Nemojte sad skrenuti u drugu krajnost pa u silnom dokazivanju netolerancije tolerancije otplivati u vražju tetku.
 |
|||
|
|
|||
Nemojte sad skrenuti u drugu krajnost pa u silnom dokazivanju netolerancije tolerancije otplivati u vražju tetku.
Ma ova tema će dobiti bar još 2,3 stranice, a Anita svoju početnu temu neće dobiti nikad.čokolada prvotno napisa
Lili ma ja sam sretna sa svojim godinama, u biti me taj argument nervira jer na njega ne postoji protuargument haha.
Silkice
Svejedno smo rekle sta smo trebale hehe samo vi pricajte
Ja sam isto prestala pratit kad je skrenilo na feminizam jer mi je brzo islo
Nego anita jesi uvela sta B vitamina u prehranu
betty, može se sve što si navela, ali i ne mora ništa od toga
Može se i samo imati svoj dojam o nečemu i to iznijeti.
I slažem se da rasprava jest korisna.
Angie
Posljednje uređivanje od flopica : 01.07.2019. at 05:42
"Dopustiti pravo na mišljenje" i "poštovati nečije mišljenje" mi znači isto što i tebi i Riri, da ne ponavljam. I naravno da ne treba kritiku mišljenja shvatiti kao kritiku ličnosti, ali ja sam prva koja uletim u taj obrazac tako da ne zameram to ni drugima. Više mi smeta kad se taj metod "shvatam sve lično" koristi kao štit iza kog se zaklanjamo umesto argumenata, jer ih nemamo ili smo shvatili da nisu baš validni. To mi je ekvivalent onog dečjeg "neću više da se igram ako nije po mom".
Meni tema ne deluje ni uzaludnija ni razvučenija od mnogih prethodnih, bilo mi je zabavno da shvatim koliko zapravo ne znam o feminizmu i o percepciji feminizma.
Da budem iskrena najmanje fer su mi ovi "post argumentum" komentari o diskusiji i diskutantima, kakav je ko bio, čiji je stil kakav i ko je koliko tašt ili dosadan. Ali de gustibus ...
A pošto su svi bapci sebi dali slobodu da napišu par reči o Riri, da ne propustim i ja slučajno. Iako su nam stavovi na raznim temama često suprotni ili bar različiti, ja jako cenim i njenu pismenost i elokventnost i spremnost da nastavlja diskusiju, a i pristojnost u pisanju sigurno ne treba zanemariti. Isto mislim da je tu i tamo shvatila previše lično i ono što nije bilo tako zamišljeno, ali ja sam prva često koja pravi istu grešku...
Što se tiče razlike u godinama, meni to nije nikakav argument nego činjenica. Niti ja mogu imati iskustvo i tačku gledišta osobe starije od sebe, niti mogu ponovo imati svežinu i ideale osobe mlađe od sebe. Meni nije problem ni na forumu ni uživo da pričam jednako i sa starijima i sa mlađima od sebe, nekako mi se samo po sebi podrazumeva da tačke gledišta zavise i od razlike u godinama. To mi je više bogatstvo foruma nego njegov nedostatak.
Ovo mi je baš zanimljivo, jer ja uvijek mišljenje i ličnost upakiram skupa. Odnosno mišljenje shvaćam kao dio nečije ličnosti, nisam sigurna da to mogu/znam odvojiti.
I hvala Pulinka
A pošto su svi bapci sebi dali slobodu da napišu par reči o Riri, da ne propustim i ja slučajno
Ovo mi je zanimljivo što si napisala pulinka.
Ja uopće ne doživljavam sebe da sam bila toliko drukčija s 27 god (koliko Riri ima) ili sad nakon 40-te. Osnovne životne stavove i vrijednosti sam imala skoro iste (uz sitne korekcije), naravno "rasla" sam i učila puno na temama koje nisam poznavala s 27 (dojenje, porodi, potpomognuta i sl.).
Nisam sigurna da svakome godine donose mudrost i iskustvo na kojem su naučili. Neki nikad "ne nauče".
Neki ostaju "mladi" u duši, poletni i žive život s lakoćom bez obzira na sve poteškoće, netko njurga cijeli život i nikad nije zadovoljan ni s puno godina iskustva iza sebe.
Hoću reći da glavnom razlikom među forumašicama (i ljudima općenito) smatram razliku u karakteru/osobnosti, a ne godine.
Ali ja se i slažem sa tobom Lili, naročito u poslednjoj rečenici. Mislim da ono što si ti napisala ne isključuje moje reči nego ih dopunjuje. Naravno da se karakter i temperament ne menjaju previše, a verovatno ni dobar deo osnovnih stavova, ili, radije, načina suočavanja sa izazovima u životu.
Ja sam i govorila isključivo o naučenom (ili nenaučenom) kroz iskustvo, koje mora biti različito kod nas između ostalog i zbog godina, jer je o njima i bila reč. Pa se zbog iskustva ipak poneki stav i način prilaska nekom konkretnom problemu i može promeniti, bilo na bolje ili na gore. Ja bar nemam neke ideale, iluzije, zablude, očekivanja, nazovi ih kako hoćeš, koje sam imala kada sam bila mlađa, ne znam da li je bolje ili gore ali sam u ponečem sigurno drugačijih reakcija nego pre 10 godina. I na neke stvari gledam poprilično drugačije nego dok sam bila mlađa, a počinjem da razumem ponešto od ponašanja starijih osoba što me je nekad zbunjivalo ili išlo na živce
Ali nema na čemuOvo mi je baš zanimljivo, jer ja uvijek mišljenje i ličnost upakiram skupa. Odnosno mišljenje shvaćam kao dio nečije ličnosti, nisam sigurna da to mogu/znam odvojiti.
I hvala Pulinka
I ja mišljenje shvatam kao deo nečije ličnosti, zato sam i sklona da sve rasprave "uzimam k srcu", što je moja baba govorila o meni odavno. Mislim da je naglasak upravo na "deo ličnosti", tj. svako naše mišljenje je samo jedan delić naše ličnosti, i dokle god raspravljamo samo o tom mišljenju bez ad hominem argumenata, nikom nije uskraćeno pravo na mišljenje niti pravo na toleranciju, samo zato što se njegovo mišljenje preispituje. E sad, šta su ad hominem argumenti a šta ne, malo je to u oku posmatrača ponekad
a počinjem da razumem ponešto od ponašanja starijih osoba što me je nekad zbunjivalo ili išlo na živce
Slažem se s tobom, jedino mi se čini da ipak i u 27 godian života čovjek nešto nauči, stekne iskustvo, zašto bi baš te 30-te bile presudne
Ja se duboko nadam da ni u poznim godinama neću mlade ljude gledat na način kako to znaju stari ljudi radit inače.
Još uvijek imam ideale i snove, lebdim i sanjam, čuvam dijete u sebi i nadam se da ću tako dok ne otputujem u vječna lovišta
i s ovim se slažem al ajmo iskreno pulinka šta upravo na ovoj temi nisu secirali ličnost od Riri a ne samo njeno mišljenjeAli nema na čemu
I ja mišljenje shvatam kao deo nečije ličnosti, zato sam i sklona da sve rasprave "uzimam k srcu", što je moja baba govorila o meni odavno. Mislim da je naglasak upravo na "deo ličnosti", tj. svako naše mišljenje je samo jedan delić naše ličnosti, i dokle god raspravljamo samo o tom mišljenju bez ad hominem argumenata, nikom nije uskraćeno pravo na mišljenje niti pravo na toleranciju, samo zato što se njegovo mišljenje preispituje. E sad, šta su ad hominem argumenti a šta ne, malo je to u oku posmatrača ponekad
Žao mi je da nisam mogla upratit sve jer postovi su se samo množili brzinom svjetlosti, a mojoj guzici (ne lijenoj guzici od sirius ops) ipak je draže brčkanje u moru nego tipkanje po mobu
Posljednje uređivanje od Lili75 : 01.07.2019. at 13:50
Riri, ja sam ti napisala da je lijepo biti mlad i zaljubljen. Ako je to bila uvreda, ispričavam se. U tom komentaru sam više pisala o sebi nego o tebi. Kad sam bila puno mlađa, u reklami za Kupres JA ne bi pročitala ono što čitam danas.
Nismo svi Lili, meni je trebalo dosta vremena da raspodjela odgovornosti u mom braku postane prihvatljiva.
Cipelica,
ajme nemoj mene sad u kontekst pls da neki ne skoče
Razumijem o čemu pričaš.
A jbg taknuto maknutoi s ovim se slažem al ajmo iskreno pulinka šta upravo na ovoj temi nisu secirali ličnost od Riri a ne samo njeno mišljenje
Žao mi je da nisam mogla upratit sve jer postovi su se samo množili brzinom svjetlosti, a mojoj guzici (ne lijenoj guzici od sirius ops) ipak je draže brčkanje u moru nego tipkanje po mobu
Iskreno, ne znam ko je šta gde i kako, i mene ko i tebe mrzi da čitam unazad za tako nešto, bio mi je samo zanimljiv taj "argument" godina.
Odakle bih mislila da se za 27 godina ne može steći iskustvo, to si ti kod nekog drugog pročitala...
Eee, a vidiš, ja sam te onda ovako i razumela, kako si ovde i napisala. Zato i kažem, puno toga je u oku onog ko čita.
Nisam mislila na to, nije mi to bila uvreda.
Ja mislim na ono kad teče rasprava, svatko daje svoje viđenje, stavove i argumente i onda te druga strana jednostavno i lako ušutka sa - ma dobro shvatit ćeš jednom, sad si premlada. Ili nešto u tom kontekstu. Što raspravu automatski svodi na nešto potpuno 'neotkriveno' za mene u čemu ne mogu sudjelovati jer eto kao ništa o tome ne znam, pa i kako bi. Nije to bilo samo na ovoj temi, to je postao neki opći argument kad se nekome više ne da sa mnom.
Ma mislim tko je upratio takve stvari, znat će točno o čemu pričam.
Samo sam ti htjela reći da nisam na taj komentar mislila.
I da ne ispadne sad da mislim da sam popila svu pamet svijeta, stvarno ne mislim. Znam da me čeka još puuuno iskustva i života. Složila bih se sa Lili da ne mislim da se iza nekih određenih godina stavovi mijenjaju tako drastično, ali iskustvo ću svakako dobivati.
Samo hoću reći da sam uvjerena da se taj argument u nekim raspravama ne bi povlačio da meni u nicku ne piše i '92.
Riri,jedino rješenje je da tražiš promjenu nicka
Ali slažem se sa tobom.Bilo bi drugačije.
Upravo tako Riri, ti stavi 92 ko i ja 75,zahebale se
Pulinka nisam ni mislila da si ti pisala o tih 27god nego sam napisala da se to rastezalo ko da ima 17
A Zoro budem koliko stignembaš si me nasmijala sa Zorom
Posljednje uređivanje od Lili75 : 01.07.2019. at 17:43
Zasto smatram da je feminizam odradio svoje? Jer smo dobile zakonska prava, omogucena nam je svaka ravnopravnost s muskarcima.
Ako ja odlucim ostati kod kuce da bih se brinula za svoju obitelj, to je stvar dogovora izmedju mene i moga muza, ali prvenstveno moja odluka, koju moram donijeti sama, bez ikakve prisile. Vrlo cesto je to kompromis s kojim zena nije sretna, ali sve dok je netko ne drzi zavezanu u kuci i ne tuce i ne prijeti, sve dok ona u nekoj formi pristaje na takav aranzman, ja ne vidim kako je njena ravnopravnost ugrozena. Ili njena ljudska prava.
Zene zrtve nasilja su takodjer bile spomenute... Nasilje u bilo kojem obliku nije prihvatljivo. Ne vidim kako bih mogla biti protiv nasilja prema zenama, a ne protiv nasilja prema djeci ili zivotinjama ili homoseksualcima ili starijima ili bilo kojoj drugoj kategoriji.
Zene su potplacene u odnosu na muskarce, teze napreduju na poslu i slicni argumenti... Potplaceni su svi, sve vise treba raditi za sve manje novca. Zene cesto pristaju na manje placene poslove jer oni ne nose sa sobom vecu odgovornost, duze radno vrijeme, terene i sl. zato sto imaju obiteljske obveze. Tesko je biti superzena, hendlati i obitelj i posao i da svi budu sretni i zadovoljni.. i tu je sad opet kljucan obiteljski sporazum i raspodjela poslova. Koliko to sljaka kod koga je individualno i ovisi o tome koliko se mozemo dogovoriti, tu smo si sami krivi. Ili zasluzni, kako god hocete.
Meni je feminizam osobno usko odijelo... Ali znam dosta ljudi vise voli tako funkcionirati, da je lakse rasjeci si stvarnost na komadice pa odabrati onaj koji cu zvakati. I to je u redu, daje covjeku osjecaj postignuca, a to je pozitivno. Puno pozitivnije nego da se razbacas na vise strana pa svugdje kljucnes pomalo, ali u konacnici nedovoljno... ali dopustite da smo neki i takvi.
Feminizam, antifasizam, antirasizam... jesu tekovine modernog drustva i ne odricem im njihovu vrijednost. U mome mindsetu su one inkorporirane u temeljna ljudska prava, koja su neosporna i zacementirana, ali smatram da treba biti svjestan sirine problema, ne samo u ljudskoj zajednici, nego i pitanja odnosa prema zivotinjama i okolisu.
I na kraju, iako vjerujem u gradjansku inicijativu i djelujem (za sada samo lokalno
Otvorila sam link na ovoga popa kojeg spominjete... Vrlo samouvjereno govori o tome kakav bi muz i otac trebao biti, a sam nije ni jedno ni drugo. Nije vrijedno ni citanja ni komentiranja.
Joj, htela sam da napišem tako puno toga... Napisaću samo da sam sigurna da su slično tebi razmišljale i žene Irana, Turske, itd, itd. pa ću odmah dodati disklejmer da mi sigurno nije namera da cepidlačim, omalovažavam niti patroniziram, možda tu i tamo da se razmećem svojim taštinom, od tog je meni najteže pobeći
Srećom se nikad ne mora biti supermuškarac i hendlati sve ono što hendla superžena sigurna u svoje ljudsko pravo. I on nikad ne mora čuti i odgovoriti na pitanje: da li je oženjen, planira li, i koliko dece ima/planira da ima...
A otvorila mi se i sasvim druga tema jednom tvojom primedbom: je li opravdano nasilje prema nasilniku i u kom obliku, ako smo protiv nasilja prema svim kategorijama...
Oko za oko.
Ne bih nikad sama počela nasilje nad drugom osobom, ali tko bi ga počeo primjenjivati na meni, sam bi si bio kriv za posljedice. Tako da ne opravdavam nasilje, ali nasilje uzrokovano obranom sebe itekako opravdavam.
Bilo bi dobro da pojasnis zasto si sigurna da su tako razmisljale, kada, u odnosu na sto... pa bih ti mogla odgovoriti na to.Joj, htela sam da napišem tako puno toga... Napisaću samo da sam sigurna da su slično tebi razmišljale i žene Irana, Turske, itd, itd. pa ću odmah dodati disklejmer da mi sigurno nije namera da cepidlačim, omalovažavam niti patroniziram, možda tu i tamo da se razmećem svojim taštinom, od tog je meni najteže pobeći
Srećom se nikad ne mora biti supermuškarac i hendlati sve ono što hendla superžena sigurna u svoje ljudsko pravo. I on nikad ne mora čuti i odgovoriti na pitanje: da li je oženjen, planira li, i koliko dece ima/planira da ima...
A otvorila mi se i sasvim druga tema jednom tvojom primedbom: je li opravdano nasilje prema nasilniku i u kom obliku, ako smo protiv nasilja prema svim kategorijama...
Mislim da se mora biti i supermuskarac ako zelis biti dobar otac i muz i uspjesan na radnom mjestu. Moj muz je cesto rastrgan izmedju kuce i posla, pogotovo kad je dijete bolesno i ne stigne sve odraditi kako treba i to ga prilicno frustrira. Na osobna pitanja ne mora i ne treba odgovarati nitko.
Nasilje (meni) ni u kojoj kategoriji nije prihvatljivo, osim ako se radi o samoobrani i ne mogu ga nikako izbjeci. Uvijek sam zato da se pametnije ukloniti iz takve situacije ako mozes.
Heheee jeli smo spinat danasNego anita jesi uvela sta B vitamina u prehranu
Na ono što sam podebljala u tvom odgovoru. Napisala si da misliš da je feminizam nepotreban jer je sve odradio, i da su ženama u današnje vreme njihova prava postignuta. I da su ona u tvom mindsetu zacementirana i garantovana temeljna ljudska prava. Sigurna sam da su i druge žene razmišljale kao ti, pa ipak, mnoge od njih su u toku života itekako izgubile prava koja su stekle. Sa druge strane, šta treba da kažu žene koje su tek sad stekle pravo da sednu za volan u svojoj državi?
Hoću reći, ženama su njihova prava zagarantovana samo u nekim državama, i teško da su zaista i zacementirana i nepomerljiva, naprotiv.
Potpis pod ovo... Zakon je jedno, a stvarno stanje ženskih (ili ako proširimo priču - ljudskih) prava u društvu je jedna bitno drugačija kategorija. I da - nisam stara, ali dugo pamtim i iz vlastitog iskustva znam da su žene u zadnjem desetljeću ili dva dosta izgubile, barem kad pogledam naše okruženje. Ponavljam - nisu se prava smanjila samo ženama. Ako hoćete - pravo na rad je također jedno od temeljnih ljudskih prava, a koliko ima nezaposlenih u okruženju?
Peterlin na ovo se moram nadovezat. Iz osobnog iskustva iz mog okruženja, ima jakooo puno i onih koji ne žele raditi. A i onih koji ne žele radit za plaću manju od 1.000 eura tako da to u RH nije baš tako jednostavno. Od frendice muž mjesecima traži nekoga za dostavu hrane (pizze i sl.) ne nudi ni tako malo za takvu vrstu posla, al ljudi baš i neće radit. Ne bi vjerovala da nisam vidjela. Ili odradi dan-dva i samo bez riječi nestane. Muž mi također ima privatnu firmu, ne možeš naći radnika. Ekipa tek završi faks i odmah očekuje plaću kakvu stručnjak tog profila ima s 10 godina iskustva. Ma komplicirana je to priča... Htjela sam reći da se ne radi kod svih nezaposlenih "samo" o izostanku prava na zaposlenje.
Posljednje uređivanje od Lili75 : 02.07.2019. at 08:41
Pitanje je samo nađu li poslodavca koji im takvu željenu plaću ponudi. Jer ako nađu, onda nije problem u radniku.
Jako puno ljudi radi u fušu i zaradi više nego što bi dobili kod poslodavca. Dio njih živi i od rentanja....priče su različite.
Znam jednu koja radi 8h radno vrijeme u call centru za > 6.000kn (uvjet je SSS i odlično znanje stranog jezika), a to je više nego što dobije prof. sa stručnim ispitom.
Posljednje uređivanje od čokolada : 02.07.2019. at 09:02
Ovakve su priče jako popularne u zadnje vrijeme
a "čovjek neće da radi" je samo jedan način interpretiranja situacije (ponekad zaista i je to slučaj), drugi je "poslodavac koji nikako da nađe zaposlenika, neće da podigne plaću ili poboljša radne uvjete za taj posao"
Mhm, baš mi je nedavno kolegica pričala kako je njena snaha u okolici Splita našla nakon 10 godina posao s prijavom.... tako da, nije baš uvijek ni do poslodavaca.
Moj brat isto već godinama radi povremeno, a ne može naći posao uz prijavu, jer je poslodavcima to preskupo.
X
Najvolem takve priče i takve poslodavce. Pa kad malo pročeprkaš i porazgovaraš okolo, nađeš da kod njih već jeste radio ceo niiiz ljudi koji će rado nabrojati zašto više tamo ne radi. Jer nisu mogli da tegle bez pauze po 20-30kg ili šetaju 20-30km ukrug po fabrici po 12 i po sati za minimalac bez prijave i još da ih gazda diže iz kreveta noću za neplaćeno prekovremeno i štipa i drpa kojegde ako su baksuz pa su žene
. Ma da...
Uslovi rada su očajni svuda i prosto je neverovatno naći pristojnog poslodavca, za takve se svi otimaju i od takvih radnici ne odlaze, nego godinama rade na istom mestu.
Sa druge strane, meni je očekivano da postoji neka minimalna cena rada preko koje ti se uopšte ne isplati da radiš. I neki uslovi rada preko kojih ne možeš da pređeš.
Ako je plata ok, i naizgled postoje svi ok uslovi rada, a poslodavac i dalje godinama kuka kako ljudi neće da rade, onda je očigledno u igri ljudski faktor. Ili prostije rečeno poslodavac je tako za*ebana osoba da kod njega više niko živ neće da radi. Kao i u svemu, čim čujem od nekog poslodavca tu priču, iz iskustva mogu da ga otpišem kao potencijalnog - jer je prosto manje verovatno da je svet toliko pun neradnika nego da je on jako za*eban lik.
Mislim da nezaposlenost nema veze sa ustavnim pravom na rad.
Nitko nikome ne brani raditi, ne možeš nekome zabraniti raditi.
Možeš ga ne zaposliti, ali to nije ukidanje ili smanjenje prava na rad.
To je odluka poslodavca, ali ona ne zadire u ustavno pravo.
Nisam pravnik, mislila sam na obična ljudska prava - ovakva: https://bs.wikipedia.org/wiki/Ljudska_prava
Nisam ni ja.
Imati pravo na rad je isto kao imati pravo na školovanje.
Imati pravo na njega ne znači da ćeš stvarno biti školovan, samo da imaš pravo na to po defaultu, rođenjem, ali na tebi je da biraš koliko ćeš to biti.
Kuknjave poslodavaca s Jadrana u zadnje vrijeme su patetične, no i dalje uvjeti koje nude su prestrašni. Masa Slavonaca je i daje zainteresirana za posao u sezoni, neki i odu pa se još brže vrate. Jučer priča prijateljica priča za svoju maturanticu koja je htjela na sezonu pa je shvatila da joj se više isplati radit u nadnici u Slavoniji.
Mislim da obje interpretacije imaju uporište u realnosti.
Ma slažem se... Ali to ti je isto kao što obojeni imaju jednaka prava kao i bijelci u Americi (na papiru, ali ne i u praksi), kod nas su ranjive skupine žene i mladi, ali zapravo i svi radno sposobni ljudi...Nisam ni ja.
Imati pravo na rad je isto kao imati pravo na školovanje.
Imati pravo na njega ne znači da ćeš stvarno biti školovan, samo da imaš pravo na to po defaultu, rođenjem, ali na tebi je da biraš koliko ćeš to biti.
To se toliko jako ne vidi kad je sustav uređen i država bogata, ali ako nema dovoljno - svi su na šteti.
Naravno, slažem se.
Naginjem tome da sam ipak više na strani radnika.
Banalni primjer je lokalni kafić : ima iste konobare godinama. To znači da je odličan poslodavac.
i ja
ustvari me to podsjeća na onu sa roditeljima i profesorima koji jedne druge krive za sve što ne valja s djecom
često su oboje u pravu, još da se međusobno čuju..
X
Treba zgrnut puno para u malo vremena,kupit još neku kuću,auto, a to se naravno ne može,ako se radnik plati kako bi trebalo.
ponekad je to
a ponekad je to da naša država ima poreze koji zaista ne olakšavaju život poduzetnicima, pogotovo manjim, koji dok plate sva davanja, ne ostane im baš puno za rasporedit između sebe i radnika
hoću reći ne dolazi to samo i uvijek iz pohlepe
Čak i oni koji odu u Njemačku i imaju tu nesreću da se zaposle kod "našeg" poslodavca, većini im se loše piše.
Ne dolazi, ali to se radnika stvarno ne tiče. Ne može se od radnika očekivati da ima razumijevanja za probleme poslodavca. Radnik ide gdje je veća plaća i bolji uvjeti, to je sasvim normalno.
Da,istina, ali u većini slučajeva će izabrati sebe.
A većina njih još uvijek ne shvaća da je imati dobrog radnika zlata vrijedno.
pa ja mislim da nas se kao građane to može sve ticati, jer ako državni aparat toliko siše iz poslodavaca da oni ne mogu opstati niti plaćati radnike onoliko koliko bi im bilo potrebno za dostojanstven život, onda je to kolektivni problem, a njegovo rješavanje bi se osjetilo na svim nivoima. Jer veća plaća i bolji uvjeti se nalaze uglavnom vani.
omg zvučim kao indexov novinar
htjela sam samo reći: radnika se ne tiču problemi poslodavca, poslodavca se ne tiče može li radnik s tom plaćom od prvog do 31. ... to mi je bezveze, zašto nas se ne bi ticalo?
Pa može nas se ticati onako općenito, teoretski, ali da bi se od radnika moglo očekivati da ima razumijevanja za poslodavca i radi za manju plaću ako može dobiti veću, ne bih rekla.
Pravila pisanja postova
Odgovori s citatom