u vezi sos telefona

imam dosta prijateljica i poznanica koje su tek rodile ili ce roditi i skoro svaka je bila nesigurna, trebala joj je pomoc koju nisu dobile u rodilistu ili su se educirale ali ih savjeti drugih izlude i naprave nesigurnima ( pa znate kako to ide doli kod nas kad zena dode iz rodilista i bude sve u stilu daj ditetu dudu, daj joj bocicu, vidis da je dite gladno jer tura sake u usta i slicno.... :/ )
e sad..... mnogima sam pokusala priko sms-a, mejla ili telefona dat podrsku ili savjetovat i svakoj sam i dala broj sos rodinog telefona i rekla da tokom dana uvik mogu zvati ako ih ista brine i zele pitati.

stvar je sad u tome sta su neke usudile se i zvale sos i dobile dobre savjete i podrsku a neke ( citaj dosta njih) se ne usuduju na taj korak tj podigniti slusalicu i nazvati.
ja donekle razumim jer polazim od sebe kako bi meni bilo i mada sam otvorena osoba koja ce bez srama svugdi zvati ipak bi mi kao mladoj tek postaloj mami koju tuku u glavu svi hormoni bilo to kao jedna vrsta priznanja da nisam dovoljno dobra i da ne znam svoje dite nahraniti ( nadam se da razumite sta zelim reci bez nekog krivog shvacanja)http://www.mainzelahr.de/smile/traurig/nixweiss.gif

palo mi je na pamet ako bi moglo nekako u tim reklama sta ih vi imate, brosurama ,portalu i slicno na neki nacin naglasiti da one koje zovu sos telefon ne trebaju sramiti, ne vide to kao neku vrstu poraza nad samom sobom ili bespomocnosti vec da su i same zene koje djele savjete prolazile kroz slicne probleme i razume taj osjecaj.

pretpostavljam da ima dosta cura ovde na forumu koje su isto tako pokusale neke poznanice ili prijateljice savjetovat da zovu na telefon a one nisu zvale.

Fortuna, ako im je neugodno zvati na telefon, mogu potraziti pomoc i preko maila. Na dojenje@roda.hr

stvar je u tome da nemaju sve pristup netu ili uopce kompjuter :/

u materijalima o sos telefonu je istaknuto kako dojenje treba nauciti iako je prirodno, kako je normalno da ima poteskoca i sl. zaista mislim da smo sve dale da napravimo i prikazemo telefon sto dostupnijim i pristupacnijim.
ali, na mamama je uvijek krajnja odluka hoce li nazvati i hoce li savjet prihvatiti bili na telefonu, a tako je i na forumu. Fortuna, to ti je uvijek sudbina savjetodavca, tako i ti kad dajes broj moras se pomiriti da taj tvoj savjet (o zvanju telefona), nece uvijek pasti na plodno tlo :) Vjerujem da ti je to tesko i meni je zao radi svake mame koja ima problem a ne nazove, ali na zalost ne mozemo je prisiliti. :( A kad bi one znale koliko je voditeljica ovog projekta sramezljiva za dici slusalicu, mozda bi se i predomislile ;)

jedna je i jutros zvala sos ali mast koju treba mazat nema za kupit u mom gradu :/

ako mislis na purelan, ima ga u splitu

http://www.mainzelahr.de/smile/liebe/147.gif hvala zrinka. od 3 apoteke ni u jednoj nisu ni znali za tu mast :roll: pa je narucila da joj donese jedna zenska iz splita sutra.
http://www.mainzelahr.de/smile/medien/pc4.gif

Ima od nedavno i u Zadru, ako koga zanima.
A po pitanju hrabrosti da se digne slušalica i nazove sos telefon, gotovo je nevjerojatno koliko se mame ustručavaju. Radije će nazivati 100 drugih ljudi, i stručnih i nestručnih, nego sos telefon. Je li zbilja toliki bed što su s druge strane žice mame koje su, kao, "uspješne" dojilje pa se žene osjete manje vrijednima? :/ Otkad sam u edukaciji, uputila sam puno svojih poznanica na telefon, ali nikad nisam dobila ni jednu povratnu informaciju da su zaista tamo potražile savjet. :(

onda klia tocno znas o cemu govorim

moram priznati da mi bas i nije jasno. meni je kad smo imali frke prvo pao napamet rodin sos. istina nije ti svejedno sto tako nesto " jednostavno" ti nisi u stanju sam izvesti ali buduci da se radilo o djetetovom zdravlju i zelji da i dlje uspjesno dojim nije mi uopce bilo bed nazvati i poslusati kako to mogu raditi i bolje. I moram priznati da mi je drago jer neke stvari nisam ni sama znala. :D

Ja već znam skoro sve cure sa Rodinog SOS telefona :D . Samo svaki put kad bi htjela javit kako je prošlo i da se zahvalim bila bi neka druga. Ali nema veze, čak smo se stigli zavrtiti u krug.
Sve frendice kojima sam dala broj su zvale, pa se samo pitam kako uopće cure sa telefona izdržavaju navalu. Ovim putem još jednom HVALA! :*

Kad sam spremala torbu za bolnicu u mobitel sam spremila i broj SOS telefona u slučaju da mi zatreba :) . Prvi put sam ga nazavala isti dan kad sam došla doma iz bolnice, a poslije još par puta samo da provjerim da li radim ok. Nije mi nimalo bilo bad i bilo bi super da niti drugima nije jer cure stvarno pomognu. Mislim, one to rade zato što vole i to se kuži i preko telefona :heart: . Pa zašto to uskratiti i njima i bebi :angel: i sebi ako postoji potreba.
Žene samo ih zovite, nema bolje pomoći vezano za dojenje ;)

Jako mi je drago kad vidim da postoje i drukčije priče, kao ove vaše. :D Ali - sto ljudi - sto ćudi. :(

cure, hvala vam :heart: :heart: zaista savjetujemo zato sto to volimo raditi, a kad procitamo ovakve vase price, volimo to jos vise. hvala :love:

SOS telefon dnevno zove i po deset žena, u usporedbi s nekim drugim telefonima to je jako velika brojka.
Zato ja uopće ne bi zaključila da se žene teško odluče na ovaj vid pomoći...

opet ja :roll:
jel postoji sansa da se ide u kucnu posjetu kod zena koje su tek rodile? znam da je to puno :/ ali bi pomoglo. osobno imam jedan slucaj u trogiru gdje mami treba velika podrska i probat cu je poslat u split da joj zrinka il neka druga pokaze.

ovo poslat u split sam mislila na ovu proslavu tokom tjedna dojenja

Kad sam rodila Grgu nisam znala za Rodu, ali sam nekako na sreću imala dobre instiktne i stavljala ga na cicu stalno, jer sam skužila da je to ono što mu treba, iako sam bila izbombardirana savjetima o čajevima na žličicu i dojenju na sat.
U rodilištu sam bila u sobi s dvije cure, jedna s foruma, a druga živi sa sveki na selu- nudile smo joj sos broj, izbjegla ga je uopće umemorirati u mobitel :?

Koliki sam ja post napisala, ali na vašu sreću me diskonektalo prije nego sam ga poslala pa se sveee izgubilo ...
Da sve to ne pišem ponovo, napisat ću samo zaključak: ako mene, 'iskusnu' dojilju koja je prvo dijete dojila 16 mjeseci, nije bilo sram potražiti pomoć kad sam imala probleme s prsima nakon drugog poroda, onda se nitko drugi nema kaj sramiti!
Ne znam jesam li se tada, prije 13 i pol mjeseci, Rodinoj volonterki na SOS telefonu uopće i zahvalila, stvarno sam bila u krizi i ful rastrojena, pa zato evo sada:

Hvala za zelje :D i rame za plakanje! :) :* :)