It doesn¨t get better than this
Ema je stigla u petak , 24.11.06. u 08:15 ujutro. Ovo je naša priča.
Nakon 100 problema u trudnoći , od prijetećeg pobačaja , preranih trudova , krvarenja , dijabetesa i svih ostalih komplikacija , konačno smo ušli u 38 tjedan i mogli udahnuti punim plućima.Možda se radilo o mojoj želji da što prije vidim svoju djevojčicu , ali ja sam "znala" da ću roditi taj tjedan. Sve je bilo nekako drugačije , osijećalo se drugačije , izgledalo drugačije , mirisalo na nadolazeću akciju.Svi su mi se cerili i govorili da šta ja znam a ja sam si mislila-ma vidjet ćete vi. 8) Bila je nedjelja.
U utorak sam otišla do grada po uvijek još tu jednu sitnicu koja se stalno zaboravlja :) , našetala se i došla kući , legla , spavala 10 sati u komadu , niti na wc nisam išla.Tijelo zna što mu treba , pripremale smo se.
Srijeda je došla sa slinavim vremenom , ja sam ustala i krenuli su lagani trudovi na 10 min.Dok sam ja spremala po kući , oko mene su cupkale teta i kuma , razglabale da kako eto ja ću danas roditi , a ja sam si mislila , ma neće ona još danas. Javila mm da akcija kreće lagano , ali da radi i vidimo se navečer.Večer došla i prošla , stigao četvrtak.Trudovi i dalje , pravilni u kretanju , nepravilni u mirovanju , vodenjak održan , nema se zašto ići u bolnicu. Na navaljivanje svih da šta ja znam , nazvala sam Vinogradsku i tamo mi je dr rekao samo ono što sam ja već znala. Kad ustale trudovi dođite.MM nazvao popodne da nema nekog posla , i ja mu rekla da neka dođe doma , idemo mi malo u šetnju , već sam umorna od svega , ja bi da ili krene ili stane.Odšetali mi dobrih sat i pol uzbrdo-nizbrdo , trudovi na 5 min , mi veseli stižemo doma , ja se kupam , brijem , najedem i legnem - trudovi opet uspore. :cekam: A šta sad , idemo spavati šta bude bit će.
Petak , 02:10 ujutro , otvorim oči , čujem PUK! , skočim s kreveta i voda se izlije po meni. Smijem se i koljena mi klecaju u isto vrijeme , kažem Krešo? , on otvara oči , pita , ja odgovaram , smije se , kaže da ga puca adrenalin, spremamo se. Zovem mamu , kumove , budimo svekrvu , svi navijaju i uzbuđeni nas ispraćaju , rodit će se prva unučica. , krećemo , 03:00 je.
Auto je na rezervi , kaže mm da je namjerno ostavio tako , da je natočio sigurno ne bi meni pukao vodenjak , smijemo se. Stajemo na benzinskoj , mene peru trudovi , svaki sve jači , pušem i dišem , to meni ništa ne pomaže i ljuta sam na sve koji su tvrdili suprotno.Znam da je svrha disanja umiriti psihu i usredotočiti se , ali eto , kod mene to ne pali.
03:30 , zvonim na vrata rodilišta , sestra me zeza , a kolegice pa znate vi na čisto doć , baš smo sve porodili :) Anamneza , pregled-otvorena 2 cm :shock: isto koliko i zadnja 2 mj , i to nakon 2 dana trudova i mislim si , ovo će biti pakleno. Klistiraju me , tuširam se 20 min , i ne da mi se van iz tuša , topla voda je nešto preeedivnooo. ;) Liježu me u boks , braunila , ctg , koji usput nije imao nikakvu svrhu jer niti je bilježio trudove niti njezine otkucaje.05:15 je.Pitaju da li mogu prvo srediti intenzivne pacijente(boks je preko puta intenzivne) pa onda uvesti mm , može , nema problema.Trudovi su sve češći i sve bolniji , dovode mi mm-a , 06:15 je.S njim dolazi i doktorica,gleda me i ja sam otvorena tek 4 cm. Tražim za bolove i dobivam , daju mi narkotik , totalno sam se opustila i to mi je pomoglo jer oko 7 dolazi sestra da pita kako sam , i ja joj smirenim glasom , dok njoj i mm drobim ruku :mrgreen: , objasnim da me luđački boli da ako nešto ne učini ja ću sad skočit kroz prozor. Žena me iznenađeno gleda i pita , gospođo , jel vas tiska? Ma sve me tiska i boli , što god hoćeš i trebaš , pomagaj!I pregleda me dr i u čudu veli sestri , gospođa je skroz otvorena , glavica je krenula.Meni anđeli pjevaju Aleluja!! , konačno evo moje djevojčice.Ekipa se skuplja ,dolazi babica koja kaže ma sve je to sra..e :) i počupa sa mene beskorisni ctg ,bog je blagoslovio, tjeraju me još malo na bok , a ja ne mogu , ne mogu , moram leći i tiskati , to je sve što ima smisla.Tu je mm bio od velike pomoći , okrenuo me na bok i doslovno nunano na rukama , ljubav moja :zaljubljen: , bio mi je divan , mazio , čuvao , držao mi ruku , dao mi piti , šutke me bodrio , poštovao svaki moj treptaj , komunicirali smo bez riječi.Nema riječi kojima se to može opisati , ta povezanost , nitko stvarno ne bi smio roditi sam. :love2:
Namjeste me i ajmo , tiskamo!Prvi put sam krivo stisnula , svi me bodre , navijaju i pušu sa mnom,tiskam drugi put , glavica je vani uzimam zraka i tiskam još jednom i Eto!! u 08:15 na trbuh sam dobila svoju mrvicu , od 2590gr i 47 cm!!Umirila se čim me dotaknula , mala ljubav moja , u čudu je gledam i ne vjerujem , to je stvarno ona , moja djevojčica , ja sam majka , konačno smo se upoznale.Nevjerovatno.Kupaju je , mm slika , vraćaju je umotanu , mirnu i spokojnu , ona trepće , umorna i iscrpljena , ja ju jedva držim ali držim ju i ne puštam , tu malu moju još musavu od verniksa , još plavu , to malo tijelo , malo biće najlijepše na svijetu , i naše samo naše. :zaljubljen:
Kući smo došli za 7 dana , Ema je bila u inkubatoru jer je ranije rođena , odradila je žuticu. Moj porod je bio super , rodila sam za 3 sata , mala epi , bez dripa i jedino što sam im zamjerila jest bolno šivanje.Ekipa je bila super , sestre su divne , sa dojenjem su svi pomogli. Sad je stara 6 tjedana , stalno papa i stalno se ljubimo ,
and it doesn¨t get better than this!!
Re: It doesn¨t get better than this
Citiraj:
sandra23 prvotno napisa
Nema riječi kojima se to može opisati , ta povezanost , nitko stvarno ne bi smio roditi sam. :love2:
Baš tako!
