joj kako sam se prepala

izvadila sam Samiju saraf iz usta :shock: Sreca pa sam vidjela na vrijeme.
Krhali su vrata od regala i ja skocim i pogledam Samija koji je sjedio na podu, kad mu se nesto sjaji u ustima. Prvo sam pomislila da je pljuvacka, a onda bolje pogledam i vidim da je neki saraf (nesto izmedju sarafa i eksera). Sreca pa nije progutao.
Odvalili su letvicu od vrata regala i taj saraf (ostar na vrhu) je otpao.

Eto, koliko sam sve po kuci posakrivala, digla na visine, stavila zastitu...a opet se nadje nekakva opsanost za dijete.

dobro da si vidjela na vrijeme....
vjerujem da si se uplasila al sve je to "trening zivaca" :heart:

...a ja mu izvadila pred neki tjedan tri spajalice iz usta.Docepao se kutije sa spajalicama,prosuo i u tren oka ubacio si u usta.Dobro da sam odmah reagirala..... :shock:

Uffffffff Snorki... :/

Moje dijete je s nekih godinu i pol odvrtilo šaraf s peći. Na časak sam bila u drugoj sobi, i kad sam se vratila, hopa!, šarafa nema!
Prevrnuli smo svaki, ali svaki kutak u kući, i ništa.
Na kraju smo je odveli na rendgen jer se MM nije mogao smiriti. I nije ga bila progutala, hvala Bogu.
Ali - šaraf nikada nismo pronašli. Vjerojatno ga je ubacila u kantu od smeća, a ja smeće iznijela van.
Poslije sam se žderala kako sam išla zračiti dijete, ali nazad više nije bilo.
Uglavnom, opreznosti nikad dosta!

Ajme, cure, i ja se grozim od takvih situacija i naravno da sam ne jednom uhvatila Lindu kako žvače kamenčić iz parka ili kako trpa kocku u usta. Jednom je čak pojela pauka. Naravno da pazim najviše što mogu i sklanjam sve sitne stvari od nje, ali dovoljan je trenutak.

Zanima me što bi se zaista dogodilo da proguta kamenčić ili spajalicu? Jasno da bi čavao negdje zapeo i bolje ne misliti što bi bilo... ali kad bi progutala nešto sitno, što bi se najgore moglo dogoditi? Da li bi morala na operaciju ili bi uspjelo izaći "redovnim" putem? Možda ovo blesavo zvuči, ali jednom dam digla paniku oko progutanog komadića puzzle, koji je drugi dan osvanula u peleni, pa me zanima kako bi bilo s kamenčićem ili nečim željeznim ili plastičnim.

Znam za slucajeve kad su leo kockice i novcici izlazili van.

*lego

A-M je s 2 godine bila na prvom sivanju (usnice), imala 3,5 godine kad je progutala malu celicnu lopticu za stolni djecji nogomet (s onim nogometasima na feder). Pola godine ranije "pojela" je citavu bocicu s lijekovima i zavrsila na pumpanju zeluca. Dva puta je na glavu pala iz kinderbeta do 2 godine.

U svim slucajevima,sve je proslo u redu, hvala Bogu, a buduci da je ona moje prvo dijete mislila sam da ih vise necu imati....a imam ih jos troje. S djecom se takve stvari dogadjaju (cesto).

moj je pojeo i pokakao tipku "8" sa ćaćinog mobitela.....

mali od 2,5 godine od moje frendice je nedavno progutao privjesak za lančić veličine cca 2 cm - na sreću sve je lijepo izašlo s kakicom u roku od 1 dana- frendica izgubila par godina života od nerviranja...

Joj Snorki mene to tek čeka. Skužila si na vrijeme. JA tek sklanjam i priprema za tu fazu.
Moja je sestra davnih godina kad je imala cca 7-8 progutala oni metalnu najobičniju špangicu za kosu. Sjećam se da je bila panika, išla je na rendgen da se vidi u kojem je položaju u crijevima da ne probije crijevo. Onda smo 2-3 dana čekali da izađe i to je kakala na tutu. Jedan da se samo čulo grebanje po dnu i španaga je završila u WC-u.

Mene toga svega strah :/ ....i sve kak sam donedavno bila u normali kaj se tih stvari tiče sad me sve više strah kaj bi sve moglo bit o progutanih stvari....do sad su to samo bili komadići papira od kojekakvih časopisa i jednom ćoškić od kutije s Aftereight čokoladicama...mm digo paniku koda je progutala fen ili usisavač :lol: ....a ja reko pa sve je to u dječjem svijetu odrastanja normalno....ali ipak opreza nikad dosta. :mrgreen: ...

Tako mi sjedili jednog ljepog sunčanog dana na rivi u Šibeniku i pijuckali sokić. D.je pio Pago od jagode iz staklene čaše. Odjednom nagne čašu i otkrhne se komad stakla kojeg sam mu odmah izvadila iz usta.Ali kad smo čašu sastavili nismo pronašli mali trokutić stakla i zaključili da ga je progutao. Odma s njim na hitnu gdje su nam rekli da nema svrhe ići na rendgen jer se staklo i ovako nevidi i otpremili nas da mu skuhamo palentu i kad je pojede da odemo za Zagreb ako bi došlo do komplikacija da smo bliže bolnici. Ja sam izgubila deset godina života. Nasreću ništa se nije dogodili, a kakicu smo pregledavali još tjedan dana i ništa nismo pronašli.
ZATO DRAGE MAME I TATE NEK DJECA NE PIJU IZ STAKLENIH ČAŠA, A AKO VEĆ DRUGE NEMA, BAREM NA SLAMČICU.
Ja sam lekciju naučila iz najgoreg mogućeg načina.

joj, užasavam se svega toga