Zlostavljanje u vezi/braku - otvoreno ili suptilno
Prije svega mislim na verbalno, emocionalno....nisma u braku, ali sam u vezi. I znam da nije baš "roda" tema, ali eto, ako admin dozvoli neka ostane, zanimaju me iskustva žena/majki koje sigurno imaju i puno iskustva u vezama....Neću nešto puno duljiti, samo ću ispričati dva događaja zbog kojih se dvoumim da li da ostavim partnera ili mu išta kažem ili ne znam što.
Nismo dugo zajedno, pola godine.
Zadnjih mjesec-dva mi se par puta dogodilo da sam se osjećala užasno u njegovoj blizini. Sjećam se prvog puta kao da je bila prva "pljuska". Buudći da pomalo sumnjam da je riječ o manipulatoru, pričali smo o tome kako skoro ništa nije bilo od nas, jer se on meni na prvu nimalo nije sviđao. I kažem ja njemu "ali, onda si ti meni odlučio kuhati jer si pomislio da ako išta, onda će jedna debeljuca pasti na moje špagete bolonjez i moju novo uređenu vikendicu.". Njegov odgovor na to je bio "sad već sereš, bezobrazna si". Ja sam ostala paf. Jer nisam nikada nikome rekla nešto takvo, a kamoli da je meni koji partner rekao nešto takvo. Probala sam se staviti u njegove cipele i kako bi ja reagirala da je on mene optužio za ono što sam ja njemu rekla. I zbilja bi moja reakcija bila sasvim drugačija. Ja bi izjavila nešto u humorističnom smislu ili sasvim ozbiljno izjavila da sam samo htjela pokazati da znam i kuhati i da i ja volim jesti i da sam ga dovela u vikendicu da budemo na miru i slično...nikako ne bi nekome rekla da "sere".
Ok, to je prošlo. No, neki dan se dogodilo da smo bili zajedno u shoppingu, na njegovo inzistiranje da mi kupi nešto što mi zbilja treba, nema sad veze što. Dakle, sam se ponudio, nisam ja ni na koji način pokušavala izmanipulirati to od njega. Prvo je počelo sa tim da mi je kao tobože "dobornamjerno" sugerirao da kupimo one najjeftinije stvari, jer su eto, slučajno te i najbolje. Nisu, vidjela sam odmah da je kvaliteta takva da ću morati uskoro ponovo kupovati sama novo i nešto bolje, da duže drži. Ali nisam ga htjela uvrijediti, pa sam pristala i pravila se kak mi je super to što je platio. (naime, ima on novaca, ali ima neke druge prioritete, pa mu je recimo dati 30eura za ručak ništa ili za neko najskuplje piće prijatelju, ali za "stvari" koje bi trebale trajati MENI ne bi dao toliko)
Ponavljam - ja NE očekujem da mi se išta kupuje, sam se ponudio, a ja sam pristala jer tek počinjem raditi i nemam trenutno za to nešto, a zbilja mi je potrebno. Da mi on nije kupio, skupili bi moji doma lovu za to, pa bi bilo.
Gdje sma stala...aha, da, prvo se u trgovini ponašao kako bi rekla..."ovo ti je najbolje, daj zovi trgovca da ti uzme sa police ili si uzmi sama" (radi se o nečem teškom)...što sam i učinila, ovo drugo. Onda puna blagajna, treba to nešto podignuti da trgovac može očitati kod, on onako pred svima "no, Osebujna, kaj čekaš, podigni to!"...pa onda nisam dobro podigla, sve on mene mora učiti. E tu sam već bila nervozna, pa su mi se ruke počele tresti ko da sam na ispitu. Što je rezultiralo time da sam napravila x gafova u restoranu. Jedan između njih je da sam na krivi način nešto radila (što jesam zbilja), ali on umjesto da se nasmije i pokaže mi kako (što bi ja napravila), samo je govorio "Osebujna, pa šta radiš?! Pa ne tako!!!" I ponavljao to, a ja sam na kraju od sičlne neugode i treme i razbila tanjur....pao mi.
E sad, jasno da je ovo moja perspektiva, i da će mnoge možda i pomisliti "isuse bože, jesi osjetljiva!".
Slobodno napišite ako tako mislite. Slobodno napišite štogod mislite. Jer ja sad razmišljam da li da porazgovaram s njim ili ga samo ostavim - mislim, meni njegov način nije prihvatljiv, a opet, što sad, da mu kažem da se promijeni? Ljudi se ne mijenjaju u takvom smislu, nema to svrhe.
 |
|||
Odgovori s citatom
) kupiti ako ima novaca.
čokolada prvotno napisa
