Kako sve stižete?

[mala-vila]

a ko kaže da sve stižemo?
ja ne stizem sve, jedina razlika je moj mentalni sklop- sad mi je svejedno dal stignem sve ili dio- it's ok ovako ili onako, više me to nimalo ne živcira

[kavofob]

Nisam čitala odgovore.

Ja ne stižem, ni blizu. Imam prioritete i ono što je pri vrhu, to stignem (vježbanje na primjer)... čišćenje kuće je negdje na dnu pa živimo zmazano. Kad se obogatim imat ću kućnu pomoćnicu, a do tada bog nam pomogao

Iskreno, ja većinom baš i nemam neki dojam da sam u prevelikoj gužvi. Fali mi vremena za mene, sanjam o tome da ponekad, samo ponekad imam 2 sata na miru (načekat ću se), ali odavno sam prestala nastojati stići sve i život mi je od tada mnogo lakši, a svijet se nije prestao okretati.

[trampolina]

I meni je bilo teže s jednim nego sada s troje, pa čak i onda kad sam sama s njima. Ne znam zašto je tako, valjda sam puno brža.

Evo sad npr. sad divanim dok dečki gledaju crtani a cura spava. A u kuhinji je kaos, i ništa me to ne nervira.
Dalmatinci imaju izreku "nije posal zec pa da će uteć". I stvarno nije.

[rehab]

Da, Rekla sam - ne, nije mi teško, TEBI je bilo teško.
Mi se danas žalimo kak ne stignemo ovo i ono, a pred 50 ili 75 godina žene su kurile na drva, kuhale na drva, prale veš na rifljaču grijući vodu na drva, koristile lug od pepela, obrađivale vrtove a često i polja, uzgajale domaće životinje.... sve bez aparata, ponekad bez struje... E - TO je bilo teško. Ovo danas nije ništ bogznakaj teško. Samo se treba naučiti snaći.

Izostavila si dva vrlo bitno detalja, živjele su u zajednici, a na djecu se nije gledalo kao danas. To znatno olakšava posao oko grijanja kuće, uzgajanja životinja, pranja veša i slično. Ne želim reći da je nama teže nego njima, ali svako vrijeme nosi svoje.
Inače, da se vratim na topic, meni je bitno samo da su roba i suđe čisti (ne pospremljeni, samo čisti), smeće iznešeno, a ostalo, who cares. Jednom tjedno generalno očistim kuću - očistim wc, usisam i oribam podove, obrišem prašinu, sve zategnem, a ostatak tjedna svodi se na tri gore spomenute stavke.

[mala-vila]

ali odavno sam prestala nastojati stići sve i život mi je od tada mnogo lakši, a svijet se nije prestao okretati.

bas tako i ja, formula mog uspjeha

[tangerina]

Ja sam stigla i čitat i vježbat i plest i gledat serije i pravit kolače... unutar 4 godine . Ustvari, unutar dvije nakon one prve dvije. Hoću reći, ne možeš sve stalno, jedno vrijeme ti je nešto prioritet i za to se nađe vremena, ostale stvari otpadaju, drugo vrijeme nešto drugo.. i onda prođe neko duže vrijeme i ispadne da je svašta u to stalo.
Inače, da mi nije putovanja busom na posao, ne bih pročitala nijednu knjigu zadnje 3 godine.

[Deaedi]

X.

Meni malog cuvaju teta cuvalica i mama, svaka po cetiri sata. Ja kad dodjem s posla, stan uredan, sudi oprani, nekad i ves pokupljen, il rasprostrt, il i jedno i drugo, rucak napravljen. Ja ne znam kako njima to uspijeva. Kad ja cuvam malog, a md dodje s posla, stan neuredan, sudi neoprani, oprani ves u masini, jedino rucak napravljen i pojeden.

Navecer sam ja s malim, a md cisti po stanu.

Kod mene je bilo slično, sveki je stizala sve dok je čuvala curu, a ja ništa. No, ona se nije igrala, niti to od nje djeca traže, a mene pak vuku za ruku i posjedaju pored sebe.

[Mojca]

To i moja mama kaže, kad povremeno dođe pa ju čuva... i skuha ručak i nešto počisti, Smjehuljica se zabavi sama... ali ne kad sam ja s njom.

[Deaedi]

Da, i moja sveki kaže: kako se lijepo sami igraju.

[krojachica]

I tako onaj koga smeta, taj i čisti.

Ima i gora varijanta:
Onaj koga smeta, ne čisti.

[leonisa]

I meni je bilo teže s jednim nego sada s troje, pa čak i onda kad sam sama s njima. Ne znam zašto je tako, valjda sam puno brža.

Evo sad npr. sad divanim dok dečki gledaju crtani a cura spava. A u kuhinji je kaos, i ništa me to ne nervira.
Dalmatinci imaju izreku "nije posal zec pa da će uteć". I stvarno nije.

X
samo sto druga cura gleda crtic.
i nije kuhinja u neredu vec cijeli asortiman kojeg smo vratili s ljetovanja, nagurano u hodniku, ne moze se ni prolaziti, opasno po zivot mladje koja puzi...al ne nerviram se. ovo je moje vrijeme. kad ce mi se lovit zec, lovit cu ga.

i ko sasa, noci su moje. imamo dil da dok ja uspavljujem mladju (koja do 21 zaspe), MM sredjuje stariju (da jojo jesti i naganja je na tusiranje/pranje), kad uspavam mladju, pozdravim se sa starijom, MM joj ode procitati pricu za LN, do tada ja po kuci sta treba i onda sjedam s muzem il na terasu ili pred tv.
ako idem van, podojim mladju i ako ne zaspe, MM ju uspava, starija taj dan ima tulum sto znaci da nema naganjanja u krevet, ili ima kino vece s tatom ili sama nesto gleda i moze zaspati u dn. sobi. vuk sit, koze na broju

i s drugim znas da je sve faza i da sve prolazi. jednom.

i isto tako da je bolje pobrinut se za sebe na vrijeme, nego kad bude 5 do 12 pa pocnes pucati

[Jadranka]

Da, i moja sveki kaže: kako se lijepo sami igraju.

Ma tako i moja mater... puno se sam zaigrao danas

[Mojca]

Mi smo njihove igračke.

[Peterlin]

Mi smo njihove igračke.

Pa naravno!

I dobro je da je tako.

Moji su veliki, pa ipak vrlo često traže da ih se izmasira, obično navečer prije spavanja. Falit će mi kad to prerastu.

[maria71]

dok je bio manji sve sam stizala

sad kad je velik i ima svoje društo i neke svoje obaveze u kući ne stižem ništa

stara sam i oronula XD

[Peterlin]

dok je bio manji sve sam stizala

sad kad je velik i ima svoje društo i neke svoje obaveze u kući ne stižem ništa

stara sam i oronula XD

Ma kaj god - još se nisi oporavila od onog kostoloma.

[Dijana]

Ima i gora varijanta:
Onaj koga smeta, ne čisti.

Ok, ne mora, ali onda nema pravo ni žalit se.

[Mojca]

stara sam i oronula XD

To si i ja koji put pomislim...
Ako ti je ovo godina proizvodnje u nicku, onda smo generacija...

[andiko]

bitno ti je da se naspavas. radi na tome...onda je sve drugo lakse.

[Mojca]

Ma ja spavam po 8 sati, ali isprekidano, bez toga ne bi mogla funkcionirati... MD je taj koji nema dovoljno sna.

[maria71]

mojcaaaaaaa generacijooooooo moooooooja

[Sumskovoce]

Maria 71

Mojca, možda te ne tješi, ali i ja baš kao i ti, samo gasim požare i odrađujem najbitnije/hitnije. Povremeno i zaplivam.
Čitam vas i svaka ima svoje prioritete, nekima je prioritet urednost, nekima igra s djecom, nekima vlastito vrijeme.
Kod mene kako koji dan, neke dane mi je samo do kvalitetnog vremena s klincima, druge dane želim nešto fino skuhat, pa sve ostalo čeka dok ja kuham,u PMSu mi je urednost i čistoća prvi prioritet i tako se izmijenjuje.
Mahnito čistim prije nego stignu gosti. Još se nisam vratila u zen fazu redovitog cikličkog čišćenja koje je postojalo prije ere majčinstva.
Peglam kad mi dobro padne grah, u ostalim slučajevima opeglam prije izlaska, samo najnužnije.
Ubija me stalno trčanje u dućan, jer ne mogu dovući doma toliko hrane koliko bismo nas 4 pojeli (sve obroke svi jedemo doma).
Odjavila sam MaxTV - nema smilsla, nitko ga ne gleda, a to malo Baby TV-a nije vrijedno mjesečne preplate.
Skužila sam da je u biti andiko u pravu - sad sam naspavana, pa me ništa pretjerano ne smeta, ne umara niti tlači kao nekad, kad sam spavala po par sati na noć.

I sa sjetom maštam o danima kad će klinci bit veliki, trčat iz škole na trening (ili neku drugu aktivnost), a ja bar malo vremena moć posvetit sebi, mužu, kućanstvu

[pomikaki]

ne stizemo.
(haiku)

sve je rečeno kad sam vidjela naslov samo sam ovo htjela napisati
što stignem stignem, a što ne stignem, pokušavam da me ne smeta

[Mojca]

U subotu kad sam radila cijeli dan, bili su sami doma.. i nije spavala preko dana. Već su krenuli na uspavljivanje u autu... kad su skužili da ja AS kod mene.
Ugl, ja sam došla u 18.15, ona je u 20.05 spavala.
Sjeli smo pogledati jedan film koji smo nedavno snimili... sjedimo tako, jedemo salatu pred tv i u čudu se gledamo. To je bio prvi film koji smo pogledali otkad nas je troje. Naravno s jednom pauzom za dojenje... Čemu kvariti navike...
E, za sad sanjam o bar tri takve večeri tjedno. Ne moram nužno gledati film. Mogu i peglati. Samo nek zaspi u 8 a ne u 10 ili 11.

[Trina]

ja sam malo poremećena glede čistoće pa prvo to obavim, poslije ručka npr pa onda sve ostalo. Djeca su veliki (pola njih) i ne traže nekakav poseban angažman, u vidu igre, čuvanja..mlađ sin je uz njih a najmlađa je ko moj priljepak, pa što ja, to i ona. Uvijke mi je uz noge, u rukama..stalno smo skupa. Ne zaigra se nikad sama ali nekad hoće s braćom i sestrama. Moj problem je i što ne volim ono čuvanje starijih mlađe pa to prakticiram na kratke periode kad mi baš treba. Ne radim (dok sam radila sve mi je bilo lakše i sve sam stizala), ne stignem čitati knjige, na kompjuter stignem leteći (sad mala spava) a večeri su moje. Kad svi zaspu onda odmaram mozak. Idem kasno leći, iza ponoći, jedan.žao mi ranije jer želim bar sat vremena za sebe. Uzmem pivu, duvan, dignem sve četiri u zrak i pozdravim taj dan. Ne vježbam, ne bavim se nikakvim hobijem jer nemam vremena

[Mojca]

što stignem stignem, a što ne stignem, pokušavam da me ne smeta

Eto moje nove mantre.
S naglaskom na pokušavam.

[čokolada]

Mene čistilice za "velika pospremanja" nerviraju jer opet moram biti s njima i govoriti što i kako te zapravo i raditi s njima. Najljepše mi je bilo s jednom koju sam imala za 1x tjedno - došla bi na 3 sata četvrtkom ujutro, posisala i oprala sve podove (i iza trosjeda i komoda ) i balkon, te precizno oribala kupaonu i WC (i sve pločice do stropa, rastavila ventilator i sl.). Ja bih za to vrijeme otišla van obaviti što imam i vratila se u čisto. I ništa me u sljedeći ponedjeljak, utorak i srijedu prljavština ne bi nervirala jer bih znala da sutra opet dolazi spasiteljica.

Najviše me nervira večernje kuhanje za sutra jer dijete (i mi kad dođemo doma) mora imati ručak, e da mi je tu naći rješenje!
Sve drugo radim u letu i ne osjećam se kaotično.

[eris]

Stignem svašta, i sa djecom, i zimnicu, i ručak, i kolače, i goste. Ali me sve to ne frustrira ako ne uspijem. Jedino žalim što sada nema vremena za učenje, a pri kraju sam(kraj traje već čitavu godinu). i žao mi je što ne mogu rahat u šoping, mrzim takve kupovine, tako da u biti njih i izbjegavam sada. Znači ujutro u 5 ustajanje, često uvečem pripremim nešto za ručak, ili pripremim namirnice, pravim od 5 do 6 ručak(npr. skuham grašak ili ispečem pile9. Tuširanje, stavljam veš u mašinu, pa onda 1 sat se truckam do posla. U 5 dolazim, uglavnom imam ritual od svojih 15 minuta gdje samo sjedim i odmaram, onako obučena, a onda da vidim šta je ko uradio ili šta komne trebe, pričamo, galamimo, ma svašta. Suđe,i ostalo ide u mašinu, i onda cuko, najmanja i ja idemo u šetnju, nekih 20 minuta, trčanje, ili samo šetnja. kada se vratim, ne tuširam se odmah, već kada mala zaspi, onda malo sa najstarijom, TV nikada ne stignem pogledati. Ako mala zaspi do 10 pravim kolače, bar jednom u 10 dana. Petkom veče ili subotom primamo i idemo u goste, radnim danima, ljeti kafica i to može, ništa ozbiljno. Eto tako, ali moram reći kao da je malo lakše, već imam malo više vremena za sebe, za nas, a bome, i seka i brat pričuvaju malu, pa MM i ja ponekad ukrademo neka 2 sata da odemo gdje sami. Sve će to proći, isto nam je svima. Srećno

[mamitzi]

ne stignem ali pamtim i gore dane. ne znam kako, ali treba se pomiriti da neke/neki od nas ne stignu sve (moj muž je u istom loncu ko i ja - htio bi veselu djecu, čistu kuću, nasmješenu ženu i puno vremena za fotkanje).
nemojte me razapeti mame dojilje, ali mislim da će ti biti lakše kad curica prestane cicati i buditi se po noći.
ne znam možeš li (jer ja dugo nisam uspjevala sa svojima) postići dogovor npr. cicati ćeš kad mama opere kuhinju, upaliti ću crtić kad se istuširam, donesti ću igračke kad skuham kavu, jer je mene najviše smetalo stalno prekidanje u kućanskim poslovima, vježbanju, čitanju itd.. i shvatila sam da tako gubim vrijeme i živce.

[klaudija]

Baš ovih dana razmišljam o otvaranju ovakve teme.

S obzirom da ne stignem proćitati sve postove, nadovezat ću se na mamitzin. Mrzim kad nešto radim pa me prekinu pa isto zamolim da pričekaju da nešto završim. Curama je 6 i 2,8 godina, a mali je napunio godinu prije par dana.

Ne stignem ništa.. stigla bih kad bi ih pustila da sami za sebe brinu, a to naravno ne mogu. Jako smo često u dvorištu, skoro po cijeli dan, uđem jedino za skuhat ručak. Nije da one ne mogu same bit vani nego je i meni lijepo bit na zraku..

Kad uđem u kuću zbediram se koliko je neuredna.. a tek kad mi se najavi netko da će doć u goste, najradije bih pobjegla. onda me primi nervoza jer ne znam otkud bih krenula s pospremanjem i čišćenjem. Inače, kriteriji su mi se jako srozali.

Nastavim dalje, ako stignem jer se mali probudio. eto, ni 5 minuta na netu :/

[pituljica]

Meni je bilo presmiješno kad je MM izjavio da su radi mene uzeli HBO paket na Bnetu, prošlo 3 ili 6 mjeseci koliko smo ga imali zabadava a ja stigla pogledati jedan jedini film (i to o M. Tatcher da je bar nešto bolje). Jučer, nakon mjesec dana negledanja, uspjela pogledati pola sata dokumentarca o Tesli i dalje mi nije dalo ... i prođe hebena dva dana koliko mogu gledat unatrag.

Sad idem na remont zubaru u grad i treba mi 45 minuta, jedino mi je veseljo što tih 45 minuta čitam a nitko me ne prekida.
Nadoknadit ću sve u penziji ako doživim.

[vlatka100]

U zadnje vrijeme zaspi oko 22.30-13.00, a krenemo oko 21.
Ma kako rano krenuli nikad ne zaspi ranije. Ma koliko se ja trudila. Pa sam shvatila da je bolje da bude budna i sama zatraži ići u krevet kad joj se bude spavalo nego da ja gubim živce na neuspješno uspavljivanje.

Ja sam starijeg uspavljivala dok je bio mali, sad ima 4 god i još uvijek traži da legnem kraj njega kad ide spavati. Kod mlađeg sam pametnija, pa mu dam mlijeko, i poslije ga stavim u krevet. Nekad prtestira s plaćem (mm kaže da tad najbolje zaspi), nekad se samo vrti po krevetu al sam zaspi. Kod njega nema uspavljivanja.
A da ju budiš ranije ujutro, pa će možda ići i ranije spavat? Ti ćeš imat nešto vremena za sebe.

[Charlie]

Ja imam 1x tjedno tetu cistilicu koja i popegla, tako da ja samo odrzavam. To mi je kljucno. Vremena za sebe imam nesto malo dok je velika u vrticu a malena odspava preko dana 2 x po sat vremena, za jedno spavanje skuham, za vrijeme drugog malo pospremim i onda sto vremena ostane surfam, citam ili odspavam i ja.
Obje idu spavati navecer do 21 najkasnije, osim kad je nesto izvanredno, i to malenu ja, veliku MM, pa se oko 21:30 nadjemo u boravku ja happy.
U kinu ni kazalistu nismo bili 100 godina, od izlazaka koji rucak u njegovoj pauzi ili neka kava ja sama dok beba spava u kolicima. Ali niti mi ne fali (previse). Ima vremena...

[Mojca]

Vlatka, nema pomoći, probali smo. Ne funkcionira.

[sillyme]

Ja sam zakljucila da ocito stignem dovoljno jer smo svi zivi i zdravi. Ali da stignem "sve"...

Ja se recimo ustanem u pola sedam, onda minimalno 30-45min lagano besciljno surfam i pijem kavu. Ako se netko od klinaca probudi dam crtic i/ili cicu, i dalje nastavim s kavom. Mislim da bi prolupala odavno bez to malo mira i samoce, nema sanse da umjesto toga panicno kuham, perem, spremam i sl.
Onda se otusiram, obucem probudim klince ako se nisu probudili, opeglam im odjecu, obavimo cesljanje, umivanje i pranje zubi (ne nuzno tim redosljedom niti uspijemo uvijek sve to) obucem ih, spakiram njih i sebe i krecemo van, razvozim ih svakog u svoj vrtic i do 9 sam na poslu.
Na poslu iskljucivo radim, nikakvi forumi i sl, gotova sam oko 17, 17:30 (ako je dobar dan, inace i kasnije) onda kupim mladjeg kod bake i idem s njim doma. Ponekad ga mm pokupi, a ponekad su oboje tamo pa i mm i ja budemo malo dulje dok se oni igraju.
Vecera - nesto iskemijamo na brzinu,ili pizza i sl,malo se igramo ili mi prave drustvo dok stavljam ves/sudje prati ili pospremam, ili mi ne prave drustvo nego se igraju sami. Oko 9 je kupanje pa spavanac za mladjeg, a cesto i ja zaspim s njim, odavno sam zakljucila da mi je naspavati se bitnije od bilo kakve cistoce, knjige, serije, filma, drustvenog zivota i inog. Ako ne zaspim onda odem nazad u db pa zaspim tamo malo kasnije

Teta cistilica opere sve 1x tjedno (no razumno, nikakvi prozori, ormarici, podovi ispod uredjaja i ino) a ostatak vremena je ili cisto ili samo sto nije dosla pa cemu da se mucim kad ce ona srediti za dva dana

[Blekonja]

Uzmem pivu, duvan, dignem sve četiri u zrak i pozdravim taj dan.

aaaaaaaaaaaaaaaaaaaa koja divota!!

[flopica]

stižem ono što je prioritet, drugo kad dođe na red, ako dođe
peglam samo što moram
nakon ručka sredimo stol, suđe u perilicu, pobrišem štednjak
ne volim prljavu kuhinju
kupaone u letu, vikendom detaljno
nakon ručka idemo u šetnju, u park, u nabavku
oko 7 spremanje večere, kupanje i krevet
onda vježbam, nakon toga čitam ili surfam, s mm pogledam nešto na tv
uvela sam pravilo da vikendom ujutro skuham više pa zamrznem za barem tri ručka
to mi je velika ušteda vremena
ostale dane ručak brzinski i jednostavan
dojenje sam svela na jedno dnevno i jedno prije spavanja

usisavam samo najkrupnije mrve, vikendom detaljno plus pranje podova
manja je stalno uz mene, kad radim nešto krupnije ide s tatom i sestrom van da sam na miru
zasada funkcionira
sad kad krene škola mislim da će biti duplo teže, zbog razvažanja
ne živciram se u principu, ako nešto taj dan izostavim zaboli me

[Cubana]

Nisam čitala ništa osim prvog posta, ali budem.
Drugo (ili zadnje) dijete mora imati najmanje 3 godine (drugo, jer mislim da jedincima treba više vremena) da bi se uhvatili kakvi takvi konci vlastitog života.
Moji se, recimo, igraju vani sami (ili sa susjedima). Od kad smo to dostigli, na konju smo.
I od kad smo odlučili da u našoj obitelji nema razvažanja na aktivnosti. Što je u selu, može se. Za što treba auto, ne može se.

[Cubana]

A da ju budiš ranije ujutro, pa će možda ići i ranije spavat? Ti ćeš imat nešto vremena za sebe.

Ovo ne ide samo od sebe, tj ne pali na probu od par dana.
Al provjereno i sigurno, počneš li djecu konstantno buditi prije sedam, nema šanse da budu budni iza 21.
Naravno, to se ne radi iz čistog maltretiranja, to dođe s vrtićem

Evo, ja sam samo pokupila veš (nije složen), izvadila drugi iz mašine (nije obješen) i suđe je u sudoperu (crkla perilica).
Budem sutra.
Ja sam zapravo majstor odgađanja.
I napokon se uspavljuju sami (7 i 4 god). I zato tipkam u miru. Inače bih i ja već prije 45 min spavala.

[Jainina]

Ja kukam već skoro dvije godine kako ništa ne stižem, u zadnje vrijeme se curka poprilično promijenila i ima "samostalno vrijeme"(što mi je donedavno bio SF) i polako kužim kako obavljam sve zacrtano i onda mi se otvaraju nove ideje, uključujući i još jedno dijete Uglavnom, mislim kako uvijek stigneš ono što je neophodno a za sve ostalo se ravnaš prema dostupnom vremenu, nekada stigneš više, nekada manje, neće biti smak svijeta ako je kuća tri dana kasnije usisana ili prozori koji mjesec kasnije oprani.

[sasa]

flopice više ne dojiš po noći? kako?

[Pandora Aura Monroe]

Djeca su mi prioritet. Za njih mora biti vremena. Sve ostalo - koliko stignem.
Posao: ako ga nosim kući (a nosim), uglavnom radim noću.
Kuhanje - uvijek imam spreman "survival kit" koji se sastoji od namirnica s kojima mogu brzo pripremiti pristojan obrok s malo ili ništa kuhanja - kuhanu leću ili grah u konzervi, kus kus, jaja, sir, ribice u maslinovom ulju, seitan, sjemenke, orahe... povrće (većina se skuha za max. 10 minuta, a puno toga se i ne mora kuhati), voće. Nema nakuhavanja preko tjedna. Ne stignem ja to.
Zimnica: kakva zimnica? Srećom, imam mamu koja se time bavi otkad je u mirovini.
Spremanje: jednom tjedno detaljnije. Usisavač, suđerica i kosilica su mm-ove igračke. Vešmašina i kantica za zalijevanje su moje. Znam da bi savršene domaćice sigurno našle mnogo zamjerki mojem kućanstvu, ali ja sam davno shvatila da nikad neću biti jedna od njih i od tada mi je lakše. S vremenom sam se pomirila s otiscima raznih dijelova tijela na prozorima i navikla na suživot s igračkama u dnevnom boravku, alarm se pali samo kad se počnemo spoticati ili ako su ostavljene razbacane, a igra je gotova.
Ako idemo ovamo i onamo najčešće su to obiteljske aktivnosti, a one uvijek imaju prednost pred glancanjem porculanskog posuđa i održavanjem heklanih tabletića (koje nemamo).
Vježbanje: što mogu obavim pješice ili biciklom (frizerka, knjižnica...), trčim s djecom po livadama, na poslu svaki dan napravim kratku pauzu - 5minutnu šetnju po kvartu (poludjela bih bez toga) + umjesto lifta stepenice. Ukratko, nemam nikakvo ekstra vrijeme samo za vježbanje, sve je uklopljeno u dnevni ritam aktivnosti.
Čitanje - uglavnom prije spavanja, manje i sporije nego što bih željela, no tješim se da će biti bolje kad djeca malo poodrastu.

[kli_kli]

Mene čistilice za "velika pospremanja" nerviraju jer opet moram biti s njima i govoriti što i kako te zapravo i raditi s njima. Najljepše mi je bilo s jednom koju sam imala za 1x tjedno - došla bi na 3 sata četvrtkom ujutro, posisala i oprala sve podove (i iza trosjeda i komoda ) i balkon, te precizno oribala kupaonu i WC (i sve pločice do stropa, rastavila ventilator i sl.). Ja bih za to vrijeme otišla van obaviti što imam i vratila se u čisto. I ništa me u sljedeći ponedjeljak, utorak i srijedu prljavština ne bi nervirala jer bih znala da sutra opet dolazi spasiteljica.

Najviše me nervira večernje kuhanje za sutra jer dijete (i mi kad dođemo doma) mora imati ručak, e da mi je tu naći rješenje!
Sve drugo radim u letu i ne osjećam se kaotično.

slow cooker.

Meni je to "stizem/ne stizem" prilicno relativno. Nekad "stizem", a nista posebno nije uradjeno, nekad uradim svasta a "ne stizem nista", cesto sam kul i sve mi je u ravnotezi, a nekad "nista nisam uradila i nista ne stizem". :D
Luna mi jako lose spava nocu pa sam cesto potpuno neispavana i umorna, ali kako neko rece, znam da ce i to proci, pa makar i za godinu i po - dve. Sta's sad.
U sustini, meni prija sav taj haos, ne bih da mi je "mirnije". Valjda zato i imam troje dece...

[Jadranka]

Ja sam prosli tjedan isto uzela vrijeme za svoje male guste. Dizanje u sest i 20, dorucak i spremanje do sedam (uz prijetnje md-u, ako se mali probudi, tvoj je, mene nema - sto je jednom upalilo, a dvaput nije ) i odlazak biciklom na posao, uz 20-minutni kava-stop na zapadnoj obali... nigdi nikog, samo izlazece sunce nad Splitom, kava i novine, nirvana... to mi je bio vrhunac dana. E onda smo se ovaj tjedan svi porazboljevali pa nista od toga, al iduci!

[Peterlin]

Vlatka, nema pomoći, probali smo. Ne funkcionira.

Vrijeme spavanja treba pomicati malo pomalo - tijekom 2-3 tjedna, svaki dan po nekoliko minuta. Funkcionira. Provjereno više puta.

Moji su bili dobro dresirani (radno vrijeme od 7.00 - morala sam ih dizati rano) ali problem nam je uvijek bio pomicanje ljetnog i zimskog vremena, pa smo se tako pripremali i bilo je ok. Mlađi je znao da se mora probuditi ako želi dojenje prije nego ja odem na posao, inače nema ništa do večeri. Stvorena navika zlata vrijedi kasnije... Evo danas je moj stariji ustao prije sedam jer idući tjedan počinje škola, pa uvježbava kako to ide. Mlađi je spavalica, on je ustao pol sata kasnije, ALI u 9 navečer je tuširanje i u 9:30 su u krpama. Do prošlog vikenda mogli su biti budni do 10 sati. Ne branim im biti dulje, ali ne izdrže.

Alternativa - skratiti popodnevno spavanje na prihvatljivu mjeru. A da je dijete u mojoj kući, u 21 sat ne bi morala spavati, ali bi morala biti u krevetu. Istina - ja imam dvojicu koji su se godinama znali krasno zabavljati tih pol sata pred spavanje (bez mene, ja bih pročitala priče za laku noć, a nakon toga ugasila svjetlo), ali to pali tek za djecu stariju od 3 godine. MOji su počeli s tim kad su iz kinderbeta prešli u standardne krevete. Uvjet je da ne rade buku i da ne skaču, a zaspali bi za najviše pol sata, češće i ranije. Ne znam kako bi bilo da nisu imali jedan drugoga.

[šafran]

I od kad smo odlučili da u našoj obitelji nema razvažanja na aktivnosti. Što je u selu, može se. Za što treba auto, ne može se.

Ovo mi je zapelo za oko jer smo baš imali razgovor prije godinu dana o tome, što ćemo kada mala još naraste, kad se još mali rodi, kako ćemo se organizriati i da li ćemo ih razvažati kad krenu aktivnosti.

Možda ću za koju godnu kad budu veći i ja ovako razmišljati, što je u blizini može, što nije ne može, ne znam, makar poznavajuči sebe, mislim da neću. Već je sad punih godinu dana vozimo na muzički svake srijede dobrih 15 minuta, nekad ja, nekad kad je frka sa malim muž izađe s posla pa je onda on ranije digne iz vrtića i vozi, glupo je malo vrijeme 15 h - 16h, ali šta da čovjek radi, propustili nismo još niti jednom, odnosno jesmo jednom kad je bila bolesna.

Za takve stvari mi nije teško ni na kraj svijeta, ma koliko mi fizički bilo naporno, umor, kućanstvo, to vražje skuhavanje svaki dan i kad ti se da i kad ti se ne da samo da pojedemo toplo licom itd..

Ali ja ne radim, to moram naglasiti, jer da radimo oboje čitav dan, naravno da onda ne bi bilo govora o razvažanju, njih dvoje pa svak recimoi po dvije aktivnosti, a ovdje kod nas je sve baš sve radnim danom, ništa nema vikendom, pa kako, nikako.

[Mojca]

Naravno, to se ne radi iz čistog maltretiranja, to dođe s vrtićem

Eto razloga da se veselim vrtiću.

[sophie girafe]

ja se iskreno divim mamama koje rade i uz to hendlaju i kucu i klince. Ja sam doma sa curkama i stalno imam osjecaj krivice da nisam dovoljno sa njima i da samo pospremam i kuham, a nije tako jer sam stvarno svela na minimum sve to. ukljucila sam cure u skoro sve kucanske poslove i trudim se pretvoriti ih u igru. u kupaoni stavim stari rucnik na pod gore plasticnu kutiju malo tople vode i cure peru svoje zivotinjice dok mama pere kupaonu. ta ista kutija (nije kutija,ali ja se ne mogu sjetiti prave rijeci to je ono u sto vadimo mokri ves, a moja jos ima i kotacice) kasnije sa privezanim komadom spage postaje autobus pospremac i skupljamo po stanu stvari koje nisu na svom mjestu i vozimo ih tamo di ih treba pospremiti, a cesto se i cure uvale unutra ili one vuku autobus.u kuhinji imam plitku i siroku posudu sa palentom i to je kao mini pjescanik dok kuham rucak. starija crta i stvara, a mladja sara pastelama, ili gledaju dok ja nesto rezem pa im dam da probaju razlicite stvari. igraju se sa slanim tijestom. kuhaju caj (ok to napravi nered, ali ja bar u miru skuham rucak). pomazu mi isprazniti i napuniti masinu za sudje i jako su ponosne. prasinu brisemo zajedno. Meni je puno pomoglo kad sam shvatila da nema nikakvog smisla sve detaljno cistiti, sada se samo trudim stvoriti dojam reda i cistoce. ionako samo ja znam ispod kojeg elementa ima prasine. moje curke su tri i pol i godina i pol

[Mojca]

Ja sam prosli tjedan isto uzela vrijeme za svoje male guste. Dizanje u sest i 20, dorucak i spremanje do sedam (uz prijetnje md-u, ako se mali probudi, tvoj je, mene nema - sto je jednom upalilo, a dvaput nije ) i odlazak biciklom na posao, uz 20-minutni kava-stop na zapadnoj obali... nigdi nikog, samo izlazece sunce nad Splitom, kava i novine, nirvana... to mi je bio vrhunac dana. E onda smo se ovaj tjedan svi porazboljevali pa nista od toga, al iduci!

Ajme... i ja bi... :ljubomorna:

Obožavam jutro u gradu, bilo kojem... ali Split je najljepši kad se budi...
Ja sam znala zimi, ustati u 6.30, u 7 biti u gradu, parkirati u Petrinjskoj, pa na Dolac, po špeceraj... i do 8.30 bi bila nazad.
I to su bili posebni gušti. Dođem doma, a oni još spavaju...

[Mojca]

ja se iskreno divim mamama koje rade i uz to hendlaju i kucu i klince. Ja sam doma sa curkama i stalno imam osjecaj krivice da nisam dovoljno sa njima i da samo pospremam i kuham, a nije tako jer sam stvarno svela na minimum sve to. ukljucila sam cure u skoro sve kucanske poslove i trudim se pretvoriti ih u igru. u kupaoni stavim stari rucnik na pod gore plasticnu kutiju malo tople vode i cure peru svoje zivotinjice dok mama pere kupaonu. ta ista kutija (nije kutija,ali ja se ne mogu sjetiti prave rijeci to je ono u sto vadimo mokri ves, a moja jos ima i kotacice) kasnije sa privezanim komadom spage postaje autobus pospremac i skupljamo po stanu stvari koje nisu na svom mjestu i vozimo ih tamo di ih treba pospremiti, a cesto se i cure uvale unutra ili one vuku autobus.u kuhinji imam plitku i siroku posudu sa palentom i to je kao mini pjescanik dok kuham rucak. starija crta i stvara, a mladja sara pastelama, ili gledaju dok ja nesto rezem pa im dam da probaju razlicite stvari. igraju se sa slanim tijestom. kuhaju caj (ok to napravi nered, ali ja bar u miru skuham rucak). pomazu mi isprazniti i napuniti masinu za sudje i jako su ponosne. prasinu brisemo zajedno. Meni je puno pomoglo kad sam shvatila da nema nikakvog smisla sve detaljno cistiti, sada se samo trudim stvoriti dojam reda i cistoce. ionako samo ja znam ispod kojeg elementa ima prasine. moje curke su tri i pol i godina i pol

Ma da... baš u tome i je moj problem... meni je vrijeme sa Smjehuljicom prioritet... jedino kad nešto i napravim ako sam sama s njom je ako nju uključim... evo jučer sam radila kuruznu zlevanku, dakle 5 min posla, treba šalica, mikser, zdjela i pleh. Ona je stajala na stolcu i asistirala. Naravno, smočila je majicu i pod, pa zgrabila ljuske od jaja, ostatak bjelanjka iz njih se razlio po elementima... i eto ti dodatnog posla. Ona je namazala pleh maslacem, pa se prije nego sam joj uspjela uvaliti krpu da se obriše, krenula opet penjati na stolac, a stolac ima jastučić, na kojem su ostali tragovi od rukica. Nisam šiznula, nisam vikala... ovo je svakodnevica, stalno je tako... samo ponekad bude zamorno.
I baš zbog ovakvih sličica koje su konstanta, ja se trudim držati ovog tvog boldanog... ali ponekad ni to ne uspijem.