Koliko cesto placu?

Bas da vas pitam.
Toncek place cini mi se svakodnevno, po nekoliko puta.
Npr. jucer je plakao bar 3x.
izmedju ostalog zato jer sam skuhala caj koji nije imao skroz onakav okus kakav je on zelio. I zato jer sam mu puding ulila u pogresnu zdjelicu (to je izazvalo po tri suze iz svakog oka, brojala sam ;) ).
a suze krenu tolikom brzinom da je meni tesko povjerovati da je to uopce fizioloski izvedivo.
Ali place uglavnom kad smo mi, roditelji prisutni, u vrticu gotovo nikad.

Varam li se, ili to mi ipak uzgajamo jednu iznimno osjetljivu biljcicu?

Ivan isto tako,rasplaće se u sekundi,od uvijek je takav,plaće za svaku sitnicu i tu nema pomoći.Uz to momentalno je u nekoj jako ćudnoj fazi,konstantno se prepire sa svima oko sebe

Da navedem koji primjer,Ivane nemoj se ljuljat na stolici-a zašto ne strgat ćeš stolicu-pa kaj sam ju ubio-nisi ju ubio al nemoj se ljuljat-dobro već si mi rekla nisam gluh-ali govorim ti to svaki dan-pa kaj onda-dobro Ivane a zašto se prepireš sa mnom-pa kaj nesmijem i tako do besvjesti .

Moja E. ponekad više plače nego obje bebe zajedno, al nije to neki plač, više nekakvo dreljenje. Jedno vrijeme je to tako učestalo radila da sam i ja pomišljala da otvorim topic na tu temu.... sad kak je lijepo vrijeme pa češće je vani, manje drelji, valjda je to radila iz dosade!

Kod nas je vrlo slično kao kod suzyem.... nema baš ustvari nekog plača koliko zanovijetanja. No, tvoj je nesto mladji, mislim da je tad i ona vise plakala...

Radije bi da place, nego zanovijeta, ali to se ne moze birati. :roll:

M. nije plačljiv. Ne plače kad padne ili kad se udari, osim ako to nije baš jako. Rasplače se kad je tužan ili kad se boji i onda se utješi kod mene u zagrljaju.

Moj V. je dosta plačljiv. Svako malo mu zbog nečega navru suze na oči. Npr, kad smo gledali Artura u zemlji Minimoya, na početku filma bude tužno kad Arturu javljaju roditelji da mu neće doći na rođendan. Tu on, sunce mamino, pusti onako u mraku par suza...
Inače, počne plakati ako ne zna riješiti neki zadatak za zadaću, a ja još nisam stigla doma (pa mu ne mogu pomoći istu sekundu), u školi se rasplače ako je zaboravio neku knjigu...ukratko, bez beda se rasplače.
To mi i je bad i nije ( istovremeno), jer mi je žao da mu neke nevažne (za mene nevažne, a za njega izgleda -svjetski važne) sitnice tjeraju suze na oči, a opet, drago mi je da je osjećajan, to je jedna od njegovih osobina na koju sam jaaako ponosna.

Kod nas je količina plača eskalirala u 1. razredu. Do tada je bilo kako-tako. Na kraju više nismo znali kako se sa time nositi i potražili smo pomoć psihologice. Ona nam je rekla da je D. jako emotivan i teško se nosi sa frustrirajućim situacijama (zadirkivanje djece, kad izgubi u igri, zaboravi knjigu u školi, napravi grešku u domaćoj zadaći, ne stigne prepisati sa ploče,...), tj. ima nezrele emotivne reakcije.
Sada u 2. razredu situacija je puno bolja. Trebalo je strašno puno strpljenja i truda. Sad više i ne plače, koliko ga je obuzela faza bezobraštine, pa ponovno imamo sa čime se boriti.
Sugestije za one koji plači, pokušajte voditi djete kroz frustrirajuće situacije unaprijed ih pripremajući na situaciju (npr. Čovječe ne ljuti se, "ako se rasplačeš, jer sam te srušila, odmah prekidamo igru"; "Ovi su zadaci teški i normalno je da ćeš možda pogriješiti", ...). Nastojte kontrolirati koliko frustrirajućih situacija ima dnevno (npr. u školi ne bi tijekom dana smio imati više od 3, jer će biti potpuno izbačen iz kolosjeka i svako daljnje praćenje nastave je nemoguće).
Trebalo nam je jako puno truda, vremena, razgovora sa učiteljicom i psihologicom pa da stvari krenu na bolje. Sad se vidi da polako sazrijeva, ali je to još daleko od faze da se možemo opustiti.

A savjet za one u fazi bezobraštine

Citiraj:

---

princezica prvotno napisa

A savjet za one u fazi bezobraštine

---

Radim na tome. Kad dodjem do nekog pametnog zaključka javim. :/ Za sada, puno ljubavi i paznje i mazenja i prevencije onoga gdje znam da bi problemi mogli izbiti. No, to naravno nije rjesenje jer previse trosi.... a i MM nema tu opciju prevencije ugrađenu, pa s njim najvise problem izbija... njemu se inati katastrofalno.

Ista ja. :roll: :mrgreen:

Ivan je u fazi plaća konstantno,definitivno je preosjetljiv, jako emotivan i teško se nosi sa frustrirajućim situacijama (zadirkivanje djece, kad izgubi u igri, zaboravi knjigu u školi, napravi grešku u domaćoj zadaći, ne stigne prepisati sa ploče,...), tj. ima nezrele emotivne reakcije.Ove tvoje rijeći ga opisuju u potpunosti.Razlika je jedino u tome što su kod njega momentalno jako prisutne oba dvije faze ,pa je to katastrofa.Pa to izgleda ovako ,cijelo jutro se svađa ,prepire,živćani i to ga toliko iscrpi da se rasplaće.U nedjelju pita jel može dobit spiderman slićice-možeš ali ne radi ti kiosk dat ću ti novce pa kupi sutra-dobro onda neću netrebaš mi ih kupit

Mene je Ema doslovce iscrpljivala svojim zahtjevima, cendranje, raspravama za sve i svašta.... ma koma. Cijelo vrijeme sam se bojala da se ne osjeti uskraćeno zbog seka, a ona je to više iskorištavala. Dovodila me do ludila, znala sam toliko puknuti, i rasplakati se.. vrijeme koje smo koristile ona i ja same, npr. šetnja, svelo se na to da umjesto da nam bude ugodno, da šetamo i razgovaramo, ona bi cendrala i zahtjevala: kupi ovo, kupi ono... onda sam rekla DOSTA!
Prihvaćam da raspravljamo, da ima svoje mišljenje, ali raspravljanja u nedogled, tipa: odi se istuširati, a ona: zašto sad, ne da mi se, bla, bla bla...., više ne prihvaćam. Ponovim svoj zahtjev i okrenem se.... ona nastavi cendrati, kad vidi da je ignoriram, pođe napraviti ono što sam joj rekla. Isto tako nije prihvaćala nikakve obaveze, a ja sam stvarno preopterećena... dala sam joj par zadataka dnevno, tipa iznijeti smeće, poigrati se s bebama pola sata da mogu skuhati ručak i sl. Bilo je pobune na početku, al je prestalo.
Mazimo se, ljubimo se, kad god stignemo, navečer kad bebe odu spavati imamo svoje vrijeme..... i mogu reći da je urodilo plodom, inače bi završila u ludnici!

jucer sam malo zagnjavila tonceka razgovorom o placu i suzama, pa sam svasta cula :)
pitala sam ga kako to da doma tako cesto place, a u vrticu ne? Kako uspije zadrzati suze da mu ne krenu?
Toncek: Pa sjetim se one pjesme, iz 'zivota buba', kak ono ide... La Cucaracha, la cucaracha...
ja: i onda se razveselis?
T: da.
ja: a zakaj to i doma ne napravis?
T: paaaa... doma su me vec vidjeli kako placem, a u vrticu nisu, pa ne bih htio da se to promijeni.
ja: a kaj to onda znaci, jel imas vise povjerenja u tete ili u nas?
T: a ne znam ja kaj ti to znaci (ignorira me dalje i nastavi skakati po krevetu).

zanimljiv mi je taj njegov dvostruki identitet.

ivar zaplace ev. par puta tjedno, dosta rjede nego ja :mrgreen:

Citiraj:

---

a zakaj prvotno napisa

jucer sam malo zagnjavila tonceka razgovorom o placu i suzama, pa sam svasta cula :)
pitala sam ga kako to da doma tako cesto place, a u vrticu ne? Kako uspije zadrzati suze da mu ne krenu?
Toncek: Pa sjetim se one pjesme, iz 'zivota buba', kak ono ide... La Cucaracha, la cucaracha...
ja: i onda se razveselis?
T: da.
ja: a zakaj to i doma ne napravis?
T: paaaa... doma su me vec vidjeli kako placem, a u vrticu nisu, pa ne bih htio da se to promijeni.
ja: a kaj to onda znaci, jel imas vise povjerenja u tete ili u nas?
T: a ne znam ja kaj ti to znaci (ignorira me dalje i nastavi skakati po krevetu).

I ja sam primijetila da M. u vrtiću pokušava biti "frajer" dok je doma maza. I počelo je ono "ne želim da dečki u vrtiću to saznaju".

Ivarica, :*

zanimljiv mi je taj njegov dvostruki identitet.

---

Citiraj:

---

Zdenka2 prvotno napisa

I ja sam primijetila da M. u vrtiću pokušava biti "frajer" dok je doma maza. I počelo je ono "ne želim da dečki u vrtiću to saznaju".

---

ovo toncekovo ja ne bih nazvala 'frajerisanjem', on jos nije poceo s tim. Nego vise nekakva emocionalna suspregnutost, jednostavno je shvatio da su u vrticu pravila igre takva da plac nije pozeljan.
On je dijete koje je vrlo burno reagiralo na polazak uvrtic, adaptacija je bila vrlo teska i dugotrajna. Ali je zato sad izrazito dobro socijaliziran, prihvatio je 'pravila igre'. Sto me istovremeno veseli i zalosti. Nekad bih voljela da ima malo vise buntovnog duha.
Ono sto me tjesi je kad vidim da neke druge, pozitivne emocije (veselje, razigranost, ljubav prema prijateljima) i u vrticu rado i cesto izrazava. Jer za njih biva 'nagradjen'.
A one negativne 'cuva' za nas doma ;)

samo kad se baš jako udari ili kad je jako umoran, pa počne s patetikom tipa:
mene nitko ne voli, neshvaćen sam.... :roll:
inače ne.

place kad ga se nepravedno optuzi
navecer kad je umoran onda se inati na svaku sitnicu, pa zna i suzu pustiti od ocaja
od bijesa kad ne moze provesti svoje naume ili se posvadja sa sestrom a ona ne popusta i ne da mu za pravo :roll:
kad se ozljedi pa ga jako boli

...
lakse mi je kad citam ovaj topic, ja sam mislila da je S. vec prevelik za toliko cendranja :mrgreen:

Jakov je zadnjih mjesec dana počeo plakati kad god ga ja ili tata ružnije pogledamo. do tada je već neko duže vrijeme plakao samo ako bi se jače ozlijedio ili osjetio nepravdu. Prije kad bi se uvrijedio više je cvilio, a sad suze frcaju kao da si tuš uključio. Sve mi se čini da je to uvod u višegodišnju fazu- jadan ja, nitko me ne razumije.

Nije nikada bio plačljivo dijete. Plače kad se stvarno jako udari, kad je tužan ili kad misli da smo bili nepravedni. Ima strašno jako izražen ponos. U vrtiću isto tako ne plače. Ako padne i udari se jako onda zaplaće i nije ga sram jer zna da sa razlogom plače.

Više mi treba savjet za one u fazi bezobraštine :/