Puno jede? Nemiran?

Imam sina od dva i pol mjeseca i on mi je prvo dijete. Di god da krenem problemi. U kolicima izdrži ravnih 15 min i onda počinje sa plakanjem, tako da ne mogu ni u dućan, ni u bilo kakav shoping pa ni u običnu šetnju. S tugom u očima gledam drugu djecu njegove dobi kako blaženo leže u kolicima sa dudom u ustima (moj je Roko ispljune za dvije sekunde).
Šta učinit da zavoli dudu???
Šta učiniti da mogu normalno u šetnju???
Inače, samo dojim tj. ne dajem mu nikakve bočice sa čajevima i sl. jer mi tako pedijatar nalaže.
Možda problem leži u tome što po danu jede jako često (noć-2 do tri puta po 15min, dan-7 do 9 puta po 20 min do pola sata)??
U ČEMU JE PROBLEM??? :?

Ja ne vidim problem.
On je takav kakav je, osoba za sebe i karakter za sebe.
I da ga usporediš sa 1000 druge djece... možda ne bi sličio ni na jedno.
Kao ni bilo tko od nas.
Budi sretna da tako lijepo napreduje i ponosna na sebe što ga isključivo dojiš i udovoljavaš njegovim potrebama.

:heart:

Bili tamo, prošli sve....moja F ima 3 mjeseca i do prije koji tjedan je hranjanje izgledalo točno kako si opisala - najduža šetnja 45 minuta i onda trk doma na cicanje..užas a da ne spominjem kad idemo doktoru pa zaglavimo u čekaonici - imam trume od toga. ali onda se nešto preklopilo i sad smo preko dana puno rijeđe na cici, ali se sad bunimo u kolicima...pa se tješim da ako smo preživjeli onaj prvi non stop na cici da ćemo nekako dočekati i novu fazu u kojoj ćemo se lakše kretati po vani..Mi smo isto isključivo na cici i moram priznati da je meni dojenje prilično traumatično (uvučene bradavice, rane, šeširići, polako mi nestaje mlijeka) ali ipak se nekako trudim i pokušati ću još barem 3 mjeseca da tako i ostane. Eto tek toliko da znaš da nisi jedina sa problemima i da ti dam barem malo nade da sve te faze prolaze ...

Nije ogroman, ali je ipak problem.
Doslovno se ne mogu maknut od kuće. On kao da obožava svoj krevet i svoja četiri zida, a sve ostalo pa čak i dvorište ne dolazi u obzir.

pomalo po vani
mi smo imali faze: hocu u kolica, pa necu u kolica, pa hocu u kolica.....

ko da opisujes moje dijete :shock:

isto nece u kolica i nece dudu, al mislim da to nema veze s dojenjem. po danu puno jede, po noci dva puta kratko, ali puno je jeo po danu i kad je po noci jeo puno, pa mislim da to nema veze.

mene ne smeta sto on voli cesto i puno jest, al me smeta sto nece zaspat za voznje u kolicima, a u marami hoce, samo sto kad ga izvadim iz marame za podoj marama mi se raskopa tj. opusti, a zategnuti s njim unutra ju ne mogu, a da ju zategnem s njm vani mora mi ga neko drzati. tak da bas ne idem sama daleko, najvise na sat vremena, osim ako ide neko sa mnom ili se idem s nekim nac da mi moze pridrzat dijete. (a jesam ga zakomplicirala :roll: )

Citiraj:

---

apricot prvotno napisa

On je takav kakav je, osoba za sebe i karakter za sebe.

---

:heart:

Ja sam se s time pomirila. I da van ne možemo ako ne spava (zaspi doma u košari koju onda stavim u kolica), i da stalno hoće cicu (ako je nema, nervozna je, tj. nervozna je cijelo vrijeme), i da noćni podoji traju min. sat i pol, a ima ih 2-3, i taaako... :) Ona je takva - zahtjevna beba. I neka, zato je posebna. :heart:

Budi sretna što odbija dudu, znači da mu je cika SVE!