Jos jedna slatka prica iz Splita
Evo nakon malo vise od 3 tjedna zeljela bih s vama podjeliti i moju pricu o rodenju maminog i papinog lavica :saint:
Termin mi je bio 01.10. nedjelja.Prosavsi termin uhvatila me nestrpljivost.Imala sam osjecaj da necu nikada rodit jer nisam osjecala nikakve znakove kako sam ja to zamislila...U srijedu 04.10. isla sam na ctg i kontrolu plodne vode u gin.A kad sam izlazila iz kuce rekla sam svojoj svekrvi da ja posli ginekologa idem u rodiliste sigurno!Jednostavno sam imala osjecaj da cu taj dan rodit.Dosla sam u ginica oko podne i prvo me prikopcalo na ctg.Sljedio je pregled plodne vode...taman san obukla haljinicu,pripremila se za pregled i pocela mi lagano curkat plodna voda.Zvala ja sestru i ko laik pitala jel mi ovo plodna voda :lol:
Dosao je odmah gin,pregledao me i rekao da je puko vodenjak,otvorena 3cm.Brzo doma po stvari i odma u rodiliste!!!Ma ja najsritnija zena na svitu...nikakva panika,strah!Bila sam tako sretna i ponosna.Nazalost moj muz nije moga prisustvovati porodu jer je na brodu u dalekoj Americi :(
U rodiliste su me vodili od mog muza rodak i moja predivna svekrva.Oboje su panicarili samo sam ja bila mirna i nasmijana!
U rodiliste sam usla u 14h.Pregledao me gin gdje sam izgubila u startu dosta krvi.Dali mi klistir i poslali me da setam sat vremena prije tusiranja.Ali to nije islo po planu...Naime tog dana puvala je jako jugo,meni tlak bio nizak.Prebrzo sam se ocistila od klistira,pao mi tlak i ja se u hodniku skoro srusila.Odnile me odmah sestre na krevet u predradaonu i davali mi vode jer sam bila blijeda ko krpa.Nisam jos uvik imala svoje trudove pa mi je gin oko 15 i 20 ubrizgao gel za omeksavanje cerviksa maternice jer jos nije bio skracen do kraja.Moji trudovi su poceli u 15 i 30 lagani i to svake 2 min a ja sam zivkala na mobitel,slala poruke...U 17h sam pocela osjecati jace trudove,otvorena 5.5cm i prebacilo me u box.Dali su mi inekciju protiv bolova koja mi je stvarno pomogla moram priznat.Tek prave jake trudove pocela sam osjecat oko 19 i 30 kad vise nisam mogla normalno ih prodisat.Nisam stedila glasnice,bome me se culo :lol: Prije svakog takvog truda sebi bi rekla evo sad cu ovaj stvarno prodisat.I lipo bi pocela skolski disat al kad bi dosao trud do vrhunca zaboravih na disanje i vicem.Ja nagon za tiskanje uopce nisam osjecala ali u onoj boli pocela sam zvat doktore i sestre da ja hocu rodit!I svi se skupili oko mene...ONda si mislim ajme poslat ce me svi u onu stvar!Ja vicem da ocu rodit a ne osjecam nagon i sigurno nisam dovoljno otvorena.U tom trenu sam mislila da je negdi oko 18h,da je proslo sat vremena od kada sam u boxu.Pitam doktoricu:Pa jesam barem
7cm otvorena?A ona meni...ma kojih 7cm?!10cm otvorena,radas!Amo tiskanje!Zar vec!To je bio moj komentar :lol: Kao ja bih jos malo bila pod trudovima :mrgreen: I u 20:20min rodio se predivan mali djecak Bruno!
Ajme koji osjecaj!!!Najlipsi trenutak u mom zivotu...Izljubila sam ga,plakala sam pola sata od srece.Rodila sam bez dripa ali su me rezali.U tom trenutku ma ni to mi nije bilo vazno.Nekoliko min nakon poroda,nazvao me moj ljubljeni muz u rodiliste i plakali smo zajedno od srece!Moram priznat da sam porod zamisljala puno strasnijim,traumaticnijim i bolnijim.Kako svi pricaju da ti se tilo raspada,umires od bolova...ma skroz druga prica za mene!Ne mogu rec da ne boli ali to je tako slatka bol jer sa svakim trudom si blizi svojoj maloj bebici! I sad nakon poroda kazem da bih opet sutra sve to ponovila bez razmisljanja :)
Sad ja i maleni Bruno uzivamo u nasem domu nestrpljivo cekajuci naseg taticu koji ce prvi put uzeti svoga sina u narucje 17.11.
Svima samo mogu pozeliti porod poput moga...jedna slatka bajka o rodenju malenog princa.
JOs jedna stvar...splitsko rodiliste jest u raspadajucem stanju ali osoblje je super.Ja sam se spremala na puno gore.
Velika pusa svima od Zabice i Bruna :love: :*
