Porod u Hrvatskoj i porod u Norveskoj
Prvi porod sam imala prije sedam godina u Hrvatskoj. Imala sam urednu trudnocu, skoro sam trcala sve do 9 mjeseca kada sam se pocela malo teze kretat. Pred kraj trudnoce rekao mi je doktor da imam malo plodne vode i da se djete sigurno nece okrenut na glavu, nego da cu vjerojatno morati radjati na zadak. Zgrozila sam se pomisli da moram roditi na zadak, ali isto nekako su se doktori odlucili da rodim na carski rez. Prilikom davanja anestezije nesto je krenulo krivo pa sam se pocela gusit, stavili su mi masku, a ja sam ostala bez zraka i borila sa za zrak nogama i rukama udarajuci sve zivo oko sebe ( onako gola na stolu ). Kad sam se probudila anesteziolog me posjetio da vidi je li sve ok, jer je nesto bio zeznuo. Rodila sam Nika na carski rez, zivog i zdravog, predivnog imala sam 20 godina, bila sam mlada i uplasena, razmazena i cindrava. Uzasno me bolilo poslje operacije, nisam se mogla smijat, ni iskasljat pljuvacku sto mi se skupila u grlu poslije anestezije. Spasila me jedna medicinska sestra koja mi je pomogla da to iskasljem. (Pritisla mi je rez rukama da me manje boli.) Treci dan nakon poroda je bio katastrofa, morala sam se dignuti s kreveta i poci na wc. Sestre su me ostavila samu da se dignem i odem na wc. Srecom dosla me posjetiti jedna prijateljica koja je bila na stazu u bolnici i ona mi je pomogla da se dignem i odem u wc, bolio me rez jer mi je ono ostatka stomka pritiskalo ponte. ( kasnije mi je mama donjela steznik koji me je spasio ). Cetvrti dan u bolnici, jedna sestra me je tjerala da napravim svoj krevet. Jeli to normalno? Sestre uopce nisu bile susretljive i ljbazne. Nakon loseg iskustva u nasoj bolnici, rekla sam nikad vise.
I trebalo mi je 7 godina da rodim drugu bebu.
Trudnoca je bila lagana ali sam se malo previse zdebljala, pa sam se pri kraju trudnoce malo teze kretala. Termin mi je bio 02.04.06. Trudovi su me uhvatili dan prije, ali neki mali trudovi mozda lazni, nije me jako bolilo, ali sam izgubila nesto plodne vode , ali ne sve jer su mi samo gacice bile mokre. Naravno otisla sam u bolnicu i doktorica mi je rekla da ako me ne uhvate pravi trudovi da dodjem za 12 sati. Za 12 sati sam opet posla u bolnicu i trudova nisam imala, a jos je plodne vode malo iscurilo, ali ne sve. Doktorica mi je dala neki gell ( injekcijom u mandolinu ) i rekla da ce trudovi pocet vjerojatno za 7 sati. Tako je i bilo. Cekala sam trudove u radjaonici koja je bila top danasnje tehnologije. U Norveskoj gdje sam ja rodila svaka trudnica ima svoju radjaonicu s TV, internetom, radiom, telefonom, foteljom, kaucem, krevetom koji se spusta i podize na daljinski upravljac te kauc za obitelj ako hoce prisustvovati tom velikom cinu. Kupatilo u radjaoni je bilo izvanredno s kadom i s alarmom za zvati sestru da dodje pomoc. Trudovi su poceli u 19.00, a do tada sam bila otvorena sam 2 cm, uzasno me je bolilo da se otvorim jos 2 cm, tako da mi je babica pomogla da odem u kadu i cekam trudove u kadi. Bilo mi je malo lakse. Tek u 1.30 sam se otvorila 4 cm izasla iz kade i onda je babica zazvala anesteziologinju da mi da epiduralnu. ( ovdje na ginekologiji su samo zene doktori, babice i anesteziologinje ) Inace ovdje ne dobivaju svi epiduralnu samo slucajevi koji teze radjaju. porod sam osjecala s lijevom stranom, tako da mogu tiskat ka su mi dolazili trudovi , a drugu stranu nisam osjecala. Tako sam radjala do 4.45 ujutro i rodila malu divnu, slatku Lanu koju su mi odmah kad se rodila stavili na stomaki pokrili toplim lincunima. To je bio najljepsi dogadjaj u mom zivotu ,osjetiti svoju malu bebu odmah nakon poroda, onako vrucu. Pupcanu vrpcu su prerezali tek kad je vrpca prestala otkucavati. Te su onda uzeli Lanu pa je malo okupali i uredili. Pri porodu babica je cijelo vrijeme bila sa mnom, a pri samom kraju poroda jos jedna babica mi je pomagala, drzala me za ruku te sve to nadzirala doktorica. Babice, sestre i doktorice su super ljubazne, a o tome cu Vam pisati sljedeci put.
