Iščuđavanje zbog dojenja (u maloj sredini)

[Bodulica]

Vjerujte mi da većina tih ljudi ne komentiraju iz zlobe nego iz neznanja.
I sama se sjećam scene kad sam pred jedno 10-ak godina ispred jednog trgovačkog centra vidjela jednu mamu kako doji poveliko dijete. Ni dan danas ne mogu procijeniti koliko je to dijete bilo staro, ali izgledalo mi je poput diva naspram krhke i nježne ženice kaoja ga je dojila. Nisam ništa rekla, ali se sjećam da sam napravila gadljivu facu i bila istinski šokirana prizorom.
I onda slučajno nabasam na Rodin portal i ovaj forum i nakon početnog šoka neke su mi stvari postale toliko uobičajene (dobro, ne baš sve ) da bi moja sadašnja reakcija bila dijametralno suprotna onoj koju sam opisala.
Sutra će biti 21 god. da sam rodila 1. dijete. Zahvaljujući ratnom stanju i nemogućnošću mućkanja adaptiranoga jer smo bili bez vode i struje moj je sin dojio "punih" 6 mjeseci. Naravno, uz dohranu nakon 4. mjeseca jer je tako rekao pedijatar i ja sam to slušala iako je dijete bilo totalno nespremno za krutu hranu. Ali, ko je vidio ne slušati upute liječnika... I tako ja odem nakon privih pola god. djetetova života na redovitu kontrolu i nakon što malac nije dobio nego par stotina grama u odnosu na prijašnju težinu liječnica me upita da li ga još dojim. Ja odgovorim potvrdno, a ona mrtvo hladno kaže...e, to bi bilo dosta! i uvali mi neki papir preko kojega sam otišla podići količinu adaptiranog za još narednih pola godine iz donacije. Sjećam se da smo te limene kutije predizali na pedijatriji u gradskoj bolnici i da nisam bila jedina tamo. Ajde, bar nam nisu kravlje preporučili.
Tada sam mislila da to tako mora biti i sve do dolaska na ovaj forum mi je dojenje djeteta starijeg od 6 mjeseci bio čisti sf.
Dobro, čula sam ja priču svoje babe za kojom je moj otac trčao valjda do škole da mu dade cicu, ali ko bi prije dao kredibilitet nepismenoj ženi naspram izučenog pedijatra, pogotovo kad sam čula da su djecu u to vrijeme odmah nakon majčinog mlijeka prebacivali na vino iz konobe.
Stoga, pokušajte razumjeti i onu drugu stranu jer ne vjerujem da su baš svi toliko zločesti i "nazadni" pa se zgražaju iz zabave. Neinformiranost je zeznuta stvar, a svi znamo da i u današnje vrijeme kad je do informacija lakše doći one mogu biti potpuno oprečne i zbunjivati one koji su i inače zbunjeni...Zato mi je najbolja ona..."Živi i pusti druge da žive."

Živili!

[jelena.O]

Hahaha, ovo se meni na EKG-u dogodilo, sestra je zatvarala vrata dok sam je umirivala da ne bi doktor vidio prljavu rabotu
A i općenito su se po pedijatriji iščuđavali što ne pijemo čaj, nemamo dudu (beba 2,5 mjeseca) ali su u stvari svi imali pozitivne reakcije.

sve klince sam uspavljivala na cici pa u kolica da bi mogla napravit ekg+uzv srca

[Mojca]

Bodulica, slatki avatar.
Razumijem što želiš reći. Kad se mi se brat rodio, imala sam 8 godina, mama ga nije dojila nije bilo mlijeka navodno. Sjećam se da su se žene iz društva mojih roditelja zgražali nad jednom tetom K. koja je svog sina dojila do 2. godine. I tad je važilo da je dojenje za siromašne, za one koji si ne mogu priuštiti adaptirano.

Btw, danas smo malo zakurili, pa sam zamolila susjedu da joj dođe pogledati grlo i poslušati pluća, jer sam ja već 10 dana u gadnoj prehladi koja je počela s grlom... vikend je, ne ide mi se na dežurstvo da još nešto ne pokupi.
Uglavom, kad je čula da ju hrana ne zanima i da je samo na cici, rekla je: pa mora jesti!
Pa jede!
Ali mora jesti hranu!
Pa kad neće, nudimo joj!
Mala, starci ti ne znaju kuhati!

I onda je počela priča kako već krenula s manipulacijama. Počinje s hranom, pa nastave manipulirati cijeli život.

[pulinka]

Moje iskustvo sa mojim selom:
Dojenje bebe do 6 meseci je vrlo poželjno i pohvalno, a majka se smatra uspešnom i sposobnom.
Dojenje bebe od 6 meseci do godinu dana se smatra nepotrebnim, ali simpatičnim, a majka mekog srca i popustljivom.
Dojenje nakon godinu dana doživljava simpatije samo pojedinaca, onih koji i sami imaju iskustva sa produženim dojenjem ili prosto imaju sluha za potrebe deteta. I da, češće su pozitivni muškarci nego žene-možda zato što smatraju da žene sve te stvari oko dece „prirodno bolje znaju“. Za ostale, kao što kaže Vissnja, majka često dobije tretman kao da je nakaza, a komentari stvarno najčešće idu detetu, a ne majci :„Šta će ti to, ti si velik/a.“
Moje bake su odrasle u dva dosta udaljena vojvođanska sela, obe su 85+ godina i imaju gore navedeno mišljenje o dojenju, tj. da je nepotrebno nakon 6-12 meseci, ni same nisu dojile duže od toga. Ja živim u trećem selu i ovde mnoge bake, njihove vršnjakinje, dele to mišljenje, što znači da je ovde tradicija kratkog dojenja i lošeg mišljenja o dojenju stara već skoro 100 godina, verovatno i više. S obzirom da naši seoski pedijatri i patronažne zdušno podržavaju isto mišljenje, ne očekujem da će se situacija nešto promeniti. Ovde većina žena rano postaju majke i nemaju običaj da internet koriste kao izvor informacija.
Mogu da razumem da su ljudi neinformisani, i to me ne boli, ali šta me je zaista totalno pogodilo: Bila sam, nažalost, u bolnici sa bebom od 5,5 meseci zbog urinarne infekcije i sestre me terorišu jer bebi ne dajem vode da pije. Dolazi vizita, načelnica odeljenja od svojih 60-tak godina i titulom dr. med. sci. sasvim mirno kaže da isključivo dojenoj bebi ne treba voda i da me ostave na miru. Odlazi vizita, i sestra (tek nekoliko godina starija od mene) dolazi do mene sa rečima „ Ma, ne slušajte vi doktoricu, pa i ja sam dojila ali sam davala bebi vode...!!!“ Znači, sama ta sestra očigledno ima pristup informacijama, ali odbija da ih prihvati, i nimalo je neće pokolebati činjenica da je informaciju čula od doktora medicinskih nauka!
Ako je u zdravstvu takvo stanje, kako očekivati igde ikakve promene?
Ja dojim i ćerku i sina, ali već odavno me niko nije pitao ništa o dojenju-zašto? Pa zato što oboje imaju preko godinu dana i nikom i ne pada na pamet da bi ja još mogla da dojim ni sina od 14 meseci, a kamoli ćerku od 3,5!
Doduše, moja deca ne sisaju nikad u javnosti, ne zato što ja to ne želim, već zato što to njima još od 4.meseca života nije bilo zanimljivo i aktivno su odbijali dok sam ja nutkala. Time je meni život donekle lakši, nema komentara ali ni prilike da sa bilo kim popričam sa razumevanjem i odobravanjem o čitavom jednom delu svog roditeljstva. Majka me je kritikovala dok sam dojila u trudnoći i par meseci nakon toga dok nije shvatila da je potpuno ignorišem, sad jednostavno ne pričamo o tome-tako je lakše i meni i njoj.
S obzirom na opšte mišljenje o produženom dojenju, ja nemam želju da u svom selu obznanjujem svugde i svakom svoj dojilački staž. U selu gde se dojenje preko godinu dana smatra egzotikom, a dojenje nakon 3. rođendana mitološkom kategorijom (trudnoću i tandem da i ne spominjem), ne želim da priuštim svojoj deci niz bezobraznih i nesuvislih komentara i pitanja. To što sam ja ponosna na svoje dojenje ne znači mnogo u selu u kom bi me svako ko čuje za to okarakterisao u najmanju ruku kao budalu, ako ne i prijavio socijalnoj službi (sreća pa toliko dugo dojim devojčicu, a šta li će biti sa sinom videćemo...).

[žena majka i kraljica]

zašto se ljudi zamaraju time tko doji ne doji , kada počela dohrana, osobno nisam imala problema s tim , ali kužim da ide na
živce, moja cura ima 14 mjeseci i ne trči po ulicama i svi se čude šta još nehoda, i zašto nema cipele, tako da mozak na pašu i samo ti doji

[Jadranka]

Moja prabaka je zagovarala produzeno dojenje i nije se mogla nacudit mojoj baki kad je na prvi rodjendan moje tete, a kasnije i mame, prestala dojit. Al baka je bila odlucna

Sta god zena napravi, dojila, ne dojila, dojila kratko, dojila dugo, uvijek ce se neko iscudjavat i nece mu bit pravo; zato najbolje napravit po svom, a sve komentare koji nam ne pasu stavit na ignore mod.

[IvanaR]

Odlazi vizita, i sestra (tek nekoliko godina starija od mene) dolazi do mene sa rečima „ Ma, ne slušajte vi doktoricu, pa i ja sam dojila ali sam davala bebi vode...!!!“ Znači, sama ta sestra očigledno ima pristup informacijama, ali odbija da ih prihvati, i nimalo je neće pokolebati činjenica da je informaciju čula od doktora medicinskih nauka!

Ma u tom ja je problem, ne u dojenju, niti u vodi ili bilo čemu drugom, uostalom. Ljudi naprosto doživljavaju ono što su oni radili kao jedino ispravno i ako radiš drugačije za njih je to kao da kažeš da su oni pogrešili. Mislim da bi nam svima bilo lepše kad bi prihvatili da nekada može postojati i više dobrih izbora, čak i kada su oni potpuno suprotni.
Inače, jako lep post pulinka, baš sam se raznežila. Moja devojčica je takođe rođena 04.09. a dečko je malo mlađi 05.12. Mora da je predivno kad oboje doje! Ja, nažalost, nisam uspela da izguram dojenje kroz trudnoću, postalo mi je fizički neugodno, ali ponekad požalim što nisam stisnula zube i izdržala. No dobro, život ide dalje. Veliki pozdrav za tebe i tvoje male sisavce!

[Amandica]

Da se i ja nadovežem na postojeću temu

Prvu curicu nisam uopće dojila i tada su se svi, ali svi iščuđavali zašto ne dojim. Ubijali su me svi u pojam s tim, jer sam željela dojiti, a nisam smjela zbog terapije koju sam tada uzimala. Čak je jednom prilikom došla kod nas u goste muževa rodica (curica mi tad nije imala ni 3 tjedna) i vidjela me kako malenoj dajem flašicu i komentirala: "Ne dojiš? Ah, te moderne mame!". Ona je svoje dijete dojila jako dugo i strašno me povrijedio način na koji je pristupila. To je valjda bila prva rečenica koju je izgovorila kad je ušla. U stvari, kad se sjetim, stalno se netko iščuđavao zašto ne dojim.

A sad druga situacija, sina dojim i nitko mi se previše ne iščuđava, valjda jer sam okružena mamama dojiljama Jedino vodim rat s vlastitom mamom, koja me uporno uvjerava da mišu moram dati čaja, vode, da mu moram reda uvesti, jer ne spava i ne želi jesti, da mu svaka 3 sata dajem da doji (a mi u fazi štrajka već 10 dana) , pa koliko pojede-pojede, ako plače nakon podoja, očito je gladan-napravi ti njemu bočicu..itd. Čim krene, kažem joj da ne želim o tome i da poštuje moj stav i odluku. A još je najčudnije da je ona dojila nas četvero do 9 mj.otprilike, ali očito smo mi bilo djeca po udžbenicima, bez skokova u razvoju, nismo štrajkali, nismo bili zahtjevni, spavali smo. Jer da je naišla na samo jedan proble, sigurna sam da bi odustala od dojenja. Sreća naša

[pulinka]

Ma u tom ja je problem, ne u dojenju, niti u vodi ili bilo čemu drugom, uostalom. Ljudi naprosto doživljavaju ono što su oni radili kao jedino ispravno i ako radiš drugačije za njih je to kao da kažeš da su oni pogrešili. Mislim da bi nam svima bilo lepše kad bi prihvatili da nekada može postojati i više dobrih izbora, čak i kada su oni potpuno suprotni.
Inače, jako lep post pulinka, baš sam se raznežila. Moja devojčica je takođe rođena 04.09. a dečko je malo mlađi 05.12. Mora da je predivno kad oboje doje! Ja, nažalost, nisam uspela da izguram dojenje kroz trudnoću, postalo mi je fizički neugodno, ali ponekad požalim što nisam stisnula zube i izdržala. No dobro, život ide dalje. Veliki pozdrav za tebe i tvoje male sisavce!

Hvala, IvanaR . Jeste, divno je kad oboje doje, ali vidim da mi je devojčica porasla jer je to sad za nju samo lep ritual za uspavljivanje i nije joj problem ni ako ga neki put preskoči, što je do pre nekoliko meseci još bilo puno drugačije. Itekako razumem majke kojima dojenje u trudnoći postane nemoguće, jer ni meni nije bilo naročito fizički udobno, iako ne toliko naporno da bih prestala. Tebi čestitke za sinčića, nisam znala kada si se porodila!

Potpuno se slažem sa rečenicom koju sam podebljala, i stalno se nažalost u razgovoru sa drugim roditeljima uveravam u tačnost tog zaključka. U mom iskustvu više su skloni takvoj isključivosti ljudi u maloj izolovanoj sredini nego u gradu, ali možda su tuđa iskustva drugačija. Selo u kom živim je prepuno neverovatno samouverenih roditelja uvek spremnih da ničim izazvano drugima saopšte svoje mišljenje, iskustvo, i naravno-savet. Ja sam odrasla u nešto drugačijem okruženju i mene ta samouverenost bez pokrića uvek obori s nogu.

I najnoviji prilog mitologiji o dojenju:
Kaže danas MM-u jedna od baki iz komšiluka kako imamo sreće što smo prvo dobili devojčicu, jer one rado hoće da prepuste sisu bratu, dok je muški ne daju!
(Inače kod nas je situacija takva da sin nimalo nije vezan za siku u poređenju sa ćerkom kada je bila iste starosti, čak mislim da bih trenutno pre nagovorila njega da prestane nego nju )

[Kaae]

No kad sam bila u Kanadi prošle zime iznenadila sam se koliko su ljudi bili zgroženi mojim dojenjem dvogodišnjaka a da se nisam pritom preko glave pokrila sam poplunom ili zatvorila se u drugu sobu ili u WC dok dojim. Tako da nismo mi baš tako loši koliko nam se ponekad čini.

Tu cak ne moras dojiti ni dvogodisnjaka. Bilo kakvo pokazivanje sise u javnosti je prestrasna stvar. :/

Na svu srecu, ima i onih koji doje bilo gdje. Cak je uspio i lokalni LatchOn event prije mjesec, dva.

[Danci_Krmed]

Ja sam skužila da čak na plaži di odlazimo na kupanje ima brdo žena (talijanki uglavnom, nešto i žena iz slavenskih zemalja ali ugl talijanki) koje doje na plaži - baš lijepo

Inače u HR nikad nisam imala neugodno iskustvo, i zaista smo dojili svugdje i kad god je trebalo.

[Bubica]

moje jedino negativno iskustvo je bilo kada je F bila nekih 5 mj stara, interliber, dijete ogladnilo. Dvadesetogodišnjakinja me pogledala s tolikim gađenjem da ja to nisam mogla vjerovati a onda je jos mamu gurnula da pogleda pa me i ova pogledala s jednakom dozom. I to je stvarno jedna, jedina situacija u kojoj sam se i ja osjećala nelagodno, ne zato što dojim, nego, naprosto, što te netko gleda s tolikim gađenjem. A dojila sam 4 godine.

[Mojca]

Ja takvima nabacim najveći mogući osmjeh.

[klara]

Ja takvima nabacim najveći mogući osmjeh.

Mozda ce se toga sjetiti kad bude dojila vlastito dijete i imala drugaciji pogled na dojenje

[Diana72]

Mozda ce se toga sjetiti kad bude dojila vlastito dijete i imala drugaciji pogled na dojenje

Pitanje je da li će dojiti, ako joj je majka uzor u tome, po majčinoj reakciji zaključujem da ni ona nije dojila.
Kod neiskusnih majki koje su prvi put rodile,potpora je vrlo bitna, pogotovo ako se pojave poteškoče, koje se nažalost u većini slučajeva i javljaju. To znam iz vlastitog iskustva, ali bila sam čvrsto olučila da ću dojiti, iako sam kraj sebe imala osobu koja me cijelo vrijeme pokušala od toga odvratiti. Na kraju, dojila sam kćer pune dvoje godine, a ako budem imala sreće, tako će biti i sa sinom (3,5 mj )
Malo sam odlutala od teme, ali htjela sam reći, da unatoč promoviranju i podršci dojenju ,još uvijek ima dosta liječnika koji se čude ako majka doji dijete duže od mjesec dana, stoga nije uopće ništa čudno isto mišljenje drugih, "običnih" ljudi.