Ante je odlučio 10 dana ranije da nas iznenadi!
Drage moje konačno malo mogu sjesti pa da vam ispričam i moje iskustvo sa poroda!
Taj isti aktualni tjedan sam govorila da mi se ne čini da ću roditi još barem mjesec dana....Istina ostalo mi je do termina desetak dana, ali ja zbilja nisam nikakve promjene osjećala....bila sam aktivna jednako kao i do tada, jednako otečenih nogu i jednako velikoga trbuha....
Taj petak, 26. 01. sam bila naručena na redovni pregled u bolnicu i tamo sam trebala biti oko 9h. Međutim, oko 4h ujutro me je probudila oštra bol u stomaku i naravno ja pomislim da moram u wc. Otišla sam, obavila što sam trebala, vratila se u krevet i pokušala zaspati.....opet oštra bol, opet u wc, obavim i vratim se u krevet.....legla sam i pogledala na sat, bilo je deset minuta nakon one prve boli....počela sam pratiti i shvatila da su bolovi zbilja redovni i to na deset minuta.
MM je ustao u 6h na posao, a ja mu nisam ništa govorila jer sam mislila zbilja da je prerano i da su to neke pripremne kontrakcije.
Kad je otišao ja sam ustala, skuhala čaj, skuhala kavu, i gledala na sat. Bolovi su bili sve češći i promijenila sam plan: umjesto da idem pješke do bolnice kako sam planirala nazvala sam brata da dođe po mene jer moram na pregled....jedva sam dočekala 9h, a trudovi su već bili na 5 min!
S njim je naravno došla i moja draga mama koja je odmah skužila da se nešto događa....
U bolnici sam čekala u redu za šalter nekih pola sata i kad sam konačno stigla do sestre ona je shvatila isti tren o čemu je riječ. Doktor me primio preko reda, pregledao vaginalno i ctg, dao mi bolničku spavaćicu i rekao da ću ja za dva sata držati bebu u rukama!
Bilo je oko 11h kad su me spakovali da čekam u sobi dok trudovi ne budu jači, da nisam u rađaoni prerano.
Tada sam zvala mm na posao, javila mu o čemu se radi i naravno kao svaki pravi mjužićko prije vremena je otišao s posla i došao meni!
Tako je to trajalo i trajalo.....trudovi na 3 minute, svako malo na ctg, ali nisu dovoljno jaki....tek oko 18h me je opet pregledao gin i poslao me u rađaonu, tamo su mi sredili frizuru i onda je SAMO trebalo prodisavati trudove...
Oko 23h ctg je pokazao sve slabije otkucaje srca moje bebe i gin je riješio da mora ubrzati stvar da ne bi bilo kobnog ishoda!
U par jakih trudova jedan mi se naslonio na stomak, drugi je dolje čekao dijete, a mm je hrabro trpio moje ruke koje su ga stiskale u svakom trudu, hrabrio me i tješio....
U jednom trenu sam čula da je gotovo....
Što je gotovo kad ne čujem bebu da plače...
Podignem glavu i vidim kako mu odmotavaju pupčanu vrpcu koja se tri puta omotala oko vrata.....
Oni su ga odmah odnijeli na grijanje i u inkubator jer kad ga je trud potjerao van pupčana ga je gušila....
Tu noć je proveo u inkubatoru i sa infuzijom dva dana je bio, ali treći dan sam ga počela dojiti i počeo je lijepo napredovati....
Ante je rođen u 23:30h.......toliko o onih dva sata koje mi je to jutro prognozirao gin....
Mene su malo i rezali da ga lakše izvade, nije mi dr htio reći koliko šavova, ali moja slobodna procjena koliko vidim odoka je nekih 9-10 vanjskih....ali sam zbog nekog hitnog carskog reza čekala sat i pol da me zašiju....
Naravno da je vrijeme proletilo uz mm koji mi je zbilja bio velika podrška i cijeli život ću biti sretna da je smogao hrabrosti biti uz mene....
Evo nadam se da nisam pretjerala, malo je opširna priča ali tako je bilo.....sada je sve to iza nas i mirno možemo uživati u našem anđelu!
