Imam potrebu nešto vam reći....
.... a to je da si nikada neću oprostiti što nisam dojila. Maleni ima 6 mjeseci. Dojila sam ga 2 tjedna. Razlog prestanka je u mojoj glavi. Znači nije problem u mlijeku, u bradavicama (iako je on bio jako, jako lijeni sisavac, a moje grudi ogromne pa nije mogao onako pravo navuči mlijeko), već je problem bio u mojoj glavi...da priznajem :nope: Patronažna mi je stalno govorila da je maleni premršav i da mora više jesti što je mene totalno dotuklo i ja sam mu počela davati adaptirano....ne kažem da je to bio razlog što sam prestala, možda je razlog bio zato što nisam naizlazila na potporu MM-a koji je govorio da se ne mučim i da prestanem s tim, možda jer je moja mama mene i brata dojila 2 tjedna i više joj se nije dalo jer je mislila da smo gladni i da nema dosta mlijeka što znači da i od nje nisam imala potporu, možda zato jer su mojih 99 posto prijateljica hranile bebice adaptiranim...možda su sve to razlozi što sam olako odustala i sad se jako, jako kajem a nema više povratka. Pogotovo zato što je moj maleni i dalje mršavko, i možda zato što je prestao voljeti piti adaptirano pa ga sada moramo hraniti kad spava, možda što mi se srce stegne kad vidim poznanicu kako začas podoji malenog i maleni je poslije i dalje sretno priljubljen uz svoju mamicu. Neću ni reći koliko sam živaca potrošila trčeči doma iz šetnje raditi mu bočicu, koliko je često znao plakati noću dok sam ja onako mamurna od umora radila bočicu, da ne pričam koliko smo novaca na hranu potrošili, mislim da smo stan mogli kupiti :roll:
Sad je kasno da se kajem, ali obećajem i sebi i vama i Bogu da ću drugi put tu pogrešku od srca ispraviti! Pozdrav mamama i bebama!
Re: Imam potrebu nešto vam reći....
:heart:
Drugi put ćeš imati i adekvatnu podršku, ako ne od svojih najbližih, onda od nas na forumu i od savjetnica za dojenje putem telefona. :love:
