nervozna mama

[alisocka]

drage mame, moja beba ima 11 mj. sa mnom je po cijele dane. i kad imam priliku da je ostavim nekome na cuvanje, ja to ne radim. po cijele dane je sa mnom, igramo se, papamo, kupamo,setamo... uzivam u svakom danu. ponekad kad je uspavam, jedva cekam da se probudi da je nosim, igram se s njom...muz dosta pomaze kad treba i nemam nikakvih prigovora na bebu ili njega
bebu jos dojim na zahtjev i uspavljujem na rukama.
nocas sam osjetila nesto sta me jako preplasilo. bila sam umorna a beba ni nakon dojenj i nosenja nije zaspala, meni je dosadilo hodanje po sobi i kad se muz probudio jedva sam docekala da je uzme. nije me veselilo gledati, maziti, nositi, dojiti bebu, jednostavno sam trebala malo odmora. samo sam cekala da je uzme. kako beba njemu nije uspjela zaspat, na kraju sam je ja opet uspavala i to je proslo. ali me pogodilo da sam uopce mogla pomisliti da mi se ne da mazit s bebom, dojit je, gledat je..
mozda je greska bas u tome sta smo zajedno po cijele dane i noci. ja ni na kavu nikad nisam isla bez nje, ja cak i kosu perem dok spava tako da nista ne propustim sa bebom uzivam u majcinskim obavezama pa me zato u dubini duse malo zasmetalo vlastito razmisljanje. jel se to vama kad dogodilo?