Različiti osjećaji prema svojoj djeci

[marta]

Onda neću niš pisati.

[Tashunica]

Onda neću niš pisati.

marta zašto ne, dobro je vidjeti različita iskustva.

moja i danas ima planova i planova, ali ja se više ne miješam,
osim kad bubne nešto stvarno ne nerealno, nego ne znam što bih rekla.
u nekim stvarima se već sudarila sa stvarnošću i vidjela da ne ide,
ali sviđa mi se njen način razmišljanja, uglavnom više nego moj.
u njenoj glavi sve ide i sve može, u mojoj obično oko svega postoji problem

mali je krenuo sestrinim stopama s planiranjima, ali on nema taj njen žar i borbu.
osim što je u školi super, sve drugo čeka da se dokotrlja do njega,
ne bi on sam, bitnije su igrice i ekipa.
ali svejedno sve nešto bi.

[emily]

u njenoj glavi sve ide i sve može, u mojoj obično oko svega postoji problem

ovo je valjda karakteristicno za nas roditelje
ipak imamo vise zivotnog iskustva i mudrosti pa mozemo predvidjeti potencijalne probleme i prepreke u ostvarenju snova

[Tashunica]

ovo je valjda karakteristicno za nas roditelje
ipak imamo vise zivotnog iskustva i mudrosti pa mozemo predvidjeti potencijalne probleme i prepreke u ostvarenju snova

da samo stvarno vidim i sama da bih ponekad mogla malo i ohladit,
iako kontroliram se puno bolje nego prije i pustim.

Meni je od početka jasno Tash da je mala optimističan tip, a ti onaj koji se voli zvat realan , zapravo pesimističan

lili šta da kažem, u pravu si, često je tako bilo.
ali rad na sebi ipak napravi puno toga,
a i brojanje unatrag 10, 9, 8, 7... ono da pregrizeš jezik
zapravo puno toga sam ja napravila na sebi, znamo čak i zajedno kovat planove.

[Peterlin]

da samo stvarno vidim i sama da bih ponekad mogla malo i ohladit,
iako kontroliram se puno bolje nego prije i pustim.


lili šta da kažem, u pravu si, često je tako bilo.
ali rad na sebi ipak napravi puno toga,
a i brojanje unatrag 10, 9, 8, 7... ono da pregrizeš jezik
zapravo puno toga sam ja napravila na sebi, znamo čak i zajedno kovat planove.

Ja sam ovo silom prilika savladala kad se mlađi upisivao u srednju školu. Nije mi se sviđao njegov odabir, ali pokazalo se da je bio ok. S druge strane, sad kad se požali na ovo i ono u školi, ja samo kažem "ti si birao školu". Ali nema problema, nego se češće žali da mu je dosadno, ali to se odnosi na mali broj određenih predmeta iz kojih ima više znanja od svoje generacije.

Upravo učim kako prihvatiti činjenicu da su djeca pripadnici generacije 21. stoljeća i vide stvari drugačije nego mi. Nije to nužno bolje, ali je primjereno njima.

[Tashunica]

Upravo učim kako prihvatiti činjenicu da su djeca pripadnici generacije 21. stoljeća i vide stvari drugačije nego mi. Nije to nužno bolje, ali je primjereno njima.

nije nužno ni lošije.
meni se sviđaju te njihove mogućnosti,
ako zaista žele i ako su uporni mogu svašta i napraviti.

mene sad zanima kako pogurati ovakav tip poput maloga.
inteligentno i pametno, ali lijeno biće.
dobre ocjene u školi može zahvaliti većinom tome što sluša na satu
i brzo pamti. da se mora naprezat doma oko učenja ne bi bilo ništa od toga.
svašta njega zanima i ide na robotiku, svira gitaru, planira na košarku, al sve je to meh... kratkog daha ta strast i želja.
brzo se zasiti svega.
može li se uopće od takvog tipa očekivati da će za nešto zagristi?

[Lili75]

da samo stvarno vidim i sama da bih ponekad mogla malo i ohladit,
iako kontroliram se puno bolje nego prije i pustim.


lili šta da kažem, u pravu si, često je tako bilo.
ali rad na sebi ipak napravi puno toga,
a i brojanje unatrag 10, 9, 8, 7... ono da pregrizeš jezik
zapravo puno toga sam ja napravila na sebi, znamo čak i zajedno kovat planove.

Bravoo Tash

ovo je valjda karakteristicno za nas roditelje
ipak imamo vise zivotnog iskustva i mudrosti pa mozemo predvidjeti potencijalne probleme i prepreke u ostvarenju snova

Ne slažem se emily, imala sam jednog takvog roditelja i govorio je upravo ovo boldano.
Pričajući o mom slučaju, to je taj ziheraški tip koji se u životu "ne usudi", ja sam se usudila i sve to o čemu sam pričala u 6.-7. razredu sam i ostvarila kasnije u životu, čak i više od toga.
A kao dijete sam dobivala izjave: Tko visoko leti, nisko pada! tako da ne mora nužno biti ispravno "kresati" djetetu krila, u mom slučaju to je bilo posve bespotrebno jer sam oduvijek bila jako marljiva i luđački uporna. Sva sreća imala sam drugog roditelja koji mi je davao krila cijelo vrijeme. Ne zamjeram ovom drugom, bilo je svejedno puno podrške, ali neki ljudi ne znaju drugačije.


Bodulice, nemoj se gristi, to je jednostavno takav tip nezadovoljnika i nema tu pomoći ako se sam ne odluči promijenit, nema pomaka.
Možda se baš nađe u toj zemlji s tom curom s tim poslom i možda sve to potrajeee. Sretno !!!

[Jelena]

Ja mislim dosta ozbiljan problem kad postoji razlika između želje i mogućnosti, svaki prirodni sustav postaje frustriran. U otvaranju mogućnosti je ključna osoba o kojoj se radi i okolnosti, a ne roditelj. Naravno da je podrška roditelja super, al mora ju dijete željeti. Ali i dalje mora dijete samo odraditi što treba. Uporni često i u ekstremno lošim uvjetima uspiju, a neuporni ne uspiju. A nekad je naprosto grah krivo pao. Ja sam neke važne i rizične odluke donosila sama ili s mužem, i neke su ispale genijalne i eto me tu gdje jesam, a neke su ispale katastrofalne i opet eto me tu gdje jesam. Ali sam sigurno dala od sebe onoliko koliko sam mogla u tom trenutku. Nema to veze s intelektualnim (ne)sposobnostima nego baš s energijom, možeš li nešto iznijeti ili ne možeš. Odnosno kad padneš koliko se visoko opet možeš podići. Ja tako vidim onu "Pomogni si sam pa će ti i bog pomoći" - daj koliko možeš pa će se već nekako stvari posložiti. Iako, znam da to ne funkcionira baš uvijek tako.