Citiraj:
Zablude o mleku
Zašto mleko nije zdravo?
U svom životu ste sigurno čuli i vidjeli brojne propagandne materijale i programe koji reklamiraju važnost, neophodnost i dobrobiti korištenja mleka i mlečnih proizvoda u našoj prehrani. Zahvaljujući veličini i financijskoj moći, kao i uticaju mlečne industrije, ona je uspela da u naše umove usadi lažna uverenja kako bez njenih proizvoda nema zdravlja, nema rasta i razvoja, nema 'čvrstih kostiju' i tome slično.
Danas, kada su po cijelom svijetu aktualne afere o kravljem ludilu, počinjemo da shvatamo pravu istinu - onu koju godinama nepotkupljivi stručnjaci i nutricionisti pokušavaju izneti javnosti: Mleko i mlečni proizvodi, ne samo da nisu neophodni u prehrani dece i odraslih (osim kod odojčadi, i to u prvom redu majčinim mlekom ili eventualno punovrednim zamenama, bez primesa kravljeg mleka), nego su sve opasniji za upotrebu.
Prema rečima R. Katačić, dr. med., bolesti koje se na neki način dovode u vezu sa upotrebom kravljeg mleka i mlečnih proizvoda su sledeće:
1. nepodnošljivost laktoze (mlečnog šećera) zbog nedostatka enzima laktaze (statistički gledano narodi Evrope puno manje obolevaju od ostalih naroda sveta). Simptomi intolerancije laktoze ogledaju se kao nadutost i pojačani 'gasovi', bolovi i grčevi u trbuhu, vodenasti prolivi, mučnina i 'krčanje' u stomaku
2. povećana sklonost arteriosklerozi i posledicama - kardiovaskularne i cerebrovaskularne bolesti
3. povećani rizik obolijevanja od pojedinih vrsta raka - posebno se spominju rak prostate, rektuma i dojke
4. za neke teške neurološke bolesti poput amiotrofične lateralne skleroze smatra se da bi mogle biti povezane s upotrebom mleka
5. alergijske reakcije ne samo na mlečne belančevine, nego i na moguća zagađenja unutar mleka
6. zarazne bolesti prouzrokovane raznim vrstama bakterija (Salmonella, Yersinia, Campylobacter, Listeria) i virusa i drugih mikroorganizama, kojima mleko i mlečni proizvodi mogu ponekad biti zaraženi
7. 'bolest kravljeg ludila' - Goveđa spongiformna encefalopatija
8. rezistencija na antibiotike zbog učestale izloženosti antibioticima iz kravljeg mleka
9. uticaj hormona, nataloženih pesticida i ostalog zagađenja
10. osteoporoza
11. moguća povezanost raznih vrsta leukemija sa kravljim virusom leukemije, kao i brojna druga stanja.
U detinjstvu takođe postoji čitav niz stanja uz koja bismo mogli povezati upotrebu kravljeg mleka: alergije, sideropenična anemija i posledična nešto niža inteligencija, rani početak arteriosklerotičnih promena na krvnim sudovima, juvenilni dijabetes (tip I) - iz tog razloga 'American Academy of Pediatrics' preporučuje da se upotreba kravljeg mleka započinje najranije u uzrastu od 12 meseci, akne, reumatoidni artritis, karijes, zarazne bolesti.
Kako bi se poštedeli svih gore navedenih bolesti i opasnosti vezanih uz mleko i mlečnu prehranu, R. Katačić nas dalje poziva da otkrijemo i oduševimo se ukusnim zamenama za mleko i mlečne proizvode iz široke palete vegetarijanskih proizvoda kao što su sojino mlijeko, pirinčano mleko, mleko iz orašastih plodova, sojin sir, sir raznih orašastih plodova itd. Juvenilni dijabetes ili dijabetes tipa I jest teška bolest od koje obolijevaju djeca i mlade osobe koje su kasnije doživotno vezane za insulin.
Posljednjih godina brojne studije pokušavaju shvatiti povezanost te bolesti sa prehranom. Rezultati govore da postoji velika verovatnoća da upotreba kravljeg mleka u prehrani dece (naročito ako se ono koristi u prvim mesecima života deteta, ili ako se obilno upotrebljava) jako povećava rizik za obolijevanjem od te bolesti.
Naime, u kravljem je mleku određeni peptid izgrađen od 17 aminokiselina veoma sličan jednom peptidu našega tela, koji se nalazi u ćelijama naše gušterače koje proizvode insulin. Budući da naše telo često taj kravlji protein prepoznaje kao strano telo, naš imunološki sistem stvori antitela na njega. Kasnije, ta ista antitela napadaju naš protein iz gušterače, čime nastaje tzv. autoimuna reakcija na deo naše vlastite gušterače, koji se time uništi. Nema više biosinteze insulina, i pacijent ga mora doživotno uzimati.
Juvenilni dijabetes, bez obzira na redovno uzimanje insulina, naročito ako se ne tretira najpravilnijom vegetarijanskom prehranom, podstiče razvoj mnogih komplikacija kod bolesnika.
Kao česti razlog neophodnosti upotrebe kravljeg mleka navodi se sprečavanje osteoporotičnih promena na kostima. Brojna novija istraživanja, međutim, iznose sasvim suprotne činjenice. Kravlje mleko je visokoproteinska namirnica, prebogata belančevinama, a upravo previsok unos koncentrirasanih belančevina kroz upotrebu hrane životinjskog porekla (mesa i prerađevina, mleka i mlečnih proizvoda i jaja) dovodi do gubitka kalcijuma iz kostiju. To se 'korištenje kalcijuma iz kostiju' događa zato što je taj kalcijum potreban za neutralizaciju aminokiselina - kiselih 'gradivnih jedinica' belančevina. Bogatstvo kalcijuma u mleku tu ne pomaže mnogo.
Epidemiološke studije nad mnogim narodima sveta potvrđuju pomenute činjenice. Naime, što više ti ljudi koriste životinjske belančevine u prehrani, više obolijevaju od osteoporoze, bez obzira na količinu unetog kalcijuma.
Klasičan primjer su Eskimi s Aljaske i to zahvaljujući svojoj specifičnoj prehrani. Ti ljudi jedu izrazito visoke količine kalcijuma dnevno (kroz ribu i riblje kosti), ali istovremeno i jako puno životinjskih belančevina (ribe, morževi, kitovi). Taj im kalcijum ne pomaže puno, budući da su Eskimi vodeći u svetu po obolijevanju od osteoporoze, što se posebno ogleda u jako povećanoj sklonosti ka lomovima kosti.
Godinama smo učeni kako ćemo izbeći probleme osteoporoze konzumiranjem mleka, sireva i jogurta. No, uz obilnu upotrebu tih namirnica bogatima kalcijumom, preostaje povišeni rizik za dobijanje osteoporoze zbog obilja belančevina koje su nam kroz njih servirane!
Još samo jedan podatak - meso takođe povisuje rizik obolevanja od osteoporoze i to ne samo zbog velike koncentracije belančevina, već i zbog povišenog unosa fosfora i sumpora kroz tu namirnicu. Vegetarijanska prehrana u sebi sadrži obilje kalcijuma, bez štetnosti visokoproteinske prehrane, koje su mnogo šire od spomenutog gubitka kalcijuma.
Kalcijum u biljkama (mg u 100g)
OSUŠENI PERŠUN 1467 ORAH 129
MAK SEMENKE 1460 SPANAĆ 126
SUSAM 783 SUNCOKRETOVE SEMENKE 116
SUVA KORA LIMUNA 765 SLANUTAK 110
OSUŠENI CELER 645 HREN 105
SUVI ŠIPAK BEZ SEMENKI 310 MARINIRANE MASLINE 96
ROGAČ BRAŠNO 279 SUVE KAJSIJE 82
TEKSTURIRANA SOJA 270 SUVO SOČIVO 79
INDIJSKI KEŠU ORAH 267 SUVI BOB 74
OSUŠENI CRVENI LUK 257 SUVE PŠENIČNE KLICE 69
SVEŽI ŠIPAK 257 KELARABA KOREN 68
BADEM 252 CELER KOREN 68
PERŠUN 245 ZELENA SALATA 65
PINJOLE SUŠENE 233 PRAZILUK 65
LEŠNIK 226 RAŽ 64
SOJA OBIČNA 225 SVEŽE URME 63
KELJ 212 SVEŽE TREŠNJE 63
ZELENA SOJA 197 KIKIRIKI 59
SUVE SMOKVE 193 ŽUTI SUVI GRAŠAK 59
BELI LUK 181 ŽUTI SUVI GRAŠAK 59
SVEŽA POMORANDŽINA KORA 161 ZELENE MAHUNE 57
PISTAĆI 138 ENDIVIJA 54
SEMENKE BUNDEVE 135 SMOKVA 54
SUVI GRAH 135 ZOBENE PAHULJICE 54
ZAČINSKA PAPRIKA SLATKA 134 PASTRNJAK 51
SVEŽA KORA LIMUNA 134
Za poređenje: 100 ml kravljeg mlijeka ima nešto manje od 110 mg kalcijuma.
Dakle, ne postoji nijedan razlog zbog kojeg bi bila neophodna upotreba kravljeg mleka i mlečnih proizvoda u ljudskoj prehrani. Nasuprot, izostavljanjem tih namirnica iz prehrane biti ćemo izvan uticaja koji mogu stvoriti mnogobrojne probleme i teške bolesti.
Na primer, bolest 'kravljeg ludila' ili Goveđa spongioformna encefalopatija bolest je krava koja je prouzrokovana jednom vrstom priona.
Prioni su čestice sitnije od virusa, za koje se čak ne bi moglo sa sigurnošću tvrditi da su živi mikroorganizmi, budući da ne sadrže genetski materijal (DNK ili RNK), već su jednostavno izgrađeni od veoma otpornih bjelančevina.
Prioni u zaraženoj životinji ili čoveku imaju razornu moć. Prouzrokuju prenosnu spongioformnu encefalopatiju, odnosno bolest u kojoj slikovito rečeno, moždano tkivo postaje sunđerasto. Te su bolesti neizlječive i smrtonosne. I ljudi i životinje će oboleti uglavnom konzumirajući zaraženu hranu.
Karakteristično je za te bolesti da se mogu preneeti sa jedne vrste životinje na drugu, sa životinje na čoveka, te čak i sa čoveka na čoveka (kroz hormon rasta, presađivanjem rožnjače itd.).
Veliki je problem kod priona što su veoma otporni na sterilizaciju i dezinfekciju - u laboratoriji će preživjeti sterilizaciju na 360°C u trajanju od sat vremena (inače normalna suva sterilizacija po bolnicama se vrši na 180°C).
Osim toga, prioni kod svoje 'žrtve' zaobilaze imunološki sistem, istovremeno napadajući živčani sistem. Time se napadnuta životinja ili čovek uopšte ne brani od bolesti, a zbog toga je i onemogućen bilo kakav test u ranijim fazama bolesti iz kojeg bi se mogla videti zaraženost organizma za vrijeme inkubacije (kao što je, na primjer ELISA test za AIDS, kojim utvrđujemo da je čovek bio u dodiru sa virusom daleko pre bilo kakvog znaka bolesti).
Prioni su veoma slični nekim belančevinama unutar moždanog tkiva tako da se mogu udružiti u grupe i na taj način menjaju oblik zdrave belančevine, što prouzrokuje bolest.
Kod čoveka je otkriveno nekoliko bolesti koje su prouzrokovane prionima, najpoznatija je Creutzfeldt - Jakobsova bolest (CJB). Nakon postavljene dijagnoze, čovek u proseku živi još 6 meseci, tokom kojih mu postepeno sve više propadaju moždane funkcije. Kod nekih atipičnih slučajeva se bolest dijagnostikuje tek nakon smrti.
Od CJB uglavnom obolijevaju osobe u srednjim godinama života.
Nakon ovog kratkog opisa, još jednog u nizu članaka koje svakodnevno čitamo, slušamo i gledamo preko masmedija na tu temu, ostaje možda najvažnije pitanje: kojom hranom se čovek može zaraziti? Sa sigurnošću se može reći da iznutrice zaražene životinje donose najveći rizik, kod mesa - mišića je rizik puno manji, a za mleko i mlečne proizvode se 'uopšteno smatra da nema opasnosti, pa čak i onda kada mleko potiče od životinja s već kliničkim manifestacijama bolesti'.
No, bez obzira na sve pretpostavke i 'smatranja', danas niko ne može sa sigurnošću i 100% tvrditi da ne postoji nikakva opasnost od obolijevanja konzumiranjem mleka i to iz nekoliko razloga:
• Kao prvo, inkubacija (period od trenutka zaraze, pa do pokazivanja prvih znakova bolesti) kod tih bolesti traje godinama, kako kod obolelih životinja, tako i kod ljudi. Za to vreme se nikako ne može utvrditi zaraženost. Nakon izbijanja znakova bolesti kod čoveka, nemoguće je nakon tolikog vremena odrediti tačan izvor infekcije.
• Iako se smatra da je mleko izvan opasnosti, zakonom je zabranjena prodaja mleka zaraženih životinja. No, životinja može i godinama biti zaražena bez znakova bolesti, i za to vreme se njeno mleko slobodno prodaje. Pre toga se mleko zaražene životinje meša u procesu proizvodnje s mlekom zdravih krava, čime velike količine mleka teoretski mogu doći u dodir s prionima. Pasterizacija i slični postupci ne pomažu kod prionima prouzrokovanih bolesti.
• Dokazano je da se tele može zaraziti mlekom svoje majke, takođe je u Japanu registrovan slučaj u kojem je porodilja koja je bila zaražena sa CJB u svom kolostrumu (ženino mleko iz prvih dana nakon poroda) izlučivala i smrtonosne prione.
Nemoguće je, naravno, nikakvim ogledima s ljudima dokazati ili isključiti prenos bolesti preko mleka. Niko nije spreman da prihvati takav rizik, bez obzira na sve hrabre izjave i uveravanja. Kad god slušate uveravanja kako teoretski ne postoji nikakva mogućnost prenosa prionskih bolesti preko mleka i mlečnih proizvoda, znajte da iza takve izjave najčešće stoje moćne industrije mleka i politički interesi. A ukoliko postoji i 1% mogućnosti obolevanja mlekom zaraženih životinja, (što niko, sa danas poznatim i raspoloživim testovima i dijagnostičkim metodama ne može isključiti), trebali bismo ozbiljno razmisliti o prestanku korištenja tih namirnica u svojoj prehrani. Rizik se ne isplati!
Iako živimo u zemlji gdje još nije registrovan niti jedan slučaj bolesti kod goveda, susedne zemlje se ne mogu time pohvaliti. Verojatno je samo stvar vremena kada ćemo se naći u sličnoj situaciji, i zato je jako dobro već danas naučiti živeti bez tih potencijalno opasnih namirnica i koristiti različita vegetarijanska mleka i mlečne proizvode.
Tradicionalno, većina ljudi mjeri svoj unos hranjivih mateija kroz program koji uzima u obzir 4 osnovne grupe namirnica. To su mleko i mlečni proizvodi, meso i belančevine, voće i povrće, i hleb sa žitaricama. Na taj se način želelo postići da se dnevno konzumira određeni broj 'merica' iz svake grupe i da se na taj način osigura uravnotežena prehrana. Taj program osigurava da svakodnevno zadovoljimo potrebe za svim hranjivim materijama. Njegov osnovni nedostatak jeste u tome što se na taj način ne sprečava prevelik unos namirnica i posledična gojaznost, koja predstavlja jedan od osnovnih zdravstvenih problema u razvijenim zemljama. Tim programom čovek veoma lako može preopteretiti svoj organizam prevelikim količinama belančevina, masnoća, holesterola i soli. Da li zaista treba da koristimo 4 grupe namirnica, kada sve svoje potrebe možemo zadovoljiti sa svega dve grupe - kroz ono što ulazi u grupu voća i povrća, i hleba i žitarica - upravo kroz namirnice koje koriste vegetarijanci koji su daleko zdraviji od ne-vegetarijanaca?
Jedna od osnovnih postavki u nutricionizmu jeste tvrdnja da ne postoji esencijalna - neophodno potrebna i nezaobilazna namirnica. Postoje samo esencijalne hranjive materije ili nutrienti. Mi sve njih možemo dobiti kako kroz dve, tako i kroz četiri skupine namirnica.
Pitanje na koje treba u ovom trenutku razmišljati jeste sledeće: 'Koji je najzdraviji način prehrane koji će mi osigurati unos svih potrebnih hranjivih materija?' Danas znamo da je odgovor na ovo pitanje: 'Vegetarijanska prehrana koja uključuje upotrebu raznovrsnog voća, povrća, integralnih žitarica, mahunarka, orašastih plodova i semenki!', zaključuje dr. Katačić.
Ukratko - zašto mleko nije zdravo?
Kravlje mleko je dobro za njezino mlado. Za ljude ono nije zdravo jer sadrži holesterol, ogromne količine masnoća i mnogo toga lošeg po čovekovo zdravlje.
Čisto mleko sadrži 49% kalorija koje dolaze iz masnoće. Mleko s oko '2%' masnoća sadrži 35% kalorija koje dolaze iz masnoće. Sir sadrži 74% kalorija što dolazi iz masnoće dok maslac sadrži 100% kalorija što dolaze iz masnoće.
Ovakvo je mleko dobro za mladunče životinje od kojeg će to mladunče za kratko vrijeme narasti i dobiti 250 kilograma, ali za ljude nije preporučljivo jer je našem telu teško preraditi tolike količine masnoće pa nije ni čudo što se čovjek brzo udeblja kad jede proizvode koji u sebi imaju kravlje mlijeko. Takvi proizvodi su sladoled, margarin, maslac, sir, mleko, čokolade, torte, keksi, kolači, itd.
Nadalje, mleko sadrži mnogo toga što bi mogli svrstati u otrove. Kravlje mlijeko sadrži 59 aktivnih hormona, razne supstance što izazivaju alergiju, velike količine masnoće, holesterol, herbicide, pesticide, 52 vrlo snažna antibiotika, krv, bakterije i viruse. Sve je to povezano s modernim uzgojem odnosno iskorištavanjem krava, jer im se daju hormoni, antibiotici i razni otrovi kako bi proizvele što više mleka. U mnogim slučajevima krava više ne može stajati na nogama od opterećenja jer je pretvorena u mašinu za davanje mleka, veštački je oplođujući i otimajući joj mladunče nekoliko sati nakon što ga rodi. Česti su slučajevi da krava iskoči iz zatvora gdje je čuvaju da bi tražila svoje mladunče. Jer svaka majka voli svoju bebu, bila ona životinja ili čovek.
Propaganda mlečne industrije nas uverava da kravlje mleko trebamo piti zbog kalcijuma. To je najobičnija laž. Kao prvo, krave dobivaju kalcijum jedući biljke. Kao drugo, krave mogu upiti sav taj kalcijum u telo jer imaju isto tako velike količine magnezijuma. Da bi telo upilo kalcijum i koristilo ga, mora se imati isto toliko magnezijuma. Pijenje mlijeka onda nema nikakvog efekta jer se i magnezijum dobija isključivo iz biljki.
Mleko sadrži velike količine proteina pa ga zato mnogi nazivaju tečno meso. A dokazano je da taj protein izvlači kalcijum iz ljudskoga tela. Dakle, konzumirajući mleko ne samo da ne dobivamo kalcijum nego još iz tela gubimo kalcijum koji dobijamo iz drugih izvora. Dokaz? Zemlje sa najvećom upotrebom mesa, mlečnih proizvoda i jaja imaju najviše slučajeva osteoporoze.
Velik broj žena kaže da se osećaju manje nadute nakon što se odreknu mlečnih proizvoda. Onaj poznati osjećaj nadutosti u stomaku pred kraj dana nestaje prilično brzo nakon prestanka pijenja životinjskog mleka.
Većina krava na farmama za masovnu proizvodnju mleka jedva preživi 2 do 4 godine. Umiru u velikim bolovima od upale vimena uzrokovanim načinom mužnje, hiperprodukcijom, i njihovim načinom života na tim farmama. Mleko i mlečni proizvodi su nehumani i potpuno nepotrebni.
Odricanje od mlečnih proizvoda nikada nije bilo popularnije. Prema nekim podacima, u Velikoj Britaniji, na primer, čak 31 posto ljudi pokušava redukovati konzumaciju mlečnih proizvoda. 13 posto nikad ili gotovo uopšte ne jede mlečne proizvode, a 22 posto redovno koristi alternativne ne-mlečne proizvode kao što su sojino, pirinčano i zobeno mleko, mleko iz orašastih proizvoda, sojinu pavlaku, I sojine sireve i sireve raznoraznih orašastih plodova, koji ne samo da su jeftiniji za proizvodnju, nego i bogatstvom svojeg ukusa ništa manje ne gode našem apetitu I navici da uživamo u ukusima mlečnih proizvoda.
