čeka pred njenom starom učionicom pa njena asistentica ide svako jutro dole po nju. O problemu sa novim nastavnicima da prvo i nepočinjem, ali hvala Bogu ove godine ima samo četiri nova od kojih več zna da jedan ima psa, a i ovi drugi če joj s vremenom "leći" samo treba malo više strpljenja.
Eto toliko za sad.
sretno sa školom. uopće ne sumnjam da će se princeza na sebi svojstven način uvući novim profesorima pod kožu
Super ste <3
Ko je to vidio princezu i Davinu?
Dobro nam se vratili!
Dobro došle natrag cure i SRETNO!
baš mi je lijepo ponovno čitati o princezi
Joooj, ja bih vas tako rado upoznala.
I, moram reći, nisam sigurna, ali mislim da je u Hrvatskoj na plažama čak zabranjeno kupanje psima u moru i da čak postoje posebne plaže gdje se psi mogu kupati. Čini mi se da sam jednom gledala prilog o tome na televiziji. Pa, sljedeće godine u potragu za takvom plažom.
I da, želim vam puno sreće ove školske godine.
jao, divno...
a to prepoznavanje...
Neznam Apsu, možda nam se sama otkrijeSuper ste <3
Ko je to vidio princezu i Davinu?
Ajme, genijalno mi je ovo prepoznavanje
Već sam ostavila svaku nadu da ćeš nam još pisati, tako da kasno palim
Ja nisam mislila da ne postojite
svimbamVeć sam ostavila svaku nadu da ćeš nam još pisati, tako da kasno palim
Ja nisam mislila da ne postojite
Danas vidim u "Jutarnjem listu" najavu o sutrašnjem broju. Objavit će vašu priču, Davina.
Da li znate za to? Nadam se da je sve dogovoreno, a ne samo prepisano sa ovog foruma bez dozvole.
naravno da nije bez dopuštenja
Kristina Turčin je poštena novinarka
naravno da nije bez dopuštenja
Kristina Turčin je poštena novinarka
Davina, tako mi je drago da si pristala...
evo, suza suzu stiže
bojkotiram tiskane medije, ali sutra sigurno kupujemo Jutarnji
I ja cu kupit, valjda prvi put u zivotu..
Davina, tako mi je drago... Pišeš prelepo, otvorenog srca... ja ne mogu kupiti novine alu nadam se linku ka tekstu....Srećno!
tako sam ja saznala za davinu
zove novinarka u rodin ured pita kako doci do davine
koga
davine
d
a
v
i
n
e
ok, ko ti je ta?
ona u cudu
cijela regija zna za davinu, a ti ne znas?
i tako sam ja proslu subotu lezala doma tri sata za laptopom, citala sve iz pocetka i plakala i smijala se, plakala, plakala, smijala se, sve redom
Ma dajte!! Divno! Ali kako ce to sve stati u jutarnji. Ja ne bih da ista skrate!
a šta će sutra porast tiraža jutarnjem
Pravila pisanja postova
Odgovori s citatom