Ne mogu više., doveo me do ruba živaca....!
...do toga da mi netko sada dođe i pita me može li ga odvesti ne bih dugo razmišljala!!
Ja jednostavno više ne znam kako s njim, kako da ga odgajam, što krivo radim, kako da mu pristupim? Ja sam na rubu živčanog sloma od njega!
On s ničim nije zadovoljan, njemu uvijek treba nešto još više i kad dobije to nešto još više traži još više i još i još i još i osjećam se kao da je zabio zube u mene kao vampir i sisa mi i krv i energiju!!
U zadnje sam vrijeme puno sama s njima, tata nam je bio prvo dva tjedna na terenu, sad ga nema već tjedan dana.
Svaki slobodna trenutak s njima gledam da provedem na način da se zabavaljaju da uživaju, da im je dan ispunjen i sve to u dogovoru s njima.
Pitam ih što bi htjeli, iznesem neki svoj prijedlog, složim raspored kako bi to otprilike izgledalo, kažem im i njegova reakcija na to bude super, sve divno krasno, savršeno!
Ne prođe ni 5 minuta...bi li mi kupila ovo bi li mi kupila ono...Ok dogovorit ćemo se dobit ćeš jednu stvar koju izabereš i gotovo.
Već na pola puta njemu ne paše ono njemu na paše ono, ajde dođemo i do dućana da izabere kaj je htio, kupim mu baš ono kaj je hio, ne prođe ni pola sata, već izmisli nekaj novoga.
Jedna od najgorih stvari u svemu je ta što za svaku, ali ama baš svaku stvar koja nije onako kako si je gospodin zamislio gospodin se rasplače.
Mozka mi je sad stao, ne znam šo bih i kojim redom napisala, a ima toliko toga.
Razgovara se sa mnom kao da je u pubertetu, ja mu recimo kažem da napravi nešto on na to meni odgovara "A ti ne bi ništa radila?"
Cijela situacija je dovela do toga da ja više ne mogu s njim niti razgovarati, a da se ne dračim jer on kao da nije tu. On je jedan najobičniji mrgud koji bi da se cijeli svijet vrti oko njega, koji bi da sve što poželi dobije, da svi plešemo kako on hoće koji kad mu se god nekaj veli okrene očima i sikta i gunđa i kad je doma njemu je dosadno, kad je vani njemu je dosadno.
Da ga pustim da cijeli dan d.r.k.a. po hebenom kompjuteru ( a ne dam mu, dapače već je neko vrijeme u kazni s kompjuterom) onda bi jedino bio zadovoljna i ispunjen.
Ne bih rekla da je toliko odgoj jer imam troje djece (ajde ova mala se još ne računa) i samo on je tako zahtjevan i poseban za poludit!!
Nikad se s njim nije moglo na kraj, uvijek mi se činilo da ima blokadu u ušima, ali ovo u zadnje vrijeme je postalo nepodnošljivo. Kako jednom netko reće, trenutno imam osjećaj da ga čak ne mogu ni voljeti! Onda kad sam u miru u svojim mislima mrzim samu sebe što uopće tako mogu i misliti.
Htjela bi da bude sretan i zadovoljan, da bar sam zna kaj hoće, jer kad god ga pitam da mi objasni u čemu je problem i zašto je takav on sliježe ramenima i kaže da je sve ok i da je zadovoljan, a ja znam da to kaže samo zato da mu se skinem s grbače tog trena....
Još neki dan je dogovor bio da spava u boravku (to mu je bila velika želja) kad drugi dan nema škole. I jučer je spavao u boravku sa sekom, danas je bio dogovor da spava sam.
E. sam stavila na spavanje i rekla Ivi neka bude u boravku u krevetu dok E. ne zaspe, jer inače se mala hoće igrati i ne zaspe kad treba...
Uglavnom, I. se spavalo pa sam joj donjela jastuk i deku da ako hoće spava, pa bih ju ja sama kasnije prenjela u krevet. On je na to napravio takvu scenu. Plača, negodovanja... Krenula sam mu (po milionti put danas sa objašnjavanjima) objašnjavati zašto je to tako, da će seka kratko biti tu dok Ela ne zaspe, da će se maknuti kasnije, ali ništa nije pomoglo. Kao da objašnjavam dvogodišnjaku koji ništa ne razumije.
U stanju sam mu bila svašta reći, trudila sam se ostati mirna koliko je to moguće, rekla sam mu i neke stvari koje nisam htjela.
Ali ja jednostavno vše ne znam lijepo s njim, ne znam više nikako s njim!!
Uz to što mi je trenutno ovo ispušni ventil (najgore mi je što je sve ostalo u zraku i ja se osjećam loše, a vjerujem da ni on nije najsretniji zaspao), molim i za pomoć ako imate bilo kakav savjet kako da više s njim izađem na kraj, kako da smo i on i ja zadovoljni, kako...kako, kako, kako...Jer ja ću...ma ne znam. Samo znam da sam jako jako tužna zbog svega jer se teško nosim s tim i kao da ga ne znam odgajati kao cure.
 |
|||
Odgovori s citatom
, a ja ću pričekati par dana da otvorim svoju temu da nemamo dvije iste 
.
winnerica prvotno napisa
ajde i malo smjeha u ovoj kmici 
ali ću napisati stvari koje su nam pomogle.
. Mislim, je to bilo onak, nevino dječje, možda su se više i zekali nego kaj drugo, ali opet...
nije ni moj puno drukčiji. Zna da se mora pozdravljati, pozdravi susjede na stubištu i tetu u dućanu, a onda će prečuti nečiji pozdrav ili neće reagirati kad ga netko zazove na ulici. Ne bih rekla da je to nepristojno, prije rastreseno.
