Različiti osjećaji prema svojoj djeci

[mitovski]

seni, odlično napisano. Mi imamo jedno dijete pa onda može i dobiti svu pažnju svemira, ali imamo i godina pa i ta humoristična strana nekad bude teško održiva jer nemam ni ideja kad sam preumorna i onda se zapletemo u nervozu - on potencira moju, ja njegovu. MM je manje sklon šalama, ali je često mudriji od mene pa se dobro izvlači. Danski odgoj isto nameće tu duhovitost u odgoju.

Primjer jedan je da nikako nije htio prati ruke kad bismo došli doma - i onda od ulaza kreće: "Neću prati ruke!". Dok sam mu ja mirno objašnjavala zašto treba prati ruke, nismo se nikamo maknuli. Kad sam mu počela odgovarati da naravno da neće prati ruke, jer mi nikad ne peremo ruke - ruke se peru uz smijanje. Sad to i više nije smiješno, sad već pere ruke jer se navikao, ali s takvim nekim forama se mogu riješiti situacije. Mome bi bilo u ovoj dobi smiješno kad bih mu rekla da idemo pored slastičarnice A, ali da nam ne pada napamet da tamo kupimo sladoled. On bi se počeo smijati i sam bi govorio da želi u tu slastičarnicu. Dok bih ga ja zafrkavala da nema nikakve šanse da uđem u tu slastičarnicu i da nije slučajno naručio sladoled od čokolade.

Vidiš, kod moje J. ti takve stvari ne prolaze. Ona se naljuti i kaže: Mama prestani pričati takve gluposti! Šta ti je?

Kad smo preuređivali stan živjeli smo 2 mjeseca kod moje prijateljice. Ona je tada imala 4g i do kuće je bilo 110 stepenica i ona je svaki dan stala na stepenicama i urlala i plakala kako neće gore i zašto moramo i zbog čega i kako smo mi zločesti. Jedan dan kažem ja njoj idemo zamisliti da je ta kuća dvorac na vrhu brda i gore nas čeka Zlatokosa. Toliko se naljutila, pitala me da li mislim da je glupa, da ona zna da je to obična kuća a nikakav dvorac i da neće ona ništa zamišljati i nastavila je svaki dan plakati.
Prvu noć kad smo se vratili u stan rekla je: Hvala Bogu nema više stepenica!

[Jelena]

Vidiš, kod moje J. ti takve stvari ne prolaze. Ona se naljuti i kaže: Mama prestani pričati takve gluposti! Šta ti je?

Pa to nije čudno. Smisao za humor se razvija u obitelji. A ono što je nekom smiješno, nije drugom. A i neka djeca su naprosto drugačija. Samo sam htjela reći da ponekad pronađem neku foru i onda ide, a nekad su prijetnje i ucjene u igri. Ja znam da je mome smiješno sve što miriši na nepodopštinu. Ne bi ni on na zlatokosu trznuo. Ali bi kad bih sebi i njemu pripremila grašak i rekla da idemo gore da vidimo hoće li se odkotrljati dolje.

[Jelena]

...a nekad su prijetnje i ucjene u igri...

U zadnje vrijeme izvodi s pospremanjem kreveta ujutro. Malo sam pustila - te stres, te ovo, te ono, al onda mi dojadilo pa sam prvo ponudila da sam odabere igračku koju da bacim u kantu, a pošto nije, spustila sam jedan dobar motor na heliodrom i najavila lansiranje u kantu ako ne pospremi krevet. Bez jednog solidnog bagera je nedavno ostao. Zna da se ne šalim.