Daklem, opet ja i moja priča koju zbog tehničjih poteškoća nikako da napišem. :)
Sve je počelo 14.3.2006. u utorak oko 15 sati kad sam već luda od iščekivanja se čula sa Lunom koja mi je rekla da bi mi možda pomoglo da skačem po lopti. I tako, uzmem ja svoju loptu i počnem skakati, u početku lagano, a sa svakom minutom sve žešće i žešće, sve dok to nije izgledalo tako da sam ja doslovce skočila u zrak i dočekala se na lopti :shock: . I to je trajalo nekoliko minuta dok mi pri jednom od takvih skokova nije puknuo vodenjak.
E tad sam se doslovce prepala, stvarno nisam to očekivala, no što je tu je. I odem ja na wc da nije slučajno optička varka, ali ne, to je stvarno to. I OK, skuliram se ja, nazovem ja MM da mu velim da bum vjerojatno danas rodila, al da nije hića jer mi samo voda odlazi, a trudova nemam.
Kaže on smirenim glasom, "jesi sigurna?", velim ja "ma sve u redu dragi, obavi kaj još trebaš ne bumo mi prije ponoći u bolnicu", tad je bilo oko 6 sati popodne. Kaže on OK, još pol sata i doma sam. OK. Zovem mamu koja je trebala doći čuvati Gabrijela, da joj javim da se lagano počne spremati i nek dojaši u svom prastarom Mercedesu. Ona sva ushićena, veli evo me za sat vremena.
I tako ja u uživam u svojoj euforiji, u spoznaji da ću postati mama još jednog predivnog bića, mješaju mi se osjećaji neopisive sreće i čežnje sa strahom, kad eto sranja, zove svekrva. "Joj, zvao me Vlaho, pa kaj je?"
"Niš" velim joj ja "Puknuo mi vodenjak, ali nemam trudove pa ću ih pričekati doma, bez brige pregledala sam se i nije mi niš ispalo dolje, imam vremena, beba se uredno javlja i sve je pod kontrolom". Ali ne, to njoj nikako nije bio zadovoljavajući odgovor, već me onakvu ide, ne nervirat, već bacit izvan kontrole govoreći "Ali ti nisi normalna, pa po mene je Hitna došla kad mi je pukao vodenjak, ti moraš smjesta u bolnicu..." i bla, bla, bla još hrpu sranja.
A to mi sve dolazi od osobe koja je u sebi nosila spiralu punih 15 godina bez ijednog posjeta ginekologu u to vrijeme :x
Uglavnom, odhebem ja nju, vidno iznervirana što mi u tom trenutku uopće nije trebalo, no nema veze, uspijem se ja smiriti kad eto ti njenog sinčića na vrata pun mamine paranoje.
E tu sam pukla! Kažem ja njemu " Dobro, jel ti vjeruješ više meni koja sam 24 sata dnevno na netu, koja se full informira o porodu, trudnoći i svemu inom, nego svojoj mami koja nema soli u glavi da jednom godišnje ode na pregled kod ginića?" Nevjerojatno, ali mi smo se u tom trenutku uspjeli posvađati jer sam ja i dalje inzistirala da ne idem u bolnicu.
Na svu sreću, po dolasku moje mame situacija se smirila i MM je odlučio poštovati moje želje, iako sam ja zbog njegovog straha pristala krenuti u bolnicu puno prije nego što bih to inače napravila. I tako oko pola 9 navečer, mi krenusmo.
Ja sam u to vrijeme imala nekakve kontrakcije, poprilično bolne, no nepravilne, tako da kad smo i stigli u rađaonu i nakon što su me pregledali, sve se to kompletno smirili i pustili su me u čekaonu. Tada je bilo negdje oko 10 sati. Izašla sam van i rekla sam mu da ne znam kad ću roditi jer se ništa ne događa dok sam se usput penjala po onim ljestvama za izlaz na krov :mrgreen: a Vlaho me gledao kaj radim. Rekla sam mu da pokušavam pokrenuti trudove. Čak sam se u jednom trenutku i rukama objesila za njih i počela ljuljati napred - nazad.
U tom trenutku je izašla sestra i rekla mi da je vrijeme da se vratim u predrađaonu. Mužu sam samo rekla da bude u blizini jer ga zovem kad krene budući da je ovaj put dogovor bio da bude samnom.
I tako, vratim se ja, legnem, prikopčaju mi CTG, prije toga sam primila klistir po vlastitoj želji jer se nisam pokakala, i to je valjda pokrenulo trudove. Jedini je problem u svemu bio kaj su trudovi odmah došli na 100, a nekad i preko jer je većina plodne vode iscurila, a ja sam u 23 sata još uvijek bila otvorena samo 2 cm.
Nakon nekoliko odbijanja injekcija protiv bolova, braunile i dripova, jedna se pametna sestra sjetila komentirat da sam ja sigurno jedna ONA Roda. No ja sam već bila u prevelikim bolovima da bi joj uspjela išta odgovorit.
Uglavnom, moje otvaranje u najbolnijim trudovima je trajalo od 23 do 2 sata ujutro, i ja sam sve to stoički podnjela, s time da su me od 23 do 2 svega jedanput došli pogledat tako da sam kompletnu situaciju iskoristila tako da sam si otkopčavala CTG kad sam htjela i probala šetati, no bol je bila prejaka i šetanje mi uopće nije odogovaralo.
Kad je konačno u 2 ujutro došla doktorica i pregledala me, ja sam bila otvorena 9 cm, a kad mi je to rekla, kao da me pomeo val energije i mogla sam izdržati još toliko. Odmah sam ustala i odšetala se do boxa, nazvala Vlahu i rekla mu da ima 5 minuta da dodje. Tako je i bilo.
No smješna situacija u cijeloj priči je kaj sam ja bila u srednjem boxu gdje bebice koje se rode kupaju i važu, a taman kad je on dolazio je rodila cura u boxu do mene i njezinu bebicu su kupali i vagali.
MM dolazi, ja se grčim od bolova, on zbunjeno gleda mene, pa sestru, pa bebu i niš mu nije jasno. Veli mu sestra "Nije ti vaše", a on onak pametno joj odgovori "Vidim , to je curica, ja čekam dečka" Ha ha ha.
Uglavnom, kad sam ga vidjela u onom izdanju ala dr.Kovač bio mi je presimpa, ali nisam mu uspjela apsolutno ništa reći. Sestra nas je ostavila same i rekla da ju zovemo kad krene. Samo da spomenem bila sam na onom novom stolcu za rađanje i jedino kaj mi je smetalo je što su mi s obzirom na sjedeći položaj noge bile malo previsoko ali to mi je stvarno bio najmanji problem.
Uglavnom, negdje oko pola 3 sam zavrištala "Vlaho, zovi babicu." no i ona je to čula pa je odmah dotrčala i naravno tiskanje je moglo početi.
Usput sam je podsjetila na naš prijašnji dogovor da me ne reže i rekla mi je da će dati sve od sebe.
Doktorica je stajala sa strane i sve promatrala te samo još jednom priupitala ne bi li ja ipak sada malo dripa da brže potjeram bebicu jer "Znate, bebe se muče kad su predugo u porođajnom kanalu?".
MA DA???? Kaj misliš da ja to ne znam??? Reko "Hvala, ne treba, mogu ja i sama" i trebalo mi je punih 15 minuta da bez rezanja, pucanja i bez dripa, svojim vlastitim snagama donesem još jednog anđela na ovaj svijet.
Svi su se čudom čudili kako netko bez ikakvih "droga" u sebi može izgon obaviti tako brzo. Pitali su MM jel želi prerezati pupkovinu, no za njega je i samo prisustvovanje bilo mrvicu previše za njegove ponekad mačističke stavove. No svejedno ga volim jer je bio uz mene, polijevao me vodom i držao me za ruku i vidio glavicu kad je izašla :)
Uglavnom, savršena bebica, savršen porod, savršen doživljaj, savršeno iskustvo.
Sad kad ovo pišem lovi me želja za još jednim, hahaha.
