Big problems-jaslice,jelo,teta-HELP

Pozdrav svima,

nije me jaaaakoooooooooo dugo bila na forumu ali redovito čitam i pratim sve vezano uz njega.
Naime, imamo velikih problema s A. Krenuli smo na adaptaciju s nepunih godinu dana i idemo polako jer sam do 09.10. na g.o. Naviknuo se na ostavljanje u vrtiću, na tete i ostalu djecu ali problema ima oko jela.
Da počnem priču od početka: i dalje dojim svoje malo sunčeko i ne mislim tako brzo prestati. Po noći je stalno prištekan a po danu obično za spavanje i kad ne želi jesti ništa drugo. Uglavnom on pruža veliki otpor prema jelu na žlicu. Ako su voćne kašice u pitanju i ako je jako gladan onda sve pojede ali povrće i meso na žlicu ne želi ni okusiti, ponekad ako može jesti s rukama nešto malo i prožvače ali to nije toliko da bi se zasitio. Na kraju opet završi na ciki. Nije meni uopće problem da on ciki, ja uživam u trenucima koje dijelimo samo nas dvoje pri tom hranjenju na ciku. Problem je taj što je teta u vrtiću vrlo negativno nastrojena prema dojenju i od prvog mi dana stalno nešto prigovara kad sam joj otvoreno i iskreno ispričala o našim kućnim navikama. Kad sam shvatila da teta stalno meni prigovara na moj odgoj (prigovarala mi je o uspavljivanju,puzanju,hodanju :"Vi kao da ste prvi put majka!") odlučila sam da joj više ništa neću iskreno odgovarati. Danas je A. prvi put ostao na ručku i teta mi je rekla da nije ništa htio jesti osim kruha. Pitala me kak je doma s jelom a ja njoj da on doma sve jede i da valjda idu van zubići pa je zato takav. Molima vas pomozite mi jer imam još samo tjedan dana da nekaj promijenim. Ne znam kak da se postavim. Kaj da radim da počne bar malo jesti? Probali smo sve i davat u rukicu i miksati i gnječiti ali on neće i neće. Uopće nije zainteresiran za jelo. Probala sam da mu ne dam ciku za spavanje da se bude više gladan ali onda je tolko gladan da nema volje za jelo na žlicu i opet završi na ciki. Ponavljam, nije mi nimalo teško dojiti samo me strah jaslica i cijelodnevnog boravka u njima bez jela i cike.
Pomagajte molima vas hitno,hitno :cry:

Ja bi ju sprašila i rekla da se potrudi da sve bude u redu inače idem kod ravnateljice vrtića.

A ako ne bi išlo ispisala bih djete iz vrtića. To sam do sad dva put i napravila i nije mi žao.

No, ja sam iz ČK, gdje vrtića ima dosta i uopće se ne čeka za mjesto, a i to je mali grad, pa ni drugi kvart nije problem.

Pa i meni i MM je to već u par navrata padalo na pamet ali starije dijete nam ide u taj vrtić i nikada nije bilo problema. Uvijek smo se nekak dogovorili s tetama. Ne želim se nikome zamjeriti, svatko ima pravo na svoje mišljenje pa tako i teta ali me smeta što to mišljenje ne drži za sebe. prešla bih ja i preko njenih komentara samo da on počne noramlno jesti. To mi je veća muka od tete. Danas kad mi je rekla da niš nje jeo skužila sam po njoj da je već spremila napad na mene tipa : Mama pa trebali ste ranije dijetetu davati na žlicu i učiti ga jesti a ne sad! Ali kad sam joj odgovorila da doma sve jede zašutila je. Ne mogu vjerovati da sam izrekla takvu laž i da sam se nakon toga dobro osjećala. Inače imam grižnju savjesti još barem do idućeg jutra ali danas sam se baš super osjećala :oops:
Joj, ajde cure pomagajte, kak su vaši klinci s jelom? Pa nismo valjda jedini na mukama po žlici!!!

ja se ne bi uzrujavala..pa ipak on još dosta doji.

moj ima skoro tri godine i od prošle godine ide u vrtić i nikad nije sve pojeo. uglavnom jede juhu, kruh, desert ili umače kruh u nešto

pa kaj onda? ak je gladan pojede doma

ma znam da on dobiva kroz moje mlijeko dosta ali frka je kaj idem za tjedan dana radit i kaj će morati ostati cijeli dan u vrtiću bez cike. Toga me strah. Doći ću po njega tek oko 16 h.

ak ogladni - jest će, a ako ne nadoknadit će doma. ne možeš natjerati dijete da jede ako ne želi

Ja nisam strucnjak, al moje skromno misljenje je da ce to doc na svoje.
Sada ga sigurno ostavljas krace u vrticu i on to vjerojatno zna, pa nece jesti jer dobiva siku.
Kad skuzi nakon par dana da sike nema do kasno popodne, pojest ce. Mozda ne puno, ali dovoljno da ne bude gladan do sike.
Vjerojatno ce strajkat prvih par dana dok ne skuzi da mu nema druge nego pojesti.
Najbitnije je da adaptacija ide OK, ovo ce doc na svoje, jos posebno kad je okruzen drugom djecom koja jedu, i on ce ubrzo zavoljet povrce i meso :)

Jedino što je moj F jeo do jučer u jaslicama bio je kruh. Ujutro prije jaslica cicanje, obično mu kupimo neko pecivo koje gloda na putu do tamo i još malo tamo, a od njih nije htio ništa, osim opet samo kruha.
I onda se jučer sve promijenilo-pojeo je cijelu porciju kelja.
Potpisujem Ninochku, on će jednostavno sam odlučit kada želi tamo jesti :*

Ja bih samo htjela dodati da se ti teti nista ne moras ispovijedati. To sta kako i zasto tvoje dijete doma jede ili ne jede nije njena stvar. Samo budi jasna u to me da ne zelis da ga na bilo sto prisiljavaju i sve ce se pomalo srediti.

Ne opterećuj se zbog dojenja, da ga i ne dojiš vjerojatno bi bila ista stvar s jelom. Kod adaptacije djeca upravo kroz jelo najjače i najduže protestiraju. Treba biti strpljiv, s vremenom će prihvaćati sve više i biti će OK.
Iskreno se nadam da teta nema običaj šopati djecu, to mi je oduvijek bilo strašno, upozori je da nipošto ne želiš da ga na silu hrani. Ako ti se ponavlja ovakva loša suradnja zatraži pomoć stručnog tima (psiholog, pedagog), to bi trebalo biti dovoljno da se malo zbroji.

Hvala vam svima na podršci i savjetima :shykiss: .

Danas popodne voćnu je slistio dok povrtnu kašicu nije htio ni pomirišati. Već i neko vrijeme prije polaska u jaslice je počeo odbijati žlicu pa mislim da to nije odraz adaptacije.Kaj je najbolje od svega on uopće nije mršav (13 kg) i tko kod ga vidi kaže:"On sigurno voli papati!" a ja se smijem i kažem -voli ciku :lol: .
Vjerojatno bez razloga paničarim (ko i obično) ali sa starijim sinom nisam imala takvih problema pa mi je sve to novo. Valjda bu s trećim bilo lakše.
Kaj se tete tiče,poznajemo se još dok je F. išao u jaslice (radila je u sobi pokraj njegove) i par prijateljica mi je reklo da je jako draga.Ja sam ta koja ne zna pokazati zube kad treba.Možda ona i je draga ali u mojim očima više ne može biti takva.Žao mi je što moram tako govoriti o njoj ali bolje bi bilo da ode što prije u mirovinu i oslobodi nekome radno mjesto.Neki dan sam čula kak je s jednom mamom koja je sina odvikla od cike s 11 mj. komentirala dojenje.Mama joj je govorila da je pustila dijete da tri noći plače i četvrtu više nije tražio ciku a ona se nasmije, pogleda mene i kaže:"Vidite!". Ja sam bila bez komentara jer sam shvatila da nema smisla išta govoriti.Znam samo da tete s takvim uskim i zastarjelim pogledima ne bi trebale raditi tako osjetljiv posao.Pa naša djeca su u pitanju a ne mi! Joj,opet sam se nabrijala. Ne smijem više misliti o njoj jer ću na kraju stvarno dati otkaz i ostavit dijete doma ( pa bumo gladovali).

Nemoj biti tako stroga, možda ona kao osoba nije tako loša, samo je nije imao tko podučiti i educirati je pa je cijeli život provela u jednom uvjerenju.
Posao odgajatelja nigdje nije povezan s dojenjem, nigdje ne postoji niti najmanje poglavlje o dojenju općenito, a pojam Produženo dojenje je nepoznat. Pa ja sam se s takvim nebulozama susretala u pedijatrijskim ordinacijama i kod patronažnih sestara, što je apsolutno neprihvatljivo. Oni bi prvi trebali na temeljitu edukaciju, a dojenje bi svakako trebalo postati posebno poglavlje kod školovanja za odgajatelja.

Moja vrlo draga kolegica i dobra žena jednom se izjasnila da je njoj strašno ružno vidjeti veliko dijete da sisa, rekla mi je :"Pa nećeš valjda dojiti i poslije godine dana?" Rekla sam joj pristojno šta sam imala reći, moj sin i pred njom nekad posisa, onako na stojećki - i ništa. Ja imam svoje, ona svoje.

Takvih primjera ima dosta i ne vrijedi gubiti energiju, osobito kad su u pitanju žene koje su ionako prestare da više ikada doje. Mene više veseli uložiti tu energiju u mladu majku i biti podrška i pomoć nekome tko je prije neuspješno dojio ili ima prvorođeno čedo pa mu treba pomoći...

Ista stvar kao i kod nas. Moja buba ima godinu i par dana, a sada smo u jaslicama kojih tjedan i sitno. Adaptacija super, meni mahne pa-pa, pusa, onda se igra, zabavlja, zaspi bez problema /i bez sike/!

Inace, doma papa sve, najnormalnije, kaka cak 2 puta dnevno pa ako razmisljam da izbaci sav visak, onda znam da je stvarno dosta pojeo. Doduse, to papanje doma ide uz zabavu- sjedi u hranilici, zaigra se nekom igrackom i papa. Siku dobije ujutro i navecer i danju za uspavljivanje.

Medjutim, kaze meni teta u petak da nije htio nista papati osim 2 keksa i pola banane, a u vremenu od 8,00-12,30. Ali, kaze ona, vec ce on papati, pomalo. Netko nece spavati, netko se nece zabaviti, a vas sin, eto, bojkotira hranjenje.
Danas me doceka sva u panci, kao: "Mama, ja ne znam s cim vi njega doma hranite, ali pojeo je samo 2 keksa, nista vise nece i ne zeli, cak ni cokolino! Probajte vi njega doma ipak nahraniti." I na kraju mi opet kaze:"Ma bude on vec i papao!" Najprije me totalno izludi, a onda se skulira i, kao, sve je ok.
A osim toga, ne znam bas da jednogodisnjaci sjede mirno u stolici i uredno zijevaju dok papaju bez animiranja! A tetama se to valjda ne da. One ih nahrane brzinom munje i po principu hoces-neces-ne moras!

Ista stvar kao i kod nas. Moja buba ima godinu i par dana, a sada smo u jaslicama kojih tjedan i sitno. Adaptacija super, meni mahne pa-pa, pusa, onda se igra, zabavlja, zaspi bez problema /i bez sike/!

Inace, doma papa sve, najnormalnije, kaka cak 2 puta dnevno pa ako razmisljam da izbaci sav visak, onda znam da je stvarno dosta pojeo. Doduse, to papanje doma ide uz zabavu- sjedi u hranilici, zaigra se nekom igrackom i papa. Siku dobije ujutro i navecer i danju za uspavljivanje.

Medjutim, kaze meni teta u petak da nije htio nista papati osim 2 keksa i pola banane, a u vremenu od 8,00-12,30. Ali, kaze ona, vec ce on papati, pomalo. Netko nece spavati, netko se nece zabaviti, a vas sin, eto, bojkotira hranjenje.
Danas me doceka sva u panci, kao: "Mama, ja ne znam s cim vi njega doma hranite, ali pojeo je samo 2 keksa, nista vise nece i ne zeli, cak ni cokolino! Probajte vi njega doma ipak nahraniti." I na kraju mi opet kaze:"Ma bude on vec i papao!" Najprije me totalno izludi, a onda se skulira i, kao, sve je ok.
A osim toga, ne znam bas da jednogodisnjaci sjede mirno u stolici i uredno zijevaju dok papaju bez animiranja! A tetama se to valjda ne da. One ih nahrane brzinom munje i po principu hoces-neces-ne moras!

ups, 2x ista stvar...

jedna reakcija na adaptaciju je i odbijanje hrane - navikavanje na nove okuse, pravila uzimanja, limene pjatice i sl.
veliki broj djece projede tek nakon par mjeseci - to nema veze s dojenjem, ima veze s time da djeca vole svoje rituale i poznate stvari - a ovdje su jedno i drugo tek u istrazivanju i stvaranju. strpljenja...

Flower, tako i ja shvacam ovu situaciju, ocigledno mu treba vremena da pocne u vrticu i papati. Samo bi to trebala znati i teta jer njeno uzbudjenje oko nepapanja uznemiruje i mene!

jutoncin kod nas je identična situacija-jede vrlo malo i uglanom ciki, na adaptaciju ćemo idući tjedan i grozim se ali su me postovi malo umirili ja si cijelo vrijeme nekak kontam kak će to doći na svoje kad skuži da mu nema druge, ak ne visit će od 17 do 07 još i više na cici :mrgreen: pa kaj :P
a kaj se komentara i mišljenja okoline tiče da mi nema foruma i forumašica poludila bih

Pozdrav svima,

pošto sam ovaj tjedan počela raditi došla mi je mama s mora da A. ne mora biti do dežurstva u vrtiću. I evo kako sada stvari stoje glede jela i ostalog: Ujutro ga pokušam doma nahraniti. Neki put pojede sve ali obično onak na pola. Teta kaže da u vrtiću ne želi ni jesti ni piti. I kaže ona da ga mora šopati i to tako što mu drži ruke :shock: !
To mi je ispričala mama jer ga ja ovaj tjedan nisam mogla kupiti iz vrtića. Meni je sve to katastrofa. Primjetila sam da je (sigurno zbog šopanja u vrtiću) dobio neku averziju prema žlici. Jednostavno sve što je na žlicu mu moram prvo malo razmazati po ustima da proba i ak je fino onda zijeva a ako nije neće. Krute stvari tipa mrkve,mesa i sl. hoće jesti onak pomalo u ruku. Koma mi je sve to.Mami sam rekla nek malo skulira tetu kaj se tiče tog šopanja jer mislim da niš nejde na silu i da će zbog toga samo zamrziti hranu i cijeli taj ritual hranjenja. On općenito niš kaj mu tete daju ne želi prihvatiti, kako jelo tako i piće. Iz svoje flašice ne želi piti i kad ide doma žedan je te strusi skoro cijeli čaj od jutra.
Slabo i spava u vrtiću.Doma zna odgulit dva sata u komadu a u vrtiću jedva pol sata i to je to. Ali zato navečer kad mama dođe s posla (radim u smjenama) tako slatko zaspi na siki. Mislim da jedva čeka da dođe večer da se izgušta.
Valjda bu se za par mjeseci to sve sredilo. Bojim se jedino da se ne razboli jer će mu sigurno organizam oslabiti od ne jela.

Citiraj:

---

jutoncin prvotno napisa

Ja sam ta koja ne zna pokazati zube kad treba

---

Ovo mi se čini kao najveći problem, a ne to što 13-mjesečno dijete koje ima 13kg ne jede puno krute hrane dok je u jaslicama.

Imam osjećaj da ta teta neke svoje frustracije iskaljuje na tvom djetetu i da se to neće promijeniti ako TI ne reagiraš. Kakvo držanje rukica i šopanje?! Pa to je zlostavljanje po definiciji! Sa tom ženom (i ravnateljicom) treba ozbiljno popričati i postaviti svoje granice. Njezin posao je da pomogne djetetu u prilagodbi, a ne da mu slomi volju. Ona je tamo zbog djeteta, a ne dijete zbog nje.

Užasno me ljute ovakve priče i činjenica da se takvo ponašanje tolerira :evil:

moj ti ima samo kilu više, a stariji je dvije godine. ni on ije jeo ništa, sd malo više, ali ja sam pitala jel ga hren i rekle su ne - naime da ga šopaju, već bi davno vikala kod ravnateljice

ne daj da mu stvaraju šokove i traume. odi tamo i reci im da dijete nije kanta :x

Jutoncin, to nema baš nikakve veze s dojenjem - ali zašto si očekivala da će u vrtiću jesti žlicom ako doma neće? I čemu laganje da doma jede? Tete imaju pravo znati, ne bi bio prvo dijete koje uči jesti u vrtiću, ali sigurno nije isti pristup onom tko ne zna i onom tko neće jesti. No sudeći po onoj flašici s čajem bojim se da su oba problema u igri.

iskrenost je osnova odnosa teta i tebe - trebas ih zamoliti za razgovor nasamo, znaci iza radnog-u grupi vremena i sve ovo sto nama govoris reci njima...ja vjerujem da kao sto se ti bojis da ce on biti gladan tako i ona nosena istim impulsom sopa dijete - jer joj je vjerujem vazno na tvoje pitanje da li je jelo - reci -da...pa makar to bilo i na stetu djeteta, kao sto je na stetu djeteta tetama ista lagati.
malo je to dijete i veliki je sok tako malo uci u zrvanj sistema gdje nema vreman da ga teta na lagano uci o okusima i na lagano mu da da jede iz rukice-jaslice nazalost s 12 djece na jednu tetu nisu mjesto gdje se puno ind. potreba moze zadovoljiti na taj nacin :( ni uz najbolju njihovu volju...
to ne opravdava sopanje...razgovarajte-to je najbolji savjet koji ti mozemo dati :)
:heart:

Da te utjesim: ja jucer bila pozvana na razgovor zbog nepapanja u jaslicama kod v.m. sestre - iliti zdravstvenog djelatnika.. Zapravo me je zvala da me umiri i da mi olaksa hranjenje (ni doma bas ne jede). Jako inteligentna zena, jer mi je rekla da dokle god je to nama problem, bit ce i njemu, te da s te hrane treba skinuti negativan naboj. Naravno da smo mi svi doma naelektrizirani, jer on je mrsav (28 mj, jedva 11 kg), i nazalost, dva puta smo ga u zivotu probali nasopati (od ocaja). Zena me nije osudila, vec pokazala veliko razumijevanje, ali i upozorila da to vise ne pokusavamo, jer tako imamo problem veci a ne manji.
Ali eto nisu svi isti, mozda da pronadjes potporu u slicnoj osobi u vrticu :)